Univerzum ni iz cega???

[Fildza]

uf, moram da priznam odlicno predavanja ateiste Lawrence Krauss o univerzumu http://www.youtube.com/watch?v=Z0HqZxXZK7c

za one koji znaju engleski, preporucujem...

[drvce]

Toliko je odlicno da je dosta puta ponavljano po forumu, samo upises "Lawrence Krauss" kao upit i eno ih!

[Volim_Sina_Bozjeg]

I kad univerzum PLJAS ostaće Bog i oni koji su u Bogu.

[drvce]

[antics]

Ово је исто добро

 

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=eUF59jCFcyQ

[CecaV]

поставићу пар пасуса, у неколико постова.   Ове ствари нису толико нове и неки од вас их вероватно добро знају.

--------------------------

Идеја да се Универзум шири је предложена крајем 1920-тих.  Први ју је предложио белгијски свештеник и научник  Georges Lemaître који је у калкулацијама користио и Ајнштајнову теорију релативитета.   Његова идеја је наишла на велики скептицизам од самог почетка.  Рецимо, Алберт Ајнштајн је потпуно веровао у супротно објашњење - такозвани "модел стабилног стања Универзума".   Током следећих 40-так година, научници су се бише-мање груписали у два табора:    они који верују у ширење васионе (касније названо "велики прасак") и они који подржавају "модел стабилног стања".

 

Случајно откриће  позадинског космичког микроталасног зрачења је главни помак у модерној физичкој космологији, и једна је од чињеница која иде у прилог теорији ширења космоса, тј  теорији пра-праска.   Зрачење је било предвиђено ранијим математичким и физичим калкулацијама  ... а открили су га (случајно чули,па повезали са ранијим предвиђањима) Арно Пензиас и Роберт Вилсон током експериментисања са радио-телескопом званим  "Холмдел Хорн антена".   Дакле, откриће је доказ за ширење универзума, и био је доказ против "стабилног модела".   Пензијас и Вилсон су 1978 добили Нобелову награду за физику за њихово заједничко откриће.

---------------------------

[DYNABLASTER]

Cemu to sluzi pa i ne koristi?! :.mislise.

 

Da prevedem, mozes da imas sva znanja ovoga materijalnog sveta, ne vredi ni pisljiva boba... moze ajde usput...

[Milan Nikolic]

Можда ће да користи. Чему је користило откриће да је Земља округла? Прво ничему. Само космолозима.

[Sir Oliver]

Cemu to sluzi pa i ne koristi?! :.mislise.

 

Da prevedem, mozes da imas sva znanja ovoga materijalnog sveta, ne vredi ni pisljiva boba... moze ajde usput...

A kakva ti to "znanja" imaš?

Ti i ne shvataš to da su svi takvi kao i ti još bi se kuga lečila vatrom a kao protekcija bi se nosile maske iz eyes wide shut.

Ne možeš se boriti za bilo koje znanje omalovažavajući neko drugo, a bojim se da je to iz razloga jer ga ne razumeš niti si ga ikad razumeo.

[CecaV]

настављам са "пар пасуса у неколико постова".   Видим да први део приче некима не вреди ни мало,  али сам сигурна да има доста учесника овог форума којима ће модерна научна тумачења настанка космоса, звезда, елемената и живота ... бити у најмању руку занимљива.

 

------

Сви више-мање знамо да је светлост много брза.  Тешко је појмити размере те брзине, али рецимо ово као илустрацију:   светлости, тј електро-магнетном зрачењу, треба четири године да дође од звезде Проксима Кентаури до нас; а та звезда нам је, после Сунца, најближа!   О Космосу, животном циклусу звезда, температурама и хемијском саставу знамо преко мерења тог ел-магнетног зрачења које је дууууго путовало до нас.

 

Ово што ћу сад писати је скраћена верзија модерне приче стварања.  Сасвим је могуће да су делови ове приче само један модерни мит, сличан многим митовима стварања.  Једна битна ствар разликује ову модерну причу стварња од давнашњих прича и митова:   скоро све (нарочито оно шта се десило за време и после стварања првих звезда) је базирано на синтези закључака хемијских, физичких и астрономских појава.  А ове закључке су људи доносили после мерења, експеримената, прорачуна и хипотеза које су касније потврђивали.

 

У тим првим делићима прве секунде ("Великог Праска"), температура и густина једне "тачке" од које је касније постао Универзум  су биле такве да потпуно пркосе људској машти.  Ову прву секунду вероватно треба посматрати као "нешто сасвим недокучиво".   Ко хоће, може да уплете Бога у ове прве секунде.

