Na pomolu (ipak) vojna intervencija u Siriji?

[fsa]

Evo kako je o situaciji u Siriji pre više od dve godine pisao Borivoj Erdeljan, čovek koji je više od četrdeset godina novinar, komentator, urednik i dopisnik iz Izraela, Egipta, Grčke i srednje-istočnog regiona:

 

 

Na vratima Damaska

Posle četiri decenije vlasti oca i sina Asada, Hafeza i Bašira, kao da je bura pred vratima Damaska. Nije to još ni tuniski, ni egipatski uraganski vetar, koji je začas oduvao Ben Alija i Hosnija Mubaraka, ni kovitlac nad Libijom, sa nedovršenim uklanjanjem pukovnika Gadafija.

Sirija i njen porodični režim se razlikuju od bliskoistočnih autokratija, porušenih, poljuljanih ili onih koje još strepe od arapske ulice. I posle više desetina mrtvih u u protestima, buntovnici se još uzdržavaju od zahteva za uklanjanje Bašara Asada, ali naboj svakako raste kako se širi krug brutalnog nasilja, siromašnih koncesija vlasti i anemičnog predsedničkog obećanja o ukidanju gotovo poluvekovnog vanrednog stanja, po kome se hapsi bez objašnjenja i robija bez suđenja. Od 1963. Sirijci znaju samo za dvojicu predsednika i to imenovanih na referendumu, bez protivkandidata.

Građani se, ipak, ne odriču ovog režima, iz straha od represije, koju i te kako dobro poznaju, ali i iz bojazni od neizvesne sopstvene sudbine u budućnosti. Istovremeno, kolaps Bašara Asada, preti da opara konce široke regionalne mreže stabilne nestabilnosti. Sirija je već dugo predvidiv neprijatelj, koliko i pouzdan oslonac u potrebama partnera.

Svi razlozi za potres su na broju, kao i drugde u bližem i daljem susedstvu: korupcija, kleptomanska elita, povećanje nezaposlenosti (prvenstveno mladih), ekonomske tegobe približavanja nemilosrdnom liberalnom modelu oslobođenom stege, čvrsta ruka upravljača, manjak demokratskih sloboda. Istovremeno, rečima Ahmada Musalija, profesora političkih nauka uglednog Američkog univerziteta u Bejrutu, „Sirija može da dozira ambicije i dobrim delom igru Irana na bliskoistočnom prostoru, da kontroliše praktične karte Teherana, postupke oba radikalna pokreta pokreta Hezbolaha i Hamasa, vuče konce zapleta i raspleta u Libanu i na zategnutom konopcu sa Izraelom (neukrotiv protivnik bez ispaljenog metka posle Oktobarskog rata 1973), pa bilo koji režim kakve god da je orijentacije neće da ispusti tolike adute“. Damask direktno utiče na čitav taj svežanj vojnih i političkih veština, kontrolisanog nadgledanja terorizma, zapravo bez spoljne kontrole i posebnog uticaja.

Znalci smatraju, navodi Kriščen sajans monitor, da je „Bašar Asad sada pred teškim izborom; da posegne za reformom ili nemilosrdnom silom, a dosadašnje ponašanje upućuje da se vlada dvoumi čemu će se prikloniti“.

Dilema nije samo Bašarova, već - kažu - podela tinja u najužem „dvorskom“ krugu, dobro zaštićena od očiju i ušiju javnosti, kojoj ostaje da nagađa. Na tabeli pariske organizacije Reportera bez granica o slobodi štampe, od 178 zemalja Sirija je u grupi od deset sa dna.

Kao moguća šargarepa pominju se promena vlade, stvarno ukidanje zakona o vanrednom stanju, odlaganje majskih parlamentarnih izbora da bi se korigovao ustav i obaveza da se sprovede nezavisna istraga o sve brojnijim žrtvama nereda. Nasuprot tome, Međunarodna krizna grupa predviđa upotrebu štapa - „porast represije, sa izgledima za nastavak u krvi“.

