Аеродроми и летилишта у Републици Србији

[Милан Ракић]

Мораћу на почетку представљања приватних летелишта локалних ентузијаста да будем локал патриота и да кренем од мојих Мачвана

 

1. Летелиште Богатић

 

Када долазите у Богатић из Шапца, на два километра пре центра вароши, са леве стране ћете уочити бензинску пумпу, те неколико хангара, у којима се налазе погони-сервиси и радионице једног од најпознатијих аутомеханичра у овом крају свакако, али и шире. Реч је о Младену Дражићу којег многи не знају по његовом правом имену... Али када у аутомобилским или пак ваздухопловним круговима поменете име Чађа, е онда је свима јасно о коме се ради.

 

Иза тих хангара, сервиса и радионица, Чађа је направио још један хангар, у којем "крије" авионе и хеликоптере. Он сам поседује хеликоптер Робинсон Р-22, а у хангару се налазе и још две Цесне 172, неколико змајева...

 

Чађа, као спортски пилот, стекао је диплому након обуке код једног од најбољих пилота хеликоптера код нас-ппук Горана Крнете из батајничког ВОЦ-а. Поред хангара, изграђена је и плтаформа за хеликоптере, а испред ње је травната писта за авионе. 

 

А наравно, после летачког дана, увек су добра дружења код Чађе, где се "залет" ухвати на хангар партију, а настави у локалном хотелу у центру Богатића, којег је Чађа власник

 

http://www.airban.net/vlada_zuc_156.jpg

 

http://www.airban.net/vlada_zuc_154.jpg

 

http://www.turbobogatic.com/images/IMG_0393.jpg

[Милан Ракић]

2. Летелиште Глушци

 

Десетак километара северно од Богатића, када кренете према Сремској Митровици, налази се село Глушци и у њему још један мачвански ваздухопловни ентузијаста, Владимир Угљешић Зуца.

 

Поред своје аутолимарске и лакирерске радње, Зуца у свом домаћинству има и радионицу за производњу и сервис змајева. А један део свог имања је претворио и у летелиште и озидао крај њега и један приручни хангар.

 

Зуца је попут Чађе из приче од горе, врло познат у ваздухопловним круговима међу спортским ваздухопловцима, а нарочито међу змајарима и УЛ летачима.

 

 

http://www.airugljesic.com/vlada_zuc_139.jpg

 

http://www.airugljesic.com/vlada_zuc_140.jpg

 

http://www.airugljesic.com/vlada_zuc_188.jpg

 

http://www.airugljesic.com/vlada_zuc_168.jpg

[Милан Ракић]

3. Летелиште Бајша

 

Пар километара југозападно од Бачке Тополе, налази се село Бајша, а у Бајши "300 чуда" има, а тамо живи и први змајар у Југославији, Стеван Стева Прерадовић, који је овим ваздухопловним спортом почео да се бави готово пре 30 година. Наиме, давне 1986. године, госн Стева је увезао тада први змај у СФРЈ, и такође, те 1986. године у аро-клубу у Бајши је одржано прво полагање за лиценцу, тј. летачку дозволу пилота змаја.

 

И данас, код Стеве се често окупе змајари на дружењу, а не ретко, Стева се отисне и пут Африке и Египта, где залетиште змаја његове Бачке, замени Црвено море Хургаде...

 

Први змај у СФРЈ,

http://www.airban.net/steva_prvi_zmaj_velika_1.jpg

 

http://4.bp.blogspot.com/_0uzt6rPMoMo/RYHkunqOfrI/AAAAAAAAAEc/nX69YhSqMaU/s1600/IMG_5505.jpg

 

http://1.bp.blogspot.com/_0uzt6rPMoMo/Rjix5yM_6EI/AAAAAAAAANg/cgw7axurFK4/s1600/zmaj%2B9%2Bapr%2B2007%2B003.jpg

 

http://3.bp.blogspot.com/_0uzt6rPMoMo/Rdy-Buk-qsI/AAAAAAAAAMY/8-WM6lo_-GI/s1600/Zmaj%2Bnovembar%2B06%2B005.jpg

 

http://www.airban.net/steva_zmajar_5.jpg

 

[Милан Ракић]

4. Летелиште Бечеј

 

Јужно од Бечеја, када се крене путем ка Бачком Градишту, а негде преко пута оних рибњака на локацији Заливно поље, налази се летелиште змајара из оба Бечеја и ближе околине.

 

И не само змајара, него и других УЛ летелица, али и радио диригованих тзв. РЦ модела авиона и хеликоптера. 

 

Иначе, змајарство у Бечеју има дугу традицију, и треба поменути и живу легенду и вишеструког првака државе у овом ваздухопловном спорту Душана Захара. Змајари можда имају и најбољу и најдужу традицију дружења, те је тако и ово летелиште, чим крену лепи дани, више пута годишње домаћин змајарима из земље и окружења.

