100 година опште релативности

[Aquilius Cratus]

Jos jednom. Nije potrebno nikakvo potvrdjivanje, niti je to moguce uopste, to je pozitivisticka zabluda. Nakon Popera i Kuna je takva prica, o induktivnom dolaksu do zakljucaka i potvrdjivanja esperimentima, najblaze recno veoma naivna i neozbiljna. Sve sto znamo u bilo kojoj oblasti nauke ima smisla samo kroz hipoteticko deduktivni metod gde empirija sluzi samo da obori logicki nuzne psoledice izvedene dedukcijom iz hipoteze. Ako se izdedukovane posledice ne slazu sa empirijskim nalazima hipoteza je oborena. Ako se slazu hipotez je podrzana i ona prestaje biti hipoteza i postaje teorija zatosto ona moze da se prosiruje preciznijim empirijskim nalazima, sto ne znaci da nakon toga ne moze biti oborena moze ali je manje verovatno. No i tada ona je sa svom kolicinom vise ili manje preciznih empirijskih nalaza samo podrzana nikan potvrdjena ili jos manje dokazana. Takvi pojmovi u prirodnim naukama nemaju mesta i ne traba ih silom ni uvlaciti.

 

 

To tako ne funkcioniše u prirodnim naukama,to jeste dio metodologije,sama fizika je bazirana na eksperimentima,poznata je kao eksperimentalna nauka,u smislu da počiva na eksperimentu,

A jesam ja negde napisao da nije? Procitaj jos jednom ili jos nekoliko puta ako treba sta sam napisa eto podvukao sam za nas nesporazum kljucne delove. Prosto je neverovatno da gotovo uvek kad se povee rec o hipoteticko deduktivnom metodu neko to shvati kao negiranje eksperimenata i znacaja empirijskih nalaza i oslanjanje samo na dedukciju. Kako oko tako relativno proste stvari nastaju tako teski nesporazumi?!

to o čem ti pričaš je filozofija i matematika,

Tesko da nesto u dosadasnjoj raspravi moze biti netacnije od ovoga. Osim sto je celokupna metodologija nauke jeste izvede iz jedne uze oblasti filozofije ostatak filozofije ne koristi ni priblizno slicne sredstva za pravdanje sudova ovome sto sam ja opisao. Matematika takodje u matematici se sudovi pravdaju dedukcijom iz aksioma a ne iz hipoteze i nikakva empirija tamo nije potrebna, osim ako razne misao eksperimente ne racunas u empiriju.

jeste da su one sastavni dio današnjih nastojanja u  prirodnim naukama,ali teorije jednom kada su na sceni i kad prođu sva bitna testiranja nikako nisu činjenice,već samo model koji za sada nema problema sa eksperimentima ili zapažanjima u prirodi,kao takve su klimave. znaš teorija relativnosti dozvoljava crvotočine,one dozvoljavaju warp pogon al teorija relativnosti ga ne dozvoljava i slične stavri,to su sve fikcije matematičke...

 svijet u matematici je puno bogatiji od onoga što je realizovano u prirodi ,to je  materijalističko deterministički redukcionizam koji često šteti nauci kako je neko jednom zapisao...

Cinjenice su ispod teorije u hijerahiji opravdanih iskaza a ne iznad. Cinjenica u nauci je obican podatak dobijen nekim merenjem ili eksperimentom. A teorija je predvidjanje ponasanje nekog konkretnog fenomena u prirodi i ona moze biti podrzana ili oborena nekim cinjenicama dobijenih eskperimentom. Verovatno si hteo da kazes da teorija ma kakvi eksperimenti stajali iza nje nije nikakva istina a naraocito ne Istina. Ako si na to mislio skroz se slazem. Istina je nesto sa cime nauka ne moze da se bavi. To je rezervisano za ostale oblasti ljudskog uma umetnost, religija, filozofija, poltika etc.

[kordun]

 

 

A jesam ja negde napisao da nije? Procitaj jos jednom ili jos nekoliko puta ako treba sta sam napisa eto podvukao sam za nas nesporazum kljucne delove. Prosto je neverovatno da gotovo uvek kad se povee rec o hipoteticko deduktivnom metodu neko to shvati kao negiranje eksperimenata i znacaja empirijskih nalaza i oslanjanje samo na dedukciju. Kako oko tako relativno proste stvari nastaju tako teski nesporazumi?!

