Пчеларство

[Ненад Р.]

[Ненад Р.]

http://youtu.be/i4ILPBMog5c

[Ненад Р.]

[Ацо Конатар]

Ja sam kupio skoro rakiju pravljenu od meda. (neću da reklamiram proizvođača). To je vrh!

Rakija se zove naravno MEDOVAČA, a nije kao što sam ja mislio šljiva u koju je dodat med, nego je baš pravljena od meda. Naravno meni nepoznatom tehnologijom. 

Obogaćena je sa propolisom. 

 

I oni koji ne mare za rakiju, mislim da bi im se ovo svidelo, jer ima neki šmek između likera i rakije. 

Ne treba piti više od 1 čašice, a oni koji voze, ne bi trebali nikako. Ni jednu.

 

Inače med od borovih iglica je takođe jedno relativno novije otkriće (za mene) u koje sam se na prvi zalogaj zaljubio. 

мед је врста шећера па се од њега лако добија алкохол. проблем је у томе да кад се од шећера прави алкохол ствара се метил алкохол а то је погубно по вид а у већим количинама и смртоносно. Неби рад пробаво такав алкохол. Са тим треба бити опрезан

[Ненад Р.]

Свако алкохолно пиће у великим количинама штети здрављу .

Кад смо код меда , мед је по саставу сложени шећер .

Sastav meda

Nauka je ustanovila da med sadrži preko 70 dragocenih sastojaka, od kojih su najvažnije aromatične materije (etarska ulja), biljne boje (određuju ukus, aromu, i boju meda) i kiseline (mravlja, jabučna, vinska, mlečna). Ove materije, uz određene fermente, prirodni su konzervansi meda.

Energetska vrednost 100 g meda je oko 1,5 kJ. Jedan kilogram meda ima hranljivu vrednost kao: 50 komada jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.

Rok upotrebe meda je praktično neograničen.

Med može da bude tečan ili kašaste konzistencije, delimično ili potpuno iskristalisan.

Med, kao što je već rečeno, sadrži dosta vitamina. U 100 g meda nalazi se:

• vitamin B1.... oko 5 mg
• vitamin B2.... oko 40 mg
• vitamin B3.... oko 0,5 mg
• vitamin B6.... oko 10 mg
• vitamin C...... oko 10 mg, itd.

Med se, uglavnom sastoji od različitih vrsta šećera, polenovih zrnaca i vode. Prisutni su i enzimi. Sledi prosek od 490 ispitanih uzoraka uglavnom nekristalizovanog meda.

• Voda(%).... 17.2
• Fruktoza(%). oko 38.19 mg
• Dekstroza(%).... oko 31.28
• Saharoza(%)... oko 1.31
• Maltoza(%)...... oko 7.31
• Viši šećeri(%).... 1.50
• Neodređeno(%)..... 3.1
• pH......... 3.91
• Laktoza (%)...7.11
• Pepeo (%)..... 0.169
• Azot (%).... 0.04

Med kao produkt pčela ima veoma bogat i složen sastav i kao namirnica mesto mu je na granici između hrane i leka. Glavni sastojci meda su šećeri koji čine oko 79% ukupnog sadržaja. Na osnovu ovog podatka se i zaključuje da je to pre svega složena energetska hrana. Od šećera najznačajniji su fruktoza , glukoza, saharoza, a na maltozu i druge disaharide otpada samo oko 7%. Med se zato i može brzo apsorbovati u organizmu jer sadrži visok procenat prostih šećera. Viših šećera ima oko 1, 5%.Vode u medu ima od do jedne petine. U sastav meda ulaze i kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Njih je 0, 57%. U sastav meda ulaze i min.materije: gvožđe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum.Iako ih ima u malim količinama svaki pojedinačni je od značajnog uticaja za poneke od vitalnih funkcija u čovečijem organizmu. Na primer: prisustvo kalijuma i natrijuma omogućuje normalnu jonizaciju i poboljšava rad nervnog sistema. Dalje, većina mikroelemenata koji se nalaze u medu nalaze se u čovekovoj krvi. Dokazano je da od 24 mikroelementa u krvi 22 sadrži med. Ne unošenjem nekih od ovih elemenata (vanadij, gvožđe, kobalt...) narušava se proces krvotoka. Navedenih mikroelemenata ima i u voću i u povrću. Međutim, med je jedina prirodna tvorevina koja sadrži gotovo 91% svih potrebnih materija za čovekov krvotok. Zato se i njegovim malim količinama postižu izvanredni rezultati.[2]

Извор http://www.pcelica.co.rs/proizvodi/med/sastav-meda.php

[Ненад Р.]

