Шта је сродна душа....?

[Ayla]

није то питање среће већ свести колико је твоја радост немогућа без других.

 

 

Smjelo je govoriti o potrebi drugih.

Moja svjest... spoznajia  radosti?

Da bi o njoj govorila treba da me poznaješ. Stojim pri tome da nisam prvilegovana bar kada su srodne duše u pitanju. Nisam ih srela osim jedne...tako rekoh. Ima oko mene mnogo dragih bića, ali srodnih duša ne. Ujedno  priznah - možda je do mene (al ko će ga znati )

 

 

не ради то са намером, али ако не проналази ту радосну размену сродности и са другима - деси се само по себи.

 

Radosna razmjena srodnosti?

 

To dođe kao kalkulacija neka...ja tebi osmjeh ti meni osmiijeh - eto smo srodni

Ne. Ja ne trgujem sa tim.

Nema razmjene, samo osjećaj da postoj neko ko ti je srodan, bez kalkulacija, trampe i razmjene.

[Јелина]

Smjelo je govoriti o potrebi drugih.

 

Ево лепог одговора:

 

https://www.pouke.org/forum/topic/28745-%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8/page-14#entry938223

 

 

Radosna razmjena srodnosti? To dođe kao kalkulacija neka..

 

ово си ти поистоветила, иначе нису синоними.

[Ayla]

Ево лепог одговора:   https://www.pouke.org...-14#entry938223

 

Da, jako lijep odgovor, ali ne tvoj.

U svakom slučaju hvala na ovome

 

 

 

ово си ти поистоветила, иначе нису синоними.

 

Ubuduće budi jasnija da ne gubimo vrijeme na tumačenje.

[JESSY]

То је свака она душа где је Христос посреди нас.Јер без Христа смо немоћни да:

осећамо а да нам се не каже како се неко осећа

да чујемо оно што се не каже

да тешимо и насмејане

да бришемо сузе које нису кренуле

да осетимо загрљаје на даљину и ....

 

Несавршени смо и различити и са различитим даровима од Господа.

Осећаји знају да преваре и добронамерне  речи могу звучати и  бити схваћене сасвим супротно...када нема Христа међу нама

facenew22222222

[Јелина]

Da, jako lijep odgovor, ali ne tvoj.

Није проблем да ти дам и мој одговор, мада је овде, онима који су дуже ту, већ и познат. Искуствено сам, а сасвим својом вољом и опредељеношћу, прошла кроз невољу осамљивања и приличне изолације. Једноставно, след неких струја претераног индивидуализма и помањкања спремности да себе дозвољавам другима. У ствари, кад вратим филм, било ми је одувек много важније моје тражење (суштине) него "замајавање" са другима. Тек кад сам напокон пала у недра Божија, схватила сам, од топлине љубави, да су и други исто што и ја. Да се наизглед разликујемо, али да смо саткани од Истог. И то је сазнање учинило да не могу да се зауставим од тог хрљења ка другима.

 

На теми "Плес", која је на први поглед неповезана са овом, даћу ти остатак одговора (само мало касније јер сад журим).

 

 

 

Ubuduće budi jasnija da ne gubimo vrijeme na tumačenje.

не може онај који говори о нечему унапред да зна која све објашњења треба да пружи да би спречио разноликости (па и погрешна) тумачења. Зато разговарамо.

[Ayla]

Није проблем да ти дам и мој одговор, мада је овде, онима који су дуже ту, већ и познат. Искуствено сам, а сасвим својом вољом и опредељеношћу, прошла кроз невољу осамљивања и приличне изолације. Једноставно, след неких струја претераног индивидуализма и помањкања спремности да себе дозвољавам другима. У ствари, кад вратим филм, било ми је одувек много важније моје тражење (суштине) него "замајавање" са другима. Тек кад сам напокон пала у недра Божија, схватила сам, од топлине љубави, да су и други исто што и ја. Да се наизглед разликујемо, али да смо саткани од Истог. И то је сазнање учинило да не могу да се зауставим од тог хрљења ка другима.

 

На теми "Плес", која је на први поглед неповезана са овом, даћу ти остатак одговора (само мало касније јер сад журим).

 

 

 

не може онај који говори о нечему унапред да зна која све објашњења треба да пружи да би спречио разноликости (па и погрешна) тумачења. Зато разговарамо.

