100 година опште релативности

[kordun]

ne znma brate,za mene se mijesec kreće 1 kosmičkom brzinom oko zemlje i to malčice iznad nje,pošto se još uvijek udaljava...

šta su tebe učili u školi ja ne znam i tamo se uče neke pogrešne stvari,zato treba uvijek imati rezervu.

[Odahviing]

E sad se postavlja pitanje, da li je prva kosmička brzina isključivo brzina na orbiti h= 0 ili zavisi od visine orbite. Mislim predpostavljam da je to konstanta, tj minimalna brzina održanja orbite u najekstremnijem uslovu, tj kada je gravitaciono polje zemlje najveće, a to je na h=0.

[Odahviing]

ne znma brate,za mene se mijesec kreće 1 kosmičkom brzinom oko zemlje i to malčice iznad nje,pošto se još uvijek udaljava...

šta su tebe učili u školi ja ne znam i tamo se uče neke pogrešne stvari,zato treba uvijek imati rezervu.

Može biti da sam i ja zaboravio. Mislim zanimam se za fiziku, ali je meni zanimljivi deo ono neistraženo gde se juš uvek ne zna šta je gde, kvantna fizika i slučno. A kosmičke brzine nisam pominjao, pa ne pamtim od kada

[зеленизуб]

Па и није то'ко све релативно... ал' само ако с' дош'о бециклом.

[GeniusAtWork]

Svašta se napisalo za kratko vreme. Elem, ajmo redom...

 

 

ovo ti je glupost,satelit može da napusti zemljinu površinu i brzinom puža,a 1 kosmička brzina se postiže u zadnjoj fazi ,kada je satelit na potrebnoj visini,ubrzava se na 1 kosmicku brzinu da bi ostao na toj visini

 

 

Neće moći. Kosmička brzina je, prosto, brzina potrebna da bi se trajno napustilo gravitaciono polje nekog objekta. Znači, ako lansiraš nešto sa Zemlje brzinom od 11 km/sec, to nešto će moći da napusti Zemlju i pobegne u svemir, bez da ga dodatno ubrzavaš (ovde zanemarujemo otpor atmosfere). Zemljina gravitacija nikada neće moći da ga zaustavi i privuče nazad. Ako ga lansiraš manjom brzinom, stići će do određene visine i tu će se zaustaviti, i onda pasti nazad. Prva kosmička brzina je brzina potrebna da bi napustio Zemlju, druga da bi napustio sunčev sistem, a treća da bi napustio galaksiju Mlečni Put. Kosmička brzina direktno zavisi od mase tela od koga želiš da pobegneš. Što veća masa, veća mora biti brzina. Kada lansiraš satelite u orbitu, tebi nije cilj da postigneš 1. kos. brzinu - jerbo bi onda ti sateliti nepovratno odleteli u kosmos - nego onu dovoljnu da dostignu visinu orbite u kojoj želiš da budu. S druge strane, kosmička brzina zavisi od udaljenosti između tebe i Zemlje/tela čijem gravitacionom privlačenju želiš da pobegneš/ jer snaga gravitacije opada sa udaljenošću. Pa bi tvoja analogija sa pužem i autom bila validna samo ako bi se odigravala negde daleko iznad površine Zemlje. Ako bi bio u nekom satelitu visoko u orbiti, onda bi mogao da pobegneš od Zemljine gravitacije i kada bi se kretao manjom brzinom od 11 km/sec, koliko ti je potrebno na površini Zemlje.

 

Orbitalna brzina je nešto sasvim drugo i nema nikakve veze sa kosmičkom. To je brzina koju je potrebno da imaš u orbiti (do koje smo došli sa površine Zemlje krećući se brzinom manjom od 1. kosmičke, kao što rekosmo malopre) da ne bi biti pao nazad na Zemlju, niti odleteo u svemir. Znači, moraš da napraviš balans između gravitacionog privlačenja koje bi da te odvuče nazad i inercije koja bi da te pošalje u svemir. Što niža orbita, veća mora biti brzina kojom se krećeš.

 

ovo sa proizvodnjom gravitacije ti je isto glupost,pa svako ziv zna da 1 kosmicka brzina na satelitu anulira gravitaciju,valjda si vidio astronaute gore kako lebde u prostoru

 

 

 

Rekosmo da kos. brzina nema nikakve veze sa satelitima u orbiti. Napisao sam da proizvodi gravitaciju, jer mi nije bilo najjasnije šta si želeo da kažeš. Gravitacija jeste manja sa udaljavanjem od Zemlje (što je ujedno i objašnjenje za razliku u vremenu između satova u orbiti i onih na zemljinoj površini koju upravo predviđa OTR, a koju ti ne prihvataš), ali to nije razlog zašto astronauti lebde. Oni lebde jer se nalaze u orbitalnoj stanici koja je u orbiti oko Zemlje, pa se nalaze u bestežinskom stanju. Nema podloge koja bi delovala na njih u pravcu suprotnom od delovanja sile gravitacije. Oni su u stanju slobodnog pada, iako ne padaju prema površini, već kruže u orbiti. Inače, ta jednakost između slobodnog pada i bestežinskog stanja (koju je izneo kako postulat upravo Ajnštajn) je jedan od stubova OTR, takozvani princip ekvivalentnosti.
 

