Поставите питање Милославу Самарџићу

[Милослав Самарџић]

Mene interesuje dosta Kalabić, da li je izdao ili nije?

 

 

Није. Одговор, усуђујем се да кажем дефинитиван, дао сам у овој књизи:

 

http://www.pogledi.rs/pravi-i-lazni-kalabic-sa-nalazom-sudskog-vestaka/

 

Дакле, чак сам ангажовао овлашћеног судског вештака графолога и морфолога, који је утврдио да она писма Крцуну и Ранковићу није писао Калабић, а такође да на оним сликама са ознашима није Калабић (то, дакле, утврђује морфолог).

Такође сам ангажовао кустоса Војног музеја, који је на основу димензија оружја које носе особе на слици, утврдио њихову висину. (Постави се математичка пропорција: дужина пушке на слици према висини особе на слици = дужина пушке у природи према икс, а икс је висина особе у природи). Тако смо утврдили да је лажни Калабић на слици Озне био 17 цм нижи од правог Калабића. Висину правог знам јер имам његову оригиналну војничку књижицу.

У поменутој књизи је и много других доказа, али, ма колико доказа било изнето, (нео)комунисти ово никада неће прихватити. Они, тј. званична историја у Србији, и даље тврде да је Калабић издао. Ти државни историчари делегирају своје људе у комисију за откуп књига за библиотеке. Ову књигу су одбили. Све њихове су, наравно, откупили.

 

Takodje me interesuje, obzirom da sam čitao da su u HR postojali četnički odredi koji su se sastojali samo od Hrvata, da li je to tačno?

 

Да, било је, али тешко је рећи да ли су баш сви били Хрвати. Углавном, постојала је једна хрватска јединица. Опширно о томе писао сам овде:

 

http://www.pogledi.rs/hrvati-u-cetnicima/

[Милан Грујић]

Ја овако видим Николу Калабића а ви ме братијо исправите ако грешим негде.   

За мене Никола Калабић није био Дражин издајник само из једног разлога. Мртва уста не говоре. Како је могао одати Дражу када је погинуо два месеца пре његовог хватања?

Након повратка са терена Босне у Србију крајем 1945. и почетком 1946. године, Никола се крио у Рајковићу код Ваљева одакле му је била супруга. Неко је дојавио злочиначкој ОЗНИ где се Никола налази после чега настаје потера. Храбро је погинуо у борби на Богојављење 1946. године. Дакле, Калабићева издаја отпада. 

Шта се дешава у међувремену? Енглеске варалице предају комунистима Дражину шифру за радио станицу помоћу које су га лоцирали, пронашли и ухапсили. Да није било Енглеза, никада се Крцун не би прославио јер је као полицајац био неспособан и нестручан. Драгом Јовановићу није био до колена што се тиче тога. Провлаче се приче да је ОЗНИ заправо Јовановић помогао око потере за Дражом као дугогодишњи искусан полицајац. Чим су се појавили у околини Вишеграда преобучени у четнике, народ је одмах препознао припаднике ОЗНЕ. Камо лепе среће да је Дража тада послушао Драгишу Васиљевића. Да му је Дража дао одрешене руке, Драгиша би побио на спавању све до једног са својим људима. Овако је Дража ухапшен 13.03.1946. и од тада почиње голгота српског народа.

[Срђан Ранђеловић]

Поштовани господине Милославе, да ли бисте могли да нам кажете нешто о господину Урошу Шуштеричу и четничком покрету у Словенији?

Имао бих још нека питања, јер поседујем више ваших књига, али ћу то другом приликом.

Унапред хвала на одговору!

 

[Raymond Red Reddington]

Поздрав за господина Милослава Самарџића.

И једно питање...

Имам податак да је у БГ била школа за обуку комуниста који су требали као агенти да разбијају јединице ЈВ у отаџбини.

Наводно је била под контролом гестапоа.

[Баба]

 

Добио сам две карте за претпремијеру у КГ, али истовремено је било отварање Сајма књига у БГ. Ипак, карте нису пропале.

У првој епизоди кључне су две сцене:

1. Капетан на граници је идиот, пијан, певаљке око њега, одузет од алкохола... Војник му јавља да иду Немци, он га испсује, каже да неће напасти Немци, нема рата...

Дођу Немци и све побију. То је наводно било 6. априла 1941.