Tesko da nesto u dosadasnjoj raspravi moze biti netacnije od ovoga. Osim sto je celokupna metodologija nauke jeste izvede iz jedne uze oblasti filozofije ostatak filozofije ne koristi ni priblizno slicne sredstva za pravdanje sudova ovome sto sam ja opisao. Matematika takodje u matematici se sudovi pravdaju dedukcijom iz aksioma a ne iz hipoteze i nikakva empirija tamo nije potrebna, osim ako razne misao eksperimente ne racunas u empiriju.

Cinjenice su ispod teorije u hijerahiji opravdanih iskaza a ne iznad. Cinjenica u nauci je obican podatak dobijen nekim merenjem ili eksperimentom. A teorija je predvidjanje ponasanje nekog konkretnog fenomena u prirodi i ona moze biti podrzana ili oborena nekim cinjenicama dobijenih eskperimentom. Verovatno si hteo da kazes da teorija ma kakvi eksperimenti stajali iza nje nije nikakva istina a naraocito ne Istina. Ako si na to mislio skroz se slazem. Istina je nesto sa cime nauka ne moze da se bavi. To je rezervisano za ostale oblasti ljudskog uma umetnost, religija, filozofija, poltika etc.

brate koristiš teške filozofske termine,ja nisam naučnik profesionalac,obični smrtnik što se nauke tiče,sva moja nauka je mašinski faks i to ne kompletan,zato ja više volim običan jezik,ako me razumiješ....zato je doslo do nesporazuma,mislio sam na prvi mah kad sam čitao,evo ga još jedan polupani matematičar ko moj profesor iz kristalizacije ili onaj iz matematike a ovaj iz kristalizacij je bio kopija anštajna,brkovi,nos,kosa,original anštajn,ne bi vjerovao

[Milan Nikolic]

Знате ли шта је наслеђе Ајштајновог неоствареног сна? Зашто да не говоримо о томе?

 

Обједињена теорија сила врхунац је свих нада савремених научника.

[Odahviing]

Обједињена теорија сила врхунац је свих нада савремених научника.

Ja koliko sam shvatio samo se gravitacija još "koprca", što se toga tiče. 

[Aquilius Cratus]

brate koristiš teške filozofske termine,ja nisam naučnik profesionalac,obični smrtnik što se nauke tiče,sva moja nauka je mašinski faks i to ne kompletan,zato ja više volim običan jezik,ako me razumiješ....zato je doslo do nesporazuma,mislio sam na prvi mah kad sam čitao,evo ga još jedan polupani matematičar ko moj profesor iz kristalizacije ili onaj iz matematike a ovaj iz kristalizacij je bio kopija anštajna,brkovi,nos,kosa,original anštajn,ne bi vjerovao

 

 Brate ja sam takodje smrtnik u svakom smislu pa i u naucnom. Evo vidis sta sam po profesiji pise, programer, to jest obican zanatlija pa makar koliko se moje pokondirene kolege bunile zbog toga. O nauci znam mahom iz naucni popularne literature sa tim sto je moj fukus uvek bio vise na metodologije, jer su se tu lomila koplja oko tumacenja, nego na traznju sto veceg broja informacija o eksperimentalnim nalazim. Zbog toga mi je recnik nafriziran filozfoskim pojmovima a ne zato sto izigravam nekog matematicara pametnjakovica. Na ovoj temi ne bih ni ucestvovao osim povremenim citanjem nego sam vise informativno dopisao komentar na tvoj psot jer veoma cesto da prica  o potvrdjivanju zna da unisti polemiku oko neke naucne price. Cak i na ovako amterskom nivou kao sto mi to tu na forumu radimo.

[Milan Nikolic]

Ja koliko sam shvatio samo se gravitacija još "koprca", što se toga tiče. 

 

Само још то, права ситница.

 

Две највеће теорије данашњице не штимују заједно због гравитације.

