Zašto ste baš vi pravoslavci u pravu?

[Тања1]

Надовезивање на моју претходну поруку:

 

Може се рећи да се има искуство у духовном животу, онда није то самo православац, већ и монах. Али зато и онај ко не живи у манастиру може имати искусног духовника. Али зато Мladen G je најискуснији православац. "Ја pa ja".

[DYNABLASTER]

Mislim da mu ne vredi objasnjavati, jer je temu pokrenuo iz odredjenih motiva koji nisu iskreno saznanje.

 

Kad uzme Sveto Pismo da cita prepoznace dal je istina ili ne.

[Саша од Москве]

Ni to nije garantovano, ako ga čitaš mehanički može da izgleda bez veze, ili van konteksta vremena u kom je nastalo, na šta se poziva... Bilo kakvo površno čitanje ne garantuje spoznaju...

[DYNABLASTER]

Mislio sam na Novi Zavet, a da je smisleno citanje neophodno to se naravno podrazumeva.

[Sidarta]

Надовезивање на моју претходну поруку:

 

Може се рећи да се има искуство у духовном животу, онда није то самo православац, већ и монах. Али зато и онај ко не живи у манастиру може имати искусног духовника. Али зато Мladen G je најискуснији православац. "Ја pa ja".

 

Izvini, ali gde sam ja to rekao-napisao da sam pravoslavac?

[Тања1]

Izvini, ali gde sam ja to rekao-napisao da sam pravoslavac?

 

Zašto je Pravoslavlje naj možeš da osetiš samo ako si pravoslavac. Kažem osetiš jer pravoslavlje nema sistematsku teologiju da te ubeđuje, ne koristi reči da te privuče, ne nameće se, ne osvaja ali deluje.

[Sidarta]

Ако би били љубазни да ми појасните ово "искусни православац". Први пут читам овако нешто, никад пре чула.

 

Зар се искуство не добија кроз сопствене доживљаје?! Важно је направити и разлику између искуства у себи и оног искусва које се ствара када се стави у однос ранијих искустава у интелектуалној обради. Када се каже да су доживљаји и искуство једно исто, то је зато што се обрада готово увек дешава несвесно. Искусто се често ставља насупрот - знању које се стекло кроз разговоре, предавања, у Цркви, васпитање, теолошко образовање, итд, итд. Искуство је знање о себи?!  стечено из јавности, општих појмова и апстракција из свакодневности, заједнице. Моје скромно мишљење.

 

Neko ko je nov u veri, bez mnogo iskustva, još uvek nesiguran ili beži od rasprave ili se fanatično bori da odbrani svoju veru. Mada se češće brani religija, nešto što nije lično već je opšte, što pripada etničkom ili kolektivnom. Neko ko ima iskustva vere na ličnom planu, i ako su ta iskustva prosvetlila njegov um i duh, a njegovo srce ispunila Hristova ljubav, on se neće upuštati u suludo takmičenje i nadmudrivanje čija je vera bolja, jer zna da Hristova ljubav ljubi i grešnike, a kako onda neće pripadnike bilo koje svoje crkve. Kažeš iskustvo nasuprot znanju-pogrešno, iskustvo je preteča znanja, a znanje anticipira iskustvo. Nečije iskustvo se pretvara u znanje , a onda to znanje anticipira nečija druga iskustva.

[Sidarta]

Zašto je Pravoslavlje naj možeš da osetiš samo ako si pravoslavac. Kažem osetiš jer pravoslavlje nema sistematsku teologiju da te ubeđuje, ne koristi reči da te privuče, ne nameće se, ne osvaja ali deluje.

 

Gde tu piše da sam JA pravoslavac?

[markosbg]

 

Православље је, како рече Звонко, једино аутентично Хришћанство. Ми смо Хришћани из разних разлога, а Православни смо зато што је оно једино право и аутентично Хришћанство које вуче своје корене од самог Исуса Христа, апостола, њихових ученика и наследника.... све до данашњих дана.

 

Тема коју си поставио је преширока а ништа конкретно ниси питао.

