Jump to content

Поставите питање Милославу Самарџићу

Оцени ову тему


Препоручена порука

Поштовање, господине Самарџићу!

 

Једно питање ме одавно копка.....

Ако се не варам, обе стране, и комунистичка и четничка, се слажу да се на преговорима са Дражом 1941. године Тито представљао само тим надимком, одбијао да открије свој прави идентитет и говорио јаким руским нагласком, па су и сам Дража и сви присутни његови сарадници били убеђени да је то неки Рус кога је Стаљин послао да командује југословенским комунистима. Тек много касније у току рата, ја не знам тачно, ви вероватно знате кад, "Тито" је открио да је он Хрват Јосип Броз.

Слажем се да већина Срба не би 1941. године отишла у партизане да су знали да им је врховни комадант Хрват, већ су кренули за неким "мистериозним Русом".

 

Моје питање је следеће: Како то да ни Дража ни било ко у његовој близини нису знали да пред собом имају Јосипа Броза, који је био осуђиван у Краљевини Југославији као комуниста и био у затвору? Дакле, Јосип Броз је био "од раније познат органима гоњења", како бисмо то данас рекли, и зар је могуће да нико у окупираној Југославији или емиграцији, осим врха КПЈ, није знао да је "Тито" у ствари Јосип Броз?

 

Хвала унапред на одговору и свако добро Вам желим!

Знали су ко је, Драгиша Васић му је одмах рекао: Ви сте Јосип Броз из Кумровца, браварски помоћник, осуђиван тад и тад... генерални секретар КПЈ, итд.

То ни комунисти нису крили, нашао сам у једној њиховој књизи из 1950. да пише баш тако. Тек касније, кад је прављење мита о Тито одмакло, измислили су да четници нису знали.

Иначе четници су имали и његов досије из загребачке полиције, набавили су га загребачки илегалци.

Већина Срба није отишла у партизане 1941, у ствари било их је мало. Један од разлога био је и тај што су их водили странци.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поштовани господине Самараџићу,

 

Можете ли ми рећи који је био однос снага Дражиних и Пећанчевих четника на почетку рата, дакле септембар, октобар 1941 ?

Колико ми је познато, тада још није било сукоба међу њима

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пећанчевих је било више у Јужној Србији, Дражиних у осталим крајевима. У ствари Дража тада још није ни имао јединице у Јужној Србији. Пећанчеви су тамо доминирали све док их народ није видео са Бугарима, тада су нагло пали.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Последње поруке жртава комуниста (2)

 

„Гино, чувај децу, стрељаће ме сутра ујутру…“

 

Опроштајне поруке жртава комуниста спадају у ред најважнијих докумената о поратном зловремену и то је разлог што до сада нису проучаване од стране државних историчара

 


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Какво је Ваше мишљење о књизи Бошка Костића - ''За историју наших дана''. Знам да је негативно, али волео бих ако би сте могли да напишете нешто опширније о тој књизи. То је једна од првих, ако не и прва књига коју је објавила српска и уопште југословенска национална емиграција, 1949, па се не може рећи тек тако да је писана након много година ''с накнадном памећу''. Многи са четничке стране и бране ту књигу. 
По вама, који делови су најспорнији?

''Бог је Истина. Зато наша уста не смеју говорити лаж. Ми морамо живети у Истини и за Истину и кроз Истину.''

Димитрије Љотић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Последњи пут сам је читао пре пет година и не бих могао да одговорим детаљно, али, у основи:

- Костић, као и остали љотићевци, уопште не помињу која им је била идеологија током рата (нацистичка), да су веровали у Хитлерову победу, да су били у саставу немачких јединица, и сл.

- Уопште не помињу да су им главни непријатељи били Дража и четници, већ представљају комунисте као главне ратне противнике.

- Из њихових радова не може се ни наслутити колико су Дражиних присталица испоручили Немцима, који су их мучили и убијали (десетине хиљада). Нпр:
http://www.pogledi.rs/najvece-cinkarenje-u-istoriji-srba/

- Крију свој антисемитизам.
Методолошки, избегавају документа, или их користе мало и селективно. Ни једна њихова књига није научни рад.

Као сведоци, заобилазе истину у широком луку и много измишљају. Нпр. Костић износи Љотићев план за концентрацију ''националних снага'' у Словенији, а не каже да је то у ствари био немачки план, да су Немци хтели да искористе патријарха Гаврила и епископа Николаја као мамац, а главни циљ им је био да привуку Дражу из Босне, јер је он имао највише људи. Све то Немци су покушавали ради јачања свог десног крила.

Или, Костић пише да је Љотић ослободио еп. Николаја и патријарха, а у ствари Нојбахер их је извео из логора и довео у Словенију ради поменутог плана.

