Jump to content

Поставите питање Милославу Самарџићу

Оцени ову тему


Препоручена порука

Хвала Вам на одговорима. Имам пар коментара.

 

Можда, само још је апсурдније да се поделе из Другог светског рата настављају (и гаје) у данашње  време и остављају "потомцима у аманет". 

Не, обратно је, у Вашем питању је садржана подела: четници и партизани. Дакле, подразумевате ту поделу као нешто нормално. Други подразумевају то за љотићевце и недићевце са једне, четнике са друге стране.

Дакле, када комунизам пада на светском нивоу, идеја помирења са њима је у ствари идеја да се заустави тај пад, њиховим стављањем у раван са целим народом.

Моја идеја је да се тоталитарне идеологије сведу на минимум.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала Вам на одговорима. Имам пар коментара.

 

И стари и нови комунисти имају врло негативан став према четницима. Нити су имали нити имају обичај да  подижу споменике четницима заједно са партизанима, да споменике са владиком освештавају  у црквеној порти.

Напротив,  данас комунисти врло активно протествују против рехабилитације Драже Михаиловића, против изложби које говоре о злочинима комуниста и сличних иницијатива... Дакле, нису се макли даље од своје идеолошке искључивости. 

То важи за њихову главну фракцију, која је у ствари најмање опасна, јер је јасна. Много гора ствар је са онима који су са својим комунистичким образовањем, васпитањем, менталитетим, итд, упали у Цркву рецимо. Или у опозицију (док је постојала), у владу, итд. А наравно представљају се као рецимо равногорци, а као демократе обавезно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала Вам на одговорима. Имам пар коментара.

 

То је сасвим у реду, али питање се није односило на правни статус четника и партизана, већ на отпор тадашњем окупатору. Но, добро свакако сте одговорили негативно.

Не може се говорити о два антифашистичка покрета ни када се гледа само отпор окупатору, пошто партизани нису имали офанзивне акције против Немаца, па чак ни планове за офанзивне акције против Немаца (до доласка Црвене армије). Против њих су били у дефанзиви, а против четника у офанзиви. Ако их одређујемо једним ''анти'', онда су они због тога антидемократски покрет. Иначе, та њихова парола ''антифашистички'', односила се пре свега на Србе, још од краља Александра, па све до данас. За њих су највећи фашисти били и остали Срби.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не, обратно је, у Вашем питању је садржана подела: четници и партизани. Дакле, подразумевате ту поделу као нешто нормално. 

Не као нормалну, него као реалну, тачније као историјску чињеницу. 

 

Други подразумевају то за љотићевце и недићевце са једне, четнике са друге стране.

 

Наравно, није подела на четнике и партизане једина подела која је постојала, али просто моје питање се тицало четника и партизана. 

 

 

Дакле, када комунизам пада на светском нивоу, идеја помирења са њима је у ствари идеја да се заустави тај пад, њиховим стављањем у раван са целим народом.

 

 

Политичке снаге које су се у пракси у теорији трудиле да зауставе пад комунизма (бар у Србији) нису присталице идеје помирења четника и партизана,што се може видети на примеру СПС-a. Чак и друге партије и појединици у Србији који спадају у левицу (социјалдемократе, социјалисти, анархисти и други) такође су противници су ове идеје. 

 

 

Не може се говорити о два антифашистичка покрета ни када се гледа само отпор окупатору, пошто партизани нису имали офанзивне акције против Немаца, па чак ни планове за офанзивне акције против Немаца (до доласка Црвене армије). Против њих су били у дефанзиви, а против четника у офанзиви. 

И четници и партизани су као циљ имали истеривање окупатора из Југославије. Наравном свако из својих разлога. 

И четници и партизани (свако на свој начин) су остваривали контакте са савазничким снагама и од њих добијали подршку и помоћ.

И четници и партизани су изводили акције против окупатора. Наравно, свако на свој начин и различитим интензитетом (то је свакако посебна тема)

И четници и партизани су били непријатељи и самих окупатора и уопште окупаторског система. 

 

Зар их то не чини антиокупационим снагама? 

 

 

 Ако их одређујемо једним ''анти'', онда су они због тога антидемократски покрет. 

СССР нпр. није био демократска, већ тоталитарна и комунистичка држава. Али су за време Другог светског рата  САД, Велика Британија и СССР били савезници у борби против нацистичке Немачке и поред огромних разлика у друштвеним уређењима ових земаља. Али то је сад већ друга тема.