Posebno osetljiv element u Siriji je religiozna, pa i nacionalna smeša zemlje: većinsko sunitsko građanstvo, ali neprekidna vladavina alavitske manjine - šiitske sekte (šest procenata stanovništva, kome pripadaju Asadi i njihovo okruženje, što im osigurava izuzetnu lojalnost i pouzdanost vojske, tajnih službi i aparata vlasti), zatim postojanje Druza, Kurda, pa i arapske hrišćanske zajednice. Nezadovoljnici pod sadašnjom vlašću, izvesno se veoma pribojavaju da se nađu pod dominacijom sunitske većine (70 odsto) ili, moguće, kao potčinjeni podanici Muslimanske braće, kako je neko jednostavno rekao - „prepušteni vukovima“. Opozicija je usitnjena i dugo usahnula, bila da su joj prvaci u zatvoru ili su dugo proveli iza rešetaka, preslaba je da bi stala na noge.

Građanski aktivista iz Damaska Suher Ataši upozorava da je Sirija godinama „kraljevstvo tišine“, dok Nadim Huri istraživač ljudskih prava iz Bejruta smatra da je „u sirijsku psihu represija režima ugrađena kao čip za upravljanje bespomoćnošću“.

Možda je neočekivan, ali izgleda ne i netačan nalaz stranih posmatrača - kakav je profesor Džošua Landis - da se „mladi ljudi u Siriji dovoljno ponose svojim predsednikom, ma koliko da ne vole sistem i režim, svakako ne korupciju, ali sve to se trude da svale na leđa stare garde oko dovoljno mladog šefa države“. Ali, mnogi se sećaju da je otac Hafez pobunu nezadovoljnih, predvođenih Muslimanskom braćom, 1982. u Hami okončao maskarom dvadesetak hiljada građana i razaranjem grada.

Još stariji znalci Bliskog istoka pominju da je davnijih, pedesetih i šezdesetih godina za obaranje vlasti bila dovoljno bilo da grupa oficira zauzme državnu radio stanicu i pročita proglas. Danas su običaji uveliko drugačiji, pa i postupci koji određuju pobednike i gubitnike.

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/na_vratima_damaska.894.html?news_id=212534

[DYNABLASTER]

SIRIJA

http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=9959:sirija&catid=144:reagovanja&Itemid=123

[grigorije22]

Ruski mediji tvrde da se u Siriji već nalaze raketni sistemi S-300 i ruski vojni stručnjaci  

 

 

Piše: Vladimir Muhin (“Nezavisimaja Gazeta”, Moskva)

 

Dosad je raketni sistem zemlja-vazduh „Buk“ bio glavno sredstvo sirijske armije za PVO.

Vojno-diplomatski izvori potvrdili su za „Nezavisimuju gazetu“ saopštenje londonskog lista „Al’-Kuds al-arabi“ da se ruski raketni sistem S-300 i naši vojni savetnici već nalaze u Siriji. Pri tom je istaknuto da su tokom poslednje dve godine isporuke ove vrste naoružanja PVO u tu zemlju realizovane u najstrožoj tajnosti.

Na sirijskoj teritoriji sada se nalaze sva četiri diviziona sistema S-300, a isporučeni su prema ugovoru potpisanom 2010. godine.

Formacije ovog raketnog sistema su maskirane i raspoređene u regionima u kojima uglavnom živi šiitsko stanovništvo lojalno režimu Bašara Asada. Nije isključeno da je predsednik RF, Vladimir Putin, preneo tu informaciju premijeru Izraela Benjaminu Netanjahuu.

U ovom slučaju Rusija nema tajni pred Izraelom, jer, kako naglašava Ministarstvo inostranih poslova RF, S-300 je odbrambeno oružje i ne podleže embargu na isporuku naoružanja Siriji.

