Колико често се причешћујете? И зашто толико ?

[w.a.mozart]

evo nešto...

Ти си нам даровао ове заједничке и  сагласне молитве; Ти си и двојици  или тројици, који се сложе у име твоје, обећао дати оно за што се узмоле; Ти  Сам и сада испуни на корист молбе слугу  твојих, дајући нам у садањем веку познање истине твоје, а у будућем дарујући нам живот вечни.

Благодаримо Ти, Господе Боже Сила, који си нас удостојио да и сада станемо пред твој свети Жртвеник и припаднемо твоме милосрђу за грехе наше, и за незнања народна. Прими, Боже, молбу нашу; удостој нас да Ти приносимо  молбе, и срдачне молитве, и бескрвне жртве  за сав народ твој; и оспособи нас, које си силом Духа твога Светога поставио на ову службу твоју, да незазорно и несметано, са чистим сведочанством савести наше призивамо Тебе у свако време и на сваком месту, да,  услишивши нас, милостив нам будеш у обиљу благости твоје.

Опет и много пута Теби припадамо,    и Теби се молимо, Благи и Човекољубиви, да, погледавши на молитву    нашу, очистиш душе наше и тела од сваке нечистоте телесне и духовне, и даш нам да невино  и  неосуђено  стојимо пред светим    Жртвеником твојим.

  Достојно је и праведно Тебе певати, Тебе благосиљати, Тебе хвалити, Теби благодарити, Теби се клањати на свакоме месту владавине твоје, јер    си Ти Бог неисказан, непојмљив, невидљив,    непостижан, Који увек јеси, на исти начин јеси, Ти и Јединородни твој Син, и Дух твој    Свети. Ти си нас из небића привео у биће, и када смо отпали подигао си нас опет, и ниси одустао да све чиниш док нас ниси узвео на небо, и даровао нам Царство твоје будуће.  За све то ми благодаримо Теби, и Јединородноме Сину твом, и Духу твоме Светоме: за сва знана и незнана, видљива и невидљива доброчинства, која су нам учињена. Благодаримо Ти и за ову службу коју си изволео да примиш из наших руку, иако пред Тобом стоје хиљаде Арханђела, и безброј Анђела, Херувими и Серафими, шестокрили, многооки, крилати, који лебде,

Свештеник: Победничку песму појући, кличући, узвикујући и говорећи:.............

  Са овим блаженим Силама, човекољубиви Владико, и ми кличемо и говоримо: Свет јеси и пресвет, Ти и    Јединородни твој Син и Дух твој Свети;    Свет јеси и пресвет, и величанствена је слава    твоја. Ти си тако заволео свет твој да си и    Сина свога Јединороднога дао, да сваки који    верује у Њега не погине, него има живот    вечни. Он, дошавши и испунивши сав домострој спасења за нас, у ноћи у којој беше предан, управо Самога Себе предаде за живот  света, узевши хлеб у своје свете и пречисте и  непорочне руке, заблагодари и благослови, освети, преломи и даде својим светим Ученицима и Апостолима, рекавши:.........................

Да ове свете Тајне буду онима који се причешћују на трезвеност душе, на отпуштење    грехова, на заједницу Духа Твога Светога,    на испуњење Царства небескога, на смелост    према Теби, не на суд или на осуду

  Теби поверавамо сав живот свој и    наду, човекољубиви Владико, и молимо Те, и призивамо, и преклињемо: удостој нас да се причестимо небеским твојим и страшним Тајнама са ове свештене и духовне Трпезе, са чистом савешћу, на отпуштење грехова, на опроштај сагрешења,  на заједницу Светога Духа, на наследство  Царства небескога, на смелост према Теби, не на суд или на осуду.

iz ove teme

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,3532.new.html#new

[Schmetterling]

Људи, after_silence је објаснила  0110_hahaha

Ако настави тако, унапредићу је у модаратора свих модератора  0104_cheesy 319.gif

[w.a.mozart]

jes,objasnila samo je njeno objašnjenje nepotpuno.... treba reći da je sve to tačno gledajući konkretne duhovne faze na kojima je svako od nas...medjuti,nisu svi u pravu...ako neko nema veliku slobodu u Hristu, on treba vremenom da uzrasta u njoj tj. slobodi.... po meni jeste cilj da se pričestimo svake liturgije jer nam Gospod to nalaže...uzmite,jedite...pijte iz nje svi.... nije pogrešno ne pričestiti se al ne sme se to trpati u 1 koš... znači rezime.... po meni je 1 ispravno ali put kojim stižemo do toga je svima različit... i Gospod će svaki blagosloviti po meri naše otvorenosti i iskrenosti....

