Како заинтересовати младе за Цркву

[Драшко]

Дете које је зачето после таква молитве освећиваће се у утроби мајке од самог свог зачећа.

ah........would like that so much, once again  vrtiloptu  

[JESSY]

ah........would like that so much, once again vrtiloptu

даће Бог....

[Srdjan]

Дрвце,

 

Размисли смирено мало о теми и о Бетменовим речима...

Сви смо ми горди и треба да се боримо против гордости. Она покреће страсти због којих не видимо ствари онакве какве заиста јесу. Хришћани разумеју да је та борба неопходна и боре се како-тако, а други?

[JESSY]

анас се породица налази у стању краха. Распада се огроман број породица. За нас је важно да знамо да се распад породице одвија постепено. Прво настаје мноштво пукотина у савезу између мушкарца и жене, а затим одједном долази врло мало искушење и породица се распада, али овај процес почиње дуго пре свог завршетка у облику развода. Ове пукотине су грехови против породице, њих има много и често их људи уопште не сматрају греховима. Међутим, потребно је да свако од вас зна где и кад чинимо греховне поступке који помало уништавају наше породице. Човек треба ово да зна да би покушао да избегне такве грехове или да макар покуша да их исправи што је могуће пре.

Као што смо издвојили три етапе у развоју односа између мушкарца и жене (момак и девојка, муж и жена, отац и мајка) анализираћемо грехове против породице на свакој етапи. Међутим, ради хронолошке прецизности мораћу да уведем још једну етапу - пре упознавања. Испоставља се да грехови који уништавају будућу породицу могу бити учињени и пре упознавања с будућим мужем. Подела грехова по одређеним етапама, је наравно, помало условна, она је потребна само ради извесне систематизације грехова и грехови, који су условно уврштени у једну фазу чак врло осетно могу да присуствују на било ком стадијуму породичних односа.

[JESSY]

Бацимо поглед на савремену девојку која више-мање пази на свој изглед и труди се да не заостане за модом. Гледајући савремену моду ја се обично ужасавам. Какав је православни однос према одећи? Погледајмо моју одећу. Одећа свештеника максимално сакрива његово тело. Уопште, нормалан циљ нормалне одеће је да крије човеково тело. Ја никоме не желим да показујем своје тело, свој веш, моја одећа све скрива. Жене су у сва времена (ако нису биле проститутке) носиле одећу која је максимално скривала њихово тело, а код многих народа и лице. И заиста, а зашто га, односно тело, показивати? Једини који може да види тело жене је њен супруг, зато што супружници чине јединствену плот, јединствено тело.

О чему говори савремена женска мода? Кратка сукња свим мушкарцима-пролазницима говори отприлике следеће: "Своје ноге сам ти показала до пола, остало ћеш добити касније, ако пожелиш." Тужно је то што девојка облачећи мини сукњу мисли да ће свима показати само то да уме модерно да се облачи и не пада јој на памет да њена одећа носи потпуно другачију посланицу свим мушкарцима из околине. Уопште, одећа је увек неко немо обраћање свим људима с којима се сусрећемо. Приликом сусрета обраћање шифровано у одећу се обавезно чита: "Човек се дочекује по одећи..."[1]

Појављује се девојка у затегнутим панталонама. Читам: "Ја сам наводно сакрила своје тело, али већ можеш да претпоставиш какве су моје заносне облине..." Наставак посланице већ знамо: "Своје чари сам ти показала до пола, остало ћеш добити касније, ако пожелиш." Ништа ново! Али, постоје и поквареније посланице. То су сукње дугачке до пета, али са исто толико дугачким шлицем целом дужином сукње. Читам ову посланицу: "Сакрила сам своје тело, али сам оставила рупицу, можеш мало да провириш, ако се потрудиш и ако својим погледом будеш ловио све моје покрете приликом корачања, али остало ћеш моћи да погледаш касније, ако пожелиш."