 

 

 

 

"Сигурно је више људи писало о Исусу" . А одмах затим кажеш:

 

 

 

 

Чекај сад. Договори се прво са собом је ли Исус постојао или није. Ако није како су могли да пишу о Њему. Ако јесте о коме су писали... итд... 

 

Пошто су по теби Јеванђеља невалидна, дај да видимо шта кажу ванбиблијски извори. Да чујемо Јевреје, Римљане... :

 

Гај Корнилије Тацит (Gaius Cornelius Tacitus)

 

Живео између 56. и 117. године АД, Римски сенатор и историчар, пишући о одлуци императора Нерона да оптужи Хришћане за пожар који је уништио Рим 64. године после Христа каже:

“Нерон је свалио кривицу на омрзнуту групу, звану у народу Хришћани. Христос, одакле је та група и добила име, је подвргнут најгорој казни за време владавине Тиберија, коју је извршио Понтије Пилат, и најгоре празноверје, угушено за моменат, појавило се не само у Јудеји, првом извору зла, него чак и у Риму...”

 

Наведени текст:

•  
• Даје потврду о пореклу имена Хришћани а самим тим и о историјском постојању Исуса Христа.
•  
• Говори о Христовом распећу, казни која је у то доба у Римском Царству била најгора могућа казна.
•  
• Потврђује време извршења казне - у време Понтија Пилата.
•  
• Говори о “најгорем празноверју” које се после распећа проширило чак и на Рим. Реч је заправо о Васкрслом Христу, чуду које је за једног многобошца Римљанина, какав је био Тацит, једино тако могло и звучати.
•  

Јосиф Флавије (Josephus Flavius)

 

Живео између 37. и 100. године АД, јеврејски историчар, свештеник, војник и научник. У својој књизи “Јеврејске старине” на четири места спомиње Христа и Хришћане. У 18. књизи, 5. глава, 2. пасус, говори о Јовану Крститељу и Ироду:

“Неки Јевреји мисле да је уништење Иродове војске дошло од Бога, и то праведно, као казна за оно што је урадио Јовану, којег су звали Крститељ: јер га Ирод погуби, њега који беше добар човек, и подстицао код Јевреја врлине, како једни према другима, тако и према Богу, и да дођу на крштење; јер је за њега прање водом било прихватљиво, не да би се одстранили греси, него да би се прочистило тело; под претпоставком да је душа пре тога била прочишћена праведношћу.”

 

У 18. књизи, 3. глави, 3. пасусу говори о Христу: “У то време живеше Исус, мудар човек, уколико га упоште можемо звати човеком. Јер, он је чинио чуда, био је Христ. Када га је Пилат осудио на распеће, они који су га волели нису га напустили. Трећег дана се он појавио оживљен. И племе Хришћана није нестало.”

За овај пасус неки научници кажу да није могао бити написан од стране једног Јеврејина попут Јосифа Флавија, и да је највероватније реч о додавању и преправљању оригиналног текста од стране непознатог Хришћанина, како би се веродостојније представио Христ.

 

У 20. књизи, 19. глава помиње се Јаков, брат Христов, који је осуђен на смрт од стране Јевреја, и каже: “Фестус је био мртав, и Албинус је био све само не на путу; и он оформи групу судија, и изведе пред њих брата Исусовог, кога зваше Христ, чије име беше Јаков, и неке друге; и када их оптужише да су кршили закон, наредише да их каменују...”

Овај навод није под сумњом као претходни.

 

У својим књигама, Јосиф Флавије још помиње и Ананију, високог свештеника који се спомиње и у Делима Апостолским (23,2): “Чим је Албинус стигао у Јерусалим, употребио је све своје везе и пажњу да се одржи мир у земљи, и то уништавањем многих Сикарија. Али, како је високи свештеник Ананије бивао све више славан, и то веома значајно, и имао велики углед и поштовање грађана на видљив начин...”

