Пољопривреда и зарада.

[-Владимир-]

  Ja sam svestan da odsustvo poreza , koji bi terao da se zemlja obradjuje, upravo unistava srpsku poljoprivredu i da je to razlog usitnjenopsti i neekonomicnosti poljoprivredne proizvodne.

 

Па не знам баш . Терати људе да зарађују и лепо живе тако што ћеш у супротном да их опорезујеш ми је мало нелогично. То је као када би покушао да искорениш сиромаштво тако што удариш порез на сиромашне.

[Crveni Baron]

Па не знам баш . Терати људе да зарађују и лепо живе тако што ћеш у супротном да их опорезујеш ми је мало нелогично. То је као када би покушао да искорениш сиромаштво тако што удариш порез на сиромашне.

 

 

Pa pporez tome upravo i sluzi. To je jedna od poluga makroekonomije u drzavi. Pa ako zelis cist vazduh ti udaris porez na dizel automobile a oslobodis poreza elektricne automobile. Ili za poljoprivredu, ako ti treba hrane oporezujes one koji imaju zemlju a ne obradjuju je a one druge oslobodis ....

[Тања1]

Бароне у праву си да земљорадња варира са годишњим добима. Али, поред бриге за стоку сељак мора да обрађује земљу и да за различите задатке користи широк спектар специјалних машина и да буде у стању да их одржи. Они сељаци који имају стоку - краве или свиње, овде почиње рад у јутарњим часовима са исхраном и бригом о животиња.  Када се ради са домаћим животињама, наравно да сељака чека теренски рад и други неопходни задаци, као што су чишћење, одржавање машина и објеката, као и рачуноводство и финансије. Велики део усева сељак користи и као храну за стоку и тако је исхрана животиња део производње животињског порекла као што су месо, млеко, путер и сир. Значи на неким фармама домаће животиње су од значаја. Фармер је увек на терену. Нема времена за форумашење. Као фармер опремљен се је различитим машинама и фармер мора да троши време на одржавање и оправку. Тачно је да рад варира у току године. Али усеви се сеју у јесен и у пролеће, у току лета између осталог врши се контрола усева корова и штеточина, да би се жњело крајем лета. У јесен се преорава итд. Па се усеви сеју на јесен. Ниси баш у праву да се мало ради. Ради се и преко зиме, додуше нешто мање. С друге стране  ово је нешто што знам индиректно нешто мало директно са неких годишњих одмора  у Црној Гори, добар део годишњег одмора се проводио у неком послу, не стаје се од јутра до мрака,  увече када се окупимо  деда дође (приметио револуцију) нама млађима да прича да је море пуно бацила, како не би побегли на море док се радови не заврше хахаххха

[Crveni Baron]

Бароне у праву си да земљорадња варира са годишњим добима. Али, поред бриге за стоку сељак мора да обрађује земљу и да за различите задатке користи широк спектар специјалних машина и да буде у стању да их одржи. Они сељаци који имају стоку - краве или свиње, овде почиње рад у јутарњим часовима са исхраном и бригом о животиња.  Када се ради са домаћим животињама, наравно да сељака чека теренски рад и други неопходни задаци, као што су чишћење, одржавање машина и објеката, као и рачуноводство и финансије. Велики део усева сељак користи и као храну за стоку и тако је исхрана животиња део производње животињског порекла као што су месо, млеко, путер и сир. Значи на неким фармама домаће животиње су од значаја. Фармер је увек на терену. Нема времена за форумашење. Као фармер опремљен се је различитим машинама и фармер мора да троши време на одржавање и оправку. Тачно је да рад варира у току године. Али усеви се сеју у јесен и у пролеће, у току лета између осталог врши се контрола усева корова и штеточина, да би се жњело крајем лета. У јесен се преорава итд. Па се усеви сеју на јесен. Ниси баш у праву да се мало ради. Ради се и преко зиме, додуше нешто мање. С друге стране  ово је нешто што знам индиректно нешто мало директно са неких годишњих одмора  у Црној Гори, добар део годишњег одмора се проводио у неком послу, не стаје се од јутра до мрака,  увече када се окупимо  деда дође нама млађима да прича да је море пуно бацила, како не би побегли на море док се радови не заврше хахаххха