Колико се сећам, Костић је измислио и састанак генерала Трифуновића и Љотића, а његов опис Битке за Србију 1944, као и код других љотићеваца, је чист фалсификат:
http://www.pogledi.rs/bitka-za-srbiju-ljoticevska-verzija/

Љотићевска улога у Бици за Србију:
http://www.pogledi.rs/ljoticevci-i-bitka-za-srbiju-1944/

Дуга је прича, углавном, љотићевске књиге, као и комунистичке, не могу се користити као историјски извор, већ само као њихова верзија догађаја, у проучавању њиховог покрета и њихове пропаганде, и сл. Наравно, знам да се користи, говорим у начелу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можете ли написати нешто више о том наводном састанку? Тај састанак се наводи и у комунистичкој литератури, па не верујем да је најобичнија измишљотина са наше стране. 

''Бог је Истина. Зато наша уста не смеју говорити лаж. Ми морамо живети у Истини и за Истину и кроз Истину.''

Димитрије Љотић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А комунисти узели од вас. :)
Трифуновић се заправо састао са Илијом Михајловићем, бившим председником Народне скупштине. Имам много докумената из тога доба (четничких), просто је невероватно да се нигде не спомиње састанак Љотић - Трифуновић, нити шта слично. Морао би да остане траг да је састанка било. Наравно, нема ни логике, љотићевци су управо испоручили Немцима велики број Дражиних људи из градова, нарочито БГ. У то доба владала је велика мржња према њима и Љотић не би ни помислио да изађе негде ван БГ.

 

Ново на сајту ''Погледа'':

 

Ђуришићеве операције 1942/1943:
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Последњи пут сам је читао пре пет година и не бих могао да одговорим детаљно, али, у основи:

- Костић, као и остали љотићевци, уопште не помињу која им је била идеологија током рата (нацистичка), да су веровали у Хитлерову победу, да су били у саставу немачких јединица, и сл.

- Уопште не помињу да су им главни непријатељи били Дража и четници, већ представљају комунисте као главне ратне противнике.

- Из њихових радова не може се ни наслутити колико су Дражиних присталица испоручили Немцима, који су их мучили и убијали (десетине хиљада). Нпр:

http://www.pogledi.rs/najvece-cinkarenje-u-istoriji-srba/

- Крију свој антисемитизам.

Методолошки, избегавају документа, или их користе мало и селективно. Ни једна њихова књига није научни рад.

Као сведоци, заобилазе истину у широком луку и много измишљају. Нпр. Костић износи Љотићев план за концентрацију ''националних снага'' у Словенији, а не каже да је то у ствари био немачки план, да су Немци хтели да искористе патријарха Гаврила и епископа Николаја као мамац, а главни циљ им је био да привуку Дражу из Босне, јер је он имао највише људи. Све то Немци су покушавали ради јачања свог десног крила.

Или, Костић пише да је Љотић ослободио еп. Николаја и патријарха, а у ствари Нојбахер их је извео из логора и довео у Словенију ради поменутог плана.

Колико се сећам, Костић је измислио и састанак генерала Трифуновића и Љотића, а његов опис Битке за Србију 1944, као и код других љотићеваца, је чист фалсификат:

http://www.pogledi.rs/bitka-za-srbiju-ljoticevska-verzija/

Љотићевска улога у Бици за Србију:

http://www.pogledi.rs/ljoticevci-i-bitka-za-srbiju-1944/

Дуга је прича, углавном, љотићевске књиге, као и комунистичке, не могу се користити као историјски извор, већ само као њихова верзија догађаја, у проучавању њиховог покрета и њихове пропаганде, и сл. Наравно, знам да се користи, говорим у начелу.

 

Господине Самарџићу, не знам чему толики Ваш јаз према љотићевцима за период 1944-1945 године с обзиром да су љотићевци тада пришли Дражи ? Поготово се то видело у Словенији када су прешли у Шумадијску дивизију ЈВуО. 

С друге стране недићевци који су колективно прешли у ЈВуО 1944. године, после битке за Тузлу су се одвојили од Драже не би ли отишли за Аустрију. И сад ко кога оставља на цедилу недићевци или љотићевци ?

Треће, зар би генерал Дамјановић командовао националним снагама у Словенији а да је знао како ви то кажете Нојбахерова навлакуша ?

Четврто не знам какав војнички значај има ослобађање владике Николаја и патријарха Гаврила за Нојбахеров план?

Пето владика Николај се на сахрани захваљује Љотићу што га је ослободио из тамнице а не Нојбахеру.

Шесто, тачно је да су љотићевци били делимично застранили и били антисемити (па погреши човек), али су били искрени антикомунистички борци. Па и четници ЈВуО су грешили. Нису ни они цвећке. 1941. су сарађивали са партизанима, тим духовним отпадом.

Седмо, да су љотићевци били немачке слуге зашто су онда немци разоружали 8. и 12. добровољачки одред и отерали у заробљеништво у Немачку ?

Осмо, зашто су немци отерали у затвор љотићевог команданта Косту Мушицког ?

 

Ево једног текста објављеног од преживелих четника који су уточиште нашли у сједињеним америчким државама а тиче се говора владике Николаја на љотићевој сахрани:

 

"Не мислимо да коментаришемо овај невероватан говор. Рећи ћемо само толико да за четири године, како је изашла књига ЗА ИСТОРИЈУ НАШИХ ДАНА у којој је објављен текст говора, владика Николај нигде говор није демантовао нити се од њега оградио."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...