[Schmetterling]

Па добро, циљ маратонца је да истрчи 42km, али почетнику добар тренер неће рећи да одма крене од те раздаљине.  

[w.a.mozart]

slažem se.... 

cilj je da se nadjemo tamo na kraju 42. km

[trapa]

Ja бих сам себе одлучио само ако нисам неком нешто опростио а ето Богу хвала нисам неко злопамтило па тај проблем око опраштања никад нисам имао. А други случај је кад имам нешто тешко на савести што ми не да мира. Онда би одвојио два три дана да се прво помирим покајањем сам са собом па онда кроз тајну исповести и и са Богом па тек тада приступио. Иначе бих се радо причешћивао на свакој осталој литургији. Много ми је жао што што у мојој парохији не постоји пракса чешћег причешћивања.

Мишљења сам да духовници не треба да одлучују тек тако неког од причешћа, мислим да је ипак то више ствар односа самог причасника и Бога. Како некоме забранити ако тај има искрену жељу да се сједини са Господом, или још горе што раније наведох пример одлучивање на годину дана или више од причешћа. Мислим да свештеник треба да одлучи некога од причешћа само ако јасно види да неко прилази чаши потпуно немарно тј. да у себи нема нимало покајања већ се сматра достојним, или ако нема веру у Господа него се причешћује реда ради, или ако не може да опрости неком од ближњих. А што се припреме тиче мишења сам да то не треба ограничавати неком формом. Припрема се састоји у стицању покајнога духа, побуђивању жеље и љубави према Господу. И колико ко више у себи развије та два осећаја то боље, али држати се норме типа пости толко и толко и моли се толко и толко, то ми је без везе. Неко може да и без поста и неке дуге молитве да воли Господа и да се каје више него неко ко је испунио неку велику норму. Ко то може да оцени у човеку, једино Бог зна шта нам је на срцу. Суштина је битна а не форма.

[after_silence]

objasnila sam ali da se jos bolje objasni 1307_womens

ma ja ne pretendujem ni na kakvo objasnjenje.

Ja necu dati odgovor za drugog da li se pricestio ili ne i zasto?! To svako sam sa sobom, duhovnikom i Bogom vidi, mislim da su tu obe krajnosti podjednako opasne.

Ispada ko se ne pricesti na Liturgiji da je uzalud covek, da za njega nista nema, ismeva se i nafora i post i molitva i ispovest i podvig.

Ja nemam nista protiv redovnog pricescivanja, ako me bas vucete za jezik ja se sama redovno pricescujem, sa naglaskom na redovno 0202_238 ali me uzasava to insistiranje na bilo pricescivanju bilo nepricescivanju.

ispada ko se nije pricestio moze odma da se besi.

polako, nije za svakog spasonosno i da se pricescuje i da se ne pricescuje. i visak vitamina C moze napraviti belaj.

uz duhovnika sve se to godinama dovede u red.

pustite ljude, nije sve "radost sreca uzivancija", neki ljudi imaju drugacije vidjenje i imaju pravo na njega.

upravo ta ljubav o kojoj se prica govori o slobodi o tome da onaj ko jede ne kori onog ko ne jede i obrnuto.

A dace Bog, vremenom ce se i oni koji ne prilaze casi osloboditi.

Ako se vratimo na Sveto pismo, sami vidimo, neko ce reci da je nedostojan da Gospod udje u Njegov dom, nego samo treba da kaze rec, a neko i pored svesti o svojoj nedostojnosti ima smelost da primi Gospoda u svoj dom.

Ispadoh ja ovde neko ko brani bilo koju opciju, ali to nisam.

