Jump to content

Da li sam za to da srbi izađu na kosovske izbore?

Оцени ову тему


Јаков.

Izbori na Kosovu i Metohiji  

71 члановâ је гласало

  1. 1. Da li sam za to da srbi učestvuju na izborima, na Kosovu i Metohiji?

    • Da
      29
    • Ne
      35
    • Možda
      7


Препоручена порука

Уставни суд ћути иако је већ оценио да су владине „косовске уредбе” неуставне РОФЕСИОНАЛНА ПОБУНА СУДИЈА УСС ДР ОЛИВЕРЕ ВУЧИЋ, КАТАРИНЕ МАНОЈЛОВИЋ АНДРИЋ И ДР БОСЕ НЕНАДИЋ

***

          ЗАЈЕДНИЧКО ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ У ОДНОСУ НА ЗАКЉУЧАК УСТАВНОГ СУДА

          УСТАВНИ суд  је на седници од 18. јуна 2013. године, већином гласова, донео Закључак IУо-870/2012 (у даљем тексту: Закључак),  којим се застаје са поступком оцене уставности Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија („Службени гласник РС“, број 94/11) и даје могућност Влади да, у року од шест месеци од дана пријема овог закључка, Уредбу усагласи са Уставом (тачка 1. изреке), уз констатацију да је доносилац акта дужан да у року из тачке 1. обавести Уставни суд о поступању по овом закључку (тачка 2. изреке).

          Закључак је донет са позивом на одредбе члана 55. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 – Одлука УС) и члана 182. став 2. Устава.

          Одредбама члана 55. Закона о Уставном суду (у даљем тексту: Закон) је прописано: да у току поступка, а на захтев доносиоца оспореног општег акта, Уставни суд може, пре доношења одлуке о уставности или законитости, застати са поступком и дати могућност доносиоцу општег акта, да у одређеном року отклони уочене неуставности или незаконитости (став 1.); да ако у одређеном року неуставност или незаконитост не буде отклоњена, Уставни суд ће наставити поступак (став 2.).

          У члану 182. став 2. Устава је утврђено да Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија, као и да ће се суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредити посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава.

          С обзиром на то да је ово прво издвојено мишљење у Уставном суду у односу на закључак о застајању са поступком оцене уставности и/или законитости општег акта, сматрамо да је нужно да укратко изнесемо чињенице о току поступака у предмету IУо-870/2012 и околности у којима је донет Закључак, чија садржина и значај су нас определили да напишемо ово издвојено мишљење.

          Предмет у коме је донет Закључак је један од четири предмета у којима се пред Уставним судом воде поступци за оцену уставности тзв. Бриселских уредби које је донела Влада, а то су:

uss_2_bg.jpg

          1. Предмет IУо-628/2011 који је формиран по иницијативи за оцену уставности Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у матичним књигама за подручје Аутономне покрајине Косово и Метохија („Службени гласник РС“, броју 86/11).

          Уставни суд је 24. октобра 2012. године донео Решење о покретању поступка за утврђивање неуставности и незаконитости оспорене уредбе. Истог дана Суду је поднет и предлог овлашћеног предлагача за оцену уставности наведене уредбе. Решење о покретању поступка достављено је на одговор Влади 13. новембра 2012, године, а предлог овлашћеног предлагача 27. новембра 2012. године. У остављеном року од 30 дана, а ни касније, Влада није доставила Суду тражени одговор.

          2. У предмету IУо-774/2011 предлогом овлашћеног предлагача од 30. децембра 2011. године покренут је поступак за оцену уставности Уредбе о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија („Службени гласник РС“, број 98/11).  Суду је 24. октобра 2012. године достављен и други предлог за оцену уставности исте Уредбе. Предлози су послати на одговор Влади 29. јуна и 2. новембра 2012. године, али у остављеном року, а ни касније, одговор није достављен.

          3. У предмету IУо-869/2012 предлогом овлашћеног предлагача од 24. октобра 2012. године покренут је поступак за оцену уставности Уредбе о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са територије Аутономне покрајине Косово и Метохија (“Службени гласник РС“, број 16/12).  Уставни суд је 20. новембра 2012. године затражио од Владе да сагласно члану 33. став 1. Закона, у року од 30 дана од дана достављања дописа, достави одговор на предлог. Како по захтеву није поступљено у остављеном року, Уставни суд је 25. јануара 2013. године, на основу члана 34. став 1. Закона, захтевао од Владе достављање следећих података, обавештења и документације од значаја за даље вођење поступка у овом предмету: података о општем акту који је представљао правни основ за доношење Уредбе, имајући у виду то, да према одредбама члана 123. тачка 3. Устава Републике Србије и члана 42. став 1. Закона о Влади (“Службени гласник РС“, бр. 55/05, 71/05, 101/07, 65/08 и 16/11), Влада доноси уредбе ради извршавања закона и уредбом подробније разрађује однос уређен законом; обавештења о томе да ли су Уредбом уређена питања била предмет међународних уговора или других међународних аката који обавезују Републику Србију; документације која се односи на податке и обавештења о претходно наведеним питањима. Влада до данас није поступила по захтевима Суда.