 

http://www.airban.net/becej_5.jpg

 

http://www.airban.net/becej_1.jpg

 

http://www.airban.net/zahar_paraglajderista_na-_poletanju_1.jpg

 

http://static.panoramio.com/photos/1920x1280/33264967.jpg

 

http://www.airban.net/becej-slapovanje.jpg

 

http://www.airban.net/becej_4.jpg

 

http://www.airban.net/zahar_paraglajder_1.jpg

[Милан Ракић]

5. Летелиште Власотинце

 

Сада са севера, "скачемо" на трен мало на југ земље. У Власотинце...

 

Да Власотинце не буде познато само по вину нпр., или неким омраженим (Прле Давинић, Млађа Динкић) или пак симптачним ликовима (Ђоша и Тика Шпиц), побринуо се Милутин Станојевић, змајар из овога града и пионир овога спорта у овом крају.

 

Поред тога што се бави змајарством, летењем, сервисирањем и производњом змајева, Милутин је на својој парцели на којој има и мали приручни хангар и коју је користио као летелиште, подигао и гумену писту, прву такве врсте у Србији, идеалну за полетање/слетање змајева.

 

Тако да сада Власотинце, може да се похвали да има "прави" аеродром...

 

http://www.airban.net/vlasotince_11.jpg

 

http://www.airban.net/vlasotince_3.jpg

 

http://www.airban.net/vlasotince_4.jpg

 

http://www.airban.net/vlasotince_5.jpg

 

http://www.airban.net/zmajari_vlasotince_4.jpg

 

http://www.airban.net/zmajari_vlasotince_3.jpg

[Grizzly Adams]

Сјајна тема!

 

Једно питање - претпостављам да постоји нека школа летења за цивиле?

 

Ако може више информација о томе, био би ти веома захвалан.

[Милан Ракић]

Сјајна тема!

 

Једно питање - претпостављам да постоји нека школа летења за цивиле?

 

Ако може више информација о томе, био би ти веома захвалан.

 

Па има како нема, било је то већ на почетку теме

 

цитат

 

Има, не једна него више њих... Можеш да се пријавиш кад хоћеш... Обука траје три месеца, али све иде у договору са наставником а доста зависи и од временских прилика, нарочито сада како иде јесен/зима.

 

У та три месеца за ППЛ дозволу (PPL-private pilot license), потребно је одслушати око 130 сати теорије и одлетети око 50 сати, што ћете коштати у зависности од школе од 5000-8000 евра, а може и на рате. Нешто јефтинија је обука на ултралаким летелицама, ово је оквирна прича за "праве" авионе, оно као Мистер Но и тако то   Наравно, основни услов је да имаш више од 16 година (уз дозволу оба родитеља), односно да си пунолетан и да лекарска комисија Ваздухопловно медицинског института на ВМА или диспанзера ваздухопловне медицине на аеродрому Никола Тесла, процени и оцени да си способан по критеријуму 2 или 3-углавном оно основно здравље за запрашивање к`о што кажеш... Е кад прођеш прегледе спремиш лову, загрејеш столицу, научиш теорију и уживаш у летењу...

 

Да не би ја рекламирао сада било коју школу, изгуглај "школе летења"

 

крај цитата

 

То исто је питао и Одахвиинг па сам му писао, али као што рекох да не испадне да рекламирам никога посебно. Углавном, има школа и за ултралако летење и за спортску дозволу пилота авиона и хеликоптера и наше школе су много јефтиније него ове у окружењеу... 

 

Значи, школа има, само треба жеља, воља, здравље и мало више новца....

 

Како год, у зависности од модула (авион, хеликоптер), потребно је између 5-6 и 17-18 хиљада евра за ППЛ дозволу, односно спортску дозволу.

 

Обука за змајеве је унеколико јефтинија и дозвола се може стећи већ након обуке која може негде да се "избоксује" и за 1500 евра. 

[Grizzly Adams]

Е хвала, нисам приметио да је било већ питање.

 

Хм, ја се надао да испаднем паметан и уштедим, али ми се чини да је у Вавилону одприлике иста цена...

 

Претпостављам да су те дозволе међународне и признају се тамо-вамо?

[Милан Ракић]

Да, да. Признају се дозволе у свим земљама света.

 

Мислим и ја да је јефтиније, јер просто, у Бабилону има више школа-већа је конкуренција.

[Милан Ракић]

Па и није брате, сад сам "прелетео" пар школа тамо, од 8000 па до 13000 долара. Ипак је мало јефтиније овде, у Србијици

[Grizzly Adams]

Мислим да је било око $10,000 или тако нешто кад сам питао.

 

Хвала за инфо! То ми је давна жеља, али треба времена и деньги...