Због чега тако дуго анализирам ове сукње и панталоне? Да ви, миле девојке, не бисте писале такве глупости својом одећом, зато што написавши нешто тако никад нећете срести доброг мужа! Који добар, достојан момак ће се упецати на овакве сукње? "Ако сад показује своје ноге сваком пробисвету, да ли ће их после брака такође свима показивати? Не, није ми потребна оваква жена!" А после од несрећних жена чујеш признање: "Сви мушкарци су гадови! Потребно им је само једно! А онда, кад добију своје - беже!" И сирота жена не схвата да нису мушкарци гадови, већ просто она сама својим изгледом привлачи само такве, којима је потребно само то, а остали, добри мушкарци је заобилазе.

Да бисте могли да погледате другим очима мини-сукње и затегнуте панталоне замислимо следећу слику. На главну улицу излази девојка у пристојној дугачкој сукњи. Одједном почиње полако да подиже своју сукњу. Ево, дошла је до колена, подигла је још мало изнад њих... Шта ћете помислити о њој? Кад се појаве гола колена већ ће сваки нормалан човек помислити да је ова девојка толико развратна да дозвољава себи да диже сукњу на сред улице. Истаћи ћу да се савремене сукње подижу много изнад колена. А поред нека стане друга девојка у лепим широким панталонама, које по кроју подсећају на сукњу. Одједном почиње да затеже своје панталоне од позади тако да оне напред чврсто затежу тело и да се све облине тела лако могу уочити. Шта ћете помислити о девојци кад се сила затезања повећа толико да се већ оцртава доњи веш? У принципу, ситуација се ни по чему не разликује од подигнуте сукње. Сад следи питање: а зашто је кад сукњу подижу на ваше очи то развратно, а кад је сукња уредно одсечена на исту дужину то модерно?

Нема апсолутно никакве потребе да човек обнажује своје тело. Лепо лице и лепу фигуру неће сакрити никаква одећа! Широка ланена сукња и комотна блуза неће сакрити фигуру, већ ће само спољашњој лепоти додати још скормност и целомудреност.

[JESSY]

Добар и паметан момак се неће упецати ни на оне ратничке боје које наше девојке често наносе на лице и косу. Десио ми се следећи случај. На крају Литургије сви парохијани прилазе свештенику да би целивали крст у његовим рукама. Поред свештеника пролазе усне свих људи који су се молили у храму. Наравно, усне православних парохијанки нису накарминисане. Прилази једна парохијанка која у храм долази већ дуги низ година. "Е, од вас нисам очекивао да ћу видети накарминисане усне," стављам јој примедбу. "Па нису накарминисане," одговара она и касније, већ после службе објашњава да јој је мама још од детињства забрањивала да се карминише, али уопште не из религиозних убеђења, већ због тога што је била апсолутно убеђена да кармин квари усне. "Никад се нисам карминисала," настави ова парохијанка, "и заиста, касније сам примећивала да чим би нека другарица почела да се карминише, већ после пола године или годину дана усне ове девојке су постепено постајале бледе и она је онда обавезно морала да се шминка." Својим очима сам се уверио да сам мислио да је јарки кармин само обичан сјај грожђане масти и јарка природна боја усана. У Русији се приликом описивања лепотица говорило да су им усне јарко црвене. А ја сам се читајући питао бајке зар се ове бледо-розе усне које сам видео код жена могу назвати јарко црвенима. Међутим, сад сам схватио да су раније код многих биле заиста јарко црвене.

На месту момака никад не бих изабрао себи за жену јарко нашминкану девојку. Обично девојке почињу да се шминкају врло младе, са 13-14 година (а данас вероватно и раније), да би изгледале као да имају читавих 18. Међутим, не треба заборавити да ако девојка с 15 година жели да изгледа као да има 20, са 20 ће изгледати као да има 25-28, а с 25 година - као да има 30-35. Усне, кожа лица, коса не могу да не носе траг употребе козметике. Не бих желео да имам жену која би са 30 година изгледала као да има 40.