          4. У предмету IУо-870/2012 предлогом овлашћеног предлагача од 24. октобра 2012. године покренут је поступак за оцену уставности Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија („Службени гласник РС“, број 94/11).  Уставни суд се и у овом предмету обратио Влади истим захтевима за достављање  одговора на предлог, те потребних података, обавештења и документације као у предмету IУо-869/2012, али по захтевима до сада није поступљено.

          Поводом сва четири наведена предмета, Уставни суд је заказао и 11. децембра 2012. године одржао једну Припремну седницу, јер су судије известиоци сматрали да се у овим предметима поставља као основно исто спорно питање формалне уставности оспорених уредби – да ли је Влада, као орган извршне власти, доношењем ових уредби изашла из оквира своје уставне надлежности. Правну утемељеност постављеног спорног питања потврдила је расправа која је вођена на Припремној седници.

          За сва четири предмета заједничко је то да Влада до сада није доставила Уставном суду тражене одговоре, податке, обавештења и документацију који су од значаја за вођење поступка и одлучивање, али је Суду достављено више захтева да застане са поступком оцене уставности оспорених уредби. Суду су у току поступка достављени следећи захтеви за застајање са поступком:

          1. Одбор за уставна и законодавна питања Народне скупштине је дописом од 13. децембра 2012. године обавестио Уставни суд „да је у току израда закона којим ће се регулисати суштинска аутономија АП Косово и Метохија – у складу са чланом 182. ставом 2. Устава Републике Србије“ и предложио „да се застане са поступцима који се пред Уставним судом воде, а који се тичу оцене уставности и законитости правних аката којима се регулише материја која ће бити нормирана поменутим законом“.

          2. Министарство правде и државне управе је 18. децембра 2012. године доставило захтев за застајање са поступком, како би се пружила могућност да се ова материја уреди „на Уставом прописани начин“.

          3. Влада је дописом од 22. фебруара 2013. године предложила Уставном суду да застане са поступком „до окончања политичких преговора са представницима Привремених институција самоуправе у Приштини“.

          4. Влада је дописом од 29. марта 2013. године поновила свој захтев да се застане са поступком „до доношења посебног закона којим ће се уредити суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија“.

          5. Влада је 4. јуна 2013. године обавестила Уставни суд: да је 26. маја 2013. године донела Закључак којим је усвојен Извештај тима за израду Плана имплементације Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа, који је усаглашен са представницима Привремених институција самоуправе из Приштине и Високог комесара Европске уније; да је доношење плана потребних измена закона неопходних за спровођење Првог споразума и њихово усвајање предвиђено до половине јуна текуће године, што је предуслов да споразум заживи у пракси; да ће доношењем закона, у складу са усвојеним планом, бити уређена и питања обухваћена уредбама чија се уставност оспорава пред Уставним судом. Суду је достављена копија Закључка Владе са Извештајем тима који садржи План имплементације, уз поновни захтев да Уставни суд застане са поступком  разматрања поднетих предлога за оцену уставности оспорених уредби до доношења посебног закона којим ће се уредити суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија.

dru-ustavni-sud.jpg

          Пошто су размотриле све наведене захтеве, судије известиоци у предметима IУо-628/2011, IУо-774/2011 и IУо-869/2012 су оцениле да нису испуњени услови да се застане са поступком оцене уставности уредби Владе које су оспорене у овим предметима, те су предложиле доношење одлука којима ће се утврдити да оспорене уредбе нису у сагласности с Уставом. Истог дана (6. јуна 2013. године) када су на дневом реду 19. седнице Суда били  предлози наведених касаторних одлука, на дневном реду 19. седнице II Великог већа је био Предлог закључка судије известиоца у предмету IУо-870/2012 да се застане са поступком оцене уставности Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија.

          Стога је на седници Суда одлучено да се најпре води јединствена расправа о испуњености услова за застајање са поступком, као о претходном питању. Након расправе о овом питању, предлог судија известилаца да се не застане са поступком оцене уставности у предметима IУо-628/2011, IУо-774/2011 и IУо-869/2012 није добио потребан број гласова.