[Милан Ракић]

14. Смедеревска Паланка-аеродром Рудине - LYSP

 

Ваздухопловство и ваздухопловни спорт у граду на Јасеници и Кубршници има традицију дугу преко 8 деценија. Још 30-их година прошлог столећа, овде је постојао аеро-клуб који је доприносио развоју ваздухопловног спорта у Краљевини. Крајем 30-их година, аеро-клуб и летелиште у Рудинама су били и место за селекцију и обуку резервног састава нашег војног ваздухопловства, које се спремало за Други рат. У Паланци је тако обучена и једна класа девојака спортских пилота.

 

Иначе, само летелиште у Рудинама се користило још током Првог светског рата, када су са њега полетали авиони мешовите српско-француске ескадриле.

 

Рудине се налазе два километра југозападно од града и простиру се на 20 хектара површине у мешовитом власништву где је војска мало више од пола власник, док је мањи део власништво "Гоше". Поред аеро-клуба који пружа обуку за спортске пилоте, једриличаре и падобранце, на летелишту се налази и сервис генералне авијације.

 

Аеродром у Смедеревској Паланци има једну травнату ПСС дужине 700 и ширине 30 метара, која се простире правцем 120/300 степени.

 

Аутор шеме Зоран Модли

 

http://static.panoramio.com/photos/large/98621625.jpg

 

http://static.panoramio.com/photos/large/98621790.jpg

 

http://www.smederevskapalanka.rs/images/avion/DSC02106.JPG

 

http://www.vlakca.org/album/albums/poseta_jasenici/_SEP5994.JPG

 

Овако су Рудине изгледале данас...

 

 

 

 

 

Фото: Нико Милојичић

[obi-wan]

Ravnica je to, takvo je mesto. Dace Bog, pa ce sve to lepo da se rascisti kad se voda povuce, vazno je da se ljudi sacuvaju...

[Милан Ракић]

2. Сјеница-аеродром Дубиње - LYSJ, SJC

 

Још један аеродром "Р" категоризације, налази се на 3 километра источно од Сјенице на Пештерској висоравни у атару под називом Дубиње. Аеродром је имао инфраструктуру за прихват и смештај ловачке авијације, јединице ранга ескадриле, где су за авионе били изграђени и армирано-бетонски капонири. Али, као што рекох, аеродром није био стално запоседнут, већ је служио као алтернативни аеродром за ловачку авијацију са аеродрома Слатина и Поникве. Из личног искуства што знам, био сам једном на том аеродрому у тродневном дежурству, током неких вежбовних активности на аеродромима Поникве (Ужице) и Слатина (Приштина). Наш задатак је био да, пошто су ови имали током тих активности и ноћно летење, да обезбедимо ноћни старт, односно СТС (службу трагања и спасавања) током летења тих јединица. Иначе, сам крај ми се много свидео, Сјеница беше леп градић, а на аеродрому влада нека надреална тишина, коју су само повремено, у ниском разлазу нарушавали МиГ-ови из Приштине и Ужица. Иако је било летње доба, јутра и вечери су готово-па хладне. Током дана, инжињерци (који су иначе били "домаћини аеродрома"-јер на аеродрому је била стална посада сачињена од једног официра, подофицира и пар војника, који су се смењивали и вршили обезбеђење летелишта) су дозвољавали људима из околних села да напасају овце на аеродрому. Неолико стотина метара северно од писте, протиче и река Вапа, која је била "рај" за колеге пецароше који су на њој хватали пастрмку...

 

Уочи агресије НАТО пакта на нашу земљу, неколико авиона је пребазирало на сјенички аеродром и смештено у армирано-бетонске капонире. Нажалост, овај аеродром је био мета у више наврата, тако да је писта уништена, као и капонири, испод чијих рушевина је остало чини ми се 5 наоружаних авиона. 4 МиГ-а 21 и један СуперГалеб Г-4+20-ак в-в ракета.. Околина аеродрома је такође засута бомбама. Да ли је колико чишћено-не знам. Војска нажалост нема средстава а тренутно ни интереса да обнови овај аеродром (иако је он на стратешки врло важном месту), тако да је једина нада да овај аеродром оживи та, да се аеродром прекатегоризује у цивилни, те да локалне самоуправе Сјенице, Новог Пазара и Тутина, уколико имају интерес, направе овде цивилни аеродром...

 

До тада, аеродром ће и даље "служити" за чување оваца (људи се оглушују и поред упозорења о заосталим пројектилима и долазе да напасају стоку), те за слетање змајара-ентузијаста на делове писте који нису оштећени.

 

Аеродром има једну бетонску ПСС дугачку 2500 и широку 45 метара, усмерену правцем 130-310 степени.