[JESSY]

Грађански брак

 

Први грех носи потпуно погрешан назив "грађански брак". Иако ми уопште није јасно зашто се уопште назива браком. То није брак него просто блудна заједница. За мене је нормална друга представа о браку. Постоји црквени брак - то је венчање, постоји законити грађански брак - то је регистрација у општини и постоји незаконити блудни савез. Размотримо последњу варијанту везе између мушкарца и жене. У даљем тексту ћу га против своје воље називати "грађанским браком".

Млади људи размишљају на следећи начин: "Поживећемо заједно годину-две дана. Видећемо. Ако све буде добро - регистроваћемо се, а ако не - разићи ћемо се." Безумници! Никада се нећете регистровати, сигурно ћете се разићи! Још пре две године кад сам почињао ове разговоре искрено сам говорио да не знам ни за један случај кад су се после грађанског брака људи регистровали. Време иде. Срео сам два таква случаја, али су они изузетак из правила. То су били парови који су дошли на разговор пре крштења свог детета. Скрећем пажњу на то да по правилу у грађанском браку нема деце. Каква деца ако одрасли не могу сами да се разаберу? Ако пар одлучује да има децу то значи да су њихови односи већ озбиљни и они се уче да се воле. И прво питање, које се онда поставља пред мушкарца и жену јесте регистрација у општини да би сопствени брак био законит.

Некада смо говорили да је брак као џак у који се убацују два оштра камена, а затим се тресу. Услед тога два камена се или избрусе (чврст брак) или два камена, сачувавши своју оштрину излећу из џака (развод). Права љубав се неће појавити док два камена не почну да се брусе. А какво брушење је могуће у грађанском браку? "Поживећемо мало заједно, али не заборави, чим ми се нешто не свиди, разићи ћемо се. Пази! Кофери су увек на вратима, чим нешто не буде у реду - одлазим." "Супружници" се држе на приличном растојању, нико не жели да се бруси. Запамтимо да се права љубав у грађанском браку у принципу не рађа.

Једна од дефиниција љубави је следећа (одмах ћу је написати на табли). Љубав је одговорност. Каква одговорност? Дете разбија прозор у школи. А кога зову у школу да би га опоменули? Мајку! Дете је направило штету, а одговара мајка. Ето, то и јесте љубав према сину - одговарам за сваки његов корак. Иста одговорност се рађа између мужа и жене ако се они воле. Каква је одговорност у грађанском браку? Никаква! "Регистровати се значи пријавити мужа у стан, а кад се разведеш - нећеш моћи да га избациш." Људи не желе да преузму чак ни најмању одговорност. Спаваћемо заједно, а остало је све одвојено, у осталом не одговарамо једно другом.

Чуо сам једну, како ми се чини, врло карактеристичну причу. Млад пар живи две године у грађанском браку. Изнајмљују стан у Дмитрову, засад немају заједничко домаћинство (намештај, судове). О деци засад не размишљају. Обичан савремени пар. Живе тако да у сваком тренутку могу лако да се разбеже. Она (не знам као да је назовем: женом не може да се назове, а љубавница је грубо) се разбољева од неке инфективне болести која може да има озбиљне компликације. Лежи у болници на инфективном одељењу три месеца. У току цела три месеца је цепала и бацала све од реда: он ниједном није дошао код ње зато што се плашио да ће се заразити.

[JESSY]

Превара

 

У то да је превара очигледан грех нико не сумња. Зато ћу само мало прокоментарисати овај грех. На исповести прилично често имам прилике да чујем за преваре, али је најжалосније то како човек говори о својој превари. У речима звучи детињаста наивност. Понекад се чудим да тако нешто може да каже одрастао човек. "Жена ме не схвата. Одавно живимо заједно као туђинци, просто под истим кровом. А ево она (љубавница) ме схвата, она је врло осећајна, и с њом ми је тако лако." Или се често чује од усамљене жене која се забавља с ожењеним мушкарцем: "Он је тако пажљив и брижан, али су између њега и жене затегнути односи, она га не схвата, а он је јако добар. Наравно, не може да остави породицу, а и ја не желим да је разрушим."