 

Наведени текст (изостављен онај под сумњом) даје:

•  
• Потврду о животу и раду Јована Крститеља.
•  
• Потврду историјског постојања Исуса Христа, и његовог брата Јакова.
•  
• Потврду о погубљењу Јакова.
•  
• Потврду о постојању и угледу свештеника Ананије.
•  

Плиније Млађи (Caius Plinius Caecilius Secundus)

 

Живео између 62. и 115. године АД, римски сенатор, гувернер Витиније у Малој Азији између 109. и 111. године. У својим писмима императору Трајану, поставља питања о томе како да се опходи према онима који су оптужени да су Хришћани. Појавила се потреба за упуствима, јер су оптуженици припадали свим узрастима, половима и социјалним групама. У тим писмима, између осталог, он даје и информације о Хришћанима:

“Имају навику да се састају на одређеном месту одређеног дана пре свитања, када певају химне Христу као Богу, и везани су одређеним видом заклетве. Никада нису имали зле намере, нису починили никакву превару, крађу или прељубу, никад лагали. Никада нису издали неког ко се поуздао у њих. После су се разилазили, али и поново окупљали да би учествовали у храни, обичној храни, потпуно безазленој.”

 

Наведени текст показује:

•  
• Да су се Хришћани састајали на богослужења у одређено време и одређене дане.
•  
• Да је њихова служба била усмерена на Христа, показујући њихову веру у Његово божанство.
•  
• Да су рани Хришћани имали високе моралне норме следећи Христове заповести.
•  
• Да су се окупљали у вези хране, што указује на Свету Тајну Евхаристије. Додатни доказ да је реч о томе је додатак у коме се та храна назива “безазленом” јер су Хришћани тог времена били оптужени за ритуални канибализам јер су “јели Христово Тело и пили Његову Крв”.
•  

Вавилонски Талмуд

 

Датира између 70. и 500. године АД, колекција јеврејских рабинских списа, у којима постоји неколико рефера у вези Христа. Најпоузданији је део Талмуда који је прикупљен у периоду до 200. године АД, и управо ту налазимо и најзначајније помињање Христа:

“На ноћ Пасхе, Јешу (Yeshu) је обешен. Четрдесет дана пре погубљења, један викар је рекао ‘да ће Он бити каменован јер је упражњавао враџбине и подстицао Израиљ на отпад од вере.’”

 

Наведени текст говори о:

•  
• Јешу, што је изговор Христовог имена на јеврејском језику.
•  
• Вешању уместо о распећу, што на први поглед делује збуњујуће, али је реч само о синониму. Исти израз налазимо и у (Гал. 3,13), (Лука 23,39), а односи се на двојицу лопова који су били распети заједно са Христом.
•  
• Распећу у дан уочи годишњег празника Јевреја – Пасхе.
•  
• Плановима које су јеврејске старешине правиле унапред, и њиховим очекивањима да буде осуђен по њиховом закону на казну каменовањем. Распеће је било казна Римског законика.
•  
• Разлозима за Христово распеће, након оптужби за упражњавање враџбина и подстицања Јевреја на отказивање послушности верским старешинама. Ове оптужбе су потпуно у складу са оптужбама Фарисеја из Јеванђеља (Мат. 12,24). Поред тога, оне су додатни доказ о чудесима које је Христос изводио. Пошто су та чудеса била толико очигледна, нису се могла забашурити, и једини излаз је био да се окарактеришу као враџбине. Оптужбе за подстивцање на отпад од вере су потпуно у складу са оптужбама из Јеванђеља (Лука 23,2-5).
•  

Лукијан (Lucian)

 

Живео између 120. и 180.године АД, Грчки сатиричар такозваног “сребрног доба” Грчког литерарног стваралаштва, рођен на Еуфрату у северној Сирији, у свом делу “Смрт Перегрине”, пише:

“Хришћани обожавају тог човека до данашњих дана, прослављену личност која је успоставила њихове нове обреде, и због тога био погубљен. Убеђени су од стране њиховог законодавца, да су сви браћа, од момента примања Хришћанства, не признају богове Грчке, и обожавају погубљеног мудраца, и живе по Његовим законима.”