 

http://www.mycity-military.com/slika.php?slika=192952_60046667_Sjeni%C4%8Dki%20aerodrom.jpg

http://www.mycity-military.com/slika.php?slika=192952_60046667_Sjeni%C4%8Dki%20aerodrom%20snimljen%20iz%20motornog%20zmaja%206juna%202013.g..jpg

http://www.mycity-military.com/slika.php?slika=111696_204861621_2273670060054398171mjltWm_fs.jpg

http://www.mycity-military.com/slika.php?slika=111696_204861621_sjenica04.jpg

http://www.mycity-military.com/slika.php?slika=111696_204861621_2352095750054398171YNdHfu_fs.jpg

1999. godine vojni Aerodrom Dubinje pored Sjenice uništen je NATO bombama. Ni jedan aerodrom u Jugoslaviji nije pretrpeo tako agresivno i intenzivno bombardovanje kao Aerodrom Sjenica. Hiljade bombi je palo na aerodrom i njegovu okolinu. Aerodrom i okolni pešterski pejzaž probražen je u površinu Meseca.  Dubinje je bio dom lovacko bomabarderske avijacije JNA i Vojske Jugoslavije, Galebova, Orlova i supersoničnih Migova koji su za sletanje i poletanje koristili najveću i najvišu pistu u Jugoslaviji.

 

Danas, dve decenije nakon NATO bombardovanja, vojni aerodrom živi svojim životom, ali  vrlo različitim od vojničkog. Umesto supersoničnih lovaca i bombardera armirani hangari postali su dom za domaće životinje.

 

Krave, stada ovaca i konje koji se napasaju travom na aerodromskim livadama.

 

U betonskim magacinima i kaponirima avio bombe i rakete vazduh-vazduh su zamenile bale sena.

 

Otvori na zidu hangara koji su služili da kanališu vrele gasove mlaznih motora sada služe da generišu prirodnu promaju za novonasale štale.

Priroda je brojne kratere razornih NATO bombi pretvorila u mala jezera i bare koje životinje koriste kao izvore pitke vode.

Pešterski pastiri i čobani ipak nisu mogli da zauzmu sve hangare i maštovito ih preurede u dom za svoje životinje.

 

Neki hangari su teško oštećeni u bombardovanju.

 

Dok u nekima još uvek gazduju stare gazde i to naoružane do zuba.

 

Gomila metala koja se vidi na slici je ustvari Tumanski R-25 mlazni motor supersoničnog Miga 21. Ono što se ne vidi je da ispod gomile betona leži ceo lovački avion.

Neki naoružani Migovi nisu uspeli da polete, živi su sahranjeni u armiranim hangarima. Pod svojim krilima još uvek čuvaju rakete i bombe spremne na gotovs. Podsećaju čiji je ovo dom. I zajedno sa neeksplodiranim NATO projektilima predstavljaju stvarnu opasnost na aerodromu Sjenica. Aerodromu koji je spontano postao poljoprivredno dobro, tako neobično ali i logično kada ste u srcu Pešteri.

 

https://autopsija.wordpress.com/2015/03/28/aerodrom-sjenica/

[Јанко]

Сећам се као јуче... Почетак априла, ноћ, вожња под ратним светлима и стрепња да нас не примете јер је колона повелика. Преспавасмо на некој штали у Штављу. Надреално лепо јутро, никад слађа молитва док сви спавају, у цик зоре. Обиђох локално гробље, ту се много може научити о људима тог места...

Одлазак у Вишњице (српско село) и слика радара уништеног директним поготком самонаводећом ракетом. Тужна прича о момку који је био из тог села и замолио да не иде на Косово него да буде ту. Јединац ваљда, оператер на радару. Помислио из неког разлога да је ухватио одраз нашег авиона, није искључио напајање радара него се промолио до појаса да визуелно пропрати лет авиона... Господ нека га усели у свој дом...

Нисам знао тај податак да смо били највише пута бомбардовани, хвала за инфо. Знам да сам се надисао најчистијег ваздуха, али и најразличитијих мириса за време дејстава. Био сам својеврсни рекордер: првих седам-осам дејстава су били у мојој смени. До тада је била прича "са њим смо сигурни, он се за све нас моли Богу, сваки дан нас окади...". Од трећег налета нико неће са мном у смену, "бјеж од њега, видиш ове ђаволове слуге осетиле па само на њега".

Ту су ми постале потпуно јасне и срцу блиске речи ап. Павла кад рече да су (путујући бродом које је ухватило невреме) у себи већ доживели осуду на смрт...

Опрости због скретања са теме. И још једна опсервација: иако и сам волим авионе и авијацију, неизмерно су ми драге и срцу прирасле ове слике хангара претворених у штале. Онако СФ пост-апокалиптичке сцене, мени са дубљом симболиком - чему су служили и чему треба да служе ти пештерски пашњаци...