У ствари, све је врло једноставно. То да га код куће не схватају је лаж. То да га неко туђи схвата боље него код куће такође није истина. Не може човек бити брижан ако вара жену! Не може љубавница мушкарца да схвата боље него рођена жена! Просто је удварати се туђинцу, сретати се с њим по два-три сата, и то не сваки дан - све то је на десетину пута једноставније него се удварати својој жени. Лако је бити љубазан за кратко време с љубавницом. Бити брижан муж и отац односно бити спреман да испољиш бригу 24 сата дневно је већ подвиг. Човек неће да понесе овај подвиг, а да га воле и хвале - хоће. Тако се појављују љубавнице. Али оне се појављују само због неспособности прељубника да заиста воли. Жена може да не буде уопште крива за превару мужа, није да га она не схвата, већ је он сам крив што не може да је воли. Она (жена) ову нељубав мужа схвата, а он (муж), то назива неразумевањем. Он би хтео да лежи на каучу, а да га жена слуша и хвали и да га још притом разуме.

А сироте усамљене жене слушају изјаве о неразумевању прељубника у њиховим рођеним породицама, наивно им верују и покушавају да макар мало угасе њихову жеђ за разумевањем и пажњом. Иако им женска интуиција говори да треба да се растану оне немају снаге. Али под хитно и обавезно се треба. Зато што овај мушкарац никад неће моћи да им да љубав, а да им исцеди душу, да им свашта обећа и да их разочара - колико год хоћеш.

[JESSY]

Спремност на развод

 

Разводи су постојали и раније као ретки изузеци. Црква у неким случајевима допушта разводе као мање зло у поређењу с већим. На пример, муж је постао тежак пијаница, понаша се обесно, и да би се избегло веће зло (да не повреди дете у пијаном бунилу итд.) боље је развести се.

Ипак, развод је грех. Лакоћа с којом се данас људи односе према разводима понекад срозава брак до простог конкубината. "Па, ако ти се не свиђа да живиш са мном, хајде да се разведемо." Што се лакше у друштву обављају разводи, тим слабији су бракови. Ако су брачни парови унутрашње спремни на развод, може се говорити о томе да је њихов брак већ пола разрушен.

Практично све што се говорило о грађанском браку може да се примени на супружнике који су регистраовали свој брак у општини, али притом сматрају развод најуобичајенијом стварју. Они исто као у грађанском браку не желе да се брусе и да сносе одговорност једно за друго, јер увек могу да се разведу и да се разбеже.

На разводе може да се односи све што се говорило о преварама. Човек не нашавши "разумевање" код својих ближњих мисли да ће га други разумети. Међутим, неразумевање од стране ближњих је повратна реакција на његову неспособност да воли. Човек се разводи, покушава да створи нову породицу, али се у њој све понавља, јер он не може да се ослободи свог егоизма.

До знатног дела развода долази 2-3 године после ступања у брак, исто толики део око 40-45. године. У оба случаја разводи су повезани с престројавањем у односима између мушкарца и жене који се неминовно дешавају, јер је породица жив организам, он раста и мења се. Млади брачни парови имају своја искушења. Они после брака постају блиски људи и упознају се као муж и жена, као отац и мајка. Већ смо то разматрали. Са 40-45 година се дешава још једно престројавање у свим односима између мужа и жене. Деца расту, она одлећу из родног гнезда, а и ако остају, свеједно су већ самостална и не захтевају бригу која је некада била потребна. Муж и жена се поново враћају једно другом. Овде почиње још једна у низ прелазних фаза у човековом животу. Телесна блискост у овом периоду игра мању улогу у односима и на први план излази душевна и духовна страна. И овде супружници схватају да су с ових страна слабо повезани. И у овом периоду се делимично понавља оно што је било међу супружницима кад су били млади, кад су се од момка и девојке претварали у мужа и жену. Поново труд, поново брушење, поново упознавање. Отуда и нови талас развода. Ако се не разведете, ако опстанете, значи све ће бити добро до саме смрти.