Saopštenja o mogućim isporukama ruskih sredstava PVO u Siriju počela su da se pojavljuju u stranim medijima od novembra 2011. g., iako je očigledno da su isporuke aktivirane u poslednjih pola godine od kada je rusko vojno-pomorsko prisustvo u Sredozemlju konstantno i kada su veliki desantni brodovi Crnomorske, Baltičke i Severne flote počeli da izvode čarter-plovidbe u sirijsku luku Tartus.

Po oceni eksperata, za prevoz jednog diviziona S-300 dovoljna su tri velika desantna broda.

Vredna pažnje je činjenica da su se saopštenja o isporukama S-300 Damasku pojavila pošto je Izrael početkom maja 2013. bombardovao nekoliko objekata u Siriji i kada su zapadne države počele da predlažu da se formiraju humanitarni koridori i uvede zona zabrane letenja iznad te zemlje.

Rukovodilac volonterske informativne agencije Anna-news, Marat Musin, čiji dopisnici dve godine konstantno rade u borbenom rasporedu sirijske armije, ne smatra takva saopštenja za „informativno zastrašivanje iz Moskve“.

„Postoji velika verovatnoća da su S-300 već u Siriji“ – izjavio je Musin za „NG“. Po njegovim rečima, Moskva je tokom poslednjih godina pružala aktivnu vojno-tehničku pomoć Damasku.

Pored ostalog modernizovala je mnoge sirijske sisteme PVO, koji su isporučeni još u vreme SSSR-a (S-125, „Pečora“, „BUK“ i tsl.) i izvela njihova testiranja. Ali, po njegovom mišljenju, „problem nije toliko u broju protivvazdušnih sredstava, koliko u njihovoj stručnoj primeni“.

On smatra mogućim da se u sirijskim formacijama PVO nalaze ruski vojni savetnici.

Sasvim je moguće da će oni najviše biti prisutni u formacijama S-300, budući da rad sa takvim komplikovanim sistemima zahteva značajne veštine i znanja, a obuka sirijskih stručnjaka za rad na njima, prema nekim izvorima, počela je tek u decembru 2012.

Pukovnik Vladimir Popov, koji je dugo vremena služio u jedinicama PVO, smatra da je malo verovatno da će Izrael pokušati da uništi S-300 na sirijskoj teritoriji, jer bi to bio javni akt agresije. Mada, on takođe smatra da će Izraelci nišaniti S-300 snagama opozicije.

„I kad bi ih se dočepali, bojovnici ne bi mogli da primene S-300, zato postoji verovatnoća da bi jednostavno uništili te komplikovane protivavionske sisteme. Zbog toga – smatra on, pozicije PVO i ruskih vojnih savetnika treba pojačano obezbeđivati“

Sovjetska vojna istorija ima iskustvo u realnim borbenim dejstvima PVO u obezbeđivanju vazdušne odbrane Sirije.

Po sećanjima predsednika Saveza vojnih veterana Sirije, Valerija Anisimova, godine 1983-1984. pod maskom turista u Tartus su dostavljena dva sovjetska puka raketnih protivavionskih sistema kompletirana sa ZRS S-200 „za uzajamno delovanje sa snagama i sredstvima PVO Sirijske Arapske Republike (SAR). Ti pukovi su aktivno učestvovali u odbijanju napada izraelske avijacije po trupama SAR“. Po informaciji Anisimova, „u dometu su tada bili Liban, Izrael, Jordan i akvatorija Sredozemnog mora“.

Moguće je da će takvu zonu dometa imati PVO Sirije i pošto budu u stanju pripravnosti ruski sistemi S-300, čiji radijus dejstva iznosi od 75-150 kilometara. Zaista, imaju čega da se plaše Izrael i nosači aviona SAD, koji dežuraju pored obala Sirije.(Fakti.org)

 

 

[Guest]

среда, 04. сеп 2013, 00:25 -> 12:51

Сирија, Руси долазе

 

Америка на корак до почетка акције против Сирије.

Џон Кери Асада упоредио са Хитлером и Садамом Хусеином.

Напад на Сирију би могао да изазове још крвопролића, упозорио Бан Кимун.

