Zašto ste baš vi pravoslavci u pravu?

[Милан М.]

Мо'ш комотно да се придружиш оним паорима што блокирају путеве. Аритметичко-логичка јединица вам је од истог произвођача.

[markosbg]

za Aleksandra Makedonskog postoje validni istorijski spisi, za Isusa se zna samo iz biblije.

[Grizzly Adams]

Марко, ја би на твом месту ипак књиге у шаке да све то лепо проучим.

[dragisa]

nije sve ni u citanju, meni je od puberteta na polici stajala biblija i mali novi zavet, ja malo malo pa procitam ali sve me to uzasno nerviralo i nista nisam shvatao. crkvu i verujuce sam smatrao za umno zaostale ...itd

 

zivotna situacija me naterala na pokajanje i tek sam onda shvatio Istinu a i njegovu rec.

 

i da odgovorim na postavljeno pitanje iz teme: covek se ne priklanja nekoj veri zato sto tako izabere, covek se prepoznaje u veri. prosto ne mogu da zamislim nekoga da je postao vernujuci jer misli da to tako treba. covek pristupa veri zato sto prepoznaje svoju istinu bica u poruci koju vera propoveda.

[DYNABLASTER]

 

i da odgovorim na postavljeno pitanje iz teme: covek se ne priklanja nekoj veri zato sto tako izabere, covek se prepoznaje u veri.

 

Sad ovo otvara nova pitanja, kako to da se mnogi prepoznaju u na primer budizmu, evo upravo videh da mi komsinica meditira sa sve pozama, a pre par meseci drugarica iz srednje me bez ijedne reci izbrisala iz prijatelja zato sto sam joj rekao da se mane toga, znaci ni rec nije rekla samo me obrisala ko da ne postojim. Pa onda posle vidim udala se za nekog naseg sto glumi nekog jogija prosvetljenog oblacka... bas je neka navala, ili da kazem opsada, tih istocnjackih tripova...

[Тања1]

interesantno da nikog nije pogodilo to što Isus nije istorijska ličnost, a to što nisam pročitao jevanđelja je moj smrtni greh :fmqmtx:

 

Православна вера има своју етику у оквиру хришћанске традиције и Светог писма. Да, тврдим да православље изражава општу истину, која је доступна за све нас. Дакле, морате тражити у библијским текстовима (и Јеванђеље). Имате велики број етичких принципа који су описани у Светом писму (Библија). А онда ћете морати ићи мало и на текстове православне традиције засноване на здравом разуму и искуству, јер и она имају увид у, како кажемо, да се православна вера своди на одговорну вероисповест ( све је то помало и живот споља, што је важно - и они други) - Ово је такође и платорма за разговор са људима других вера. Ако би седела са аргументаториским носом у ништа (не)прочитано,  онда не знам како би разговарала са другима, или уопште отворила тему. Наравно, етичке аргументе налазимо и у обичном људском. Саосећање и милосрђе, превасходно из Светог писма.

 

Пазите да не разбијете себи главу.

[dragisa]

eticki principi nemaju veze sa Spasenjem kao porukom Jevandjelja i potpuno su u drugom planu. nesto kao nus-produkt.

[DYNABLASTER]

Evo sustina

 

http://www.youtube.com/watch?v=RaDTWZIXfLU

[Тања1]

eticki principi nemaju veze sa Spasenjem kao porukom Jevandjelja i potpuno su u drugom planu. nesto kao nus-produkt.

 

Према наслову теме у праву. Јасно?

[GeniusAtWork]

interesantno da nikog nije pogodilo to što Isus nije istorijska ličnost

 

 

Ima ovde tema o tome: https://www.pouke.org/forum/topic/16671-isus-hristos-je-postojao/

[Sidarta]

To je odlično anketno pitanje, ali da bi izabrao religiju koja ti odgovara morao bi da postaviš još mnogo takvih pitanja, onoliko koliko ima religija na ovom svetu. Ili da nađeš nekoga ko poznaje, ali stvarno poznaje makar najvažnije religije sveta, a ne da ih poznaje onoliko koliko i kako njihove religije govore o drugim religijama. Svako će reći da je njegova religija najistinitija, najtačnija ili najbolja. To je stvar lične vere, verskog fanatizma ili verske ideologije. Da bi se dobio neki odgovor mora se krenuti malo šire, recimo o d svetskih relija uopšte. Jedna prihvaćena podela religija je na Prirodne i Natprirodne religije. Prirodne su sve religije koje su nastale čovekovim posmatranjem sveta i njegovom spoznajom da postoji Jedno Više Biće koje je iznad ovog sveta, koje vlada vidljivim i nevidljivim silama prirode, i da postoji jedna nevidljiva duhovna realnost kroz koju čovek može da komunicira sa nevidljivim bićima i Bićem.To su Šamanizam, Bramanizam, Hinduizam, Budizam, Taoizam, Konfučijanizam, Religije Asteka i Maja, i  razne druge. Judaizam stoji negde između Prirodnih i Nadprirodnih religija. Hrišćanstvo generalno, se smatra za jedinu Nadprirodnu religiju koju je lično Bog doneo na zemlju nadprirodnim rođenjem, zemaljskim delovanjem, smrću na krstu i vaskrsenjem Isusa Hristosa inkarniranog ili ovaploćenog Boga, odnosno sina Božijeg.. Islam se smatra Kvazi religijom jer ne postoji autentična spoznaja Boga već se koriste izvori Iz judaizma i Hrišćanstva i nastao je pod uticaje jedne hrišćanske sekte.