Разводи у четрдесетим годинама су сведочанство да су супружници заједно живели само из навике. Избрусили су се, навикли су се једно на друго за прве 2-3 године заједничког живота, па ипак! Њихова љубав је била у зачетку, тако је и остало. Подсећам да се љубав гаји захваљујући подвигу самопожртвовања, који човек стално носи у породици. Ако постоји подвиг - љубав ће расти. Ако нема подвига - остаје само навика. Нажалост, данас већина мање-више срећних породица живи управо овако - из навике.

[Зорица Бубало]

Књига је одлична и поклањам је свима. Мислим да сам разделила више од 50 књига. Најпре својим драгим колегама да пробају мало да схвате шта је љубав а шта заљубљеност. Уопште да пробам да у њима мало пробудим савест.

Ради се о замени теза, при чему су људи убеђени да раде праве ствари.

Тако је данас потпуно нормално да имаж жену, децу и швалерке или како се то данас лепо зове "девојке".

Када питам зашто то раде, кажу чине добро дело, јер има доста самих девојака.

Хоћу да кажем да су се људи мало изгубили односно не желе да користе адекватне термине.

[JESSY]

Књига је одлична и поклањам је свима. Мислим да сам разделила више од 50 књига. Најпре својим драгим колегама да пробају мало да схвате шта је љубав а шта заљубљеност. Уопште да пробам да у њима мало пробудим савест.

Ради се о замени теза, при чему су људи убеђени да раде праве ствари.

Тако је данас потпуно нормално да имаж жену, децу и швалерке или како се то данас лепо зове "девојке".

Када питам зашто то раде, кажу чине добро дело, јер има доста самих девојака.

Хоћу да кажем да су се људи мало изгубили односно не желе да користе адекватне термине.

.mense.

[JESSY]

Нежељење деце (Планирање породице)

 

Данас бих желео да наставим тему грехова који су везани за недостатак жеље да се имају деца. Сви знају како се деца појављују. Прво бива супружничка блискост услед које долази до зачећа, после извесног времена долази до рођења детета. Управо ову нормалну законитост (блискост - трудноћа - дете) људи покушавају да изопаче. Раде тако да постоји блискост, али се труде да не буде зачећа. А ако се зачеће догодило спречавају да се зачето дете роди. Стога је очигледно да данас постоје два основна правца у борби с децом - средства за контрацепцију и абортуси. У стара времена, кад није била толико развијена индустрија средстава за контрацепцију, кад се абортус сматрао смртним грехом, рађало се колико Господ пошаље. Прошли пут смо гледали филм о абортусима. Мислим да сад нико од вас не сумња у то да је абортус страшна појава у нашем животу.

Данас кад супружници елементарно не желе да имају децу ово се назива модерним речима - "планирање породице". У ствари, практично читаво планирање се своди само на умеће да се користе средства за контрацепцију. Испоставља се да је планирање усмерено само у једну страну - у страну смањења наталитета.

Никад се не бих усудио да покрећем сличне теме у разговору с пубертетлијама да ме на то не приморавају околности. На телевизији се већ одавно отворено рекламирају хормонска средства за контрацепцију. У многим продавницама које раде нон-стоп поред жвака се могу видети презервативи. Чланци на развратне теме се штампају у новинама које излазе у огромим тиражима. Ове теме се активно покрећу у популарним часописима за омладину.

Почећу од једне крајње распрострањене заблуде. У једном разреду на беседи после филма о абортусима једна девојка ми је изјавила: "Оче, ви све бркате. Зашто коришћење средстава за контрацепцију називате грехом? Па управо она спасавају људе од абортуса." То је врло распрострањена заблуда - да наводно ова средства смањују број абортуса. Статистика говори нешто друго. У Америци где од нижих разреда постоје програми за сексуално васпитање и где већ од раног узраста сва деца знају за контрацепцију, практично сва средства за контрацепцију су крајње доступна омладини, и наизглед би требало да абортуса има мање, јер они умеју да се чувају. Међутим, испоставља се да је све обрнуто. Број трудноћа међу ученицама у Америци је десет пута већи него у Русији. Ово је статистика с краја 90-их година. Очигледно је да се скоро све ове трудноће завршавају абортусима.