[GeniusAtWork]

Čisto da razjasnimo neke nedoumice. Kordun kaže da mu je nelogično da Hokingovo zračenje može da postoji kada se zna da ništa ne može da pobegne iz crne rupe, pa samim tim ni čestice. I u pravu je Celu priču o parovima čestica/antičestica koji nastaju blizu horizonta događaja – pa onda jedna pobegne, a drugu proguta crna rupa – je smislio upravo Hoking u svom radu iz ’75, u kome je prvi put predložio postojanje zračenja,  kao najlakše konceptualno objašnjenje cele priče. Posle je taj koncept ostao i sada je to neko standarno objašnjenje cele stvari. Način na koji je on došao do zaključka o zračenju c. rupa nema mnogo veze sa ovim. Cela priča je dosta komplikovana, i konceptualno i matematički. I ne pojavljuju se nikakvi parovi čestica. Probaću da objasnim koliko god je moguće prosto, ali opet će to biti dosta nepotpuno objašnjenje.

 

Kao što znamo, ono što mi nazivamo vakuumom, nije bukvalno prazan prostor, već se u njemu uvek nalaze neka kvantna polja. Ta polja ne mogu nikada da imaju energiju jednaku nuli zbog Hajzenbergovog principa neodređenosti. Znači, uvek postoji neka energija u vakuumu. Drugim rečima, vakuum je ništa drugo nego najniža moguća energija polja koja ga sačinjavaju. Sad uzmimo da u svemiru/vakuumu imamo dva posmatrača i jednu zvezdu. Zvezda će uskoro postati crna rupa. Na vremenskoj osi, jedan posmatrač se nalazi u vremenu pre kolapsa zvezde u crnu rupu, drugi se nalazi posle. Dakle, ako uzmemo nastanak crne rupe kao neku tačku u vremenu, posmatrač A se nalazi u vremenu pre nastanka crne rupe, a posmatrač B posle. I sada recimo zvezda kolabira i postane crna rupa. Oba posmatrača mere energiju vakuuma u vremenu u kome se nalaze. Prvi, naravno, pre nastanka rupe, drugi posle. Ono što će se desiti da će oni dobiti različite vrednosti energije vakuuma (tj. najniže energije kv. polja). Posmatrač A će dobiti nižu, a posmatrač B višu istog vakuuma u kome se nalaze. Zašto se to desilo? Zato što je prilikom kolapsa zvezde novonastali horizont događaja interagovao sa kv. poljima u vakuumu oko sebe.

 

Šta je poenta cele priče? Poenta je da se ova razlika u energiji vakuuma manifestuje kao zračenje koje detektuje samo posmatrač B, a ne i posmatrač A (koji je merio pre nastanka crne rupe). Ovo zračenje, tj. razlika u izmerenoj energiji vakuuma pre i posle nastanka crne rupe, je Hokingovo zračenje. Naš posmatrač B detektuje povišenu energiju vakuuma u vidu zračenja koje dolazi sa horizonta događaja crne rupe. I on kaže da, što se njega tiče, crna rupa zrači energijom. Ovo zračenje je (iz raznih drugih razloga) toplotno po prirodi i zato se kaže da crne rupe zrače i da polako isparavaju.

 

Kao što se vidi, nema nikakvih parova čestica u celoj priči, koja je pojednostavljena da bi se intuitivno lakše razumeo ceo proces. Tako da bi ovo bilo neko vrlo uprošćeno objašnjenje, ali opet dosta bliže pravoj suštini cele priče od standardnih parova čestica.

[Milan Nikolic]

Препоручујем фантастичну књигу од Мичиа Какуа:

Ајнштајнов космос

Како је визија Алберта Ајнштајна променила наше поимање простора и времена

Узбудљиво путовање кроз свет релативистичке физике и квантне механике

 

Наручите књигу за 590 + трошкови поштарине 100 дин.

http://www.heliks.rs/ajnstajn_kosmos.asp

[GeniusAtWork]

Relativnost za početnike, na srpskom:

 

http://www.svetnauke.org/series/relativnost-za-pocetnike

 

 

[GeniusAtWork]

Sa tog linka, o gravitaciji i protoku vremena, oko čega je i počela cela rasprava ovde:

 

 

Već je rečeno da Teorija relativnosti ne pravi razliku između prostora i vremena. Do sada smo videli koje su posledice Opšte teorije na "izgled" prostora. Slične ovakve posledice registruju se u proticanju vremena.