Ja ne gledam sta drugi rade pa da se i ja pricestim ili ne zbog toga, uzasno mi je i to sto se od beba trazi da "poste", ne pricescuju decu koja doje tog dana, ne pricescuju ljude drugi dan Bozica recimo, izlaze za praznim putirom i jos koliko groznih prica znam, ali tesko mi je zbog onih koje opet u svom gradu licno znam koji se pricescuju jer "ne mogu da odbijem, gledaju me kao da sam s marsa pao", pa znam ljude koji su crkvu promenili bas zbog vrlih "ljubavi" punih vernika koji samo pricaju o radosti, ljubavi, pricescivanju, prilaze casi svake Liturgije i bukvalno su se ljudi osetili "ljudima drugog reda" sto se ne pricescuju svakog puta, krenule su tu i prozivke i sto prikrivena sto otvorena peckanja da su se neki potpuno sablaznili.

Ako pricamo o ljubavi, neka nam ljubav pomogne da ne prozivamo i onog koji se pricescuje i koji se ne pricescuje svesni da svako od nas ima svoju meru i svoj put.

To mi smeta, a ostalo, svakom po savesti.

Zasto odma moramo biti krajnosti, zasto neko ko nije za olako pristupanje casi mora da se proziva da je taliban, da je zilot, da je za neke epitimije...

Mislim ja jesam za epitimije, ali prvo taj svestenik sam sebi nek lupi epitimiju pa nek deli ostalima https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/0110_hahaha.gif

Molim lepo, imala sam slucajeve u blizini kada su vrli monasi nalagali zenama u vodjenoj trudnoci post, dakle zenama koje imaju problematicne trudnoce, pa takvog bih licno malo po straznjici. Ajde, ako pricamo o ljubavi, sto niko ne kaze "evo cedo ja cu za tebe da postim, posto ti ne mozes, ti jedi meso i sve sto ti lekar kaze a ja cu duplo stroze da postim za tebe". Najmnogo obozavam te koji drugima propisuju ono sto sami ne mogu nositi...

Ali to ne znaci da sam za to da svako se pricescuje svake nedelje, u stvari nisam za to da se ja bez blagoslova pricescujem bilo koje nedelje, a ostali kako im svestenik kaze.

[trapa]

Све си лепо рекла. Имам само једно питање , ако би свако слушао свог свештеника доста њих би се причешћивало само четри пута годишње или барем само за време постова. И то не зато што свештеник познаје нечији духовнији живот већ зато што једноставно има правило да само тада причешћује. Да може се рећи да можемо тражити свештеника по свом афинитету, али то се може у градовима где има више парохија, али шта да ради неко ко живи у селу где нема избора и свештеник му не да да се причести чешће од четири пута годишње. Не кажем да неко треба да се свађа са својим свештеником ништа не предлажем посебно већ само истичем то да је ово питање доста компликовану у садашњој Србији. У ствари једино што бих предложио је обраћање владици за савет.

[w.a.mozart]

ја бих се надовезао.... како смо онда ми то удови истог тела ако обичан индивидуализам све решава...

[trapa]

Не разумедох те најбоље чији индивидуализам си мислио

[w.a.mozart]

па на ово што афтер каже...свако за себе одговара,како каже духовник...а духовника 500 а приступа 300...

чуо сам бар за 7-8 различитих приступа причешћу... и немојте ми рећи да се свако различито спасава....

шта ћемо са слободом....Господ слободу цени више од спасења...то нам сведочи тиме што никог силом не спасава....

како ће тај неко да има ОДНОС са Богом....свој

[trapa]

0311_womens

[after_silence]

ali upravo ovim pristupom ti rusis neciju slobodu...

postoji vreme i nacin, postoji osoba koja je prizvana i pozvana da resava stvari, necemo mi resavati ta pitanja koja su veca od nas.

slazem se, svaki popa ima svoju politiku, ali ko je rekao da moramo svi biti isti?! kad vec pope ne mogu da se dogovore sigurno ne mislim da sam ja pozvanija od njih, a ni pametnija https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='joooj' />

pera ima slobodu da slusa popa miku, zika slusa popa lazu i tako u nedogled, a niko od nas nece osudjivai onog drugog.

iskreno meni je strasnije recimo kada dodjes u zajednicu u kojoj se niko ne pricescuje da se sam pricestis, pa nije to tvoj licni cin, nekako mi je to mnogo tesko.

i taj popa sto ne da narodu, ajmo onda da se molimo za njega.

