Исповест италијанског генерала Лузана (пажња, текст врло потресан)

[Walter]

Шта ће вам докази кад преживелим жртвама не верујете ?

Не потежите доказе да се џелати не увреде.

 

Праштајте сви на теми, ово је фигуративно.

Јер.

Срби не верују себи самима.

 

Толико не верују жртвама међу њима самима  о зверствима и бестијалностима, већ почињеним, над неким другим јадним Србима да нису у стању да се уклоне и беспомоћно сачекују усташку каму којом им живима ваде очи.

 

Ево, ни Србима на Космету не верују шта им Шиптари раде, неће ни да слушају да им причаш, досадно им је.

 

 

Svaka čast .. tako je ... 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Braća u izvornom smislu i ja delim vaše mišljenje.

[bnenad92]

Што сте толико запели да нађете извор као аргумент аутентичности?

 

Да нећете можда да кажете да је измишљено?!

 

Италијан је записао са гнушањем као и сваки човек, нема потребе нешто тако да се увеличава, а да измисли, мислим да нормалном психички здравом човеку ово не би пало на памет. Колико има још страшних злочина који су се десили несретном народу, а нису забележени, то не значи да се нису догодили.

[kordun]

Што сте толико запели да нађете извор као аргумент аутентичности?

 

Да нећете можда да кажете да је измишљено?!

 

Италијан је записао са гнушањем као и сваки човек, нема потребе нешто тако да се увеличава, а да измисли, мислим да нормалном психички здравом човеку ово не би пало на памет. Колико има још страшних злочина који су се десили несретном народу, а нису забележени, то не значи да се нису догодили.

Brate tvoj nick me asocira na b92 hahah,izvini

[bnenad92]

Brate tvoj nick me asocira na b92 hahah,izvini

Море марш! 

Где се њих сети?    

Они су ти уствари U92, ако ме разумеш.   :0102_laugh:

[Јаков.]

Ne to što na internetu ne postoji originalni zapis, ne znači da ne postoji u nekom muzeju, arhivi... 

 

Do nas je to došlo preko engleskog prevoda izgleda. 

 

Pročitao sam zaista puno dokumenata i izjava svedoka o zločinima nad srbima, od strane ustaša, nemaca, ... partizana...četnika... da me ništa ne čudi. 

 

Čude me iskreno mnogo više zverstva u poslednjim balkanskim ratovima 90-tih. Jer svi su znali za ranije zločine, svi zločinci iz 90-tih bili su deca pre toga, išli u školu, učili o zločinima, obilazili Jasenovac, muzeje, a opet ništa ih nije sprečilo da slične zločine i oni prave. 

Istorija zaista nije učiteljica života, kako se to obično kaže.

[bnenad92]

Čude me iskreno mnogo više zverstva u poslednjim balkanskim ratovima 90-tih. Jer svi su znali za ranije zločine, svi zločinci iz 90-tih bili su deca pre toga, išli u školu, učili o zločinima, obilazili Jasenovac, muzeje, a opet ništa ih nije sprečilo da slične zločine i oni prave.  Istorija zaista nije učiteljica života, kako se to obično kaže.

 

Учило се, како није, али о четничким "злочинима", како у књизи, тако и преко филмова. Усташки злочини су се гурали испод тепиха, ради братства и јединства.

 

Ти потомци 90-тих који су понављали злочине, поносили су се, а многи су се трудили у зверствима да престигну дедове. Њима њихова срамна историја није била на наук да увиде грешке и да се покају, већ су из ње учили како се треба понашати према непријатељу и по ком моделу. Тако 1945. није заустављено страдање Срба, него паузирано до 90-тих, многи усташки кампови у иностранству у том периоду то потврђују.

[Милан Ракић]

Учило се, како није, али о четничким "злочинима", како у књизи, тако и преко филмова. Усташки злочини су се гурали испод тепиха, ради братства и јединства.

 

Ето видиш, ја сам нпр. учио само о конкретним усташким злочинима....Мислим на школу, не на филмове. 

[Sudija]

Verovatni istinito svedočanstvo Italijanskog oficira,vrlo često se operiše sa njim i vrlo često je citiran

Postoje još neki izveštaji slične prirode koje je sačinio Wehrmacht tokom WW II a tiče se ustaškuh zlodela nad Srbima.

[bnenad92]

Ето видиш, ја сам нпр. учио само о конкретним усташким злочинима....Мислим на школу, не на филмове. 

 

То је уреду, нисам мислио да генерализујем. Наравно да се учило и о усташким злочинима, само то није било некако гласно, јавно, него доста тише.

[javor]

Ucilo se pa se preucilo.

[Walter]

Ко је учио није се изненадио .. Ми тек сад и у Војводини ''откривамо'' да има више Срба ..да је МаЏара .. скоро симболичан број као и осталих .. а делује ко да Срба има мање у сваком случају ... Ваљда ћемо се пробудити некад истински .. све ове године до дана данашњег ми возимо ''У сну сан'' ... 