 

У року од неколико секунди Универзум се брзо проширио и организовао се као скуп субатомских честица и основних сила које смо до сада схватили у модерној науци. Најлакши, најосновнији елементи, водоник и хелијум, формирани у року од 20так минута, као производ повезивања неутрона и протона.   Ова два елемента и данас чине око 98% материје у Космосу.    Како је Универзум наставио да се шири и хлади, формирали су се стабилнији атоми тако што су се електрони приближили једрима (протонима&нутронима).   Око 380.000 година након Великог праска, ова "рекомбинација" електрона и фотона је довела до слободнијег кретања фотона. Универзум је тада, "изненада" постао транспарентан.  Данас се овај део историје  везује за константно, измерено, космичко позадинско микроталасно зрачење.

 

Наредних 200 милиона година припада такозваном "мрачном добу". То је био период када се Универзум хладио, и колико модерна наука схвата - није било ничега осим тог хлађења и ширења.  Али ово је била критична експанзија: материјал настао непосредно после Великог праска се ширио равномерно.  Другим речима, честице су биле распоређене равномерно - тј скоро равномерно.    Позорница је била спремна да на њу изађе гравитација и да створи нешто веома комплексно из нечега врло једноставног.

 

Ситне несавршености у густини и температури ове прве материје се вероватно могу сликовито дочарати као чворови и шавови на некој дасци.  Баш у тим чворовима су честице почеле да привлаче околне честице.  Клупко честица је расло, све више масивно, и привлачило је још више честица.  Тако су се формирале звезде, а затим и галаксије.                            [ наставиће се]

 

Скоро да је апсурдно описивати нешто овако далеко, страно и чудесно у двадесетак реченица, са тобожњим ауторитетом.  Само бих да нагласим да иза оваквог тумачења настанка звезда постоји  консензус међу стручњацима.  Иза мојих (овако склепаних) реченица стојим само ја (анонимус, не стручњак) а  дужа објашњења се могу прочитати у много књига које су писали ауторитети, а та писања су критиковали и исправљали други ауторитети.   Скептичност је добродошла, али не она која долази из чистог ината или произвољног маштања.

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

malo je apsurdno granicu imati uz ničeg. gubi se smisao dokaza. može samo biti uzbudljivo igrati se sa takvom granicom koju naravno pokušavajući preći dolazimo do "ušuškanih" varijanti pokušaja.

[CecaV]

Јохан Кеплер, астроном на двору Рудолфа II, био је сумњичав када је  9. октобра 1604 неко из Прага пријавио да је видео врло светли нови објекат на ноћном небу.  Затим, недељу дана касније, након што су прошли облаци изнад његове куће, Кеплер је то и сам видео.   Касније се сазнао да су посматрачи у северној Италији видели исту ствар.  Подстакнут узбуђењем и неизвесношћу новог открића, Кеплер је провео целу годину студираући тај сјајни објекат видљив током ноћи голим оком и светлији од свих других звезда и планета осим Венере.

 

Да нагласим: то је било време када се бура око Коперниканског обрта још увек није стишавала у Европи.

 

Тек касније генерације научника су установиле оно што почетком 17 века Кеплер није могао да зна нити да сања:   нова светла ствар на октобарском ноћном небу 1604  је била 20000 светлосних година далека експлозија супернове.   Ми сад знамо да су велике звезде, посебно оне које  полако „умиру“  кухиње многих важних хемијских елемената: угљеника, кисеоника, силицијума, гвожђа. ти елементи настају фузијом, током живота великих звезда.  А шта је са осталим хем.елементима?  Експлозија те потрошене звезде, након генерисања поменутих елемента, се зове СУПЕРНОВА, ... и у тој експлозији настану сви други хемијски елементи.   Дакле, после супернове, сви хем. елементи (тако лепо поређани у табели Медељејева) се налазе у прашини распршеној по космосу.

 

[наставиће се]

[Milan Nikolic]

Eksplozije zvezda su ključan proces evolucije u kosmologiji. Da nije toga bilo, ne bi ni nas bilo.

[Гром]

Недавно сам читао чланак где аутор тврди да је узрок забуне лош превод, и да би требало да се преведе као: У почетку раздвоји Бог небо и земљу. 

 

Делује као безвезе, али: Будући да земља представља Сина Ум. А сунце и месец Друга два лица која су на небу. т нам овакав превод указује да се за почетак сматра тренутак кад је направљеана подела између ума и разума. То је онај тренутак кад Човек постаје разумно биће које се разликује од животиње. А за земљу се каже да је била пуста и без обличја. као ум новорођенчета што је као ненаписана књига коју после родитељи исшкрабају глупостима. Затим се у уму рађају прве мисли које су као тарва и животиње које су створене на земљи, а на крају је створен и човек на земљи.

 

Нешто размишљам тврдити да је Бог створио свемир пре седам хиљада година а светлост коју хватају телескопи путује кроз тај исти свемир већ милијардама година. Биће да ту имамо проблем или са преводом или са резумевањем Књиге Постања.

[Milan Nikolic]

Постоји голема разлика између Бога и творевине.