Зашто се то дешава? То се може објаснити врло једноставно. Умеће коришћења средстава за контрацепцију доводи младе људе до неодговорности у сексуалном животу: "Чега да се плашим? Ништа се неће десити!" Неодговорност рађа распуштеност морала, што доводи до тога да број случајних и неуредних полних веза расте до 30-40 пута (!). Контрацепција даје извесну заштиту од трудноће, али не велику - 70-90%, зато се број трудноћа не повећава 30-40, већ "само" 10 пута. Запамтимо ово. Морална штета од средстава за контрацепцију је много већа него "корист" коју она наводно доносе.

Кад је у Јарослављу 1993. године организован мучан експеримент и кад су сви ђаци пропуштени кроз двонедељне курсеве из сексуалног "просвећивања" већ следеће године број силовања је порастао 2 пута, а међу омладином до 14 година број венеричних болести је годину дана касније (код ових болести постоји период инкубације и оне се не шире одмах) повећао дупло, а након још годину дана - деветоструко. Притом, ако је у другим местима и постојало повећање броја венеричних болести због свеопштег пада морала то је било међу старијом омладинском популацијом. А овде је пораст болести пубертетлија до 14 година очигледно био повезан с раним "просвећивањем". Цифре су врло сличне америчким. Кад су децу учили да користе средства за контрацепцију убеђивали су их да ова средства штите од болести. Међутим, од болести штите само 70%, а од СИДЕ уопште не штите. На крају је уместо објављеног смањења болести наступио нагли пораст.

Између абортуса и "безбедног" секса постоји директна веза. Заиста, хајде да поразмислимо заједно. Ја бих издвојио два типа породице по односу према супружничкој блискости. Први тип породица су нормалне стабилне породице у којима блискост за супружнике има само плусеве. Као прво, они желе децу, као друго, блискост је повезана с извесном пријатношћу осећања. Господ је уредио тако да су неки физиолошки процеси који су нам неопходни за постојање повезани са задовољством. На пример, треба да се хранимо, а Господ је учинио тако да је једење пријатно. Дакле, први тип породица: код њих је на првом месту рођење деце, а на другом месту је задовољство.

[JESSY]

Други тип породица је следећи. Супружници схватају да је блискост огромно задовољство, али, нажалост, блискост има једно врло непријатно својство - услед ње се рађају деца У породицама првог типа средствима за контрацепцију се прибегава много ређе: или постоје медицински показатељи за то да је трудноћа опасна по женино здравље и живот или се у овој породици већ родило троје-четворо деце. Међутим, ако у таквој породици чак и наступи трудноћа која је за супружнике непожељна, она никада неће довести до абортуса. "Да, нисмо хтели да рађамо више деце, али се дете појавило. Нема везе, изаћи ћемо на крај с још једним." Не заборавимо то: на абортус иду исти они људи који користе средства за контрацепцију, јер и на абортус и на средства за контрацепцију људе наводи само једно - јако отпор према томе да имају децу. Обично је ток догађаја следећи. Супружници не желе децу, користе средства за контрацепцију, али нема средстава која пружају стопостотну заштиту. Наступа трудноћа, али се жеља за дететом и даље не појављује. Супружници иду на абортус, убеђујући себе да је то просто непланирана трудноћа, а следећи пут, кад буду планирали рођење новог детета, оно ће се, кажу, обавезно појавити.

Дакле, за мене је очигледно да је спречавање трудноће грех против породице. Није могућа стабилна породица тамо где нема жеље да се имају деца. Истинска љубав која се рађа између супружника захтева да се ова љубав подели с још неким. Срећа супружника се још више повећава од тога што чланова породице, носилаца ове среће, има све више. Ако је међусобна везаност супружника довољна само у односу на оног другог, а сваки "трећи" ће већ бити сувишан и нарушиће "хармонију" породице, јасно је да у овој породици нема истинске љубави.