          Како предлог који се односи на решавање претходног питања није усвојен, није се приступило гласању о предложеним касаторним одлукама. Судије известиоци у предметима IУо-628/2011, IУо-774/2011 и IУо-869/2012 нису хтеле да промене свој став и да приступе изради нових реферата, односно закључака о застајању са поступком у овим предметима, па је Уставни суд, сагласно одредби члана 59. став 4. Пословника о раду Уставног суда, усвојио предлог судија известилаца да се одреде друге судије које ће поступати у овим предметима.

          Уставни суд је на 21. седници Суда донео закључак на који се односи издвојено мишљење.

          Пре него што се осврнемо на аргументацију наведену у Закључку, навешћемо услове који, по нашем мишљењу, морају бити испуњени да би Уставни суд, на основу одредбе члана 55. став 1. Закона, застао са поступком оцене уставности и/или законитости неког општег акта, без обзира на то што Закон изричито не прописује формалноправну садржину захтева за застајање са поступком, нити изричито наводи услове од чијег испуњења зависи могућност да се са поступком застане.

          Према нашем поимању суштине института застоја,  за застајање са поступком морају кумулативно бити испуњени следећи услови:

          1) захтев за застајање са поступком мора поднети доносилац оспореног општег акта;

          2) захтев за застајање са поступком мора бити у довољној мери образложен и поткрепљен одговарајућим доказима да би постојале неопходне претпоставке за одлучивање Суда;

         3) доносилац оспореног акта мора бити надлежан за доношење акта због кога тражи застајање;

         4) неуставност, односно незаконитост морају бити уочене и констатоване како од стране подносиоца захтева, тако и од стране Суда;

         5) мора постојати висок степен извесности да ће доносилац оспореног општег акта у одређеном року отклонити уочене неуставности, односно незаконитости.

bosa_nenadic_sud.jpg

Др. Боса Ненадић

  Уколико се поднети захтеви за застајање са поступком размотре само са становишта прва два наведена формална услова, може се оправдано закључити да захтеви имају процесне недостатке који онемогућавају да се по њима поступа, а, ако се примени блажи приступ, у сваком случају не пружају поуздан основ за усвајање.

         Наиме, Одбор за уставна и законодавна питања Народне скупштине и Министарство правде и државне управе нису били активно легитимисани за подношење захтева за застајање са поступком, јер нису доносиоци оспорених уредби. Влада, која је доносилац оспорених уредби, пак, ни у једном од три захтева достављена Суду није навела ближе разлоге за застајање са поступком, није аргументовала могућност да се посебним законом о суштинској аутономији Аутономне покрајине Косово и Метохија уреди материја која је предмет оспорених уредби, нити је, доставила било какве доказе о томе да је доношење тог закона у процедури која ће се у догледно време окончати. Сви ови недостаци, по мишљењу већине судија, нису представљали препреку да се о поднетим захтевима за застајање са поступком  одлучује и да се донесе Закључак о застоју.

         Сматрамо да у конкретном случају нису били испуњени ни сви материјалноправни услови за застајање са поступком. Једини услов који јесте испуњен представља уочена неуставност оспорених уредби на коју се односи Закључак. 

         Иако се Влада у захтевима о овом питању није  експлицитно изјаснила, сама чињеница да се Уставном суду обратила предлогом за застајање са поступком  у смислу члана 55. став 1. Закона представља својеврсно признање неуставности оспорених уредби. Поред тога, констатација Владе да ће доношењем закона бити уређена и питања обухваћена уредбама чија се уставност оспорава пред Уставним судом, као и предлог да се са поступком оцене уставности застане до доношења посебног закона којим ће се уредити суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија, представљају потврду да питања уређена оспореним уредбама нису уредбодавна већ законодавна материја, те да Влада није била надлежна за доношење ових уредби.

         Постојање неуставности уочио је и Уставни суд када је у Закључку навео „да Влада јесте доносилац оспореног подзаконског акта, али да није надлежна за доношење закона којим би се спорна питања уредила и тако отклониле неуставности“.

         Већина судија је сматрала да доносилац оспореног акта не мора бити надлежан за доношење акта због кога тражи застајање са поступком оцене уставности и/или законитости, иако је одредбом члана 55. став 1. Закона посве јасно прописано да Уставни суд може застати са поступком и дати могућност доносиоцу општег акта да у одређеном року отклони уочене неуставности или незаконитости.

