... I ne uvedi nas u iskušenje ...

[Жедни]

Palo mi je na pamet zašto uporno molimo Boga da nas ne uvede u iskušenje koje je ustvari možda dobro jer će nas ojačati. Zar iskušenje od Boga dato nije dobra stvar?  :.mislise.  Slažem se da ga treba moliti da odgoni od nas iskušenja koja nisu od njega.. Da li verujete da pobeda nad iskušenjima donosi dobro? Ja mislim da da. Bože oprosti mojoj radoznalosti...

[blackcoffee]

Iskušenja jačaju čovijeka.

[Mironosica]

Palo mi je na pamet zašto uporno molimo Boga da nas ne uvede u iskušenje koje je ustvari možda dobro jer će nas ojačati. Zar iskušenje od Boga dato nije dobra stvar?

 

zato što nekad nisi dovoljno jak da im odoliš , samim tim i padaš

dobra je stvar

samo što mi nismo uvek na dobrom putu

[Жедни]

zato što nekad nisi dovoljno jak da im odoliš , samim tim i padaš

dobra je stvar

samo što mi nismo uvek na dobrom putu

Pa zar iskušenja od Boga ustvari  nisu dobra stvar? :.mislise. Bog nam daje nevolje u onoj meri koliko mi možemo da ih podnesemo? :.mislise.

[Mironosica]

Pa zar iskušenja od Boga ustvari  nisu dobra stvar? :.mislise. Bog nam daje nevolje u onoj meri koliko mi možemo da ih podnesemo? :.mislise.

Искушења су добра ствар , јер те јачају

[Tumaralo.]

Kada ti se desava dobro kazes "hvala ti Boze sto mi je dobro" kada ti se desava zlo  kazes "hvala ti Boze sto mi saljes ova iskusenja da me ojacaju".

[Volim_Sina_Bozjeg]

Pa zar iskušenja od Boga ustvari  nisu dobra stvar? :.mislise. Bog nam daje nevolje u onoj meri koliko mi možemo da ih podnesemo? :.mislise.

Pa i nije baš dobro ulaziti u iskušenja....jer šta će nama drvo poznanja dobra i zla kad imamo drvo Života(Hrista)i bezbrojne njegove plodove u beskraju novih savršenih osećanja. Ulazeći u iskušenja mi ustvari drvo Života stavljamo na čekanje i ne ubiramo plodove koji sladost znače.

[Orion]

Palo mi je na pamet zašto uporno molimo Boga da nas ne uvede u iskušenje koje je ustvari možda dobro jer će nas ojačati. Zar iskušenje od Boga dato nije dobra stvar?  :.mislise.  Slažem se da ga treba moliti da odgoni od nas iskušenja koja nisu od njega.. Da li verujete da pobeda nad iskušenjima donosi dobro? Ja mislim da da. Bože oprosti mojoj radoznalosti...

 

Moje razmišljanje se razlikuje od tvog. Ako je moj izbor Isus Hrist i verujem u Hristove reči, onda mi uopšte nije problem da poslušam i molim se onako kako nam je rekao da se treba moliti. Da je iskušenje dobra stvar i da je čovek tako snažan da mu se lako odupre, Isus ne bi rekao "i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga". Te reči nisu uzaludne, jer ljudska priroda je slaba i podložna iskušenjima. Dovoljno je da se samo malo osvrnemo na dešavanja oko nas i videćemo da iskušenja gospodare ljudskim društvom, a ne obrnuto.

[Srdasce]

Meni ćete oprostiti, što ću da pitam, kao laik otvoreno...ali kako recimo znate, koja su iskušenja za naše recimo dobro od Boga a koje su stvarčice recimo one koje bi da nas odvedu na tamu a deluju u prvi mah kao iskušenje?

 

Meni to malo nije jasno. :.mislise.

 

Ne znam koliko sam jasna šta mi je nejasno.

[Ненад Р.]

На нама је да молимо а на Господу да Одлучи о нашој судбини.

[Srdasce]

Odnosno, možda je bolje, recimo da pitam,  ili da mi neko objasni, pojasni, ili ukaže na temu...koja je definicija, recimo, iskušenja. Kako se ono manifestuje. Da li je zato iskušenje zato što nas boli, jer nam se nešto en dopada, ili deluje uve primamljivo, ili baš zato nije simpatično jer nas dirka u ono šta znamo sami s sobom, da ne umemo ili deluje baš super da se vidi koliko smo jaki da ne padnemo? Otud mi i ta dilema, kako prepoznati iskušenje a kako recimo zamku. Da mi to neko pojasni, recimo, pa ću onda možda bolje razumeti razliku između one dve kategorije, iz svog malošređašnjeg pitanjca. Nije problem, i ako postiji neka knjiga koja se bavi tom tematikom, ja ću pročitat vrlo rado.