Budizam, Taoizam i Konfučijanizam i nisu nastali kao religije već kao filozofski pogledi na svet, ali su ih ljudi kasnije pretvorili u religije. Sad nedostaje pitanje: Zašto ste baš vi hrišćani u pravu? Kada na to odgovorimo onda možemo i na pitanje: Zašto ste baš vi pravoslavci u pravu?

Zašto su hrišćani u pravu najbolje će ti možda odgovoriti jedan protestant, jer se kod njih neguje i praktikuje evangelizacija, odnosno usmeno i lično svedočenje o ličnoj veri u Isusa  Spasitelja i sina Božijeg. Ako prihvatiš veru u Isusa Hristosa, onda je manje važno kojoj ćeš se hrišćanskoj crkvi ili denominaciji priključiti.

Zašto je Pravoslavlje naj možeš da osetiš samo ako si pravoslavac. Kažem osetiš jer pravoslavlje nema sistematsku teologiju da te ubeđuje, ne koristi reči da te privuče, ne nameće se, ne osvaja ali deluje. Zato ti jedan iskusni pravoslavac neće reći zašto je u pravoslavlje pravu, nego će ti reći: dođi pa vidi.

[Јевсевије]

crkvu i verujuce sam smatrao za umno zaostale ...

 

По томе би Владета Јеротић био умно заостао, или можда Матеја Бећковић!!?? Јер и они су Црква.

[Тања1]

Zato ti jedan iskusni pravoslavac neće reći zašto je u pravoslavlje pravu, nego će ti reći: dođi pa vidi.

 

Ако би били љубазни да ми појасните ово "искусни православац". Први пут читам овако нешто, никад пре чула.

 

Зар се искуство не добија кроз сопствене доживљаје?! Важно је направити и разлику између искуства у себи и оног искусва које се ствара када се стави у однос ранијих искустава у интелектуалној обради. Када се каже да су доживљаји и искуство једно исто, то је зато што се обрада готово увек дешава несвесно. Искусто се често ставља насупрот - знању које се стекло кроз разговоре, предавања, у Цркви, васпитање, теолошко образовање, итд, итд. Искуство је знање о себи?!  стечено из јавности, општих појмова и апстракција из свакодневности, заједнице. Моје скромно мишљење.

[Јевсевије]

Recimo da ja hoću da se priklonim nekoj od religija. Objasnite mi zašto je baš pravoslavna najbolja i jedina istinita ili šta već? Da li su onda hinduisti u zabludi jer veruju u stotine bogova? ili svi ostali mnogobošci, monoteisti ili budisti koji ne veruju u boga/bogove?

 

Испитуј, тражи, куцај..... Ако искрено тражиш истину, наћи ћеш је. А можда Истина нађе тебе. 

[Ignjatije]

Recimo da ja hoću da se priklonim nekoj od religija. Objasnite mi zašto je baš pravoslavna najbolja i jedina istinita ili šta već? Da li su onda hinduisti u zabludi jer veruju u stotine bogova? ili svi ostali mnogobošci, monoteisti ili budisti koji ne veruju u boga/bogove?

 

 

Православље је, како рече Звонко, једино аутентично Хришћанство. Ми смо Хришћани из разних разлога, а Православни смо зато што је оно једино право и аутентично Хришћанство које вуче своје корене од самог Исуса Христа, апостола, њихових ученика и наследника.... све до данашњих дана.

 

Тема коју си поставио је преширока а ништа конкретно ниси питао.

 

 

nisam, ali ta jevanđelja koja su u ponudi su samo zbirka probranih dela od strane crkve, a sigurno je više ljudi pisalo o Isusu

 

 

"Сигурно је више људи писало о Исусу" . А одмах затим кажеш:

 

 

Mada Isus najverovatnije nije ni istorijska ličnost, pa ta jevanđelja nisu validan istorijski dokument.