         Из наведене одредбе  несумњиво произилази да је застој поступка правно могућ само ако је реч о материјалној неуставности појединих одредаба оспореног општег акта, али не у случају када је оспорени акт у формалном смислу неуставан или незаконит у целини зато што га је донео ненадлежни орган. У Закључку се наводи да, према схватању Уставног суда, доносилац може отклонити уочене неуставности, односно незаконитости стављањем ван снаге општег акта у процедури у којој је тај акт донет, изменом и/или допуном оспореног општег акта којим ће се питања која су била уређена оспореним  актом уредити сагласно Уставу Републике Србије, односно закону.

         Најпре, сматрамо да би било бесмислено застајање са поступком како би се доносиоцу оспореног акта дала могућност да стави ван снаге оспорени акт, када исто правно дејство има и касаторна одлука Суда.

         У вези са ставом већине судија да се застајање са поступком може одредити како би се уочена неуставност отклонила предлагањем надлежном органу да донесе нови општи акт, истичемо следеће: прво, да је овакво тумачење одредбе члана 55. став 1. Закона супротно њеном јасном језичком значењу и као такво недопустиво у херменеутици; друго, да је ово тумачење супротно циљу због кога је застајање са поступком установљено, јер се застојем дозвољава опстанак једног неуставног, односно незаконитог општег акта зато што постоји висок степен извесности да ће у примереном року доносилац оспореног акта у оквиру своје надлежности и својим самосталним поступањем, не зависећи од поступања и воље неког другог органа (у овом случају Народне скупштине), моћи да отклони уочену неуставност, односно незаконитост.

         Указујемо на то да је супротно правном схватању изнетом у образложењу Закључка, у његовој изреци дата могућност Влади, а не неком другом државном органу, да Уредбу усагласи са законом.

         Поставља се питање да ли Влада има Уставом успостављени капацитет да поступи у складу са налогом из изреке Закључка.

         Морамо да истакнемо да у овом случају Влада није понудила Уставном суду ни минимум извесности, а камоли доказала озбиљну и стварну намеру, како се наводи у Закључку, да ће се њеним делањем и делањем законодавног органа отклонити последице неуставности оспорених уредби. Наиме, од Суда је тражено да застане са поступком до доношења посебног закона којим ће се уредити суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија, а да уз захтеве нису достављени било какви докази да је у току поступак припреме, односно доношење овог закона.

         Напомињемо да се, сагласно члану 182. став 2. Устава, овај закон доноси по поступку предвиђеном за промену Устава, да се његовом доношењу није приступило од ступања на снагу Устава 2006. године и да је, са становишта његове садржине, у великој мери спорно да ли може и треба да уређују материју из оспорене Уредбе на коју се односи Закључак.

         Сматрамо да је Закључак више него споран и са становишта рока од шест месеци који је остављен доносиоцу оспорене Уредбе да је усагласи са Уставом, јер је доносилац предложио да Суд застане са поступком до средине јуна текуће године, а рок за застој од шест месеци почиње да тече од јула ове године. Могло би се рећи да је Суд у овом предмету најпре застао са одлучивањем о застоју, пошто је Закључак донет шест месеци након подношења првог захтева за застајање, што је иначе уобичајени рок за застој поступка, а да је затим, тек након протека рока који је сама Влада тражила, Суд одредио рок од наредних шест месеци за отклањање уочених неуставности.

         На тај начин је једном, без сваке сумње, у формалноправном смислу неуставном подзаконском акту, поступањем Уставног суда, продужен живот најмање за годину дана.

         За нас су неприхватљиве и оцене изнете у образложењу Закључка да  се његовим доношењем омогућава уклањање из правног поретка општег акта „без стварања правне празнине и наступања штетних последица за физичка и правна лица на која се та питања односе“. Мишљења смо да одлука Уставног суда о касирању Уредбе на коју се односи Закључак не би створила правну празнину, јер је другим важећим прописима у Републици Србији већ уређено питање начина обраде података садржаних у катастру земљишта.

         Такође, мислимо да се застајањем са поступком у овом случају не отклања наступање штетних  последица за физичка и правна лица, а посебно у ситуацији када доносилац оспорене уредбе ни у једном од три поднета захтева није указао на евентуалне штетне последице које би наступиле доношењем одлуке о касирању Уредбе. Управо обратно, даљим  важењем и применом оспорене Уредбе продужавају се штетне последице њене неуставности, а одређивањем рока од шест месеци за застајање са поступком заправо се омогућава да неуставна Уредба у потпуности буде извршена.

         На крају, напомињемо да су на 23. седници II Малог већа од 8. јула 2013. године донети закључци о застајању с поступком у предметима IУо-222/2013 и IУо-225/2013, на предлог нових судија известилаца којим су додељени у рад предмети који су раније носили ознаке IУо-628/2011 и IУо-869/2012.  Како су наведени закључци донети са истим образложењем као и Закључак у односу на који издвајамо мишљење, то се наше издвојено мишљење односи и на новодонете закључке.