Upoznajte najmlađeg pčelara u Srbiji, ima 24 košnice i hrani porodicu!

Nikola Nikolić iz Paraćina ima tek 16 godina, a ozbiljno se bavi pčelarstvom. Uzgaja pčele, što je značajna stavka u kućnom budžetu njegove porodice koja živi od nadničenja

 

 

 

 

Ukupno komentara6

Foto: Telegraf

Učenik drugog razreda Mašinsko-elektrotehničke godine u Paraćinu, Nikola Nikolić, još nije napunio ni 17 godina, a već se bavi ozbiljnim poslom. On je pravi dokaz kako njegova generacija ne misli samo na zabavu, kompjutere i
devojke.

 

Nikola proizvodi med i prodaje ga na veliko. Već sada to je velika finansijska pomoć kućnom budžetu njegove porodice koja živi od nadničenja, a sestra i on se školuju.

Nikola je pčelarenjem počeo da se bavi pre dve godine, tek što je završio osnovnu školu. U to vreme sa ocem je radio sezonske poslove i ozbiljno razmišljao kako da nađe bolji način da zaradi novac. Zainteresovao se za uzgoj pčela, a od NVO “Pravda” dobio je na poklon tri košnice sa rojevima.

Foto: Telegraf

- Odmah sam o svom malom pčelinjaku preuzeo kompletnu brigu. Prva znanja stekao sam na internetu i od svojih prijatelja pčelara. Te zime hladnoća mi je uništila dva roja, ali sam uspeo da društva kasnije namnožim. Sada imam 24 košnice. Najčešće do novih dolazim tako što rojeve hvatam u šumi, a često me i poznanici zovu da ih uklonim iz njihovih dvorišta. Do kraja godine imam ambiciozan plan da ih imam ukupno 100. To već obezbeđuje solidan profit od kog može da se živi – objašnjava ozbiljno svoju ekonomsku računicu Nikola.

Kaže da je i otac počeo da mu pomaže, pa očekuje da pčelarenje postane porodični biznis. Isplativije je od nadničenja u svakom slučaju. Tegla meda u maloprodaji košta pet evra, ali na veliko je to znatno niže, oko 400 dinara. I to dobro dođe, tako da je na taj način prodao sav prošlogodišnji med. Mada, mladi rojevi u početku su trošak. Treba kupiti šećer i obezbediti im hranu za zimu, a tu su i lekovi neophodni da bi se sprečile bolesti.

Prošle zime ovaj mladi pčelar imao je sreće i izgubio samo jednu košnicu. Ove sezone planira da pčele seli i
tako poveća proizvodnju.

Foto: Telegraf

- Posle bagrema, ja i moje košnice odlazimo na Frušku Goru na “lipu”, a zatim “idemo na suncokret”. Tu za oprašivanje proizvođači plaćaju do 7 evra po košnici, što nije malo. Pčele, inače, prepoznaju ljubav i pažnju i ne ubadaju onoga ko o njima brine. Zato retko kad radim u opremi mada je imam – objašnjava Nikola i navodi da svoj pčelinjak svakodnevno obilazi, a radi u njemu dva-tri puta nedeljno.

Najmlađi proizvođač meda u Srbiji ističe da ni školu ne namerava da zanemari. Iako u životu planira da živi od pčelarenja, diploma srednje škole biće mu sigurno potrebna.

(Z. R. P.)

Извор :http://www.telegraf.rs/vesti/949307-upoznajte-najmladjeg-pcelara-u-srbiji-ima-24-kosnice-i-hrani-porodicu

[Ненад Р.]

[Ненад Р.]

[Andre Williams]

OBUKA ZA PČELARE POČETNIKE

postavljeno 4. marta 2014.
 