Hvala na odgovoru.

Ne bih te više zadržavala...žuriš.

[Srdasce]

Mislim, da sama reč, kaže. Srodnost - znači bliskost. Znači, slični smo. Prepoznajemo se. Osećamo se.

 

Mislim, da te takva osoba uvek štiti kroz život. Da mu je tvoja dobrobit, kao sopstvena. Da su to neke niti, koje su teško objašnjive. Da su to one osobe, da odeš na Mars, i tamo bi se valjda sreli. Ko te bodri u teškim danima, ko se raduje tvojim uspesima. Ko niže  tvoje poraze kao soptvene  i oplakuje ih poput tebe, ko u tvojim pobedama je prvi, da ti osmeh podari jer se raduje sreći tvojoj, kao svojoj. Neko ko na tebe ne da. Ko s tobom prolazi i oluje i mirne luke. Ko s tobom boluje i ozdravlja. Ko s tobom slavi i igra kao malo dete. Na neki čudestan način utisnut , i to sve nekako ide, lagano, spontano. Ko je uvek tu. Ko zajedno s tobom raste, razvija se, a opet je tako svoj i blistav u svojoj posebnosti . Ko te čini boljim čovekom. neko s kim možeš da budeš, baš onakva, kakva si od Boga stvorena. S svim manama i vrlinama. Prve da preokrene u vrline i da te ništa manje ne voli zbog istih, a zbog drugih, da te voli, najviše.  Duša, s kojom možeš da prićaš pet dana, i da ti opet en bude dosadno, jer imate tema za pričanje do u nedogled. Neko, ko će znati prave reči za utehu, prave reči za prekor, ko te nikada neće dovesti u opasnost, iskušenje, ko će na vreme primetiti kada srljaš i ukazati na isto, ko će ti suptilno ukazivati na greške...neko  ko će umeti da zagrli viteški, da najdivnije poljubi. Neko čija reč ima težinu, gde nekako osećaš, da sve biće dobro...s njim.

[Predrag S.]

Nešto najlepše što sam pročitao o bliskosti ili srodnim dušama. Srdašce ima talenat! Ima srce pre svega!

Mislim, da sama reč, kaže. Srodnost - znači bliskost. Znači, slični smo. Prepoznajemo se. Osećamo se.

 

Mislim, da te takva osoba uvek štiti kroz život. Da mu je tvoja dobrobit, kao sopstvena. Da su to neke niti, koje su teško objašnjive. Da su to one osobe, da odeš na Mars, i tamo bi se valjda sreli. Ko te bodri u teškim danima, ko se raduje tvojim uspesima. Ko niže  tvoje poraze kao soptvene  i oplakuje ih poput tebe, ko u tvojim pobedama je prvi, da ti osmeh podari jer se raduje sreći tvojoj, kao svojoj. Neko ko na tebe ne da. Ko s tobom prolazi i oluje i mirne luke. Ko s tobom boluje i ozdravlja. Ko s tobom slavi i igra kao malo dete. Na neki čudestan način utisnut , i to sve nekako ide, lagano, spontano. Ko je uvek tu. Ko zajedno s tobom raste, razvija se, a opet je tako svoj i blistav u svojoj posebnosti . Ko te čini boljim čovekom. neko s kim možeš da budeš, baš onakva, kakva si od Boga stvorena. S svim manama i vrlinama. Prve da preokrene u vrline i da te ništa manje ne voli zbog istih, a zbog drugih, da te voli, najviše.  Duša, s kojom možeš da prićaš pet dana, i da ti opet en bude dosadno, jer imate tema za pričanje do u nedogled. Neko, ko će znati prave reči za utehu, prave reči za prekor, ko te nikada neće dovesti u opasnost, iskušenje, ko će na vreme primetiti kada srljaš i ukazati na isto, ko će ti suptilno ukazivati na greške...neko  ko će umeti da zagrli viteški, da najdivnije poljubi. Neko čija reč ima težinu, gde nekako osećaš, da sve biće dobro...s njim.

 

[Никола Поповић]

moram da priznam da sam malo duze razmisljao sta da napisem ovde... Ovo je definitivno jedna od onih tema za koju mi apetit naglo poraste, medjutim, kad pokusam da slozim misli, one se ne sloze..