Судија

др Оливера Вучић

Судија

Катарина Манојловић Андрић

Судија

др Боса Ненадић

„Многи од нас себе зову „либералима“. И тачно је да је реч „либерал“ некада означавала особе које су поштовале појединца и зазирале од служења масовним принудама. Али левичари су сада загадили тај некада поносан назив означавујћи њиме себе и свој програм већег владиног власништва над имовином и контроле над појединцима. И сада, као резултат, они од нас који верују у слободу морамо објашњавати како, када називамо себе либералима, заправо мислимо на либерале у класичном незагађеном смислу. Ово је у најбољем случају мучно и подложно неразумевању. Ево предлога: хајде да ми, који волимо слободу, заштитимо и за своје коришћење задржимо добру и часну реч „либертаријанац“.“

(Дин Расел)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

„Многи од нас себе зову „либералима“. И тачно је да је реч „либерал“ некада означавала особе које су поштовале појединца и зазирале од служења масовним принудама. Али левичари су сада загадили тај некада поносан назив означавујћи њиме себе и свој програм већег владиног власништва над имовином и контроле над појединцима. И сада, као резултат, они од нас који верују у слободу морамо објашњавати како, када називамо себе либералима, заправо мислимо на либерале у класичном незагађеном смислу. Ово је у најбољем случају мучно и подложно неразумевању. Ево предлога: хајде да ми, који волимо слободу, заштитимо и за своје коришћење задржимо добру и часну реч „либертаријанац“.“

(Дин Расел)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ДСС: Дикић хушкао на нереде по Митровици (ВИДЕО)

Bratislav-Dikic-komandant-Zandarmerije.j

Потпредседник ДСС Слободан Самарџић оптужио је заменика директора полиције Братислава Дикића да је током јучерашњих избора на Косову у Митровици хушкао на насиље. МУП је ове наводе демантовао и најавио да ће сви одговорни бити процесуирани.

На питање има ли информације да је жандармерија учествовала у постављању експлозивне направе у северној Косовској Митровици, Самарџић је рекао да има “доста индиција и веома много података” и да све што каже мора бити истражено.

- Шетање Дикића по Митровици и покушај да наше посматраче наведе да ломе кутије је јак индикатор као и чињеница да ниједан виновник догађаја није ухваћен, осим једног који је пуштен – рекао је Самарџић.

Самарџић је одбацио наводе да је Демократска странка Србије учествовала у организовању нереда на биралиштима на северу Косова и Метохије и поручила да нема разлога да се избори у покрајини понављају јер су “потпуно пропали”.

Из те странке поручују да они нису имали интерес да избори буду прекинути, јер их је, како кажу, српски народ бојкотовао, а мала излазност, сматрају, није одговарала властима у Београду које су “имале налог западних земаља да избори буду спроведени”.

Самарџић наводи да је први потпредседник Владе Александар Вучић показао нервозну реакцију када је тражио 45 минута за интервенцију јер, како је истакао, српска полиција и по резолуцији 1244 и по ставовима Албанаца и Еулекса не може да улази на Косово и Метохију.

Самарџић је рекао и да је чудно што је за интервенцију тражено само 45 минута јер “снаге које су за њу потребне за то време не би стигле ни да се стационирају”.

- Можда је мислио на оне који су већ били стационирани из жандармерије на северу Косова, да их активира на 45 минута, па да направе једно отворено крваво насиље над становништвом – рекао је Самарџић на конференцији за новинаре.

Он је додао да Вучићу то “срећом није допуштено” јер су, како каже, и Брисел и Приштина проценили да је “његова изјава израз беса”.

Оптужбе кандидата за градоначелника Косовске Митровице Крстимира Пантића према којима је функционер ДСС Марко Јакшић организовао инциденте, Самарџић је назвао “потказивањем невиног човека”, а захтев да Јакшић буде ухапшен заједно са захтевом за интервенцију у 45 минута, показује да “држава полако срља у нереде и репресију коју ће подржати Европска унија”.