 

Наведени текст говори о:

•  
• Христу као човеку кога Хришћани обожавају и прослављају.
•  
• Христу који је увео нове обреде и због тога био погубљен.
•  
• Христу који је започео Хришћанство као нову веру, одбацујући Грчке богове.
•  
• Учењу Христа да су сви људи деца Божја и да треба да љубе једни друге, баш као да су браћа.
•  

Гај Светоније Транквил (Gaius Suetonius Tranquillas)

 

Живео је између 75. и 160. године АД, био је адвокат, књижевник, главни секретар имератора Хадријана. О Христу говори као о римском побуњенику:

“Због тога што су Јевреји Рима узроковали непрестане немире у време побуне Христове (Chrestus), (Клаудије) их је протерао из града.”И даље опет: “После великог пожара у Риму (у време Неронове владавине), казне су такође извршаване на Хришћанима, секти која је упражњавала нова и ђаволска религијска веровања.”

 

Наведени текст говори о:

•  
• Чињеници да је Христово проповедање, страдање и смрт, узроковало немире међу Јеврејима које је сезало чак до Рима.
•  
• Да је Христова мисија сматрана за вид побуне против устаљеног поретка.
•  
• Да су Хришћани сматрани за секту која је проповедала нешто ново, што је сматрано за "ђаволско".
•  

Јер довољно ? Или мислиш да ови нехришћански историчари лажу, или да су на стотине и хиљаде људи дали свој живот и страдали у најстрашнијим мукама за човека у чије се постојање и деловање сумљало... сам размисили...

 

 

 

 

nije baš dovoljno, ali nije loše   Plinije stariji, Seneka mladji i Valerius Maximus su Hristovi savremenici i napisali su desetine knjiga i čak su obilazili istočne rimske kolonije, a nisu zabeležili ni hrišćane ni Isusa.

[markosbg]

To je odlično anketno pitanje, ali da bi izabrao religiju koja ti odgovara morao bi da postaviš još mnogo takvih pitanja, onoliko koliko ima religija na ovom svetu. Ili da nađeš nekoga ko poznaje, ali stvarno poznaje makar najvažnije religije sveta, a ne da ih poznaje onoliko koliko i kako njihove religije govore o drugim religijama. Svako će reći da je njegova religija najistinitija, najtačnija ili najbolja. To je stvar lične vere, verskog fanatizma ili verske ideologije. Da bi se dobio neki odgovor mora se krenuti malo šire, recimo o d svetskih relija uopšte. Jedna prihvaćena podela religija je na Prirodne i Natprirodne religije. Prirodne su sve religije koje su nastale čovekovim posmatranjem sveta i njegovom spoznajom da postoji Jedno Više Biće koje je iznad ovog sveta, koje vlada vidljivim i nevidljivim silama prirode, i da postoji jedna nevidljiva duhovna realnost kroz koju čovek može da komunicira sa nevidljivim bićima i Bićem.To su Šamanizam, Bramanizam, Hinduizam, Budizam, Taoizam, Konfučijanizam, Religije Asteka i Maja, i  razne druge. Judaizam stoji negde između Prirodnih i Nadprirodnih religija. Hrišćanstvo generalno, se smatra za jedinu Nadprirodnu religiju koju je lično Bog doneo na zemlju nadprirodnim rođenjem, zemaljskim delovanjem, smrću na krstu i vaskrsenjem Isusa Hristosa inkarniranog ili ovaploćenog Boga, odnosno sina Božijeg.. Islam se smatra Kvazi religijom jer ne postoji autentična spoznaja Boga već se koriste izvori Iz judaizma i Hrišćanstva i nastao je pod uticaje jedne hrišćanske sekte.

Budizam, Taoizam i Konfučijanizam i nisu nastali kao religije već kao filozofski pogledi na svet, ali su ih ljudi kasnije pretvorili u religije. Sad nedostaje pitanje: Zašto ste baš vi hrišćani u pravu? Kada na to odgovorimo onda možemo i na pitanje: Zašto ste baš vi pravoslavci u pravu?

Zašto su hrišćani u pravu najbolje će ti možda odgovoriti jedan protestant, jer se kod njih neguje i praktikuje evangelizacija, odnosno usmeno i lično svedočenje o ličnoj veri u Isusa  Spasitelja i sina Božijeg. Ako prihvatiš veru u Isusa Hristosa, onda je manje važno kojoj ćeš se hrišćanskoj crkvi ili denominaciji priključiti.

