Добра одлука или културни скандал у Новом Саду?

[Милан Б]

Odlicna stvar sto bojkotuju ... I tako u srbiji imas jednog ili ni jednog umetnika ... Ovi sto bojkotuju mogu da nastave tako dok su zivi ...

Нажалост, слична ствар се може рећи и за већину партијски постављених функционера у култури у Србији (не мислим на Фајгеља, већ на неке друге кадрове). Само они нешто неће да бојкотују своје функције.

Какви смо ми, уметници су нам још и добри...

[Crveni Baron]

Нажалост, слична ствар се може рећи и за већину партијски постављених функционера у култури у Србији (не мислим на Фајгеља, већ на неке друге кадрове). Само они нешто неће да бојкотују своје функције.

Какви смо ми, уметници су нам још и добри...

 

 

Ma oni ljudi rade za platu a "umetnici" em se gratis skoluju em gratis dobijaju izlozbene prostore em gratis pljuju po Srbima i njihovoj veri i tradiciji ...

 

Ovi prvi nas samo kostaju a ovi drugi i kostaju i vredjaju ...

[МилошБГ]

ono nije Hristov oreol nego neki novotarski... piše istorija umetnosti. Samim tim, to i nije oreol nego krug sa nekim linijama

 

Taj fazon brate...

 

Evo i ja isto ovo ne shvatam kao zabranu ili cenzuru,vec besplatan marketing,tako da eto. 

[коЖељ њацИ]

Nobody Expects the Spanish Inquisition!

 

Уметност и духовност су одувек биле блиске и сродне делатности људског духа. И једна и друга су резултат човековог труда да схвати своје место у универзуму, да сагледа и схвати свет око себе и у себи, и да одговори на она највећа и најдубља питања. Често су једна у другој налазиле инспирацију и подстицај, једна другој помагале да нађу свој израз, а ако боље погледамо, најчешће и није јасно где се једна завршава, а где друга почиње. Иако то можда и није очигледно, ово и данас важи ништа мање него што је важило у било којој од давно минулих историјских епоха.

Наравно, није свака уметност права и истинска уметност. У сваком се времену нађу примери покушаја да се уметност злоупотреби и потчини неком баналном и нечасном циљу - промоцији неке политике или идеологије, стицању повољнијег положаја у друштву, и сличним стварима. Међутим, сваки такав покушај, упркос томе што понекад доживи краткотрајан успех, веома брзо сам постане свој најоштрији тужилац и судија, и таква, лажна уметност, неминовно бива разоткривена у свој својој гротескној, трагикомичној ругоби.

 

Исто тако, није ни свака духовност права и истинка духовност. Често и духовност бива злоупотребљена зарад дневнополитичких, идеолошких и других ситних интереса. Таква духовност се претвара у сопствену супротност, и тужну карикатуру онога што би она требало да буде - таква, лажна духовност, уместо да људима да мир, окупи их, помири и ослободи, способна је само да завади, посвађа, подели и закрви.

Код нас је таква једна, накарадна духовност,  која је Хришшћнство успела да сведе на ниво шовинистичке идеологије мржње и нетрпељивости, а православну духовност на ниво племенског сујеверја, које у себи тешко да садржи ишта осим урлања празних фраза о Косову и хистеричног прозивања јеретика и издајника, на жалост, пустила корене толико дубоко, да је скоро успела да се наметне као једина исправна, и једина могућа - што и није чудо, будући да се и сама црква до омофора заглибила у политику.

За сваку овакву квазидуховност, уметност је увек представљала нерешиву енигму - а самим тим, и смртног непријатеља. Јер, свака таква мутирана творевина, која није способна да свет сагледа другачије, него кроз логику која функционише по принципу црно-бело, подобно-неподобно, четри ноге добре - две ноге лоше, према уметности, која свет око нас слика и приказује у боји, може осећати само подозрење, нетрпељивост, и отпор.

Због тога ни не чуди то што изданци такве духовности - параноични расколници и политички апаратчици шатро-народних покрета, и наци-јуришници патриЈотских организација, на оне који се на било који начин разликују, и који на било који другачији начин мисле и осећају (или, напросто, само мисле), могу гледати само као на хулитеље светиње и сатанину армију.

