Пчеларство

[Ненад Р.]

Шарена маса у ћелијама је перга . Перга је збивени полен које пчеле када скоро напуне ћелију пергом прелију са медом и затворе воштаним поклопцом и на такав начин полен чувају за зиму , како би њиме хранили легло у зимском периоду.

Боја полена зависи од биљке са које је пчела сакупила полен и полен пчеле носе где се полен сакупи  на длачице пчели.

[Олимп]

У Словенију дошао смртоносни азијски стршљен

 

Велики азијски стршљен, који се у Европи први пут појавио пре десетак година, виђен је и у Словенији. Инсект са наранџастом главом убија пчеле, а његов убод може да буде смртоносан и за човека.

 

Овај инсект пореклом из Азије може да порасте до шест сантиметара, врло је опасан и може да изазове смрт и код особа које нису алергичне на убод пчела, објавили су словеначки и хрватски медији.

Реч је о врсти стршљена која има наранџасту главу са великим црним зубом за ровање којим је у стању да изазове застрашујуће убоде који личе на рану од метка.

Настањује подручја од Русије, преко Кине и Јапана, до Индије и Шри Ланке.

Vespa mandarinia

За азијске стршљене кажу да су међу најсмртоноснијим инсектима. Лете брзином од 60 километара на сат и за дан могу да прелете раздаљину од 100 километара.

Последњих година, ова врста инсеката нанела је велике штете у кошницама широм Европе.

Стршљен може да убије 40 пчела у минуту, јер оне, за разлику од азијских, немају ефикасне методе заштите.

Нападају у ројевима, а само неколико убода може код људи изазвати престанак рада бубрега, несвестицу, пад притиска и отежано дисање, па и смрт. Посебно су агресивни у јесен када се паре.

Ројеви ових напасника су прошле године у Кини убиле више од 40 људи.

Присуство азијског стршљена је пријавио један пчелар из Пивке у Словенији, а претпоставља се да је дошао из Италије где је већ одраније присутан.

 

 

 

 

ИЗВОР:http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1630882/%D0%A3+%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83+%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%B0%D0%BE+%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8+%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D1%82%D1%80%D1%88%D1%99%D0%B5%D0%BD.html

 

Брате Ненаде, најпре, хвала ти на свим овим информацијама. Него, ја сам овог стршљена неколико пута видео у Б.Суботици, тј. код мене. Чује се као хеликоптер Био је величине до 4 цм чини ми се. И виђао сам га више пута.

[Ненад Р.]

Нема на чему Олинп . 

Могуће је да се појавио и код нас , мада то за сада није званично потврђено . 

Према људима није агресиван , али његов убод је веома болан и знатно опаснији од убода обичног стршљена , тако ако га још који пут видиш , најбоље је да се клониш њега.

[Олимп]

Ако га још који пут видим, има да буде утепан!

Је л' беше стварно оно да , пчела убада једном, оса три пута, а стршљен 9 пута?

[Ненад Р.]

[Ненад Р.]

[Жедни]

Нисам знао да има ова тема!! И сад сам пуно пуно пуно срећан!       Размишљам да кренем да се бавим пчеларством. Пре неколико дана сам на поклон добио две старе кошнице. Очистио сам их, ошмирглао, офарбао. Па на пролеће Боже здравље да их напуним са пчелицама. Сутра ћу детаљно да прочитам тему.. И ако ми нешто не буде било јасно брате Ненаде и екипо питаћу вас

[Ненад Р.]

Све шта ти не буде јасно питај , ако знам радо ћу да одговорим .

[Ненад Р.]

[Ненад Р.]

http://youtu.be/TH27bHwqgT8

                 

[Ненад Р.]