2. Један радник је приказан као интелектуалац, племенит, хуман... спашава штиглића сломљених крила. Почињу да падају бомбе на БГ, сви трче у склониште, а он да узме штиглића, кога чува у некој кутији. Не обазире се на повике: ''Зар да погинеш због птице''. Силази у склониште, миран, не плаши се. Вади из торбе књигу црвених корица, за коју се јасно види да је комунистичка, тј. да је он комуниста. То су завршне сцене.

Дакле, све је одмах јасно.

Додајем да је у трејлеру приказано како комуниста пре 22. јуна 1941. говори против Немаца, што је историјски фалсификат.

У вези прве сцене додајем да је један мој сарадник дао ту причу Бајићу, а она гласи: неки фолксдојчер је на граници позвао официре на гозбу и сипао им нешто у пиће. Тај фолксдојчер је наравно радио за Немце, конкретно ангажован је од дивизије ''Бранднбург'' која је 6. априла ту упала пресвучена у српску народну ношњу (тј. њени делови). Тако да је контекст промењен с намером.

Исто тако, очигледно је да се с намером прави паралела између регуларне војске (четника) и оружаних формација илегалне КПЈ. 

Најзад, циљ серије је промовисање једне нове идеологије, о чему сам опширније писао овде:

http://www.pogledi.rs/dalibor-na-ravnoj-gori/

 

 

 

Значи све у свему зачин "Ц"...

 

Имаћемо у серији млитаве четнике, смушеног Дражу и агилне оптимистичне партизане са осмехом од ува до ува + друга Титу као светског човека насупрот Дражи са села...

 

Мала је разлика у односу на претходне драмске изведбе ових догађаја.

 

Искрено нисам се ни надао нечему бољем с обзиром ко је покренуо пројекат. Приде избори су заиста променили финансије али нисам сигуран да би пројекат ишао у неком другом правцу и да су на изборима победиле демократе јер Бајић просто не жели да направи један реалан историјски филм.

 

Само ми није јасно какву подршку је Црква дала овом пројекту, наводи се да се Бајић позива на подршку Цркве и САНУ.

У ком смислу подршка, каква подршка?

[Милан Ракић]

Поштовани господине Самарџићу. Да ли бисте били љубазни да напишете коју реч гледе "наводног" убиства 72 пилота Ваздухопловства Војске Краљевине Југославије у Јабуци крај Панчева!?

[Љотићевац]

Иако се не слажем са многим стварима које тврди, поштујем г-дина Самарџића. И имам неколико његових књига.

[Љотићевац]

Оно што бих питао Самарџића је да ли постоје докази за тврдњу да је Љотић убијен по налогу Драже Михаиловића?

[brana]

Управо читам, како сте навели термин "државни историчари". Ја не живим у Србији и све ми то дјелује као Алиса у земљи чуда...

Зар је могуће, да је још увјек на снази антинародна историја и антинародни историчари - фалсификатори.

Ја сам рецимо пуно валидних историјских чињеница слушала од господина Шуштершича...

Зар је могуће да је неко ко није Србин , а истину збори...

[brana]

Оно што бих питао Самарџића је да ли постоје докази за тврдњу да је Љотић убијен по налогу Драже Михаиловића?

 

Мислим да је то једна од лажи комуниста...

Димитрије Љотић је био патриота, и интелектуалац, а као такав је био на истој страни са Дражом Михајловићем. Читала сам говор од св. Владике Николаја посвећен Димитрију Љотићу, заиста упечатљиве ријечи.

На сајму књига сам видјелa сабрана дјела Димитрија Љотића.

[Милан Ракић]

На сајму књига сам видјелa сабрана дјела Димитрија Љотића.

 

 И то је довољно да се стекне утисак о Димитрију!?

[brana]

 И то је довољно да се стекне утисак о Димитрију!?

 

Не о Љотићу, али о потреби некога ко је сматрао да је лијепо да понуди та дјела.

Ја нисам од јуче, памтим вријеме, кад с ео томе није смјело нити шапутати, а камоли да видим уредно сложене књиге од Димитрија Љотича за 8000 динара...

Особно имам лијепо мишљење о Димитрију Љотићу, наравно, нисам никада слушала званичне историчаре.

[Љотићевац]

Мислим да је то једна од лажи комуниста...

Димитрије Љотић је био патриота, и интелектуалац, а као такав је био на истој страни са Дражом Михајловићем. Читала сам говор од св. Владике Николаја

посвећен Димитрију Љотићу, заиста упечатљиве ријечи.

На сајму књига сам видјел сабрана дјела Димитрија Љотића.

 

На жалост ту причу нису измислили комунисти, већ неко други.