Као што рече Павић - најзанимљивији део сваке књиге се дешава у глави читаоца. Због тога права, истинска и здрава духовност, никада на уметност, ма колико необичан израз ова имала, не гледа са страхом и нелагодом, већ увек у њој види прилику за другачије и дубље созерцавање, и шансу да се ствари сагледају из још једног угла, док она накарадна, по правилу, увек реагује на једини начин на који уме, и јединим средствима којима и располаже - ауторитарно, забраном и присилом.

 

Ако је нешто друштвена дужност и одговорност свакога ко има икакве везе са Хришћанством, онда је то да, како зна и уме, не дозволи да оно постане изговор да се таква идеологија увуче у институције друштва - немојмо се заваравати, она се од инквизиције разликује само по степену моћи који поседује.

Јер, тамо где данас почну да спаљују књиге, сутра ће спаљивати људе.

 

http://katodnacevsvetrpi.blogspot.com/2013/10/nobody-expects-spanish-inquisition.html

[Jakov Edeski]

Јер, тамо где данас почну да спаљују књиге, сутра ће спаљивати људе.

meanwhile somewhere deep in Russia,наше горе лист    

http://www.youtube.com/watch?v=jJNb1h3npJA

[Ђуро Станивук]

meanwhile somewhere deep in Russia,наше горе лист    

http://www.youtube.com/watch?v=jJNb1h3npJA

 

Ко је дотични писац?

[Jakov Edeski]

Ко је дотични писац?

Njihov najpoznatiji profa iz oblasti savremenog bogoslovlja i apologetike.Nije nesto posebno,al nije ni los.Evo rezimea:http://www.aosipov.ru/biogr/

[коЖељ њацИ]

Некако ми ово Нишизавино о инквизицији исто екстремно ко и Фајгељево забрањивање. Реално брига кога за све.

Да Фајгељ није забранио нико за ово не би ни сазано. Чини ми се као да је Фајгељ у дилу са дотичном сликарком или неким професором, зарад сопствене промиџбе.

[Mironosica]

Nobody Expects the Spanish Inquisition!

 

Уметност и духовност су одувек биле блиске и сродне делатности људског духа. И једна и друга су резултат човековог труда да схвати своје место у универзуму, да сагледа и схвати свет око себе и у себи, и да одговори на она највећа и најдубља питања. Често су једна у другој налазиле инспирацију и подстицај, једна другој помагале да нађу свој израз, а ако боље погледамо, најчешће и није јасно где се једна завршава, а где друга почиње. Иако то можда и није очигледно, ово и данас важи ништа мање него што је важило у било којој од давно минулих историјских епоха.

Наравно, није свака уметност права и истинска уметност. У сваком се времену нађу примери покушаја да се уметност злоупотреби и потчини неком баналном и нечасном циљу - промоцији неке политике или идеологије, стицању повољнијег положаја у друштву, и сличним стварима. Међутим, сваки такав покушај, упркос томе што понекад доживи краткотрајан успех, веома брзо сам постане свој најоштрији тужилац и судија, и таква, лажна уметност, неминовно бива разоткривена у свој својој гротескној, трагикомичној ругоби.

 

Исто тако, није ни свака духовност права и истинка духовност. Често и духовност бива злоупотребљена зарад дневнополитичких, идеолошких и других ситних интереса. Таква духовност се претвара у сопствену супротност, и тужну карикатуру онога што би она требало да буде - таква, лажна духовност, уместо да људима да мир, окупи их, помири и ослободи, способна је само да завади, посвађа, подели и закрви.

Код нас је таква једна, накарадна духовност,  која је Хришшћнство успела да сведе на ниво шовинистичке идеологије мржње и нетрпељивости, а православну духовност на ниво племенског сујеверја, које у себи тешко да садржи ишта осим урлања празних фраза о Косову и хистеричног прозивања јеретика и издајника, на жалост, пустила корене толико дубоко, да је скоро успела да се наметне као једина исправна, и једина могућа - што и није чудо, будући да се и сама црква до омофора заглибила у политику.