Zašto je Pravoslavlje naj možeš da osetiš samo ako si pravoslavac. Kažem osetiš jer pravoslavlje nema sistematsku teologiju da te ubeđuje, ne koristi reči da te privuče, ne nameće se, ne osvaja ali deluje. Zato ti jedan iskusni pravoslavac neće reći zašto je u pravoslavlje pravu, nego će ti reći: dođi pa vidi.

 

e ovo je za sada najbolji, najkvalitetniji odgovor koji sam pročitao 8086.gif

[grigorije22]

24 istoricara koji ne pominju Isusa 

 

 Getica

Prvo Getica uopće nije povjesničar (istoričar) nego knjiga nepoznatog autora. Getica je povijesna knjiga o Getae plemenima Trakije koji Suidas , Jordanes i Freculphus pripisuju Cassius Diu, dok Philostratus vidi Dia Chrysostoma kao njezinog autora. Knjiga više ne postoji.

Zatim imamo 4 kineska autora koja pišu zvaničnu istoriju dinastije Han:

Liu Xin (50.pr. Kr. – 23. po. Kr.) – Kineski astronom i povjesničar. Umro prije nego što je Isus počeo javno djelovati.

Ban Biao (3. po. Kr. -54. po. Kr.) – kineski povjesničar. Započeo pisati povijesti dinastije Han, nastavio njegov sin, Ban Gu.

Ban Gu (32. po. Kr. – 92. po. Kr.) – kineski povjesničar i pjesnik. Pisao povijest dinastije Han.

Ban Zhao (45. po. Kr. - 116. po. Kr.) – sestra Ban Gua. Završila bratovo i očevo djelo o dinastiji Han. Feministice je ne vole jer zagovara pokornost žene mužu.

Onda slijedi niz istoričara koji su umrli prije Isusa (do 31. godine po Kristu):

Titus Livius (59. pr. Kr. – 17. po. Kr.) – govornik, filozof i povjesničar. Umro puno prije nego što je Isus počeo djelovati. Od njegovih djela sačuvana samo Povijest Rima.

Titus Labienus rimski povjesničar i govornik. Umro prije nego što je Isus počeo djelovati.

Nicolaus iz Damaska je grčki povjesničar i filozof. Rođen je 64. prije Krista, a umro prije nego što je Isus počeo javno djelovati. Niti jedno njegovo djelo nije sačuvano.

Marcus Velleius Paterculus (19. pr. Kr. – 31. po. Kr.). Umire iste godine kad i Isus. Napisao Kompendij povijesti Rima u dva toma koji završava 29. godine. Ne smatraju ga povjesničarom, već dvorskim ljetopiscem.

Imamo i dvojicu koji su umrli svega par godina nakon Isusa:

Valerius Maximus latinski pisac. Ne zna ni kad se rodio, ni umro. Pisao je najkasnije do 37. godine što je svega par godina od Isusove smrti, ali nije bio povjesničar već je napisao zbirku angdota i izreka iz Povijesti Rima. 31. godina tada još nije bila povijest Rima.

Seneka Stariji (54.pr. Kr. – 39. po. Kr.) napisao Povijest Rima, ali budući da je umro nekoliko godina iza Isusa u dubokoj starosti nije ni čuo za Njega.

Onda slijedi niz istoričara od kojih nemamo sačuvano ni jedno djelo:

Aufidius Bassus živio za vrijeme Tiberija i umro otprilike kada i Isus. Niti jedno njegovo djelo nije sačuvano.

Dio Chrysostom (40.-120.) – grčki govornik, filozof, povjesničar i pisac. Sačuvane je 80 njegovih diskursa (Orations). Ni jedno njegovo povijesno djelo nije ostalo sačuvano.

Quintus Curtius Rufus živio u drugoj polovici 1. stoljeća, vjerovatno za vrijeme Klaudija. Niti jedno njegovo djelo nije sačuvano.

Fabius Rusticus je živio u vrijeme Nerona i Klaudija, sredina i druga polovica prvog stoljeća. Nije sačuvano ni jedno njegovo djelo, ali ga spominje Tacit kao izvor, a Tacit spominje Isusa.

Justus iz Tiberijade je židovski povijesničar iz druge polovice 1. stoljeća. Navodno je napisao dva djela, ali ni jedno nije sačuvano.