 

Opšta teorija relativnosti predviđa da gravitacija usporava vreme. Samo negde daleko u prostor-vremenu, daleko od svih gravitacionih polja, tamo gde je prostor-vreme potpuno ravno časovnici otkucavaju normalnim tempom. Približavanjem bilo kom masivnom objektu vreme počinje da teče sve sporije i sporije. Na osnovu ovoga može se zaključiti da će vreme na Zemlji proticati nešto brže nego na Jupiteru. Dok će na Jupiteru vreme teći brže u odnosu na Sunce. Ajnštajn je izračunao da jedna sekunda na Zemlji traje 1,000002 Sunčevih sekundi.

 

Bilo je mnogo pokušaja da se ova razlika izmeri, ali nijedan od njih nije bio uspešan. Prvi eksperiment koji je potvrdio tačnost i ovog tvrđenja OTR izvršen je, verovali ili ne, na Zemlji! Godine 1960, pet godina nakon Ajnštajnove smrti, na Harvardskom univerzitetu, dr Robert Paund i njegov asistent Glen Rebka su izvršili eksperiment koji je potvrdio razliku u brzini proticanja vremena na površini Zemlje i na nekoj maloj visini iznad naše planete (gde je gravitacija nešto slabija). U svom eksperimentu oni su koristili toranj visok 22,6 metara, jedan časovnik se nalazio na Zemlji a drugi na vrhu tornja. Za ovako precizno merenje bilo je neophodno koristiti vrlo precizne časovnike. U prirodi je teško naći precizniji časovnik od atomskog, u ovom eksperimentu časovnici su bila jezgra radioaktivnog Co-57. Kada je sve ovo postavljeno na svoje mesto trebalo je jedino detektrima meriti frekvenciju fotona gama zraka koji su nastajali prilikom radioaktivnog raspada. Rezultati koji su u ovom eksperimentu dobijeni dobro su se poklopili sa oni šta je predvidela Ajnštajnova teorije.

 

Pet godina nakon smrti njegovog tvorca Ajnštajnova teorija je konačno u potpunosti eksperimentalno potvrđena. Sumlje više nije bilo, čovečansvo je dobilo najbolju teoriju gravitacije koju je ikada imalo. Ali, to što je ova teorija potvrđena kao tačna nije umanjilo interesovanje za nju, naprotiv ona je postala još značajnija i otvorila je jedan sasvim nov pogled na svet, a o njemu u narednom nastavku 

[GeniusAtWork]

 Rođen Albert Ajnštajn, jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta - 1879. godina

Albert je rođen u jevrejskoj porodici, nastanjenoj u gradu Ulm u oblasti Virtemberg, Nemačko carstvo. Po Albertovom rođenju, njegova majka navodno je bila zaplašena, jer je mislila da je glava njenog novorođenčeta previše velika i da je loše oblikovana.
 
Još jedan, poznatiji, aspekt Ajnštajnovog detinjstva predstavlja činjenica da je on progovorio kasnije nego većina prosečne dece. Ajnštajn je sam tvrdio da nije progovorio pre svoje treće godine i da je i tada to nevoljno činio sve do uzrasta od devet godina. Zbog ovog Ajnštajnovog zakasnelog razvoja govornih sposobnosti i njegove kasnije dečačke sklonosti da izbegava svaku temu u školi koja mu je dosadna, a da se intenzivno koncentriše samo na ono što ga interesuje, neki od njegovih poznavalaca iz tog vremena, kao na primer jedna porodična kućna pomoćnica, sugerisali su čak da je on možda „retardiran".
 
Ajnštajn je pohađao Luitpold gimnaziju gde je stekao relativno napredno i za to vreme moderno obrazovanje. Dok je bio u gimnaziji, Ajnštajn se često sukobljavao sa školskim autoritetima i vređao upravu, verujući da je duh učenja i kreativnog razmišljanja izgubljen usled nastojanja na čistoj memorizaciji gradiva.
 
U jesen 1896, Srpkinja Mileva Marić započinje svoje studije medicine na Univerzitetu Cirih, da bi se već posle prvog semestra prebacila na Savezni politehnički institut gde, kao jedina žena upisana te godine, studira na istom smeru kao i Ajnštajn. Milevino druženje sa Ajnštajnom razviće se u pravu ljubavnu romansu tokom sledećih par godina, i pored povike njegove majke kojoj je smetalo to što je ona previše stara za njega, što nije Jevrejka, i što ima fizičku manu (jedna noga bila joj je nešto kraća). Za Milevu Ajnštajn je govorio: „Ona je stvorenje jednako meni samom i koje je jednako nezavisno i jako kao što sam i ja".
 