Нису били на истој страни. Дража Михаиловић је био присталица пуча 27. марта, Љотић није. Дража је био за устанак против окупатора, Љотић је сматрао да је то узалудно проливање крви. Што се тиче говора владике Николаја, говор је заиста леп, али многи, укључујући и г-дина Самарџића, сматрају да је говор фалсификат. Ја сматрам да тај чувени говор није фалсификат. Зашто? Говор су забележили четници Динарске дивизије, да би га мало касније сравнили, одштампали и делили народу који се још није разишао. Говор је објављен и у новинама, чини ми се два дана касније. Говор се штампао и у емиграцији. Владика Николај га није демантовао, а војвода Момчило Ђујић је као сведок рекао да је говор истинит. 

Једино што је спорно, то је зашто би владика Николај држао говор над Љотићевим одром, када је као што знамо био присталица покрета отпора. Одговор је једноставан, али многи га заобилазе. Владика Николај и Љотић су пре рата били блиски пријатељи, имали су сличне ставове, након априлског рата владика прекида сваки контакт са Љотићем због његовог сврставања на страну окупатора. Крајем 1944/5 долази до ''помирења'' националних снага и њиховог уједињења, а Љотић је био спреман да се стави под Дражину команду. Тада су поново заједно Владика и Љотић.

 

Међутим, појавила се тврдња како је Дража Михаиловић, наредио убиство Љотића. Ђујић је јавио Љотићу да владика Николај жели да се види са њим само да би овај кренуо. У тој причи Љотића су убили Дражини људи који су били у његовој пратњи и одгурали кола у провалију. По другој верзији, сам свети владика Николај је био умешан у његово убиство позвавши га на састанак, а говор је одржао само да цела та прича не би била сумњива. 

Баш бих волео да чујем мишљење од господина Самарџића о свему овоме. Знам да је његов став о Љотићу без разлога најгори, али ме занима његово мишљење о овој причи. 

 

[Милослав Самарџић]

Да ли је место рођења жупски Алекснадровац? Ако јесте, онда да се зна, да ово питање долази директно са жупског пута.

 

Имам питање, које изискује један субјективан одговори. Колико су се разноразни споредни принципи комунистичке идеологије усадили у свест нашег народа, онако несвесно, не схватајући да су то принципи комунизма. Например по мени велики проблем - велико присуство социјалистичког приступа економији и решавању разноразних проблема у нашој земљи. То је по мени више него очигледно велика заоставштина комунистичког размишљања код нас - све странке до једне нам имају тај затворени, марксистички приступ решавању економских и друштвених проблема.

 

Захвалан на одговору. 

 

Да, Жупски пут...

Уградили су се и споредни и главни принципи комунизма, само мислим мање је битно што су се уградили у свест народа  - а у ствари ту се баш много нису ни уградили, нарочито по селима. Рецимо, наши људи су међу најбољим мајсторима-радницима, кад оду на Запад. Дакле, битан је систем, закон. 

А систем је и даље (нео)комунистички. Властима не пада на памет да доносе добре законе, попут закона о странкама, јер су готово свим странкама мутни извори финансирања. Тако да су оне према западним стандардима заправо криминална удружења. Или, нема закона против корупуције. Државни новац се дели према партијским принципима, уместо према законима о тендерима рецимо. Порески систем је ужасан, далеко од западних. Подешен је тако да богати најмање плаћају, што наравно одговара онима на власти.

У суштини, разлика је што уместо једне сада имамо више (нео)комунистичких партија.

Проблем је што њих подржава Запад зато што испуњавају његове налоге. Да не помињем Космет, већ да наведем овај пример: од 2000. године стране банке су из Србије изнеле преко 60, а офшор компаније преко 50 милијарди евра. То нас је коштало стотина хиљада радних места, али они су добро зарадили (и домаћи политичари и странци).

[Милослав Самарџић]

Gospodine Miroslave ,moje poštovanje ! Želio bih pitati,koje su to najznačajnije bitke četničkog pokreta protiv ustaša,vidim da ste napisali dvije knjige na tu temu  - “Борбе четника против Немаца и усташа (1941-1945)“, књиге 1– 2, (2006)

 

Било их је много, почев од устанка у Херцеговини јуна 1941. Највеће су биле Битка за Фочу, окончана победом четника на Преображење 1942, и Битка за Модричу, окончана победом четника на Српску нову годину 1945.

Издвајам и борбе против Црне легије пролећа 1942. у Источној Босни, онда победу над 1. усташком бригадом и муслиманским усташама (као и Немцима) у Рогатици 12. октобра 1943, итд.