"Duševno stanje Srba sve lošije"

[Raymond Red Reddington]

Мени су рекли да сам хејтер. Можда су ти људи и у праву. Али два хејтера на једној озбиљној теми значе пропаст исте. Зато те молим да се уздржиш од оваквих коментара, какве сам и ја некада упућивао Драгом. Плиз.

Ај добро..

али шта човек иште...тако и буде...

[Raymond Red Reddington]

Знаш како и "хејтерство" баш осликава и врло је често душевно стање људи у овој земљи...

Овде су нам мање више сви други криви за овакво стање, и онда их хејтујемо , мора се бре неко мрзети за ову муку...

 

где си то видео...

колико знам ти си на државним јаслама...код вас је добро за сада...

 

[Raymond Red Reddington]

Navikli su se na napade u materiji i psiho napade, ovo sad je vec napad na dusevnom i duhovnom planu.

Da ne pricam dalje jer ce se javiti Milosavljevic sa tvrdnjom da sam lud.

 

Ko nije citao Tolkinovog Gospodara prstenova nek procita, tu sve pise. On je bio jedan od proroka.

Слажем се за толкина...веома паметан и далековид човек.

а рат је одавно са фронта прешао у куће...и умове..

[Зосима]

где си то видео...

колико знам ти си на државним јаслама...код вас је добро за сада...

 

Ма бре није свака мука у овој земљи везана за паре, одлепили смо по многим ставкама...

Иначе заблуда је да су радници телекома плаћени, а као друго држава је на телекомовим јаслама,ко зна где се све развлаче паре...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Smem da kažem da se kod nas i protiv nas vodi specijalni rat?

[Баба]

драгог за*оле..у Бечу супер...

има свега...

само драги никако, већ пар година да Српски научи..

јеси се бар одлучио шта си по националности?

 

 

Чему сад овакве речи?

 

Нећем то да толеришем, познато је да нисам толерантан ал на ово сам алергичан.

[Баба]

Пре свега паре нису проблем, њих једноставно нема.

 

И помирите се с тим или идите одавде и јасно признајте да сте пре свега материјалисти па тек онда нешто ситно Хришћани.

 

А друга ствар овај народ се не причешћује скоро 65-70 година. При том носи крст Христов и терет тога крста и име његово.

Под таквим теретом се неминовно пада и устаје, али устаје се само ако те Христос крепи и оснажује иначе се не устаје него на земљи остаје и по њој вуче.

А зашто?

 

Па зато што кад год Христос пружи руку помоћи народ( тај што пада под теретом крста)  се окреће на другу страну тражећи погледом било кога другога.

 

Или нам ваља одрећи се овога крста или поново пригрлити Христа.

 

Нема друге бре људи !

[Tumaralo.]

Kada pogledam kakav je uzas napolju..vagoni odvode ljude na posao..pa nazad kuci gde se utopljavaju u alkoholu ili gledaju farmu...mrtva lica,..nikog nije briga ni za koga...mrznja, prevare,..pa podaci tipa milion i po ljudi u Srbiji uzima lekove za smirenje...sve mi to zvuci neverovatno.

Jednostavno nije mi jasno kako pored svega toga nema vise ljudi kao ja. Da su postali potpuno iskljuceni iz zivota. Da nisu u stanju da ustanu iz kreveta. Da jednostavno odsede dan pred kompjuterom i tv-om i cekaju da se samo zavrsi sve

[Баба]

Вероватно ниси одговоран ни за кога сем себе.

[Тања1]

"Duševno stanje Srba sve lošije"

IZVOR: TANJUG

 

Prosečan stanovnik Srbije onoliko je duševno zdrav koliko zajednica ulaže u mentalno zdravlje, ne prevashodno novca, već brige, empatije i solidarnosti, smatra psiholog Aleksandar Dimitrijević, koji ocenjuje da je u ovom trenutku to stanje loše i da se "ne vide ni obrisi poboljšanja".

 

 

 

Beta/AP

 

 

U pokušaju da se odgovori na pitanje kakvo je duševno zdravlje stanovnika Srbije, prvi impuls može da bude da posegnemo za podacima o učestalosti mentalnih poremećaja, što nije bitno jer su statističke analize relativno stare i verovatno nedovoljno obuhvatne. 

Uoči Svetskog dana zaštite mentalnog zdravlja 10. oktobra Dimitrijević, koji radi na katedri za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kaže za Tanjug da, kada se govori o mentalnom zdravlju, ne bi trebalo da budemo usmereni na mentalne poremećaje, njihovu učestalost i procenat u opštoj populaciji. 

Prema njegovim rečima, najviše brine činjenica da se toj temi posvećuje veoma malo pažnje u planiranju budućnosti Srbije, jer duševno zdravlje nije obaveza samo Ministarstva zdravlja ili bilo koje pojedinačne institucije, već zajednica u celini mora da nađe snage za preobražaj. 