 

Иначе, та њихова парола ''антифашистички'', односила се пре свега на Србе, још од краља Александра, па све до данас. За њих су највећи фашисти били и остали Срби.

Као што се може прочитати  нисам употребио термин антифашистички.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То се просто није тако дешавало, него су, кад се заратило, четници (тј. Југословенска војска) кренули у рат за ослобођење, а комунисти, пошто им је Хитлер окренуо леђа, у борбу за власт. То је суштина прича, а друга је ствар шта је ко говорио. Комунисти су наравно говорили да се бори против Немаца, али хајде покушајте да нађете неку њихову офанзивну акцију против Немаца или само план за напад на Немце, видећете да не иде.

Друго, догађаји и личности мере се према законима, тј. ми можемо рећи шта је ко тада био само на основу тада важећих закона. Тј. не можемо некога прихватити као војску, други покрет отпора, шта год, ако је он према слову закона био преступник (тероризам, бандитизам, пета колона, и сл).

Подела је ''пола дела'' - дакле пола комунисти, пола остали; то је такође супротно стварном, јер је њих било испод 1%.

Што се тиче СПС-а, они су само једна фракција (нео)комуниста данас. Такође, ми заиста не знамо да ли су они за ''национално помирење'' или не. Ви кажете да нису. Ја мислим да јесу, само што држе тврд гард. Али за овакво ''помирење'', у коме нема покајања, спровођења закона (од истраге за убиства до повраћаја имовине), они сигурно јесу, а као доказ наводим пример када су то они једном и прогласили у некој форми (Дачић/Тадић).

Ово на крају, како су Немци видели једне и друге, је само део приче, на основу кога се не може склопити општа слика.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da li to znaci da komesar Acimovic nije prekrsio pravo ?

Проблем колаборације Недићеве владе и свих службеника у њој се огледа у томе што је окупатор на територији коју је заузео морао да спроведе цивилну управу која би функционисала по законима те државе. Недићева влада је спроводила и дела која нису била по законима КЈ.

 

На примерима:

- ако је жандарм хапсио лопове којима је суђено по законима КЈ, то је потпуно легална ствар.

- ако је жандармерија приводила Јевреје и водила их на Сајмиште или Бањицу, где су касније погубљени, то је јасан пример колаборације.

Примера колаборације има још, попут слања на принудни рад, принудног откупа пољопривредних добара итд.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поштовани господине Самарџићу,

 

Како гледате на то да су Дража и ЈВуО спасавали америчке пилоте, и то оне пилоте који су бомбардовали српске градове и убијали српско становништво 1944 ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поштовани господине Самарџићу,

 

Како гледате на то да су Дража и ЈВуО спасавали америчке пилоте, и то оне пилоте који су бомбардовали српске градове и убијали српско становништво 1944 ?

То су били пилоти који су бомбардовали Плоешти, тј. нафтна поља у Румунији, али суштина је иста.

Како да гледам...

Дража је био доследан, западне силе нису.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ново издање ''Споменица Јована Бабунског''.

Мемоари једног од најчувенијих старих четничких војвода. Војвода Бабунски је преживео стотине бојева, одликован је највишим домаћим и страним одликовањима, али је прерано преминуо, 17. фебруара 1920. године у Велесу, од грипа. Своју изузетну животну причу написао је током последњих дана живота.

У повољним пакетима са другим књигама и дисковима:


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Последње поруке жртава комуниста

„Очекујући своје стрељање, доживео сам најболнији час: врисак Савине сестре, који се разлегао по Малом затвору“. Ово је једна од многих порука записаних само на једном месту – на рубовима романа „Ана Карењина“, сачуваном до наших дана

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала Богу да се неко сетио овог јубилеја:

http://www.pogledi.rs/100-godina-od-pocetka-preimenovanja-srpskog-jezika/

 

 

Vasa knjiga vala je slaba da slabija ne moze biti koja se reklamira. 

 

Nadam se da cu naci vremena da procitam i neki drugi vas rad, ali tajne vukove reforme miks teorija zavere, poluistine i jednostavno glupostima. 

 

I bez Vuka bi u Srbiji neka vrsta stokavskog postalo pisani standard tu nema sumlje. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...