Русија би могла да подржи резолуцију УН којом би се одобрила интервенција у Сирији, уколико се докаже употреба хемијског оружја, каже Владимир Путин.

Руска ракетна крстарица упућена у источни Медитеран.

[Тања1]

 

среда, 04. сеп 2013, 00:25 -> 12:51

Сирија, Руси долазе

 

Русија би могла да подржи резолуцију УН којом би се одобрила интервенција у Сирији, уколико се докаже употреба хемијског оружја, каже Владимир Путин.

Руска ракетна крстарица упућена у источни Медитеран.

 

 

Да, али каже се да докази треба да буду апсолутно убедљиви, сигурни, а не као  овај видео смешан, аматерски.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Да, али каже се да докази треба да буду апсолутно убедљиви, сигурни, а не као  овај видео смешан, аматерски.

 

Nemaju ga. Rusi su lepo i fino dobronamerno rekli Amerima: Dosta bre vise!

[Guest]

SAD: Odobren nacrt, 60 dana napada

Izvor: Tanjug

Vašington -- Lideri spoljnopolitičkog Odbora američkog Senata su postigli dogovor o nacrtu odobrenja primene vojne sile protiv Sirije.

 

(Beta, arhiva)

 

 

Tako je otvoren put za glasanje o njemu na sastanku Odbora u sredu. Ako nacrt odobrenja usvoji Odbor, on će posle toga biti poslat Senatu na glasanje 9. septembra.

Predstavnički dom takođe mora da usvoji sopstvenu verziju vojnog odobrenja, nakon toga bi se uskladile verzije oba doma parlamenta i predate Obami na potpisivanje.

U nacrtu ograničenog odobrenja vojne sile Odbora Senata, u koji je uvid imao Rojters, ustanovljen je limit od 60 dana za američku vojnu akciju u Siriji, uz mogućnost produženja za 30 dana, a u zavisnosti od situacije.

Američki senator Džon Mek Kejn, dugogodišnji zagovornik vojne intervencije u Siriji, uhvaćen je kako igra poker na svom mobilnom telefonu za vreme govora najviših zvaničnika američke administracije tokom jednog od najvažnijih pretresa u Kongresu u ovoj godini. Fotografija dokazuje kako Mek Kejn igra poker na svom Ajfonu tokom rasprave o tome da li senatori treba da daju pristanak predsedniku Baraku Obami za bombardovanje Sirije zbog upotrebe hemijskog naoružanja. Mek Kejn je preko Tvitera reagovao sarkastično rečima “skandal”, nakon što je “Vašington post” postavio fotografiju na svom sajtu. “Uhvaćen tokom igre igrice na Ajfonu usled tročasovne sednice Senata – najgore od svega izgubio sam”, napisao je Mek Kejn. Koliko god volim da slušam velikom pažnjom izjave svojih kolega tokom tri i po sata, povremeno mi malo dosadi pa sam pribegao pokeru”, kazao je Mek Kejn SI-EN-EN-u. Najgore od svega je što sam izgubio hiljade dolara u ovoj igri, dodao je nekadašnji kandidat republikanaca za predsednika SAD, pojasnivši da se radilo o “novcu za igrice”.

 

 

Obama je, podseća AP, najavio da će tražiti odobrenje za vojne napade na Siriju zbog napada za koji SAD tvrde da je u njemu korišćen bojni otrov sarin i da je poginulo najmanje 1.429 civila.

Ta odluka priprema teren za najvažnije glasanje o spoljnoj politici u Kongresu od rata u Iraku, a glasanje bi moglo biti održano kada se poslanici vrate sa letnje pauze, koja treba da se završi 9. septembra, navodi američka novinska agencija.

Prema kompromisnom sporazumu koji su postigli predsedavajući Odbora za međunarodne odnose u američkom Senatu Robert Menendez (demokrata) i republikanski senator Bob Korker, u nacrt je uvrštena odredba o zabrani kopnene ofanzive na Siriju.