znate, mene nasa povrsnost i nestrpljenje plasi.

pa valjda verujemo i u molitvu, nije sve u pricescu?!

ako verujemo i ako se nas dvoje troje skupi u ime Njegovo ima bre popa da pricescuje samo tako 0202_238

ja sam imala licno takvo iskustvo i sa ispovescu i sa pricescem, da od svestenika koji su "mrgudi, namcori" ljudi koji nisu od onih koji pricescuju sakom i kapom, za koje vazi da su strogiiiii, cujem tako blage reci, tako blage savete i nikad nisam ostala bez blagoslova.

kada jesam to je bilo dobro za mene i to je trajalo odredjeno vreme jako kratko i itekako sam dobila objasnjenje i zasto i kako, nisam ostavljena da visim u vazduhu sama.

ti imas upravo u tome sto si poslusan duhovniku svoj odnos sa Bogom, a nije duhovnik neko ko je tvoj guru.

Ne mozes se spasiti sam, ali ne smes ni druge sputavati.

Moja dobra drugarica trapo je imala slucaj kakav opisujes. Njena parohija je manastir nazalost i tamo imaju "tipik" sedam dana na vodi i gotovo, nema tu pardona, nema ustupaka. I resi ona jednom da posti (strasno recimo sto poste u postu sedam dana, priceste se i prekinu post ko vele sto da postim kad se necu pricestiti) i da se pricesti, ali tad smo bile klinke i njoj je bilo tesko da posti na vodi sedam dana pa je resila da pita popu moze li manje. po ceo dan na fakultetu, nema sta jesti, puno obaveza, roditelji nisu u veri...aaa, jok, nema tamo je obicaj taki i gotovo.

nije joj bilo pravo, ali "ne lezi vraze", ode ona u drugu parohiju kod "blazih" svestenika i pitaj Boga samo zasto, dobije ISTI odgovor 0110_hahaha pa je otisla u trecu parohiju kod treceg svestenika za koga se raspitala i receno joj je da je blag, ali je njoj dao isti odgovor.

Ne mislim ja da je to dobar odgovor, dalekoooooo od toga, samo se vodim onim principom "ako vec pitas onda budi spreman da slusas, ako nisi spreman da cujes bilo kakav odgovor ne pitaj".

Ona je trazila blaze, ali je dobila lekciju, za nju je bilo spasonosno da slusa svestenika iz svoje parohije ma koliko joj se tada nije svideo odgovor.

Jedno je rasudjivati, a drugo je mudrovati, ako vec imamo svoje misljenje mi u stvari samo trazimo nekog da se slozi s nasim misljenjem, da nas pocese po usima i gotovo, cim cujemo od svestenika odgovor koji nam se ne svidi menjamo parohiju.

To ne mislim da je dobro, pa ni vladika nije doveka, a kamoli svestenik

[trapa]

Уреду је кад свештеник управо има у виду да је однос сваког појединца са Богом посебан и на основу тога за свакога има посебан лек поштујући ту слободу и различитост у Господу. Где је дух присутан ту је и оригиналност. Ајде да каже ти зато и зато треба да се причешћујеш толко и толко. Али свештеници умеју да се држе спољашње норме у виду количине молитава и поста и то уствари гуши слободу

[Драган Јашић]

Браћо и сестре моје у Христу ХРИСТОС СЕ РОДИ !

Могу да кажем да после разговора са Оцем Иваном сваке недеље и празником када је Света Литургија обавезно сам присутан и обавезно се причестим . Питао сам Оца Ивана , пошто сам сваке недеље односно викенда са мојим унуцима не идем редовно на Литургију већ на вечерњу службу , да ли је то , да кажем , добро или не ? Отац Иван ми је пре свега објаснио шта је Света Литургија односно шта значи и шта представља тако да сада сам редован на службама.Поштујући сваки Велики пост ишао сам само по једанпут на причешће и то је било све . Морам признати да ми је за сваки пост а и ван поста нешто ми се јављало као неки "глас разума " или како да кажем сумња у мени да нисам достојан ученик Христов и да ми је узалуд све што постим и молим се Богу  .Увек када ми се јави таква сумња ја "прионем" на још јачу молитву.После разговора са Оцем Иваном и редовним одласком на Литургију и причестима та сумња ме полако напушта .