Marcus Cluvius Rufus rimski konzul, senator, guverner i povjesničar. Niti jedno njegovo djelo nije sačuvano, ali ga spominju Tacit, Josip Flavije i Svetonije koji spominju Isusa.

Mucianus je general , državnik i pisac iz 1. stoljeća. Napravio kolekciju govora i pisama Rimljana iz starijeg razdoblja republike, a pisao je i geografiji Istoka. Ni jedno njegovo djelo nije sačuvano.

Servilius Nonianus je rimski povjesničar. Umro je 59. godine. Niti jedno njegovo djelo nije sačuvano, ne znamo čak ni naslove. Spominju ga Tacit i Plinije mlađi koji pišu o Isusu.

Tu je i Plutarh koji je pisao biografije careva, ali nam nedostaje upravo dio kada opisuje Život Tiberija kada bi eventualno mogao spomenuti Isusa.

Plutarch (46.pr. Kr.- 120. po. Kr.) je bio rimski biograf, povjesničar i esejist. Autor je Života Rimskih careva. Međutim, njegovo djelo o Životu Tiberija (Kao i Nerona) nije sačuvano, već samo fragmenti.

Asconius Pedianus (9. pr. Kr.- 76. po Kr.) rimski gramatičar i povjesničar. Napisao za svoje sinove knjigu govara Cicerona i raznih rimskih pisaca. Osim toga autor je Obrane Vergilija i Rasprave o zdravom i dugom životu. Jedino njegovo povijesno djelo je Život Salustov.

Klaudije (10. pr. Kr. – 54 po. Kr.) je bio rimski car do 41. godine. Napisao je Etruščansku povijest u 20 knjiga i Kartašku povijest u osam knjiga.

[Жедни]

Recimo da ja hoću da se priklonim nekoj od religija. Objasnite mi zašto je baš pravoslavna najbolja i jedina istinita ili šta već? Da li su onda hinduisti u zabludi jer veruju u stotine bogova?

 

Mislim da i pored raznih objašnjenja  nikad nećeš da shvatiš šta je Hrišćanstvo odnosno Pravoslavlje u stvari. Moraćeš sam da ga doživiš. Istinski Pravosalvci ne veruju da je pravosalvlje prava vere, oni vrlo dobro ZNAJU da jeste . Bez imalo sumnje oni pravosalvljem žive. To vredi osetiti. Za tim zaista treba ići sve dok jednoga dana i sam ne shvatiš da istiniti Bog posmatra i čeka naše pokajnje i povratak u njegov zagrljaj.

[zuti car]

Dosao coek da nas nauci pameti . Ne znam sto uopste pokusavate ovakvima da odgovrite i ne shvatam sto su dozvoljene teme ovako postavljene . 

[Ignjatije]

nije baš dovoljno, ali nije loše   Plinije stariji, Seneka mladji i Valerius Maximus su Hristovi savremenici i napisali su desetine knjiga i čak su obilazili istočne rimske kolonije, a nisu zabeležili ni hrišćane ni Isusa.

 

 

Уком су времену живели ти историчари и када су писали своје књиге ? Историчари не бележе све живо из свог времена. Бележе оно што желе и што сматрају за важно. Битно је да су ови забележили Исуса и то је више него довољно.

 

Само постојање апостола, њихових посланица и дела њихових ученика, постојање првих мученика и јеврејска критика Исуса Христа је мислим довољно да се схвати постојање Исуса барем као историјске личности. Заиста је потребно да прочиташ Јеванђеља. Барем једно. Видећеш колико су различита од измишљених прича и бајки. Имаш Исусов родослов, када се родио, где се родио, од кога се родио, за време ког цара се родио... описе реалних места, реалних људи. О испуњеним пророчанствима из Старог Завета о Исусу нећу ни да говорим.

 

Одбацивање Исуса чак и као историјске личности поред свега овога не могу да разумем. Твоје је право у шта ћеш веровати. Али ако си се већ ухватио за нешто онда га барем и проучи мало.

 

Иначе опет чу почети да верујем да си трол...

[cloudking]

Kad uzme Sveto Pismo da cita prepoznace dal je istina ili ne.

Ja sam procitao. Prepoznao sam da nije.