Nisam siguran da mogu nekome da dam misljenje, a kamoli odgovor sta je srodna dusa, ili ko je... 

 

Nekako citam sva ova misljenja i pisanija i osecam da smo svi malo zagrezli u ono, to je neko ko MENE razume, ko MENE prihvata, koji je tu uvek za MENE, koji MI cita misli.. (naravno, ovim sto pisem nikog ne prozivam samo naglas razmisljam), ali po meni to nije srodna dusa...

 

Nekako, to bi onda znacilo da srodne duse moraju da postoje samo radi nas, a jako je bitna stvar da i ja mojoj srodnoj dusi budem neko koje NJU prihvata, za koju sam uvek tu, koju osecam bolje od sviju i intuitivno osecam emociju i ponasanje... a nisam siguran koliko ovako udaljeni od sustine i Gospoda mozemo da dostignemo tu reciprocnost osecaja... 

Da bih razumeo u biti, bio tu, prihvatio drugog, ja moram da napustim sebe, da izadjem iz sopstvenih okvira i potpuno se predam, sa punim rizikom da taj neko odustane od deljenja..

Mislim da se samo duse prepoznaju u jednom trenutku i zelim da verujem da je to istina, ali tu nikako ne sme da stane odnos i prihvati se zdravo za gotovo to prepoznavanje. Mi smo gotovo likvidna bica. Moramo da radimo na sebi iznova i iznova i moramo da izlazimo iz sebe kako bi bili srodne duse...

Mozda je zapravo tu i najveci problem jer ne postavljamo pitanje da li sam ja u stanju da budem srodna dusa?!

 

Ne bih da sam partibrejker sada, ali nisam siguran koliko mi mozemo da nadjemo srodne duse onda kada nismo sposobni da to i budemo. Silno zelim da verujem da nisam u pravu. 

[Караконџула]

 

Шта је сродна душа ? 

 

Осјетићеш на вријеме.

Сродна душа се не да описати, јер да се да описати онда бисмо је ми знали и тражити и пронаћи. Овако ... 

[Srdasce]

Nešto najlepše što sam pročitao o bliskosti ili srodnim dušama. Srdašce ima talenat! Ima srce pre svega!

 

Hvala na lepim rečima. Ko sam ja da kažem, da li imam talenat ili ga pak,  nemam? Samo znam da volim da pišem, i da umem da osećam.

 

moram da priznam da sam malo duze razmisljao sta da napisem ovde... Ovo je definitivno jedna od onih tema za koju mi apetit naglo poraste, medjutim, kad pokusam da slozim misli, one se ne sloze..

Nisam siguran da mogu nekome da dam misljenje, a kamoli odgovor sta je srodna dusa, ili ko je... 

 

Nekako citam sva ova misljenja i pisanija i osecam da smo svi malo zagrezli u ono, to je neko ko MENE razume, ko MENE prihvata, koji je tu uvek za MENE, koji MI cita misli.. (naravno, ovim sto pisem nikog ne prozivam samo naglas razmisljam), ali po meni to nije srodna dusa...

 

Nekako, to bi onda znacilo da srodne duse moraju da postoje samo radi nas, a jako je bitna stvar da i ja mojoj srodnoj dusi budem neko koje NJU prihvata, za koju sam uvek tu, koju osecam bolje od sviju i intuitivno osecam emociju i ponasanje... a nisam siguran koliko ovako udaljeni od sustine i Gospoda mozemo da dostignemo tu reciprocnost osecaja... 

Da bih razumeo u biti, bio tu, prihvatio drugog, ja moram da napustim sebe, da izadjem iz sopstvenih okvira i potpuno se predam, sa punim rizikom da taj neko odustane od deljenja..

Mislim da se samo duse prepoznaju u jednom trenutku i zelim da verujem da je to istina, ali tu nikako ne sme da stane odnos i prihvati se zdravo za gotovo to prepoznavanje. Mi smo gotovo likvidna bica. Moramo da radimo na sebi iznova i iznova i moramo da izlazimo iz sebe kako bi bili srodne duse...

Mozda je zapravo tu i najveci problem jer ne postavljamo pitanje da li sam ja u stanju da budem srodna dusa?!