 

Претстоји нам опасуљивање да су Санџаклије 99% СРБИ муслиманске вероисповиједи .. те да нема разлчога делити их од нас .. и то гласно рећи .. јер у супротном сами правимо Џамахирију у Европи ...

 

Ал' ај' да видимо ...

[Драгана.]

Увијек сам се трудила, да не мрзим никога, научена сам да не желим зло никоме, али када ово прочитам... Опрости ми Боже...

[Danijela]

„Пишем Вам ово као човјек човјеку…“

 

Згрожен  вестима о покољима, др Првослав Гризогоно, позивајући се на хришћанску љубав и милосрђе, писао је надбискупу Степинцу да прекине масакре и иживљaвања над српским живљем на простору Независне Државе Хрватске.

 

За непуне четири године постојања Независне Државе Хрватске усташке снаге су извршиле најмонстурозније злочине икада виђене на овим просторима. Задојени фанатичном мржњом према комшијама, суграђанима и браћом по словенству, хрватске усташе, синови тисућљетне културе, утабали су крвави пут мржње, који се на овим просторима и данас осећа.

Улога римокатоличке цркве у Хрватској, приликом „решавања српског питања“ у три познате етапе, била је свакако замашна, ако не и систематска. О томе говоре многа стручна и научна дела, као и следеће писмо, на један посредан начин.

 

 

Анте Павелић у друштву римокатоличких монаха

 

У мрачним временима за српски народ, загребачки надбискуп, сада већ блажени Алојзије Степинац, одиграо је улогу коју је и поред свих покушаја замагљења историја запамтила. Остао је упамћен као један од главних протагониста стварања нове, „католичке државе“, независне хрватске државе, као и њену кристализацију као етнички и верски чисте. Колико чисте, толико  и умрљане крвљу српског народа, чије су кости дубоко усађене у њене темеље. За своје велико дело Степинац ће ускоро бити канонизован.

 

Степинац на усташком збору

 

Један од истакнутих хрватских јавних радника, политичар предратне Југославије и члан Југословенског одбора, др Првослав Гризогоно, позивајући, између осталог, на хришћанску љубав и милосрђе, писао је Степинцу да прекине масакре и иживљaвања над српским живљем на простору Независне Државе Хрватске. Његово писмо је остало без одговора, али је само по себи остало да сведочи о размерама и карактеру покоља, као и о посредној улози блаженог Степинца и римокатоличког клера у стварању и постојању прве независне хрватске државе.

 

 

 

Пишем Вам ово као човјек човјеку, као кршћанин кршћанину. Накањујем се мјесецима на то, чекајући хоће ли престати стизати ужасне вијести из Хрватске, како би се могао сабрати и мирније писати. Пуних 10 мјесеци како се по Хрватској на најзвјерскији начин Срби убијају и уништавају се милијарде њихова иметка, а црвенило стида и гњева облијева лице сваког поштеног Хрвата.

Покољ Срба почео је првих дана јадне Независне Државе Хрватске (Госпић, Глина, Гудовац, Босанска Крајина, итд.) и траје без прекидања и ових дана.

Није сва страхота у самом убијању. Она је у убијању свега од реда: стараца, жена и дјеце, и то у убијању уз страховито дивљачко мучење. Те невине Србе су набијали на коље, ложили им ватру на голим прсима, пекли их живе на ватри, спаљивали у кућама и црквама живе, полијевали кључалом водом и тада поливено мјесто дерали и солили, копали живим очи, резали уши, језик, нос, свећеницима резали ножевима браде и обрве скупа са кожом и месом, отсијецали им споловило и затицали у уста, везивали их одострага за камионе и онда са њима јурили, пребијали људима ноге и руке, забијали им у главу ексере, големим ексерима закивали их за под кроз слијепо око, бацали живе у бунаре и провалије, а одозго на њих бацали бомбе, разбијали им гвозденим чекићима главе, дјецу бацали у ватру, врелу воду, у кречане, растрзавали дјецу за ноге, разбијали им главе о зидове, пребијали кичме о камење и кладе и још многа ужасна мучења извршавали, каква нормални људи не могу ни замислити.

Хиљаде и хиљаде српских лешина носила је Сава, Драва и Дунав, као притоке ових ријека. Било је лешина са натписом: “Правац Београд – путуј Краљу Петру”: у једном чамцу који је ухваћен на Сави била је хрпа дјечјих глава са једном женском (може бити глава мајке те дјеце) са натписом “Месо за Јованову пијацу у Београду”! Страховит је случај Милеве Божинић из Стабанџе, из које су на ножу извадили дијете. Па грозни слуцај нађених печених глава у Босни. Нађене су посуде пуне српске крви, случајеви присиљавања Срба да пију врућу крв своје поклане браће. Силоване су небројене жене, дјевојке и дјевојчице, матере пред кћерима и кћери пред матерама, а гомиле дјевојака, жена и дјевојчица одводене су у логоре усташа за блуднице. Чак су силовања вршена и у олтарима православних цркава. У Котару Петрињском натјеран је син да силује рођену матер! Покољ три хиљаде Срба у глинској православној цркви и убијање Срба у олтару цркве у Кладуши све гвозденим чекићима у главу, стоји без премца у повијести. За сва ова страховита и нечувена недјела постоје детаљни и вјеродостојни записници.

