Jump to content

Поставите питање Милославу Самарџићу

Оцени ову тему


Препоручена порука

Да ли можете рећи нешто више о новинару Јанку Туфегџићу, пошто су подаци штури, оно што знам о њему је мало, а потребно ми је за тему "Знаменити и познати Мачвани"?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли можете рећи нешто више о новинару Јанку Туфегџићу, пошто су подаци штури, оно што знам о њему је мало, а потребно ми је за тему "Знаменити и познати Мачвани"?

Ево један чланак о њему у предратним новинама:

1775-janko-tufegdzic-i-s.jpg

Дакле, био је и песник. Име му је недавно уклесано на табли у Француској 7 у БГ, Удружење књижевника Србије, међу песницима жртвама комуниста.

У рату је био на позадинским дужностима, уређивао је Јеж и Шумски јеж, гласила Церског корпуса.

У Војном архиву сам пронашао његову песму ''На Церу'', послао сам је Мићи Петровићу и он је отпевао и снимио:

http://www.micapetrovic.com/mp3/Sa%20Ovcara%20i%20Kablara/_4._Na_Ceru.mp3

 

4. NA CERU

(words: Lieutenant Janko Tufegdžić – music: M.M. Petrović) 

Noć zvezdana vrh bezdana, 

među tamno Cerje slazi, 

beskućniče s’ Rajne pazi, 

ovuda se ne prolazi. 

Tu mi s’ vukom drugujemo, 

na planinskoj uskoj stazi 

i sa pesmom umiremo,  

ovuda se ne prolazi. 

Tu se bluze tvoje plave, 

lobanja se suncu plazi, 

iz kostura niču trave, 

ovuda se ne prolazi. 

Nisi pit’o stare svoje, 

pa ti noga drsko gazi, 

ovde naše čete stoje, 

ovuda se ne porlazi! 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Милија Јанићијевић

Био је штићеник проф. др Михаила Илића, Члан Српског културног клуба, лидер Демократске омладине на Београдском универзитету, сарадник Љубе Давидовића и Милана Грола, командант среза у Дражиној организацији…


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Наши познати глумци, Бранка Петрић и Михаило Јанкетић су помињали у неким интервјуима у штампи и на телевизији, да су им чланови породице настрадали у Другом рату од 'четничког ножа'. Бранка наводи да јој је заклана ујна, а Михаило каже да му је истог тог дана заклана мајка. Помиње се и џелат, пљеваљски свештеник, Милорад Вукојичић Маца....

 

Јел' знате нешто о томе?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У исти дан кад Црква спомиње свештеника Вукојичића, спомиње и свештеномученика Момчила Челебићког.

 

http://www.crkvenikalendar.com/zitije.php?pok=0&id=JAAZ

 

Свештеномученик Момчило (Гргуревић) рођен је 1906. године у месту Србиње (Фоча). Завршио је Богословију у Сарајеву 1928. године, а рукоположен је у чин ђакона и презвитера 1929. године. Служио је као парохијски свештеник у Челебићима све до мученичке смрти 9. новембра 1945. године. Почетком Другог светског рата био је одређен за ликвидацију неколико пута, али је милошћу Божјом избегао све покушаје. У новембарској ноћи 1945. године, кад је рат већ био завршен, ухватила га је трочлана потера. Постоје две верзије његовог мучеништва: прва је да му је живом претестерисан врат и друга је да му је муслиман из потере одсекао главу. Познато је да су главу свештеномученика Момчила однели су као трофеј у зграду Општине у Челебићима. После 45 година син Василије пренео је очеве земне осатке и сахранио их поред цркве у Челебићима. Православни мештани Челебића годинама су на свештеномучениковом гробу виђали чудесну небеску светлост. Данас се мошти свештеномученика Момчила чувају у цркви светог Николе у засеоку Рјеци у Челебићима.

 

Да ли знате о којој се општини Челебић ради? 

Да ли су ови Челебићи у питању https://goo.gl/maps/yYZOS ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1. Предраг Д. Ивановић: Ко су љотићевци?

Меки повез, формат Б-5, 168 страна, илустровано.

 

2. Милослав Самарџић: Мајор Палошевић

Меки повез, формат А-5, 116 страна, богато илустровано.

 

ПРЕТПЛАТА за обе књиге заједно: 550 динара.

Претплате се примају до 20. октобра, када се очекује излазак књига из штампе.

Претплатници се могу јавити:

ЕЛЕКТРОНСКОМ ПОШТОМ:  [email protected]

 

ПРЕКО ТЕЛЕФОНА:  064/1-880-990

 

Уочи уласка књига у штампу, претплатницима ћемо послати налоге за уплату.

 

Опширније:


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Od danas je u prodaji, preko prijateljske firme u Parizu, ilustrovana istorija ‘'The Kingdom of Yugoslavia in WW2’', na francuskom i engleskom. 
Knjigu mozete poruciti ovde:
https://www.pogledi.fr/en
Pozitivnu recenziju knjizi dao je francuski casopis specijalizovan za Drugi svetski rat ‘'Magazin 39/45’':
https://www.pogledi.fr/fr/content/recension-dans-3945-magazine-juillet-2014
S postovanjem,
Slobodan Kostadinovic, prevodilac
Miloslav Samardzic, autor

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зна се, како да не. Додуше код четника је то питање компликованије, теже, јер су се мењали на истим комадима оружја.
Партизана је јуна 1942. било 10.000, крајем те године 60.000, лета 1943. године 25.000, крајем те године скоро 100.000, марта 1944. године 60.000, итд. Четника је било више. Нпр. Јуна 1942. Босански четнички одреди под командом Радета Радића имали су око 20.000 четника.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Зашто на параду 16. октобра нису позвани сви “ослободиоци“?

http://www.pogledi.rs/zasto-na-paradu-16-oktobra-nisu-pozvani-svi-oslobodioci/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...