„Многи од нас себе зову „либералима“. И тачно је да је реч „либерал“ некада означавала особе које су поштовале појединца и зазирале од служења масовним принудама. Али левичари су сада загадили тај некада поносан назив означавујћи њиме себе и свој програм већег владиног власништва над имовином и контроле над појединцима. И сада, као резултат, они од нас који верују у слободу морамо објашњавати како, када називамо себе либералима, заправо мислимо на либерале у класичном незагађеном смислу. Ово је у најбољем случају мучно и подложно неразумевању. Ево предлога: хајде да ми, који волимо слободу, заштитимо и за своје коришћење задржимо добру и часну реч „либертаријанац“.“

(Дин Расел)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ТРИО ФАНТАСТИКО - ТИМ РАКЕТА

 

ПРИШТИНА – "Косовски премијер" Хашим Тачи и премијер Владе Србије Ивица Дачић састаће се у среду у Бриселу и о томе их је обавестила висока представица ЕУ за спољне послове Кетрин Ештон, пише Трибуна.

dacic-taci-vucic-480.jpg

На састанак је, како сазнаје Б92, позван и први потпредседник владе Александар Вучић.

Циљ сусрета у оквиру нормализације односа је процењивање избора одржаних у недељу 3. новембра и почетак активности за формирање Заједнице српких општина.

Дипломатски извори су, како се наводи, за Трибуну објаснили да је сусрет планиран пре недеље када су на Косову одржани локални избори.

Проблеми на гласачким местима на северу Митровице могли би одложити процес оснивања Заједнице српских општина. Сусрет премијера би требало да врати дијалог тамо где је стао пре локалних избора, наводи дневник Трибуна.

(Танјуг)

„Многи од нас себе зову „либералима“. И тачно је да је реч „либерал“ некада означавала особе које су поштовале појединца и зазирале од служења масовним принудама. Али левичари су сада загадили тај некада поносан назив означавујћи њиме себе и свој програм већег владиног власништва над имовином и контроле над појединцима. И сада, као резултат, они од нас који верују у слободу морамо објашњавати како, када називамо себе либералима, заправо мислимо на либерале у класичном незагађеном смислу. Ово је у најбољем случају мучно и подложно неразумевању. Ево предлога: хајде да ми, који волимо слободу, заштитимо и за своје коришћење задржимо добру и часну реч „либертаријанац“.“

(Дин Расел)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

састаће се у среду у Бриселу и о томе их је обавестила висока представица ЕУ за спољне послове

 

Мислим да ово анулира сваку нашу дискусију, било за или против.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па зна се ко је главни..

„Многи од нас себе зову „либералима“. И тачно је да је реч „либерал“ некада означавала особе које су поштовале појединца и зазирале од служења масовним принудама. Али левичари су сада загадили тај некада поносан назив означавујћи њиме себе и свој програм већег владиног власништва над имовином и контроле над појединцима. И сада, као резултат, они од нас који верују у слободу морамо објашњавати како, када називамо себе либералима, заправо мислимо на либерале у класичном незагађеном смислу. Ово је у најбољем случају мучно и подложно неразумевању. Ево предлога: хајде да ми, који волимо слободу, заштитимо и за своје коришћење задржимо добру и часну реч „либертаријанац“.“

(Дин Расел)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Previše politike premalo brige.

 

Sinovi uče očeve. Svim verujućim poručujem da se sete kako Otac Nebeski čuva i šta znači Očeva briga.

 

Vlast bi trebalo da bude otac a ne sin. Živeo Krstić on je sledeći koji će se pobrinuti za nas.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово се неће десити никад. Иако јадан ништа није ни скривио, Чак и Чеда каже да ДСС није крив за ово, већ народ није схватио шта добија ако изађе на изборе и зато нису изашли. 

 

Вероватно рехабилитација дсс-а без Коштунице, имају они младих и "перспективних" који би волели заузети тај положај. У ДСС-у се одавно већ свашта кува...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нема ништа од тога ДСС је на Руској линији.

Направиће нову странку од Вучића...

„Многи од нас себе зову „либералима“. И тачно је да је реч „либерал“ некада означавала особе које су поштовале појединца и зазирале од служења масовним принудама. Али левичари су сада загадили тај некада поносан назив означавујћи њиме себе и свој програм већег владиног власништва над имовином и контроле над појединцима. И сада, као резултат, они од нас који верују у слободу морамо објашњавати како, када називамо себе либералима, заправо мислимо на либерале у класичном незагађеном смислу. Ово је у најбољем случају мучно и подложно неразумевању. Ево предлога: хајде да ми, који волимо слободу, заштитимо и за своје коришћење задржимо добру и часну реч „либертаријанац“.“

(Дин Расел)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Братислав Дикић је водио батинаше који су ломили кутије у Косовској Митровици Саопштења

 5. новембар 2013.