За сваку овакву квазидуховност, уметност је увек представљала нерешиву енигму - а самим тим, и смртног непријатеља. Јер, свака таква мутирана творевина, која није способна да свет сагледа другачије, него кроз логику која функционише по принципу црно-бело, подобно-неподобно, четри ноге добре - две ноге лоше, према уметности, која свет око нас слика и приказује у боји, може осећати само подозрење, нетрпељивост, и отпор.

Због тога ни не чуди то што изданци такве духовности - параноични расколници и политички апаратчици шатро-народних покрета, и наци-јуришници патриЈотских организација, на оне који се на било који начин разликују, и који на било који другачији начин мисле и осећају (или, напросто, само мисле), могу гледати само као на хулитеље светиње и сатанину армију.

Као што рече Павић - најзанимљивији део сваке књиге се дешава у глави читаоца. Због тога права, истинска и здрава духовност, никада на уметност, ма колико необичан израз ова имала, не гледа са страхом и нелагодом, већ увек у њој види прилику за другачије и дубље созерцавање, и шансу да се ствари сагледају из још једног угла, док она накарадна, по правилу, увек реагује на једини начин на који уме, и јединим средствима којима и располаже - ауторитарно, забраном и присилом.

 

Ако је нешто друштвена дужност и одговорност свакога ко има икакве везе са Хришћанством, онда је то да, како зна и уме, не дозволи да оно постане изговор да се таква идеологија увуче у институције друштва - немојмо се заваравати, она се од инквизиције разликује само по степену моћи који поседује.

Јер, тамо где данас почну да спаљују књиге, сутра ће спаљивати људе.

 

http://katodnacevsvetrpi.blogspot.com/2013/10/nobody-expects-spanish-inquisition.html

 

 

 

najbolji odgovor na temi !

bravo Nišizava !

[Volim_Sina_Bozjeg]

Dakle "umetnička sloboda" ide do otvorenog Bogoborstva sa opcijom povlačenja i promene stava, kako bi izazvala lažno slobodoumnije i nadmoć nad ljudima koji bi se protivili jednoj od mogućih opcija poruke.

Ona nas malo pravi budalama !!

[Crveni Baron]

najbolji odgovor na temi !

bravo Nišizava !

  A evo ga i jedini komentar...

 

 

"Trebalo bi prvo rastabiriti sta je umetnost a sta isprdavanje iskompleksiranih bolesnika koji su utripovali da su umetnici a jedini uspeh mogu da ostvare u svom soru ...za dalje treba imati talenta a nije dovoljno biti samo budala i pljuvati po duhovnosti i jednog naroda i dobrog dela planete.

kjao sto su nekada komunisticki komesari i drvosece imale prodju po Balkanu tako danas imaju prodju i ove "umetnicke" drvoseve koje sa umetnoscu imaju dodirnih tacaka jedino kada udju u prodavnicu boja za slikanje."

[Mironosica]

Dakle "umetnička sloboda" ide do otvorenog Bogoborstva sa opcijom povlačenja i promene stava, kako bi izazvala lažno slobodoumnije i nadmoć nad ljudima koji bi se protivili jednoj od mogućih opcija poruke.

Ona nas malo pravi budalama !!

 

 

:fmqmtx: :fmqmtx: :fmqmtx:

[Volim_Sina_Bozjeg]

:fmqmtx: :fmqmtx: :fmqmtx:

mda...

[Mironosica]

mda...

 

 

nije mda ( šta god to značilo )

budalom može da te napravi samo tvoje  " JA " i niko drugi ! ( ne mislim samo na tebe ,već na sve koji se osete kao budale i ne samo zbog slike , već zbog bilo čega )

[Volim_Sina_Bozjeg]

2000 godina raspeće simbolizuje jednu Božju žrtvu koja je toliko uzvišena i sveta da je ti plašim se mironosiočice,nikad nećeš osetiti dok god tražiš od umetnice da tamo gde je preslikana glava Hristova treba po tebi da bude prazan prostor gde će se budale slikati sa svojim licem uz poruku jednog raspetog potrošačkog savremenog društva.

Pitam se što mu nije naslikala šorts versace.

I otkud tebi snage za sve ovo ja pojma nemam.

Sigurno te Bog voli više. Mene toliko ne voli preživljavao sam Njegovu žrtvu malo drugačije izgleda.