 

 

Чекај сад. Договори се прво са собом је ли Исус постојао или није. Ако није како су могли да пишу о Њему. Ако јесте о коме су писали... итд... 

 

Пошто су по теби Јеванђеља невалидна, дај да видимо шта кажу ванбиблијски извори. Да чујемо Јевреје, Римљане... :

 

Гај Корнилије Тацит (Gaius Cornelius Tacitus)

 

Живео између 56. и 117. године АД, Римски сенатор и историчар, пишући о одлуци императора Нерона да оптужи Хришћане за пожар који је уништио Рим 64. године после Христа каже:

“Нерон је свалио кривицу на омрзнуту групу, звану у народу Хришћани. Христос, одакле је та група и добила име, је подвргнут најгорој казни за време владавине Тиберија, коју је извршио Понтије Пилат, и најгоре празноверје, угушено за моменат, појавило се не само у Јудеји, првом извору зла, него чак и у Риму...”

 

Наведени текст:

• Даје потврду о пореклу имена Хришћани а самим тим и о историјском постојању Исуса Христа.
• Говори о Христовом распећу, казни која је у то доба у Римском Царству била најгора могућа казна.
• Потврђује време извршења казне - у време Понтија Пилата.
• Говори о “најгорем празноверју” које се после распећа проширило чак и на Рим. Реч је заправо о Васкрслом Христу, чуду које је за једног многобошца Римљанина, какав је био Тацит, једино тако могло и звучати.

Јосиф Флавије (Josephus Flavius)

 

Живео између 37. и 100. године АД, јеврејски историчар, свештеник, војник и научник. У својој књизи “Јеврејске старине” на четири места спомиње Христа и Хришћане. У 18. књизи, 5. глава, 2. пасус, говори о Јовану Крститељу и Ироду:

“Неки Јевреји мисле да је уништење Иродове војске дошло од Бога, и то праведно, као казна за оно што је урадио Јовану, којег су звали Крститељ: јер га Ирод погуби, њега који беше добар човек, и подстицао код Јевреја врлине, како једни према другима, тако и према Богу, и да дођу на крштење; јер је за њега прање водом било прихватљиво, не да би се одстранили греси, него да би се прочистило тело; под претпоставком да је душа пре тога била прочишћена праведношћу.”

 

У 18. књизи, 3. глави, 3. пасусу говори о Христу: “У то време живеше Исус, мудар човек, уколико га упоште можемо звати човеком. Јер, он је чинио чуда, био је Христ. Када га је Пилат осудио на распеће, они који су га волели нису га напустили. Трећег дана се он појавио оживљен. И племе Хришћана није нестало.”

За овај пасус неки научници кажу да није могао бити написан од стране једног Јеврејина попут Јосифа Флавија, и да је највероватније реч о додавању и преправљању оригиналног текста од стране непознатог Хришћанина, како би се веродостојније представио Христ.

 

У 20. књизи, 19. глава помиње се Јаков, брат Христов, који је осуђен на смрт од стране Јевреја, и каже: “Фестус је био мртав, и Албинус је био све само не на путу; и он оформи групу судија, и изведе пред њих брата Исусовог, кога зваше Христ, чије име беше Јаков, и неке друге; и када их оптужише да су кршили закон, наредише да их каменују...”

Овај навод није под сумњом као претходни.

 

У својим књигама, Јосиф Флавије још помиње и Ананију, високог свештеника који се спомиње и у Делима Апостолским (23,2): “Чим је Албинус стигао у Јерусалим, употребио је све своје везе и пажњу да се одржи мир у земљи, и то уништавањем многих Сикарија. Али, како је високи свештеник Ананије бивао све више славан, и то веома значајно, и имао велики углед и поштовање грађана на видљив начин...”

 

Наведени текст (изостављен онај под сумњом) даје:

• Потврду о животу и раду Јована Крститеља.
• Потврду историјског постојања Исуса Христа, и његовог брата Јакова.
• Потврду о погубљењу Јакова.
• Потврду о постојању и угледу свештеника Ананије.

Плиније Млађи (Caius Plinius Caecilius Secundus)

 

Живео између 62. и 115. године АД, римски сенатор, гувернер Витиније у Малој Азији између 109. и 111. године. У својим писмима императору Трајану, поставља питања о томе како да се опходи према онима који су оптужени да су Хришћани. Појавила се потреба за упуствима, јер су оптуженици припадали свим узрастима, половима и социјалним групама. У тим писмима, између осталог, он даје и информације о Хришћанима:

“Имају навику да се састају на одређеном месту одређеног дана пре свитања, када певају химне Христу као Богу, и везани су одређеним видом заклетве. Никада нису имали зле намере, нису починили никакву превару, крађу или прељубу, никад лагали. Никада нису издали неког ко се поуздао у њих. После су се разилазили, али и поново окупљали да би учествовали у храни, обичној храни, потпуно безазленој.”