1454242_650172611700722_1785469185_n-267

СНП НАШИ представља јавности фотографију Братислава Дикића коју је окачио на свој профил на фејсбуку на дан шиптарских избора као и следећи текст у којем је признао ломљење изборних кутија:

“Народе српски, браћо и сестре, прозивајте ме и ако мислите да сам нешто крив спреман сам да будем жртва свог народа али „НЕДАМ ДА ШИПТАР БУДЕ ГАЗДА У СРПСКОЈ КУЋИ“! Бојкотујемо изборе али само за камере и медије а дозволили смо да их шиптари организују на српској територији?! Шта у ствари ова фарса значи, да ли су неки наши „велики срби“ желели да данас посматрачи OSCE-а, EULEX, KFOR и међународна заједница признају изборе на северу Косова и да сутра буде шиптар Градоначелник Косовске Митровице, и буде на свим другим јавним функцијама па да Вас и на такав начин угњетавају и протерују са ваших вековних огњишта?! Да ли су то „Идеали Бојкоташа“? Да ли треба да шиптар са 1000 гласова буде на власти и да влада а 30 пута су мањина на северу Косова?! Зашто се уопште дозвољава организација избора од стране ткз. „Косовске Владе“ ако већ „Бојкотујемо изборе“?! Много питања без одговора!!!

Браћо и сестре заборавите међусобне несугласице и уједините се зарад заједничког циља а то је опстанак на својим, српским вековним огњиштима, будите јединствени и изаберите оно што је најбоље за Вас и за ваша покољења! С`Вером у Бога, за Крст Часни и мајку Србију !”, пише на свом ФБ профилу генерал Дикић.

На фотографијама се јасно види Дикић да стоји испред цркве Светог Димитрија у Косовској Митровици.

После пар сати од објављивања фотографије, по нечијем наређењу, Дикићев фејсбук профил је угашен, међутим инфо тим СНП НАШИ је сачувао фотографију која је јасан доказ Дикићевог присуства на КиМ у ноћи избора. Чак шта више на снимку који представљамо http://youtu.be/yKX4Tveeygk?t=40s на 0.42 секунди клипа јасно се види Дикићев бели џип марке Шевролет из којег су испред ОШ Свети Сава изашли људи који ломе изборне кутије.

Прави кривци за ломљење кутија на изборним местима су Александар Вучић, Александар Вулин, Крстимир Пантић и батинаши које је предводио Братислав Дикић и који су одрадили овај прљав посао.

СНИМАК У КОЈЕМ СЕ ВИДИ БЕЛИ ЏИП БРАТИСЛАВА ДИКИЋА

„Многи од нас себе зову „либералима“. И тачно је да је реч „либерал“ некада означавала особе које су поштовале појединца и зазирале од служења масовним принудама. Али левичари су сада загадили тај некада поносан назив означавујћи њиме себе и свој програм већег владиног власништва над имовином и контроле над појединцима. И сада, као резултат, они од нас који верују у слободу морамо објашњавати како, када називамо себе либералима, заправо мислимо на либерале у класичном незагађеном смислу. Ово је у најбољем случају мучно и подложно неразумевању. Ево предлога: хајде да ми, који волимо слободу, заштитимо и за своје коришћење задржимо добру и часну реч „либертаријанац“.“

(Дин Расел)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I neka kaze ovoj zeni gore da ironija i sarkazam sa jedne strane nisu jednaki licnoj uvredi da je neko glup sa druge strane.  A o porukama idi bolje ti je menjaj pelene,idi sa ovog foruma i slicno necemo.

 

I tolika zamena teza,ne znam ko ti je tu poruku iako sam zamolio da to ne cine editovao i rekao joj da ne vredja druge,ali meni je ovde mali milion poruka obrisan,ja sam sa Bicanicem nekoliko puta ulazio u diskusiju o svemu tome,tako da ta zamena teza kako sam ja ljubimac administratora a jadna zena koju ovde svi vredjaju nije i da je to sve zato sto nije uplatila odrzavanje za sajt. Evo nisam ni ja uplatio ovaj mesec,od sad ko god mi nesto kaze,znacu da je sve to zato sto niste dobili moje pare!

 

Nadam se da nece i ovaj sarkazam neko protumaciti kao uvredu. Izvinjavam se na totalnom offtopiku,ali tamo gde sam pomenut moram odgovoriti. 

 

nlcph izvini ako si bilo sta od toga protumacila kao licnu uvredu i molim te vidis i sama da jos od one teme patrijarsijskoj prodavnici gde si me napala na pravdi Boga bez razloga ja i dalje ne verujem sta si tamo pisala,vidis da te se klonim i da pokusavam da ne ulazim u bilo kakvu diskusiju sa tobom,jer me zaista mrzi da se ovde raspravljam i molim te ni ti da to ne cinis. Izvini jos jednom i oprosti.

