Добра одлука или културни скандал у Новом Саду?

[Volim_Sina_Bozjeg]

nije mda ( šta god to značilo )

budalom može da te napravi samo tvoje  " JA " i niko drugi ! ( ne mislim samo na tebe ,već na sve koji se osete kao budale i ne samo zbog slike , već zbog bilo čega )

Ej hvala ti povlačim reč budala ako je samo zbog toga! Mada i ja ne koristim taj termin ne znam šta mi bi verovatno zato što me zaista ne bi napravila budalom iako to po meni jako želi. Pa je u tom smislu korišćeno.

Taman se naljutim na tebe pa nemam snage da ostanem ljut

[Mironosica]

2000 godina raspeće simbolizuje jednu Božju žrtvu koja je toliko uzvišena i sveta da je ti plašim se mironosiočice,nikad nećeš osetiti dok god tražiš od umetnice da tamo gde je preslikana glava Hristova treba po tebi da bude prazan prostor gde će se budale slikati sa svojim licem uz poruku jednog raspetog potrošačkog savremenog društva.

Pitam se što mu nije naslikala šorts versace.

I otkud tebi snage za sve ovo ja pojma nemam.

Sigurno te Bog voli više. Mene toliko ne voli preživljavao sam Njegovu žrtvu malo drugačije izgleda.

 

žao mi je što na Žru nemaju smajliji sa skypa  ! )

[Volim_Sina_Bozjeg]

Pa zašto taj savremeni čovek nije obučen u savremeno odelo.?

Ste sigurni da se nije koristio Krst Gospodnji? Zašto ste sigurni može li obrazloženje za nas koji drugačije vidimo?

[Тања1]

najbolji odgovor na temi !

bravo Nišizava !

 

Можда је најбољи одговор на теми за тебе. Али...

 

Колико пута смо то чули? Колико пута се о томе расправљало? Колико пута су филозофи, научници,  уметници и др, покушали марљиво да одговоре на неке од безброј проблема? Дебата о уметности и култури је универзална као и кретање сунца преко неба, а изрази "добра и лоша уметност" су  вечна дебата.

 

Редовно чујемо изјаве као што су " моја деца могла су боље" или "моја баба могла је боље" :fmqmtx:

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ne ipak se ja ne bi sprdao sa Krstom pozdrav svima do neke druge prilike....

[Тања1]

Krst koji vidiš je u tvojoj glavi, tamo ga nema... to je provokacija čoveka koji bi nešto da kaže, ne retko, ni sam ne znajući šta...

 

Па да, модел виси у ваздуху као пут Србије ка ЕУ.

 

Могла је да позајми штипаљке од колеге :1503348ufz3z4yl5d:

 

http://www.ilovezrenjanin.com/kultura/u-zrenjaninu-otvorena-izlozba-spajam-bockam-stipam/

[Славен]

Cenzura i kukavičluk

Nenad Obradović | 19/10/2013

Slučaj otvorene cenzure u Novom Sadu, naknadna saopštenja, apeli i tumačenja odluke Andreja Fajgelja da zabrani rad mlade novosadske umetnice Danijele Tasić u Kulturnom centru Novog Sada jer vređa “osećanja vernika” ukazaju na dve znakovite linije tumačenja dozvoljenog u umetnosti i društvu. Dok sa jedne strane svedočimo opasnoj zoni militarizacije javnog diskursa kao prostora slobode izražavanja i delovanja, sasvim izvan samoproklamovanih političkih parola o slobodnom javnom prostoru, svedoci smo i brutalne malograđanske ćutnje kojom dopuštamo nepodustivo. Drugim rečima, ako je Andrej Fajgelj učinio cenzuru i na taj način zabio prst u oko svakom slobodnom građaninu ove zemlje onda je reakcija na neslobodu obavezan čin, koji bi morao dotičnog gospodina podsetiti na zasluženi prostor slobode koji nam pripada. Međutim, ako svakodnevno svedočimo mahinanacijama sa ljudskim pravima građana ove zemlje – od zabrane Parade ponosa do zabrane izložbe mali je korak – onda je jasno zašto kukavička ćutnja još jednom odnosi sigurnu pobedu pred nedvosmislenim stavom u odbranu slobode.