"U svim disciplinama koje se bave mentalnim zdravljem postoji konsenzus da ono ne može biti definisano kao puko odsustvo mentalnog poremećaja", kazao je Dimitrijević, dodajući da osoba koja nije duševno zdrava ne mora da bude mentalno poremećena.

Duševno zdravlje i psihijatrijska dijagnoza

 

Kako objašnjava, osoba može biti u stanju krize koja je vremenski ograničena i prolazna, a s druge strane, to što neko nema psihijatrijsku dijagnozu pojedinog mentalnog poremećaja ne znači da je duševno zdrav. 

"Ove razlike nisu tek filozofska diskusija jer, ko god je u istoriji verovao da mentalne poremećaje i zdravlje razdvaja neprekinuta "crvena linija", bio je sklon tome da osobe s dijagnozom duševnog poremećaja izoluje iz zajednice i zatvori u totalitarne institucije koje se najčešće ni ne osvrću na dostojanstvo i prava svojih pacijenata", kaže Dimitrijević. 

Taj proces je, takođe, olakšavao onima izvan "ludnica" da se osećaju bezbedno, neretko i ponosno na to što nisu "ludaci" i da svoje mentalno zdravlje ne dovode u pitanje. 

Prema Dimitrijevićevim rečima, dodatak koji nečije funkcionisanje mora da ima da bismo o toj osobi mislili kao o mentalno zdravoj je celoživotna težnja ka unapređenju trenutnog stanja i ostvarenju svih potencijala koje bi pojedinac mogao da ima. 

"Duševno zdrava osoba oseća da su delovi njene ličnosti - različite težnje, osećanja, ambicije, potrebe, frustracije..., uklopljeni u nesavršenu ali funkcionalnu celinu koja je istovremeno uklopljena u svoju zajednicu i stalno pokušava da je konstruktivno promeni", objasnio je Dimitrijević.

Slika u Srbiji - veoma sumorna

 

Dimitrijević je istakao da, ako pokušamo da iz te perspektive razmišljamo o mentalnom zdravlju stanovnika Srbije, slika je vrlo sumorna jer veliki broj ljudi koji nemaju nikakvu psihijatrijsku dijagnozu (neki među njima samo zato što izbegavaju da potraže pomoć) živi s velikom egzistencijalnom mukom i niti napreduje, niti pomišlja na to. 

To se, kako je kazao Dimitrijević, ne odnosi na nezaposlenost, siromaštvo i prekvalifikaciju, jer muka potiče iz uverenja da nema nade, da je smisao nestao ako nije oduvek i bio izmišljen i/ili nametnut, da se ništa ne može promeniti i da je svaka inicijativa besmislena... 

On ukazuje na to da i mnogima koji imaju novac u izobilju, to ništa ne vredi, jer novac ne može, sam po sebi, da obezbedi kreativan pristup životu i nikome od nas ne može biti dobro dok svima ne bude bilo bolje. 

"Situacija je, kao i uvek, najproblematičnija među mladima. Videvši nas u stanju besperspektivnosti i poraženosti, oni se okreću bilo čemu što smanjuje napetost ili ublažava bol - koriste droge i alkohol, najčešće zato što je okolina "zaboravila" da razgovara sa njima", istakao je Dimitrijević. 

"Zato mladi provode živote na društvenim mrežama jer im okolina, na primer, nije obezbedila besplatne muzičke škole, nasilni su u učionicama zato što nigde ne vide nikoga ko teži idealima i bori se za opšti interes, nemaju snove ili sanjaju samo o bogatstvu, jer vide da je i neposredno okruženje odustalo od njih", kaže Dimitrijević.

 

 

1) - Основни биографски подаци

- Име, средње име и презиме: Aleksandar Dimitrijević

- Датум и место рођења: 29.6.1970, Leskovac

- Установа где је запослен: Filoziofski fakultet

- Звање/радно место: asistent

- Научна, односно уметничка област: Opšta psihologija težište istraživanja Klinička

psihologija

2) - Стручна биографија, дипломе и звања

Основне студије:

- Назив установе: Filoziofski fakultet

- Место и година завршетка: Beograd, 1996

Магистеријум:

- Назив установе: Filoziofski fakultet

- Место и година завршетка: Beograd, 2003

- Ужа научна, односно уметничка област: Opšta psihologija težište istraživanja

Klinička psihologija

Докторат:

- Назив установе: Filoziofski fakultet

- Место и година одбране: Beograd, 2009

- Наслов дисертације: Savremena virtuelna kultura i mentalno zdravlje

- Ужа научна, односно уметничка област: Opšta psihologija težište istraživanja

Klinička psihologija

Досадашњи избори у наставна и научна звања:

Septembar 2000. asistent pripravnik

Januar 2004. asistent

--

U periodu 2004-2009. A. Dimitrijević je učestvovao kao saradnik – istraživač u dva

naučno-istraživačka projekta:

1.«Psihološki problemi u kontekstu društvenih promena», Ministarstvo nauke

Republike Srbije – Institut za psihologiju, 2006-2010.