 

Јесам протумачила да ме вређаш, нигде нисам написала да идеш са форума, на теми о партијској продавници просуо си форе и фазоне да сам те напала, ствар је обрнута, на теми чега се саблажњавате такође си покушао, овде се позиваш на кордон људи које сам вређала, па би било лепо да укажеш на тај ружан језик са моје стране ако га има, јер се ето нико није јавио да потврди твоје лажи, замена је теза да сам ја негде изјавила да ме сви вређају... идеш на игноре јер нисам дошла овде да читам твоје километарске расправе, једна жена се толио не би расправљала на нешто што је ван теме. Немој ми се извињавати, од мене не можеш добити извињење све док не извадиш бално из ока свог тражећи трун у очима сестре.

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Dobro ti si u pravu. Ajde sad lepo stavila si me na ignore i molim te da tu i ostanem. Od tebe mi ni ne treba izvinjenje,jer ga ni ne ocekujem,a sto se tice drugih ljudi mnogi su mi se javljali jos u onoj temi o patrijarsiskoj (ne partijskoj) prodavnici i njima mnoge stvari sto se tebe tice nisu jasne.I nema potrebe da glumis zrtvu,jer zrtva nisi. I ko sto rekoh molim te stavi me na ignore i potrudi se da tu i ostanem. Ziva i zdrava bila,sve najbolje.

Христос воскресе из мертвих,смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Братислав Дикић је водио батинаше који су ломили кутије у Косовској Митровици Саопштења

 5. новембар 2013.
 Чак шта више на снимку који представљамо http://youtu.be/yKX4Tveeygk?t=40s на 0.42 секунди клипа јасно се види Дикићев бели џип марке Шевролет из којег су испред ОШ Свети Сава изашли људи који ломе изборне кутије.

СНИМАК У КОЈЕМ СЕ ВИДИ БЕЛИ ЏИП БРАТИСЛАВА ДИКИЋА

 

Види се бели аутомобил, али чији је? не виде се таблице, ништа се јасно не види. Може ли се пружити јаснији доказ?

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Види се бели аутомобил, али чији је? не виде се таблице, ништа се јасно не види. Може ли се пружити јаснији доказ?

 

razbijaci.png

 

razbijaci1.png

 

Са снимка који смо направили у тренуцима када су непозната лица разбијала бирачке кутије, на бирачком месту у ОШ “Свети Сава” у Косовској Митровици, извукли смо фотографије лица који су разбијали кутије.  Да напоменемо, да овде постављамо фотографије извучене са нашег снимка за интернет, који је много лошијег квалитета од оригиналног снимка са којег смо извадили фотографије на којима се јасно види физионимија лица, њихова гардероба, обућа. У тренутку када је блиц са фотоапарата окинуо, осветлио је дотичне особе и захваљујући томе имамо јасне фотографије ових особа. Наравно, ове које објављујемо су лошијег квалитета од оних које имамо са изворног снимка, али ћемо у складу са развојем ситуације и ове фотографије, објавити.

Исто тако, лица која се појављују на овим фотографијама, појављивали су се на различитим местима у Косовској Митровици. Наши људи су добили снимке из неколико локала из Косовске Митровице, на којима се ове особе, са овом гардеробом, обућом и истом физиономијом појављују касније на нашем снимку разбијања бирачких кутија у ОШ “Свети Сава”. Не желимо ми да преузимамо посао људи који би требали да пронађу починиоце, али видевши да се иза свега овога крије завера против нашег народа на КиМ, ми се стављамо на располагање свима којима је стало до истине, да покажемо идентитет особа који су ово урадили. Ми немамо имена ових особа, али ће на основу фотографија без и са фантомкама, полиција сигурно објавити имена и занимање ових лица. Барем се томе надамо.

Уредништво “СРБИ НА ОКУП”

„Многи од нас себе зову „либералима“. И тачно је да је реч „либерал“ некада означавала особе које су поштовале појединца и зазирале од служења масовним принудама. Али левичари су сада загадили тај некада поносан назив означавујћи њиме себе и свој програм већег владиног власништва над имовином и контроле над појединцима. И сада, као резултат, они од нас који верују у слободу морамо објашњавати како, када називамо себе либералима, заправо мислимо на либерале у класичном незагађеном смислу. Ово је у најбољем случају мучно и подложно неразумевању. Ево предлога: хајде да ми, који волимо слободу, заштитимо и за своје коришћење задржимо добру и часну реч „либертаријанац“.“

(Дин Расел)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...