Исто тако ће се и похлепан човек радовати свом богатству, али ће такође мрзети свакога ко буде претендовао на његово благо. Међутим, то је врло рђава радост, она не доноси срећу, већ само мучи човека, испуњава га страхом да ће изгубити богатство, страхом пред завидљивцима. А постоји радост дарежљивог човека, који се радује свом богатству, зато што му оно омогућава да помаже другима. Ово је већ чиста, светла радост.

У обичним породицама (сад не узимам у обзир породице алкохоличара и људи који су деградирали) број деце је показатељ среће у породици.

Дакле, ако супружници избегавају зачеће деце то представља симптом духовне болести породице, а духовна болест и јесте грех. Овај грех је опасан управо због тога што га скоро нико не сматра за грех, али то је грех, он или сам јако унакажава породицу или је резултат друге духовне болести у породици.

У овом разговору ћу се често дотицати питања о супружничкој блискости, зато ћу пре него што се дотакнем ове теме непосредно истаћи какво место у породичном животу заузима супружничка блискост. Ради се о томе што кад млад човек формира своје представе о односима између мушкарца и жене на основу телевизијских и видео филмова, ове представе бивају јако изопачене. Стално гледамо како се идеалан пар вечито љуби, притом само дугим пољупцима, а свако међусобно испољавање пажње и нежности јунака обавезно се своди на сцену у кревету. Ствара се утисак да 90% породичног живота протиче у спаваћој соби. Међутим, уопште није тако.

[JESSY]

Изопаченим представама о браку може се додати још један крајње распрострањени мит, који је код нас доспео на самом почетку "перестројке". Он се састоји у томе да се наводно већина развода дешава искључиво због тога што супружници не умеју да "воде љубав". Отуда сви неспоразуми и скандали у породици.

Да бих објаснио које место у стварности интимна страна заузима у односу између супружника навешћу следеће поређење. Супружничка блискост је слична десерту после ручка. Кад се човек исправно храни, он једе чорбасто јело - неку супу, чорбу, затим главно јело - ћуфте с кромпиром, и тек онда чај с неком бомбоном, кексом или слатким. Питање: које место кекс и слатко заузимају у процесу исхране? Врло једноставно: то је завршетак ручка неком посластицом после нормалне, здраве, пуновредне хране. На пример, сладолед је врло укусан и калоричан. Али, да ли човек може да се храни само сладоледом или само слатким? Јасно је да не може.

Једном сам експериментисао због своје глупости. Кад сам живео у општежитију и каснио на вечеру у мензу, а мрзело ме је да спремам вечеру у соби, довијао сам се како да се прехраним па сам често пио чај и јео разне сендвиче, пециво итд. Сад јако жалим због тога јер већ неколико година имам муке с желуцем. Пошто сам таквим режимом исхране прилично покварио своје здравље до дана данашњег не могу да га доведем у ред. Дакле, десерт треба да има своје место - то је само пријатна допуна нормалне, здраве, пуновредне хране. Сам десерт није пуновредна храна. Ако он постаје основна храна можеш да очекујеш болести.

Исто ово се може рећи и за супружничку блискост. Нормалној, здравој, пуновредној храни у овом случају ће одговарати нормални, целомудрени односи испуњени бригом и љубављу - и између брачних другова и према деци. Кад односи између мушкарца и жене углавном почну да се врте око интимне стране, ови односи рађају духовне болести. У стабилним породицама однос између супружника се 99% састоји од међусобне бриге, међусобног труда на вођењу домаћинства, васпитавању деце. И кад у овим заједничким делима брачни другови једно у другом виде стално испољавање љубави, супружничка блискост бива природан завршетак ове љубави, испољавање нежности и пажње.

Међутим, какви ће односи бити међу супружницима ако у једном од супружника може да се уочи недостатак љубави, који се испољава тако што он не помаже одмах, не подржава одмах, не узима на себе одговорност у сложеним ситуацијама? Муж долази с посла, лежи на каучу, цело вече чита новине и гледа телевизор док жена спрема храну за следећи дан, проверава дечје домаће задатке и спрема кућу. Зар ће после тога с радошћу испољавати нежност према мужу кад он ноћу пожели да добије "закониту" утеху? Ни у ком случају! У односима ће се нагомилавати неслога која ће ускоро довести до озбиљних препирки. И заиста, прво место у којем ће почети да се појављују пукотине које су се накупиле у породичним односима биће кревет. Мушко самољубље ће бити јако увређено женском хладноћом. Међутим, све ово се неће дешавати због сексуалне непросвећености или неподударности, већ зато што ниједна жена неће пожелети да легне поред мушкарца у којем не осећа љубав према себи, поред којег се не осећа потпуно сигурна.