 

Naviknuti na likove koji preko noći postaju kritičari za sve i svašta, koji političkom linijom imaju pravo odlučivati o ‘moralnim’ i ‘nemoralnim’ umetničkim aktima, mi zaboravljamo da je reakcija javnosti osnov svake odbrane slobode. Pored slobode, u ovome slučaju radi se i o odbrani umetnosti. Malo ko je zapazio, ali posve je važan odgovor kojim je Andrej Fajgelj obrazložio odluku o zabrani izložbe. Isti je objavio na svom facebook profilu, pokušavajući u maniru dobrog političkog učenika odbraniti neodbranjivo. Ono što je zabrinjavajuće, u moru plitkih patriotskih fusnota kojima nas obasipa Andrej Fajgelj, jeste njegovo tumačenje umetnosti:

 

“Mladim umetnicima želim da bar oni budu drugačiji. Da povuku granicu i odbiju starletizaciju. Nek se oprobaju i u provokaciji, koja jeste sastavni deo umetnosti. Ali nek počnu od lepote i humanosti. Nek počnu od klasičnih ideala: Est modus in rebus, sunt certi denique fines (Postoji mera u stvarima, postoje, najzad, određene granice). Nek počnu od upornog, poštenog i skromnog rada. Ako već počinju od provokativne društvene kritike, nek barem ne počinju od nečije najveće svetinje.”

 

Zabludama nikad kraja. Šta naime ovim stavom poručuje građanin Andrej Fajgelj? Mladi umetnici koji se odluče da žive i rade u Srbiji moraju poštovati pravila dozvoljenog u umetnosti, negovati kult lepote, sliku klasičnih ideala, mita i tradicije. Svetinje, poput religijskih motiva ne dirati jer se njihova sadržajnost ne dovodi u pitanje obzirom na to da je crkvena elita, u saradnji sa državom, odlučila tako. Dakle, granice u umetnosti postoje, one određuju njeno postojanje i suštinu, one iskušavaju mogućnost zauzimanja javnog prostora.

 

Porazno nipodaštavanje umetnosti moglo bi proći kao još jedan biser marljivih političkih učenika, ali neznanje i nerazumevanje kao argument za ZABRANU zaslužuje najoštriju javnu reakciju. Umetnost ne poznaje granice, njena je sadržajnost utkana u suprostavljanje normativu, pobuna umetnika je njegov način izražavanja. Moralnim autoritetima koji vrše cenzure u umetnosti sasvim je nepoznata činjenica da je sloboda umetnosti i njene interpretacije polje intervencije u kome se uvek iznova redefiniše ZNAČENJE utvrđenih reprezentacijskih shema. Umetnost nije matematička formula i samim time ne podnosi zadati okvir, mogućnosti predstavljanja i interpretacija variraju kao njena najveća potentnost. Istorija interpretacije umetničkog dela donela je nakon konzervativizma, iskonskih ideala lepote u umetnosti i formalizma mogućnost umetničkog anarhizma, dinamike konfrontacija i kritičke refleksije na društvene pojave oko nas. Ta ‘pobunjena’ kultura umetnosti, očito strana našim cenzorima, svuda u svetu izaziva kritički obračun društva sa njegovim anomalijama, dok se kod nas zabrana vrši radi preventive moguće performativne akcije prodora u duboko klerikalizovano društveno tkivo.

 

Ma koliko sumorno zvučala dijagnoza Johna Zerzana da je kultura danas roba, a umetnost njen možda najskuplji artikl, nedovoljno razvijena svest o potrebi suprostavljanja činjenici uzurpacije umetničkog i javnog prostora donekle potvrđuje njegovu tezu. Ćutanje i stidljiva reakcija javnosti idu samo u prilog tezi o ljudskoj destruktivnosti kao opštem mestu u današnjem svetu, čija neobazrivost posledično kulturu dovodi u polje spektakularizacije, a gledaoca u poziciju ćutljivog manipulatora. Na kraju, da parafraziram Petera Sloterdijka, koji je uz tezu da je kritička teorija umrla dodao: “Odavno je već bila vezana za krevet, ćutljiva stara dama, a sada je već izvesno preminula. Okupićemo se na grobu jedne epohe da bismo izvukli bilans, ali i da bismo se prisetili kraja jedne hipokrizije”. Svodeći pomenutu tezu na lokalni novo, možemo zaključiti da kritičnosti u Srbiji odavno nema, s time da ovde ona nije umrla samo je mudro, stidljivo i kukavički zaćutala.