U nacrtu se traži od Obame da se konsultuje sa odborima za spoljne poslove i Senata i Predstavničkog doma i podnese strategiju za pregovaranje o političkom rešenju sirijskog konflikta, uključujući sve oblike pomoći pobunjenicima koji se bore protiv sirijskog režima.

Taj uslov je tražilo nekoliko senatora, među njima i uticajni republikanac Džon Mekejn.

Ukoliko Obama želi da produži odobrenje vojne intervencije, on za to može jednokratno tražiti još 30 dana i to u roku ne kasnije od pet dana pre isticanja prvobitnog roka od 60 dana.

"Zajedno smo zauzeli pravac akcije koja odobrava predsedniku da može da angažuje snage kao odgovor na zločinačku upotrebu hemijskog oružja u Siriji protiv sopstvenog naroda. Odobrenje je ograničeno vremenski i garantuje da oružene snage SAD neće biti angažovane u kopnenoj ofanzivi u Siriji", naveo je Menendez u saopštenju.

Odbor Predstavničkog doma za oružane snage danas u podne po lokalnom vremenu održaće sastanak na kojem će učestvovati državni sekretar Džon Keri, sekretar za odbranu Čak Hejgel i šef združenog štaba general Martin Dempsi. Sva trojica su govorili i juče pred Odborom za spoljne poslove Senata.

[gavrosaurus]

Невероватно је да ће због пара сви политичари света, све нације, сви народи ћутати или одмахнути главом, гледати "своја посла" или погнути леђа док ће неки свет у Сирији страшно да страда, да буде убијан, мучен и растурен, где им је већ наметнут крвави и бесмислени грађански рат.

Таква је ова цивилизација постала, то је свет лицемерја, дехуманизованости, хладно место без Бога и љубави, без икаквог разумевања.

Језиво је, још један народ је прокажен, држава им уништена и апсолутно никог није брига осим шачице нас (такође прокажених, губаваца модерног доба) који смо искусили слично а који се и сами вероватно никад нећемо опоравити од "милосрдних анђела".

Шта се ово дешава, за име Бога милога... Где је нестало памети и како да је повратимо? Хоће ли се ико одважити да стане на пут овој апокалиптичкој тиранији?

[DYNABLASTER]

Pre ili kasnije biva karambol, dodje mu na isto jel pre ili kasnije... tako je receno da se mora zbiti.

Ovaj zivot, ovo stanje je samo treptaj oka, nakon cega sledi vecnost.

[Млађони]

Sa druge strane, sa Izraelom imamo savezništvo. Nemojmo po starom običaju da saveznicima stalno padamo u leđa.. Naravno, tu je i Rusija, i ona nam je saveznik, to je malo nezgodno. Zbog toga, bolje je da malo razmislimo..

 

Rusija nas je uvek odvlacila od stranih saveznika. Ne znam jel si pazljivo citao onog Sudiju ali lepo je objasnio kako Rusi uvek kada pruzimo ruku zapadu naprave neku havariju ovde da se ta ruka odmah vrati nazad.

[DYNABLASTER]

Saveznik nam moze biti samo onaj koji radi dobro, a onaj koji podrzava zlikovce ne moze nam biti saveznik, sa takima moze eventualno samo poslovno i nista vise.

[Grizzly Adams]

[Милан М.]

Saveznik nam moze biti samo onaj koji radi dobro

 

Амин, брате, само што таквих немамо.

[DYNABLASTER]

Bolje i da nemamo, nego da imamo lazove.

[obi-wan]

Yes. Tako smo oterali sve saveznike, i onda kad su nam trebali, niko nije bio tu da nas podrži.

Da podsetim, Izrael je došao i pružio nam je ruku kad su nam je skoro svi, osim Rusije, odbijali. Sirija to nije. Između Sirije i Izraela jasno je da Izrael mora da ima prednost. Problematično je jedino ako dođe do sukoba Rusija vs. Izrael, ovde najbolje ostati neutralan.

 

Sta li ti ovde pricas, Boze me prosti...