[JESSY]

Ипак, вратимо се теми о нежељењу супружника да имају децу. Истаћи ћу како духовну, тако и телесну штету од планирања породице.

Задатак средстава за контрацепцију је врло прост - не лишавати супружнике задовољства од супружничке блискости, али их избавити од напора који се улаже у васпитавање деце.

А каква је духовна штета од контрацепције? Као прво, контрацепција је директно повезана с богохулством. Већ смо говорили да у тренутку зачећа невидљиво присуствује Бог, дарујући малој ћелији будућег детета живу душу. Користећи средства за контрацепцију супружници својим дејствима говоре: "Господе! Оно чиме ћемо се ми сад бавити се Тебе не тиче, снаћи ћемо се сами." Бог се свесно истерује из породице у којој се користе средства за контрацепцију. Зар то није грех? За породицу која дубоко верује то би било богохулство (изузев породица с много деце или породица у којој је супруга озбиљно болесна).

Као друго, контрацепција помаже развој блудне страсти у човеку. Борба против страсти је ствар којом се баве само они хришћани који дубоко верују, али и ономе ко не верује у Бога биће корисно да сазна шта су страсти и због чега су оне страшне.

Шта су страсти? Страст је такав стадијум развоја греха кад он коначно осваја човекову душу. Човек више не може да изађе на крај са својим жељама и због тога почиње страдање (страст = страдање). Страда или сам човек или људи из његове околине. Најчешће страдају сви.

Како се страсти развијају? Обично људи наивно мисле да ће ако на пример, поједу два пута више хране одједном бити дупло више сити и онда ће моћи дуже да не једу. Међутим, све се одвија другачије. Човек је видео и купио врло укусне сендвиче. Једном је уместо уобичајена два сендвича појео четири, други пут, трећи... Организам неће усвајати више него што је потребно, сувишно ће избацити, али желудац, пошто је живо ткиво има способност да се растеже. Ако је човек неколико пута натрпао у стомак више него што треба, значи и желудац ће се растегнути. И да би човек поново добио осећај ситости треба да убаци у њега већу количину хране да би она пријатно притискала нервне завршетке у желуцу. Односно, човек ће сад после неколико преједања увек (!) хтети да једе више. Ако поједе још више, значи, његов апетит ће још више порасти. О томе колико може да се растегне стомак код дебелих људи сви знају. Да би дебео човек добио осећај ситости он треба да поједе врло много.

Такав је закон развоја страсти. Све почиње од задовољења човекове потпуно природне жеље. Међутим, чим ова жеља почне да се задовољава преко природне потребе, што више буде задовољена она се тим више распаљује и овладава човеком. Жеља да поједе је потпуно природна за човека. Сама по себи она нипошто није греховна. Али набијати желудац или лицкати неку намирницу, наслађујући се укусом чула, нема никакве потребе.

Чула врло лако отупљују. Кад на човека нешто остави јак утисак он то жели да понови. Међутим, чула ускоро отупљују и да би осетио емоционални потрес човек треба да уложи већи напор. Тако страст приморава човека да ради за њу. Она већ овладава њиме.

Господ је човека створио тако да се у породици на супружничку блискост уносе потпуно природна ограничења. Постоје ограничења за време трудноће и за време месечних циклуса. Страст блуда се такође уздржава, на пример трудом на васпитању деце. Међутим, човек је лукаво биће, он свуда жели да пронађе пукотину за сваку страст: средства за контрацепцију (наслађуј се не мислећи на децу), супер-спаљивачи масти (једите шта хоћете, наслађујте се јелом не плашећи се да ћете се угојити) итд.