 

dobro si rekao,sem sto u opštoj ne može vreme da stane,u najboljem slucaju mislim da moze da uspori 50%,jer nema takvih crnih rupa koje bi zaustavile vreme nit drugih objekata sa tolikom gravitacijom

 

 

Može da stane. Što se više približavaš tzv. horizontu događaja (tački bez povratka), tvoj sat će kucati sporije od sata nekoga ko se nalazi na bezbednoj udaljenosti. Kad dostigneš sam horizont, za onog ko te posmatra iz daljine činiće se da je vreme na tvom satu stalo. Delovaćeš kao da si se zamrznuo u prostoru. Onaj ko te posmatra nikada neće moći da te vidi kako prelaziš horizont (dok se iz tvoje perspektive ništa čudno ne bi dešavalo, ti bi prešao horizont bez problema i upao u rupu).

 

zašto bi i na koji način gravitacija privlačila fotone kad ona može da privlači samo masu i ništa drugo,fotoni nemaju masu,imaju samo kad treba nekome da mu ne propadne neka luda teorija. ovdije gravitacija savija prostor,a foton se uvijek prostire pravolinijski,kako se savio prostor tako je on putovao savijenim prostorom pa na promatrače dijeluje kao da je nešto skrenulo fotone sa pravolinijskog kretanja,napravili fotoni volej,al to uopšte nije istina,fotoni su se ravno kretali po prostoru,ali prostor je iskrivljen.

 

 

Fotoni nemaju masu (osim u superprovodnicima, jedini izuzetak), ali imaju energiju, a po OTR svaka čestica koja ima energiju i impuls mora da sledi geodezijske krive u prostoru (zakrivljenje prostora) koje izaziva gravitacija. Tela koja imaju masu takođe imaju energiju (E=mc² iz specijalne TR, ekvivalentnost energije i mase tela u mirovanju), pa i za njih važi pravilo kretanja u zakrivljenom prostoru.

[kordun]

E sad se postavlja pitanje, da li je prva kosmička brzina isključivo brzina na orbiti h= 0 ili zavisi od visine orbite. Mislim predpostavljam da je to konstanta, tj minimalna brzina održanja orbite u najekstremnijem uslovu, tj kada je gravitaciono polje zemlje najveće, a to je na h=0.

varijabla uslovljena sa "h" ,tj. visinom,ja ti to cijelo vrijeme govorim

[Odahviing]

Neće moći. Kosmička brzina je, prosto, brzina potrebna da bi se trajno napustilo gravitaciono polje nekog objekta.

Nije to je druga  

[GeniusAtWork]

Moja greška, pogrešio sam terminologiju. Prva kosmička brzina je potrebna da bi se izbacio satelit u orbitu oko Zemlje, druga da bi napustio Zemlju, treća da bi napustio Sunčev sistem, četvrta da bi napustio Mlečni Put.

 

sorry...

 

 

[kordun]

kako foton ima masu u superprovodniku? to mi je novo,ako može objasni mi

[GeniusAtWork]

Čuo si verovatno za Higsov bozon, Higsov mehanizam i sve to. Higsov mehanizam daje masu W i Z bozonima (bozoni su nosioci osnovnih sila, ova dva su bozoni  slabe nuklearne sile), koji inače ne bi trebalo da imaju masu. Sličan mehanizam daje masu fotonima (koji su bozoni elektromagnetne sile) u superprovodnicima. Masa koju fotoni tako dobijaju je inače vrlo mala, skoro zanemrljiva.

 

U stvari, čitava ideja o Higsovom mehanizmu, i kako bi neke čestice koje ne bi trebalo da imaju masu mogle dobiti masu, je došla iz posmatranja superprovodnika.

[kordun]

Može da stane. Što se više približavaš tzv. horizontu događaja (tački bez povratka), tvoj sat će kucati sporije od sata nekoga ko se nalazi na bezbednoj udaljenosti. Kad dostigneš sam horizont, za onog ko te posmatra iz daljine činiće se da je vreme na tvom satu stalo. Delovaćeš kao da si se zamrznuo u prostoru. Onaj ko te posmatra nikada neće moći da te vidi kako prelaziš horizont (dok se iz tvoje perspektive ništa čudno ne bi dešavalo, ti bi prešao horizont bez problema i upao u rupu).

kolika je gravitacija potrebna da zaustavi  vrijeme,ovamo na drugoj strani znamo da ce dostizanje brzine svijetlosti zaustaviti vreme,a sve preko nje počeće da vraća vreme u rikverc,druga sad stvar što to nije moguće,jer bi tijelo bilo beskonačne mase i beskonačno bi se skratilo...

ja mislim ,ali me nemoj sada uzeti za sigurno da sam bas gledao stivena hokinga pokojnog kad je govorio  da najmasivnije crne rupe imaju masu dovoljnu da bi prepolovile vreme i to neposredno ispred tacke horizonta događaja

[kordun]

Čuo si verovatno za Higsov bozon, Higsov mehanizam i sve to. Higsov mehanizam daje masu W i Z bozonima (bozoni su nosioci osnovnih sila, ova dva su bozoni  slabe nuklearne sile), koji inače ne bi trebalo da imaju masu. Sličan mehanizam daje masu fotonima (koji su bozoni elektromagnetne sile) u superprovodnicima. Masa koju fotoni tako dobijaju je inače vrlo mala, skoro zanemrljiva.