Ужас ових недјела запрепастио је и Нијемце и Талијане. Они су фотографирали огроман број случајева ових ужасних покоља. Нијемци говоре да су Хрвати ово радили и за вријеме тридесетогодишњег рата и да је од тога доба постала у Њемачкој изрека: “Сачувај нас, Боже, куге, глади и Хрвата”. Сријемски Нијемци презиру нас ради тога и поступају са Србима човјечно. Талијани су фотографирали посуду од 3,5 килограма српских очију, те једног Хрвата окићеног с огрлицом, од нанизаних српских очију и једнога који је дошао у Дубровник опасан са два ђердана српских језика.

Страхоте логора у којима су побијене хиљаде Срба или су пуштене да помру од злостављања, глади и зиме, ужасне су. Нијемци приповиједају о једном логору у Лици у ком је било на хиљаде Срба, али кад су дошли тамо нашли су га празна, натопљена крвљу и крвавим крпама рубља и одјеће. Ту је, кажу, изгубио главу и један српски владика. У јасеновачком логору и данас се муче и пропадају хиљаде Срба који су тамо по овој страшној зими смјештени у подеране циганске бараке без довољно сламе и покривача, добијајући дневно за храну по два кромпира.

У повијести Европе није било оваквих случајева. Мора се поћи у Азију у доба Тамерлана и Џингис кана или у Африку, у црначке државе њихових крволочних влада, да се наиђе на сличне случајеве. Са овим је хрватско име осрамоћено на вјекове. Ништа нас не може потпуно опрати. Ни посљедњем Циганину на Балкану нећемо смјети споменути нашу хиљадугодишњу културу хрватску, јер нити Цигани нису оваквих звјерстава радили.

Зашто ја ово пишем Вама, када нисте политичка личност и не можете за ово сносити одговорност? Ево зашто: у свима овим беспримјерним дивљачким злочинствима који су више но безбожни, судјеловала је и наша католичка црква. Велики број свећеника, клерика, фратара и организоване католичке младежи судјеловали су у свему овоме; католички свећеници постали су логорници и таборници усташки, те су као такови наређивали и одобравали та страшна мучења и клања крштеног свијета. Чак је и један католички свећеник заклао једног православног свећеника. Они то нису смјели чинити без дозволе својих бискупа, а ако су чинили без ње, онда су морали губити службу и доћи пред суд. Будући да се то није догодило, значи да су бискупи дали своју дозволу.

Друго, католичка црква је употребила све ово да покатоличи преживјеле Србе. Док се земља још пушила од невине крви мученика, док су јецаји раздирали груди преживјелих несрећника, свећеници, фратри, часне сестре, носили су им у једној руци усташки бодеж, а у другој молитвеник и круницу. Сав је Сријем преплављен лецима бискупа Акшамовића тисканим у његовој тискарници у Ðакову у којима се позивају Срби да спасу животе и иметке прелажењем у католичку вјеру. Наша црква као да је хтјела показати да зна убијати душе, а усташка власт тијела. А на католичку цркву пада још већа сумња за то што су у исто вријеме срушене многобројне православне цркве, друге преобраћене у католичке, отети сви православни самостани, развучена сва имовина и упропашћене велике повијесне вриједности, па чак није остављена на миру ни патријаршијска црква у Сријемским Карловцима. Сва ова насиља на савјести и души нанијела су још већу срамоту хрватском имену.

И ако се ми Хрвати нећемо моћи сасвим опрати од срамоте коју смо на се навукли овим злочинствима, ипак можемо своју одговорност смањити пред свјетом и својом савјести, ако дигнемо свој глас против свега горе наведеног.

Посљедњи је час да то учинимо. Послије свију великих злочинстава у повијести човјечанства и велике казне. Шта ће бити од нас Хрвата ако се добије утисак да смо баш до краја у овим злочинствима устрајали?

У првом реду дужна је црква да дигне свој глас, прије свега зато што је црква Исусова. А послије тога зато што је она моћна. У Њемацкој су велики католички бискупи имали смјелости да дигну свој глас у корист прогоњених Жидова, а код нас ниједан бискуп није дигао свој глас у корист прогоњених кршћана који су страшније прогоњени него Жидови у Њемачкој. И зато ће на главе католичке цркве пасти највећа одговорност за казну Божију и људску која мора снаћи хрватски народ ако се на вријеме не покаје за овај страшни и неопростиви свој гријех.

Написао сам Вам ово писмо да спасим своју душу, а Вама остављам да тражите и нађете пута за спасење своје душе.

Један од многих који је прво човјек и кршћанин, а онда и добар Хрват.

 

inShare

У Земуну, 8. фебруара 1942. године.

 

http://akademskikrug.rs/pisem-vam-ovo-kao-covjek-covjeku/