 

Наведени текст показује:

• Да су се Хришћани састајали на богослужења у одређено време и одређене дане.
• Да је њихова служба била усмерена на Христа, показујући њихову веру у Његово божанство.
• Да су рани Хришћани имали високе моралне норме следећи Христове заповести.
• Да су се окупљали у вези хране, што указује на Свету Тајну Евхаристије. Додатни доказ да је реч о томе је додатак у коме се та храна назива “безазленом” јер су Хришћани тог времена били оптужени за ритуални канибализам јер су “јели Христово Тело и пили Његову Крв”.

Вавилонски Талмуд

 

Датира између 70. и 500. године АД, колекција јеврејских рабинских списа, у којима постоји неколико рефера у вези Христа. Најпоузданији је део Талмуда који је прикупљен у периоду до 200. године АД, и управо ту налазимо и најзначајније помињање Христа:

“На ноћ Пасхе, Јешу (Yeshu) је обешен. Четрдесет дана пре погубљења, један викар је рекао ‘да ће Он бити каменован јер је упражњавао враџбине и подстицао Израиљ на отпад од вере.’”

 

Наведени текст говори о:

• Јешу, што је изговор Христовог имена на јеврејском језику.
• Вешању уместо о распећу, што на први поглед делује збуњујуће, али је реч само о синониму. Исти израз налазимо и у (Гал. 3,13), (Лука 23,39), а односи се на двојицу лопова који су били распети заједно са Христом.
• Распећу у дан уочи годишњег празника Јевреја – Пасхе.
• Плановима које су јеврејске старешине правиле унапред, и њиховим очекивањима да буде осуђен по њиховом закону на казну каменовањем. Распеће је било казна Римског законика.
• Разлозима за Христово распеће, након оптужби за упражњавање враџбина и подстицања Јевреја на отказивање послушности верским старешинама. Ове оптужбе су потпуно у складу са оптужбама Фарисеја из Јеванђеља (Мат. 12,24). Поред тога, оне су додатни доказ о чудесима које је Христос изводио. Пошто су та чудеса била толико очигледна, нису се могла забашурити, и једини излаз је био да се окарактеришу као враџбине. Оптужбе за подстивцање на отпад од вере су потпуно у складу са оптужбама из Јеванђеља (Лука 23,2-5).

Лукијан (Lucian)

 

Живео између 120. и 180.године АД, Грчки сатиричар такозваног “сребрног доба” Грчког литерарног стваралаштва, рођен на Еуфрату у северној Сирији, у свом делу “Смрт Перегрине”, пише:

“Хришћани обожавају тог човека до данашњих дана, прослављену личност која је успоставила њихове нове обреде, и због тога био погубљен. Убеђени су од стране њиховог законодавца, да су сви браћа, од момента примања Хришћанства, не признају богове Грчке, и обожавају погубљеног мудраца, и живе по Његовим законима.”

 

Наведени текст говори о:

• Христу као човеку кога Хришћани обожавају и прослављају.
• Христу који је увео нове обреде и због тога био погубљен.
• Христу који је започео Хришћанство као нову веру, одбацујући Грчке богове.
• Учењу Христа да су сви људи деца Божја и да треба да љубе једни друге, баш као да су браћа.

Гај Светоније Транквил (Gaius Suetonius Tranquillas)

 

Живео је између 75. и 160. године АД, био је адвокат, књижевник, главни секретар имератора Хадријана. О Христу говори као о римском побуњенику:

“Због тога што су Јевреји Рима узроковали непрестане немире у време побуне Христове (Chrestus), (Клаудије) их је протерао из града.”И даље опет: “После великог пожара у Риму (у време Неронове владавине), казне су такође извршаване на Хришћанима, секти која је упражњавала нова и ђаволска религијска веровања.”

 

Наведени текст говори о:

• Чињеници да је Христово проповедање, страдање и смрт, узроковало немире међу Јеврејима које је сезало чак до Рима.
• Да је Христова мисија сматрана за вид побуне против устаљеног поретка.
• Да су Хришћани сматрани за секту која је проповедала нешто ново, што је сматрано за "ђаволско".

Јер довољно ? Или мислиш да ови нехришћански историчари лажу, или да су на стотине и хиљаде људи дали свој живот и страдали у најстрашнијим мукама за човека у чије се постојање и деловање сумљало... сам размисили...