[Zero]

Odnosno, možda je bolje, recimo da pitam,  ili da mi neko objasni, pojasni, ili ukaže na temu...koja je definicija, recimo, iskušenja. Kako se ono manifestuje. Da li je zato iskušenje zato što nas boli, jer nam se nešto en dopada, ili deluje uve primamljivo, ili baš zato nije simpatično jer nas dirka u ono šta znamo sami s sobom, da ne umemo ili deluje baš super da se vidi koliko smo jaki da ne padnemo? Otud mi i ta dilema, kako prepoznati iskušenje a kako recimo zamku. Da mi to neko pojasni, recimo, pa ću onda možda bolje razumeti razliku između one dve kategorije, iz svog malošređašnjeg pitanjca. Nije problem, i ako postiji neka knjiga koja se bavi tom tematikom, ja ću pročitat vrlo rado.

Ja bih rekao, u odnosu na ovo (a i prethodno postavljeno) da iskušenje zapravo postaje zamka onog trenutka kada padnemo na njemu... Pretpostavljam da moramo da znamo svoju meru, koliko možemo podneti, a to se postiže zdravorazumskim rasuđivanjem koje se stiče iskustvom. Barem tako ja mislim, ali voleo bih da vidim šta drugi misle, pošto sam i sam laik u tom domenu

[Zero]

A može biti da sam pomešao iskušenje sa podvižništvom, moja greška...

[Srdasce]

Ja bih rekao, u odnosu na ovo (a i prethodno postavljeno) da iskušenje zapravo postaje zamka onog trenutka kada padnemo na njemu... Pretpostavljam da moramo da znamo svoju meru, koliko možemo podneti, a to se postiže zdravorazumskim rasuđivanjem koje se stiče iskustvom. Barem tako ja mislim, ali voleo bih da vidim šta drugi misle, pošto sam i sam laik u tom domenu

 

A ako spoznaš svoju meru, svestan/ a si da ti je prejaka/0 to sve, da se i dalje batrgaš u toj zamčici..jer si svakako "pao/la" i vidiš da sve lošije i lošije to podnosiš a ono ne jenjava? Zato em buni , da li je recimo onda ipak o iskušenju reč ili o nečemu drugom. Ja nekako imam utisak, da bi svako iskušenje trebalo da nas ojača , osnaži ili ukaže na naše slabosti, ali da nam nekako u tome, ne znam...pomogne. A ne još više, recimo unazadi. Jer i aj recimo, verujem, da On neće dati ništa smo smatra da ne možemo podneti. Što nije mera naših leđanca. A ako se ispostavi, da jeste malo poveća dara od mere, šta onda? I kako an to gledati i kako i šta raditi? Sada videh i drugi ti postić, kažeš  "podvižništvo"? Kako to misliš, ne razumem o čemu govoriš.

[Zero]

A ako spoznaš svoju meru, svestan/ a si da ti je prejaka/0 to sve, da se i dalje batrgaš u toj zamčici..jer si svakako "pao/la" i vidiš da sve lošije i lošije to podnosiš a ono ne jenjava? Zato em buni , da li je recimo onda ipak o iskušenju reč ili o nečemu drugom. Ja nekako imam utisak, da bi svako iskušenje trebalo da nas ojača , osnaži ili ukaže na naše slabosti, ali da nam nekako u tome, ne znam...pomogne. A ne još više, recimo unazadi. Jer i aj recimo, verujem, da On neće dati ništa smo smatra da ne možemo podneti. Što nije mera naših leđanca. A ako se ispostavi, da jeste malo poveća dara od mere, šta onda? I kako an to gledati i kako i šta raditi?

Mislim da je to već pitanje koliko čovek ima vere u Boga, a da se pritom ne pogordi, da ne pomisli "sve mogu", a zaboravi na ono "u Onome Koji me snaži". Izvini ako sam nerazumljiv, bolje bi bilo kad bi neko sa više iskustva nastupio ovde, ne želim da ispadnem licemeran...

 

Sada videh i drugi ti postić, kažeš  "podvižništvo"? Kako to misliš, ne razumem o čemu govoriš.

Kažem "podvižništvo" jer (barem po meni) svako proživljeno iskušenje (pritom da nismo pali) predstavlja jedan maleni podvig, ako ne lestvicu, onda barem nogu pomerenu ka stepeniku koji vodi više, ka Bogu. A i ako smo pali, možemo ustati. Mislim da svako iskušenje nosi određeno dobro, makar pouku koja se može izvući iz svega toga, i da nikako ne može da nas "unazadi" (sve je stvar na koji način posmatramo).

Na kraju, mislim da ovaj deo "Oče naš" ("i ne uvedi nas u iskušenje") odražava i skrušenost onoga koji moli, znajući da je ništa bez Boga i njegove blagodati i preobilne milosti.