 

 

Ako ste  nezaposleni, ako ste penzioner, ili ako ste zaposleni, a možete da izdvojite vreme, posvetite se pčelarstvu. Pretpostavljamo da volite prirodu i med - proizvedite ga sami.

 

Beogradsko udruženje pčelara organizuje obuku za PČELARE POČETNIKE. Obuka počinje 1. aprila 2014. godine.

Informacije na tel: 011-3444-624, mob: 060-88-26-219

 

Pokušaću, reče pčela, i napravi med.

BEOGRADSKO UDRUŽENjE PČELARA

Molerova 13

 

 

11000  B E O G R A D

tel. 011/3-444-624,  063-441-349

 

 

http://www.spos.info/novost.php?id=3361

 

[Ненад Р.]

http://www.zov.rs/code/navigate.php?Id=199&editionId=150&articleId=769

[Дуња]

Па ти после тражи чај са медом на Непалу ако имаш срца.

 

 

 

 

http://io9.com/stunning-photos-show-the-ancient-tradition-of-honey-hun-1538049319

[Ненад Р.]

Непалски ловци на мед из „златних кошница“

 

Висећи на конопцима са неколико стотина метара високих литица, непалски ловци на мед боре се против планинских ветрова и бесних пчела како би сакупили мед из „златних кошница“.

Традиција сакупљања меда из непалских „златних кошница“ стара је хиљадама година, али можда неће још дуго трајати, пошто популација пчела полако опада, услед тога што климатске промене прете деликатном екосистему, потражња за овим медом све је већа.

Ни све већи број туриста не помаже у одржавању ове деликатне традиције.

Фотограф Ендрју Њувеј очаран је храброшћу локалних људи, који се сваке године пентрају. „Морао сам да одем тамо и забележим све пре него што ова невероватна традиција нестане“, објашњава Њувеј.

Ритуал је изузетно опасан и понекад смртоносан. Не носећи никакву заштитну опрему, ловци се пењу на литице помоћу мердевина од канапа и сакупљају мед из огромних кошница, налик гнездима, од Apis Laboriosa, највеће медоносне пчеле.

Пчеле умирују помоћу дима, али неке се ипак одлуче да људи нису добродошли. Ловци су се навикли и развили толерантност на убоде.

Локални Непалци користе два штапа бамбуса по осам метара дугачка. Један служи за вађење саћа из кошница, а други да их држи на безбедној удаљености од стена и да држи корпу у коју се ставља саће.

Иако је „лов на мед“ постао мање-више уређен последњих година, а ловци су професионалци који опслужују по неколико села током сезоне, овакав догађај представља веома значајан верски ритуал за Гурунг народ.

Пре сваког лова, овца се жртвује како би се удовољило планинским боговима, а за оне који погину током ритуала се сматра да се нису довољно молили. 

Одговорни ловци сакупљају мед и саће током пролећа и јесени и обавезно остављају трећину кошница нетакнуто како би се популација пчела обновила до следеће године. Јесењи мед се чува за коришћење, али пролећни, који се такође зове и црвени мед због интензивне боје, постао је веома популаран у Јапану, Кини и Кореји.

Бескрупулозне агенције у жељи за зарадом ангажују неке ловце да током целе године сакупљају мед, што драстично ремети популацију пчела. Због овакве праксе, последњих година припадници Гурунг народа све мање меда сакупљају. Некада су од јесењег сакупљања добијали и до 50 галона меда, а сада тек 20.

„Гурунг племена су некада поседовала ове литице. Али због толико новца који је у игри, влада даје одређену земљу приватним предузетницима у закуп, који су дошли да извуку што више меда, чак и на уштрб популације пчела“, објашњава Њувеј.

Извор :http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1559698/%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8+%D0%BD%D0%B0+%D0%BC%D0%B5%D0%B4+%D0%B8%D0%B7+%E2%80%9E%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%85+%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%E2%80%9C.html

[Ненад Р.]

[Ненад Р.]

[feeble]

Можда је већ писало, ја наиђох на занимљив податак

 

Колико меда пчела радилица направи у свом животу?

1/12 кашичице.

 

http://www.captainjohnshoney.com/trivia.htm