 

 

Ma leto je kada se radi na selu, upravo sezona odmora .. A stocarstvo je druga stvar, tu covek ima obavezu svaki dan da hrani i brine o stoci, ali daleko je to od "pucanja kocme od posla". Radi se posao kai i svaki drugi. Ja sanm bio ovde kod nemca, ima silose za zito i ja ga pitam koliko zemlje obradjuje a on mi kaze 350 ha. Ja zinuo, pitam jel sve njegova zemlja a on kaze nije, njegovo je 120 ha a ostalo uzima u najam OD DRZAVE ... ima stalu sa pedesetak krava i uopstr nije grbav od posla. I sve tyo on obradjuje sa porodicom. Ima jerdnog-dva radnika i to je sve. Ista zemlja, isto zito, ista nafta, sve je isto kao u Srbiji .... jedinas razlika je sto on pozanje 2 500 TONA godisnje i proda a nasi mucenici iscerpkali parcele na pola hektara ... To je jedini problem sa srpskom poljoprivredom .... sve ostalo su prazne price ...

[о.Небојша]

Сам си одговорио, тај сељак има државу иза себе, као што су генерације пре њега имале. Она му гарантује откуп, даје субвенције, повољне кредите за набавку машина....

А ми смо имали аграрне реформе где је сматран ко има више од 10 ха као лош човек, па је људима отимано, били су прокажени они који су радили и имали. Држава је гледал да људи иду у фабрике, а село је стављано у страну. Онда је био чувени Зелени план, од кога су најмање сељаци добили, па маса задруга које су служиле за прање пара и фиктивна радна места.

Данас нико ништа не гарантује сељаку, ни цену, ни да ће на време добити оно што је предао, ни да ће добити регресирано гориво и подстицаје, а о кредитима за обнову машинског парка, да не говоримо

[Тања1]

Ma leto je kada se radi na selu, upravo sezona odmora .. A stocarstvo je druga stvar, tu covek ima obavezu svaki dan da hrani i brine o stoci, ali daleko je to od "pucanja kocme od posla". Radi se posao kai i svaki drugi. Ja sanm bio ovde kod nemca, ima silose za zito i ja ga pitam koliko zemlje obradjuje a on mi kaze 350 ha. Ja zinuo, pitam jel sve njegova zemlja a on kaze nije, njegovo je 120 ha a ostalo uzima u najam OD DRZAVE ... ima stalu sa pedesetak krava i uopstr nije grbav od posla. I sve tyo on obradjuje sa porodicom. Ima jerdnog-dva radnika i to je sve. Ista zemlja, isto zito, ista nafta, sve je isto kao u Srbiji .... jedinas razlika je sto on pozanje 2 500 TONA godisnje i proda a nasi mucenici iscerpkali parcele na pola hektara ... To je jedini problem sa srpskom poljoprivredom .... sve ostalo su prazne price ...

 

Барон, пољопривредници овде дугују банкама 352 милијарди, пољопривредни дуг је четири пута већи од годишњег прихода, генерално дански пољопривредници  дугују милијарде, дуг данских фармера је за 1,2 одсто у односу на 2011, невероватан износ, укупан дуг на крају 2012 до 352 милијарди круна - данска статистика. Ако се упореди са оним што зарађују,  црно се пише. За пољопривреду бруто производња прошле године била је 86,5 милијарди круна, што значи да је дуг око четири пута већи од бруто годишње производње, на европском плану то је велики дуг. Укупан дуг повећан значи за 1,2 одсто одговара повећању од 1,7 одсто у кредитима и пад од 2,1 одсто банкарског дуга. Банке су позајмиле више од 257 милијарди круна данским фармерима, док су банке штедионице позајмиле више од 68 милијарди. Део новца користи се за инвестирање за зграде и машине. После три године опадања инвестиција повећава се поново у  буџету фармера, генерално за пола милијарде круна у односу на 2011 годину.

 

Онда, ту су и нови захтеви за смештај свиња, који су ступили на снагу 1. јануара 2013, приморао је пољопривреднике да инвестирају, за штале за краве инвестиције су пале за 13 одсто у односу на претходну годину, што је еквивалентно 83 милиона круна. Укупна инвестиција у 2012 години је од 7,8 милијарди круна у пољопривреди.