 

U stvari, čitava ideja o Higsovom mehanizmu, i kako bi neke čestice koje ne bi trebalo da imaju masu mogle dobiti masu, je došla iz posmatranja superprovodnika.

brate higsov bozon je hipotetička čestica,zamišljena,jeste da su prije godinu dana detektovali u cernu neki novi bozon,ali nemaju pojma sta je on,tako da je to sve hipoteza a ne činjenica.nisam ja ekspert ,ali brate iskreno mi smrdi to da gravitacija privlači fotone,ovo da oni prate zakrivljenost prostora to obijašnjava sve,i gravitaciona sočiva i crninu crnih rupa.po tebi bi se moglo reći da imamo crne i manje crne crne rupe,znaci u raznim nijansama sive,a to ne more biti.znaš li da postoje mikro crne rupe

[GeniusAtWork]

 Escape velocity ja ne priznam za prvu kosmicku brzinu pa makar išao na sud sa tobom brate

 

Izgleda da postoji neka razlika u teminologiji: negde je prva kos. brzina ona potrebna da bi izbacio satelit u orbitu, a negde piše da je to brzina potrebna da bi pobegao Zemljinoj gravitaciji. Ako si ti mislio ono prvo, onda si u pravu, ja sam pisao misleći da pod 1. k.b. podrazumevaš brzinu potrebnu da bi se trajno napustila Zemlja. Nisam proveravao terminolgiju, moja greška, pisao sam iz sećanja i bez provere.

Tako da se ispravim:

 

Neće moći. Znači, ako lansiraš nešto sa Zemlje brzinom od 11 km/sec, to nešto će moći da napusti Zemlju i pobegne u svemir, bez da ga dodatno ubrzavaš (ovde zanemarujemo otpor atmosfere). Zemljina gravitacija nikada neće moći da ga zaustavi i privuče nazad. Ako ga lansiraš manjom brzinom, stići će do određene visine i tu će se zaustaviti, i onda pasti nazad. Druga kosmička brzina je brzina potrebna da bi napustio Zemlju, treća da bi napustio sunčev sistem, a četvrta da bi napustio galaksiju Mlečni Put. Kosmička brzina direktno zavisi od mase tela od koga želiš da pobegneš. Što veća masa, veća mora biti brzina. Kada lansiraš satelite u orbitu, tebi jeste cilj da postigneš 1. kos. brzinu, onu dovoljnu da dostignu visinu orbite u kojoj želiš da budu. S druge strane, kosmička brzina zavisi od udaljenosti između tebe i Zemlje/tela čijem gravitacionom privlačenju želiš da pobegneš/ jer snaga gravitacije opada sa udaljenošću. Pa bi tvoja analogija sa pužem i autom bila validna samo ako bi se odigravala negde daleko iznad površine Zemlje. Ako bi bio u nekom satelitu visoko u orbiti, onda bi mogao da pobegneš od Zemljine gravitacije i kada bi se kretao manjom brzinom od 11 km/sec, koliko ti je potrebno na površini Zemlje.

 

 

[GeniusAtWork]

kolika je gravitacija potrebna da zaustavi  vrijeme,ovamo na drugoj strani znamo da ce dostizanje brzine svijetlosti zaustaviti vreme,a sve preko nje počeće da vraća vreme u rikverc,druga sad stvar što to nije moguće,jer bi tijelo bilo beskonačne mase i beskonačno bi se skratilo...

ja mislim ,ali me nemoj sada uzeti za sigurno da sam bas gledao stivena hokinga pokojnog kad je govorio  da najmasivnije crne rupe imaju masu dovoljnu da bi prepolovile vreme i to neposredno ispred tacke horizonta događaja

 

 

brate higsov bozon je hipotetička čestica,zamišljena,jeste da su prije godinu dana detektovali u cernu neki novi bozon,ali nemaju pojma sta je on,tako da je to sve hipoteza a ne činjenica.nisam ja ekspert ,ali brate iskreno mi smrdi to da gravitacija privlači fotone,ovo da oni prate zakrivljenost prostora to obijašnjava sve,i gravitaciona sočiva i crninu crnih rupa.po tebi bi se moglo reći da imamo crne i manje crne crne rupe,znaci u raznim nijansama sive,a to ne more biti.znaš li da postoje mikro crne rupe

 

Napisaću više o tome kad stignem, pošto mora mnogo da se piše, nisu baš proste stvari. Ako ne stignem danas, onda ovih dana obavezno se javljam 

[Milan Nikolic]

Космичка брзина од 300.000 км/с зауставља време. Та брзина - оносно потисак = гравитација = убрзано кретање - је ваљда присутна на хоризонту догађаја црних рупа.