ПРИПРЕМА ПЧЕЛА ЗА ЗИМУ

 

У ванредној години као што је ова, за целокупну пољопривреду па и пчеларство, посебну пажњу је требало посветити очувању што јачих пчелињих друштава, са што бољом здравственом кондицијом, како би могле уопште презимити (у појединим крајевима), а и изаћи што јаче и без болести из зиме и бити спремне за доношење нектара с пролећа. Задатак није нимало лак био то постићи у овој (не повратила се) години. 

У источној Србији, пало је приближно 1000 l по метру квадратном кише за шест месеци,а просек је по години 600 l. Општина Неготин (поједина села) имала су по 5 плављења у овој години. Пчеларство се свело на помоћ пчелама да преживе и дочекају колико толико спремне следећу годину. 

Оно што највише забрињава јесте влага и појава болести због исте, (америчка куга, нозематоза), као и појава већег броја варое, посебно у ројевима, а и пчеле су доста исцрпљене прерадом већих количина сирупа (додатих крајем лета), који је морао бити додат још у пролеће када цвета багрем, па се са њим наставило и касније у току године. 

Шта треба знати, предузети и о чему водити рачуна и у добрим и у лошим годинама, јесте да припрема пчелињих друштава за зимовање почиње још у време главне паше и она се састоји у следећем:

-рад само са реонизираним расама пчела (пчелама са тог поднебља), способним да презиме у датим климатским условима;

-припрема јаких, здравих друштава, са великим бројем младих пчела;

-постојање у друштвима само младих, високопродуктивних матица;

-обезбеђење довољних количина квалитетне хране;

-пчелама које зимују треба створити оптималне микроклиматске услове у кошницама (температура, влажност и гасни сатав).

Интензивно сакупљање нектара снижава исхрану легла и трајање живота пчела, а на крају главне паше и јачину друштва. Због тога, припрему пчела за зиму треба почети од друге половине главне паше. Код слабијих друштава исхрана легла у јесен се завршава касније него код јаких, а то се одражава на трошење хране у јесен и повећава оптерећење задњег црева пчела екскрементом. Посебну пажњу око припреме пчела за зиму треба посветити у реонима са обилном и касном пашом (наравно, ова година је изузетак), када пред крај паше у друштвима остају углавном старе и јако истрошене пчеле, које се јаче заражавају нозематозом.

За одгајање велике количине младих пчела на крају лета, друштва морају бити довољно обезбеђена квалитетном храном (1,5kg меда и 0,25kg перге на улицу пчела). Дужина паше и свежи цветни прах утичу на продуктивност матица и одгајање квалитетних младих пчела за зиму. Ако нема паше, пчелињим друштвима се даје стимулишућа храна у виду 50% шећерног сирупа по 200-300 грама свакодневно или на свака 2 дана (да би матица што више залегала), или уколико се жели да се дода сируп који ће служити као храна зими, онда се дају веће количине сирупа у односу 2:1 шећер вода. и то треба дати у августу месецу, или ако је ванредна година као ова може и до 15 септембра али не би требало касније. Ако се пчелама касније додаје храна, оне улазе у зиму са задњим цревом, препуњеним несварљивим масама, што им знатно смањује дужину живота.

У овој години је и изазов био одржати пчелиње заједнице у доброј кондицији и због појаве већег броја варое, (пчеле када је јако друштво одржавају број варое на минимимуму), а такође је требало и на време третирати друштва против исте, јер вароа поред штета које наносе самој пчели, преносе и разне заразне болести, па је правовремени третман против њих веома битан.

Коришћен текст „Календар пчелара“,

аутора:Г.Д Билаша, Н.И.Кривцова, В.И.Лебедева

Драган Радосављевић

 

http://www.zdravasrbija.com/Zemlja/Pcelarstvo/1804-PRIPREMA-PCELA-ZA-ZIMU.php

[Ненад Р.]

[Ненад Р.]

Восак после претапања.

[Ненад Р.]

Пажња прочитајте ово:

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1747982/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B5%2C+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5+%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B5+%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B0.html

[Иван Ивковић]

Кад би било згодно време да ставимо погаче?