Albert Ajnštajn je formulisao specijalnu i opštu teoriju relativnosti kojima je revolucionisao modernu fiziku. Pored toga, doprineo je napretku kvantne teorije i statističke mehanike. Iako je najpoznatiji po teoriji relativnosti (posebno po ekvivalenciji mase i energije E=mc2), Nobelova nagrada za fiziku mu je dodeljena 1921. godine za objašnjenje fotoelektričnog efekta (rada objavljenog 1905. u Annus Mirabilis ili „Godini čuda") kao i za doprinos razvoju teorijske fizike.
 
Takođe je objavio i nekoliko radova koji se ne bave naukom, uključujući O cionizmu (1930), Zašto rat? (1933, zajedno sa Sigmundom Frojdom kao ko-autorom), Svet kako ga ja vidim (1934), i Izvan mojih poznih godina (1950).
 
Kada je Adolf Hitler došao na vlast u januaru 1933, Ajnštajn je bio gostujući profesor na Prinstonskom univerzitetu. U 1933. godini, nacisti donose „Zakon o restauraciji civilne službe” koji prisiljava sve univerzitetske profesore Jevreje da napuste svoj posao, i tokom 1930-ih vodi se kampanja da se Ajnštajnovo delo etiketira kao „jevrejska fizika”, nasuprot „nemačkoj” ili „arijevskoj” fizici. Ajnštajn se odriče svog pruskog državljanstva i ostaje u Sjedinjenim Državama. 1939. godine  Ajnštajn šalje pismo predsedniku Amerike Frenklinu Delano Ruzveltu zauzimajući se za proučavanje nuklearne fisije u vojne svrhe, zbog straha da bi nacistička vlada Nemačke mogla da bude prva koja će proizvesti nuklearno oružje. Ruzvelt počinje sa malom istragom u vezi sa ovim problemom koja će sa vremenom prerasti u masivni projekat Menhetn. Ajnštajn lično nije bio uključen u ovaj projekat stvaranja prve atomske bombe, ali je ipak kasnije zažalio što je potpisao ovo pismo.
 
Albert Ajnštajn je predmet mnogobrojnih novela, filmova i igranih predstava.
 
Ajnštajn je često korišćen i kao model za oslikavanje likova ludog naučnika ili rasejanog profesora u raznim delima, pošto njegov karakter i prepoznatljiva frizura ukazuju na ekscentričnost, ili čak ludilo, zbog čega je naširoko imitiran ili karikiran. Saradnik časopisa „Tajm”, Frederik Golden, izveštavao je o Ajnštajnu kao o „Ostvarenju snova svih karikaturista".
 
Na Ajnštajnov 72. rođendan, 1951. godine, fotograf UPI-ja Artur Sase pokušavao je da ga nagovori da se nasmeši u kameru. Pošto je to već učinio mnogo puta tog dana, Ajnštajn je umesto osmeha isplazio jezik. Ova slika postala je ikona pop kulture zbog kontrasta u liku genijalnog naučnika u momentu lakomislenosti.
 
U narodu, ime „Ajnštajn" je sinonim za čoveka visoke inteligencije ili za genija.

Link

[DYNABLASTER]

Ha ha dobra fora, taj idol mladih i starih Ajnstajn je bio obican plagijator i prevarant.

[drvce]

Ha ha dobra fora, taj idol mladih i starih Ajnstajn je bio obican plagijator i prevarant.

Ne znam jesi li cuo, njega je Mileva ostavila kad joj se poverio da voli decake... Onda se pokupila i odnela mu sav materijal sto mu napisala. Slucajno joj promaklo ono u vezi sa fotoefektom i teorijom relativiteta. Nije, bre, tela da se vraca, mislila se, daleko mu lepa kuca... A, gle, sad sta prave novine od njega i ovi novi mediji, taj radio i televizija... Tek na internetu svasta pise... Ali to nije istina!

[Milan Nikolic]

Ha ha dobra fora, taj idol mladih i starih Ajnstajn je bio obican plagijator i prevarant.

 

Боже благи.

[DYNABLASTER]

Da, bas tako, lazna figura, na koju je skoro ceo svet naseo.