 

 

Autor je pozorišni kritičar iz Beograda.

[Ignjatije]

[Славен]

@@Ignjatije, 

 

Ну, в чем проблема? Искусство соцреализма по другому устроенно. 

[Istochnik]

A sta je granica izmedju umjetnosti i bogohuljenja? To je pitanje za one koji smatraju da je ovo umjetnost. Za mene je citava renisansa i zapadna umjetnost zapravo perverzna i anti-hriscanska. Kad umjetnost prikazuje nesto tjelesno sto nije pokriveno to je odma greh.

[Ignjatije]

@@Ignjatije, 

 

Ну, в чем проблема? Искусство соцреализма по другому устроенно. 

 

Лоше искуство, чим су се вратили Цркви

 

Такви постери и "уметност" са собом никада не доносе добро. Неке унутрашње фрустрације, разни комлекси. доводе до чудних пројекција код антитеистичких уметника. Исмејавати Исуса Христа нема никакве реалне основе. Разне негативне појаве у Цркви ајде(на културан начин), али Исус Христос је особа за дивљење и поштовање. Без обзира на веровање или неверовање у Њега.

 

Сликати Га са парама је можда највећа глупост и нелогичност икада виђена.

[Славен]

Лоше искуство, чим су се вратили Цркви

 

Такви постери и "уметност" са собом никада не доносе добро. Неке унутрашње фрустрације, разни комлекси. доводе до чудних пројекција код антитеистичких уметника. Исмејавати Исуса Христа нема никакве реалне основе. Разне негативне појаве у Цркви ајде(на културан начин), али Исус Христос је особа за дивљење и поштовање. Без обзира на веровање или неверовање у Њега.

 

Сликати Га са парама је можда највећа глупост и нелогичност икада виђена.

 

Мешаш пропаганду и уметност. Уметност може да се тумачи на више начина. У томе и јесте њена чар.

 

Ја на пример на датој слици видим обичног човека како јури за материјалним добрима, а у подконтексту и упозорење да на тај начин губимо себе (у твом случају Христа у себи) јер је незамисливо да на слици имаш Христа са парама...

[Crveni Baron]

Мешаш пропаганду и уметност. Уметност може да се тумачи на више начина. У томе и јесте њена чар.

 

Ја на пример на датој слици видим обичног човека како јури за материјалним добрима, а у подконтексту и упозорење да на тај начин губимо себе (у твом случају Христа у себи) јер је незамисливо да на слици имаш Христа са парама...

 

 

Samo bi prvo trebao da imas ispred sebe umetnicko delo .... pa da ga tumacis ....

[nedeljko]

To ti upravo od početka govorim, citiraš cveće a iznosiš smeće, samo treba da odlučiš hoćeš li biti pčela ili muva...

Citirao si pohvalan tekst koristeći ga kao šlagvort za kontranapad, protiv rđavog koji mu je prethodio...a sam reče da to dvoje ne liče jedno na drugo...

 

Или ће бити да је Милојков смеће пробао да прекрије цвећем - а то не бива. Увенуће.....

[Aquilius Cratus]

A sta je granica izmedju umjetnosti i bogohuljenja? To je pitanje za one koji smatraju da je ovo umjetnost. Za mene je citava renisansa i zapadna umjetnost zapravo perverzna i anti-hriscanska. Kad umjetnost prikazuje nesto tjelesno sto nije pokriveno to je odma greh.

 

To samo govori o tvom primitivnom shvatanju umetnosti, njenih ciljeva i jednom opstem odstustvu smisla za estetiku.