 

Све горе написано је чланак од 21. октобра 2013 (превод, мало причала више радила)

http://www.dr.dk/Nyheder/Penge/2013/10/21/1021123453.htm

 

Ти поредиш једну земљу која је прошла кроз дугогодишња разарања што спољашњих што унутрашњих, у том смислу ниси у праву,  рекла бих да је потребна ширина посматрања, и ја предлажем да се поређење Србије са земљама као што су Италија и Данска не пореди тако лако. Иначе се не разумем на тему, већ сам написала да је ово тема за оне који су стварно на терену, како би имали бољи увид.

[kordun]

У шта се тема претворила . Свесни смо сви да порез на необрађену земљу није добра ствар и да неће довести до повећања пољопривредне производње, е сад лепо би било чути и нека искуства о могућности зараде у пољопривреди.

Ето мени другар из Смедерева каже да се може остварити сигуран пласман производа и фин приход гајењем вишања . тј. вишње се увек траже и имају добру цену. Има ли ико искуства са тим ?

dobra ideja i ja bi zelio da cujem o visnjama nesto,ja imam kod mame u basti jednu visnju,nije velika,ali rodi svake godine kao blesava,bude sigurno po 30 kg na njoj,e sad zamislite plantazu koja bi se jos i njegovala,samo opet sa druge strane,investicija je to i financijska a i strucno se treba osposobiti za takav poduhvat...ali to je jedno od rijesenja za one koji nemaju mnogo zemlje

[Crveni Baron]

Барон, пољопривредници овде дугују банкама 352 милијарди, пољопривредни дуг је четири пута већи од годишњег прихода, генерално дански пољопривредници  дугују милијарде, дуг данских фармера је за 1,2 одсто у односу на 2011, невероватан износ, укупан дуг на крају 2012 до 352 милијарди круна - данска статистика. Ако се упореди са оним што зарађују,  црно се пише. За пољопривреду бруто производња прошле године била је 86,5 милијарди круна, што значи да је дуг око четири пута већи од бруто годишње производње, на европском плану то је велики дуг. Укупан дуг повећан значи за 1,2 одсто одговара повећању од 1,7 одсто у кредитима и пад од 2,1 одсто банкарског дуга. Банке су позајмиле више од 257 милијарди круна данским фармерима, док су банке штедионице позајмиле више од 68 милијарди. Део новца користи се за инвестирање за зграде и машине. После три године опадања инвестиција повећава се поново у  буџету фармера, генерално за пола милијарде круна у односу на 2011 годину.

 

Онда, ту су и нови захтеви за смештај свиња, који су ступили на снагу 1. јануара 2013, приморао је пољопривреднике да инвестирају, за штале за краве инвестиције су пале за 13 одсто у односу на претходну годину, што је еквивалентно 83 милиона круна. Укупна инвестиција у 2012 години је од 7,8 милијарди круна у пољопривреди.

 

Све горе написано је чланак од 21. октобра 2013 (превод, мало причала више радила)

http://www.dr.dk/Nyheder/Penge/2013/10/21/1021123453.htm

 

Ти поредиш једну земљу која је прошла кроз дугогодишња разарања што спољашњих што унутрашњих, у том смислу ниси у праву,  рекла бих да је потребна ширина посматрања, и ја предлажем да се поређење Србије са земљама као што су Италија и Данска не пореди тако лако. Иначе се не разумем на тему, већ сам написала да је ово тема за оне који су стварно на терену, како би имали бољи увид.

 

 

Ja sam upravo za danski model. Ne moze se porediti danska ili nemacka sa srbijom sli se moze onih 450 000 ha neobradjene zemlòje oporezovati i tako polako prebaciti u posed onih koji ce je obradjivati.  Polako ukrupnjavati posede i naravno kreditirati ih te im tako staviti omcu na vrat da posle moraju da rade vrlo pametn o i racionalno ...

[nana]

Tri ( a ima ih zaista mnogo) veoma pregledna i korisna naslova pa ko hoće neka ukuca i pročita.