2. «Standardi ranog razvoja i učenja», UNICEF – Institut za psihologiju, 2009-2010.

Njegov doprinos u ovim projektima je bio izuzetno značajan

--

Оцена о резултатима педагошког рада

Tokom proteklih godina A.Dimitrijević je kao asistent izvršavao svoje nastavne

obaveze odgovorno i na vreme: časove praktično nikada nije otkazivao, a propuštene

konsultacije gotovo uvek nadoknađivao. Kandidat je posvećen pokušajima da

osavremeni sadržaj predmeta na kojima je angažovan, pre svega kroz priređivanje,

pisanje i prevođenje neophodne literature, ali i kroz uključivanje praktičara u

predavački proces i omogućavanje studentima da čuju izlaganja stranih eksperata.

On, takođe, uspeva da uključi studente u nastavni proces do te mere da u okviru

svake generacije uspeva da organizuje grupu volontera koji se angažuju u različitim

akcijama i sarađuju sa ustanovama za zaštitu mentalnog zdravlja, dobijajući, na taj

način, dodatnu praksu iz kliničke psihologije.

Smatramo da o angažovanosti kandidata i kvalitetu njegovog rada govore i ocene

studentske evaluacije: poslednja, iz školske 2008/2009 godine, iznosila je 4,49

[Tumaralo.]

Вероватно ниси одговоран ни за кога сем себе.

Tako je, ja sam izdrzavano lice. Medjutim nimalo mi se ne svidja sto je to tako, Zeleo bih da sam zdrav u smislu da imam volje za zivotom i energije. Ali ne vidim sta bi to moglo da promeni stvari...ako bi se ne daj Boze desilo da mi se roditelji razbole ili tako nesto pitanje je koliko bi me to "motivisalo" na zivotarenje i rad i borbu...vise naginjem ka mislju da bismo svi zajedno propali. Jednostavno kada covek nema volje za zivotom onda se gubi svaka mogucnost i za komunikaciju i sve...to je kao kad se poruse poslednji mostovi....svako u odnosima s drugima pretpostavlja da taj nego drugi zeli radije da zivi nego da je mrtav...kada stvari stoje suprotno onda ne verujem da iko ostaje za paznju razgovor ili sta god....

[Баба]

Чек мало, физички си здрав, јел?

[Tumaralo.]

Tragao sam i prosao kroz sve zablude okultizma, New agea, budizma, zapadnjacke filozofije i dosao do pravoslavlja. Tu pokusao da nadjem smisao i lek ali nije islo...malo sam lagao sebe jedno vreme i to je to...i tako je na desetine hiljada mladih danas u Srbiji i u svetu...jednostavno prejak je zov pakla a nema nista realno nikakav cvrsti osnov za sta mogu da se ughvate i izgrade i istraju. Imas od 0-5 godine zivota da dobijes svu paznju i ljubav roditelja ako ti to izostane otpisan si i nema te sile koja te moze izleciti po principu "sto se grbo rodi vreme ne ispravi"...

[Tumaralo.]

Чек мало, физички си здрав, јел?

Jesam. Osim sto stalno osecam umor i iscrpljenost ali to je zbog psihickog stanja...

[Баба]

Tragao sam i prosao kroz sve zablude okultizma, New agea, budizma, zapadnjacke filozofije i dosao do pravoslavlja. Tu pokusao da nadjem smisao i lek ali nije islo...malo sam lagao sebe jedno vreme i to je to...i tako je na desetine hiljada mladih danas u Srbiji i u svetu...jednostavno prejak je zov pakla a nema nista realno nikakav cvrsti osnov za sta mogu da se ughvate i izgrade i istraju. Imas od 0-5 godine zivota da dobijes svu paznju i ljubav roditelja ako ti to izostane otpisan si i nema te sile koja te moze izleciti po principu "sto se grbo rodi vreme ne ispravi"...

 

Када бих ти рекао да је мало људи данас који су добили потребну љубав од 0-5 године живота верујем и знам да ти то ништа не би променило у животу.

 

Смисао се мора наћи у себи а не изван себе па макар то било и православље. Православље је пут, ту су смернице али туда треба ићи а како ја теби да кажем иди туда када ти ниси у стању ни да ходаш.

 

Има силе која може да исправи није она спорна, спорна је увек наша воља.

 

Искрено, сад си ме погодио овим речима...