 

Ne bih da sam partibrejker sada, ali nisam siguran koliko mi mozemo da nadjemo srodne duse onda kada nismo sposobni da to i budemo. Silno zelim da verujem da nisam u pravu. 

 

Mislim, da je sjajno, što se Nikola setio ovoga. Ali, Nikola, zar se to ne podrazumeva. Mi pišemo , šta ko misli, da bi taj / ta, možda osećao, radio, itd. Ali i u onoj molitvi, koja je meni najdraža, koju ja lično molim, za srodnu dušu, i stoji: 

 

" Voleti-znaci zaboraviti sebe radi drugog, umreti za sebe da bi se zivelo za drugog. Voleti, ponekad je to bolno jer, zapamti dobro: Voleti - znaci razapinjati sebe za drugog. " 

 

Zar to nije  to, to - nešto, što kažu sveti ljudi? Upravo to, ako mi nismo spremni i sami da se žrtvujemo, da radujemo, da volimo, da stabilno stojimo i dolevamo iskušenjima zarad drugoga, u ime drugoga s njim radi nas kao zajednicu, onda to nije srodnost, i ne može, po meni biti bliskost, ako samo jedan voli, ako samo jedan se trudi.

 

Ja ne znam šta drugi misle, ali verujem negde da se svi na temi, slažemo ili možemo složiti oko toga, da ne možeš zahtevati, očekivati nešto od nkoga, ako nisi i sam/a spremna to da podneseš za nekoga a ovamo bi rado da neko to sve za tebe učini. To mi je kao ono, kada čuješ, e ja bih vernog momka, a ovamo očijuka s kim stigne. Ne, moraš biti odana, pa u drugome gledati tu istu odanost. 

 

Ja duboko verujem da ljudi koji bi sve to da kažem "imaju" u nekome, da i sami moraju biti takvi, u biti svoga bića. 

 

Zar to negde nije i na kraju svih krajeva, krajnje logično? Da sve to moraš i ti sam kao biće, kao i onaj/ oan preko puta tebe, da bi prevazišli sva iskušenja, koja nisu nikako laka, na tom putu. Zato verujem i postoje, da Onaj od gore prosudi, ko tu istinski fejkuje, kao u onom vicu, a ko zaista je spreman na sve to, pa da je sutra Sudnji dan, opet bi isto. A možda je fora u tome, što nekada i sami /e mislimo da smo mi/te koje to možemo da podnesemo a da neko nije vičan tome. A negde se onda sama misao proteže, da čim u tome ne uspevamo, ne uspeva, da smo čas s jedna a čas s druge strane. Nekad je do nas, nekada do drugoga..nebitno šta i kako, možda Božija promisao, sve dok ne bude jedan na jedan..da oboje mogu, žele, hoće, umeju i smeju, zarad onoga drugoga kao da čine zarad sebe. E, tada veriujem da nastupa taj momenat, gde svako gleda u odraz svoj. U nekome. I zove je/ ga - srodnim bićem.

 

Осјетићеш на вријеме.

Сродна душа се не да описати, јер да се да описати онда бисмо је ми знали и тражити и пронаћи. Овако ... 

 

Mislim da je Karakondžula ovo izvrsno, napisao. Osetiš je/ga. Jel se srcem osetite. 

[Драшко]

Она коју кад видиш други или трећи пут у животу доживљаваш као рођену, делите све садржаје душе уз кафу или капућино, на Сави или Бановом Брду

[Караконџула]

Osetiš je/ga. Jel se srcem osetite. 

 

Осјетио сам је - једном. 

Не знам да ли је срце у питању или шта већ (како сам већ раније написао), за мене је то и даље потпуно недефинисано.  

[Дијана.]

Srodna duša je ona s kojom i zbog koje nisi sam na svijetu. Spaja vas ljubav, razumijevanje, srodne ili nadopunjujuće osobine, zajednička shvatanja i vrijednosti ili sličan jad i nevolja. Uz nju lakše dišeš i ljepše postojiš. Uz to neuslovljeno i uzajamno davanje postaješ potpun i cio... Bogu hvala, to bogatstvo uopšte nije ograničeno brojem niti isključivo na (erotskog) partnera - čine ga i članovi porodice, familije, prijatelji, (nebrojeno) više njih...

[Данче*]

Душа душу препозна!