1. Veličina poljoprivrednog gazdinstva u Italiji

2. Vlasništvo i struktura poljoprivrednog zemljišta

3. Seljaka u skupštinu ili pouke iz sveta srpskoj poljoprivredi

[DYNABLASTER]

Baron

[Млађони]

Od kada  se ti to brines za ljude Milosavljevicu? I kakve veze ima ko ce da kuouje zemlju? Politicari, tajkuni, Bill gates ... sve jedno je ... trziste je bitno i niska cena hrane, konkurencija itd a jeftina zemlja bi tome pogodovala ...

 

Сада када ти је пропала прича да дајем земљу под најам сад ћеш да фураш то да се не бринем за људе. Реко сам да о политици нећу да причам али либеларни капитализам је управо мера која брине за људе, социјализам је мера која брине за државу и помаже политичарима да се обогате на фору док не брине стварно за крајњег човека.

 

 

Pa pporez tome upravo i sluzi. To je jedna od poluga makroekonomije u drzavi. Pa ako zelis cist vazduh ti udaris porez na dizel automobile a oslobodis poreza elektricne automobile.

 

 

 друг Слоба би те одликовао титовим орденом. )

 

Да си мало више читао о томе како се порез користи, зано би да ова твоја теорија не би радила зато што се порез удара само тамо где имаш јак негативан екстерни ефекат неке активности.

 

Например, гориво трује околину - негативан екстерни ефекат је висок.

 

Негативан екстерни ефекат необрађене земље не постоји - зато нико није луд да лупи порез на то. Штета од необрађене земље је - 0. Једину штету има власник земље.

Исто као што не постоји негативан екстерни ефекат - стана који је празан. Једину штету трпи сам власник.

 

Могао би да лупаш казне уколико земља зарасте у коров па трује друге њиве, и ту нема ништа лоше.

 

Да трпи неко около, онда би тај твој порез имао логике.

СЕДИ ЈЕДАН ИЗ МАКРОЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ.

 

Друже Бароне, препоручујем ти да ЈЕДНОМ У ЖИВОТУ прочиташ НЕКУ КЊИГУ ИЗ ЕКОНОМИЈЕ и савладаш ОСНОВНЕ СТВАРИ.

 

 

Ili za poljoprivredu, ako ti treba hrane oporezujes one koji imaju zemlju a ne obradjuju je a one druge oslobodis ....

 

Да нећеш и да опорезујеш људе који имају станове, а нико не живи у њима? Или гастабајтере који имају куће а нико не живи у њима. Мислим силни људи на улици, треба те станове и те куће да дају неким )

[Тања1]

Да нећеш и да опорезујеш људе који имају станове, а нико не живи у њима? Или гастабајтере који имају куће а нико не живи у њима. Мислим силни људи на улици, треба те станове и те куће да дају неким )

 

Ја јесам сам за опорезивање кућа у којима нико не живи, односно оних који имају куће у Србији а живе у Италији или Данској и другде, то сам написала раније.

[Crveni Baron]

 

 

Да нећеш и да опорезујеш људе који имају станове, а нико не живи у њима? Или гастабајтере који имају куће а нико не живи у њима. Мислим силни људи на улици, треба те станове и те куће да дају неким )

 

 

 

UJuuuuuu jos kako bato ....to bih tek drao ... ali ne na balkanski nacin pa jedan stan na mene, jedan na zenu, jedan na cerku vec da vidimo ko su clanovi zajednickog domacinstva pa onda rebnuti porez ....pa ko hoce da bude gospodin da ima kucu, stan, vikendicu moze, ali bi debelo placao luksuz ....

[Crveni Baron]

Ја јесам сам за опорезивање кућа у којима нико не живи, односно оних који имају куће у Србији а живе у Италији или Данској и другде, то сам написала раније.

 

 

Nista cudno, to je najnormalnija stvar ... 

[Crveni Baron]

 

Негативан екстерни ефекат необрађене земље не постоји - зато нико није луд да лупи порез на то. Штета од необрађене земље је - 0. Једину штету има власник земље.

 

 

 

A koji je negativan efekat kada mu klepis porez? Ko ima stetu?