Ситне лажи крупних (и ситних) банки

[Иван Недић]

Покрећем ову тему подстакнут конкретном ситуацијом у "Рајфајзен банци" чији сам вишегодишњи задовољни корисник, међутим од чијих радника повремено долазе ситне, шибицарске лажи у форми прећуткивања. С обзиром да сам чуо мноштво сличних искустава са другим банкама, тема се односи на све њих.

Сам поседујем динарски жиро-рачун у истој без икаквих додатака (картице и сл.), који ме месечно кошта 150 динара. Недавно је и моја супруга отворила рачун, и ту почиње прича.

Приликом отварања рачуна у експозитури на Карабурми радница нам је рекла да је цена месечног одржавања пакета 250 динара, и да у ту цену, поред основног рачуна, улазе две "Visa" картице. Упитао сам како то да основни пакет кошта 250 динара, ако пакет који ја имам већ годинама кошта 150. Радница је затражила број мог рачуна, проверила у систему и рекла ми да сам у забуни - мој пакет такође кошта 250 динара. Ово је била прва откривена лаж, коју сам установио на основу редовног листинга - плаћам не 250, већ 150 динара, као што сам и мислио.

Пре неколико дана извадили смо те две наводно бесплатне "Visa" картице, и установили да, према потписаном уговору (који ако покушате да прочитате радник вас по правилу дискретно пожурује, показујући вам неколико пута прстом место за потпис - као да сте дебил па не видите), оне коштају још по додатних 40 динара месечно (дакле укупно 80), на име "осигурања у случају губљења, оштете, крађе", при чему је осигурана сума свега неких хиљаду евра, ако се не варам.

И сад испада да рачун кошта не 250, већ 330 динара месечно.

Нису то неке паре. Није у томе поента. Поента је управо у том, како рекох, шибицарству, које, једноставно, вређа.

Каква су ваша искуства? Има ли банки које су у овом погледу поштене?

[DYNABLASTER]

Kakav si u malom, takav si u velikom.

[Милан Б]

Када сам узимао стамбени кредит, један од мојих услова које сам желео да испуним јесте да могу да понесем кући бланко примерак уговора о кредиту и да га натенане ишчитам. Нећете веровати колико банака не дозвољава својим клијентима да прочитају уговор пре потписивања.

Ови код којих сам узео кредит су ми дали да га прочитам, и нисам био пресрећан садржајем, али сам барем имао представу шта потписујем.

 

Генерално све банке имају пословни модел који се заснива на неинформисаности клијента, као и свесној манипулацији информацијама које су доступне клијенту ради што лакше продаје. Притисак на раднике у банкама је катастрофалан, битно је само продати и сваког месеца испунити квоту.

 

Морам и један виц да испричам...

Умру истовремено лопов, адвокат и банкар - и нормално, сва тројица одмах оду у пакао. И ђаво им каже, момци ево дајем вам прилику да позовете телефоном кога год желите, али знајте да ћу вам наплатити позиве по нашој, пакленој тарифи.

И назове лопов ове своје колеге лопове, прозборио коју реч - свега 5 минута и кад је завршио разговор, ђаво каже да мора да плати 1000 евра за разговор. После њега назове адвокат своје колеге адвокате и прича једно пола сата, кад је завршио разговор, ђаво каже 5000 евра треба да плати. На крају банкар назове своје колеге банкаре и прича сат времена, два сата, три сата и када је коначно завршио разговор, ђаво каже да треба да плати 5 евра.

Кад су то чули лопов и адвокат, одмах скочише и побунише се како је њима онако скупо наплатио а банкару овако мало. Тада им ђаво каже: шта је момци, нисте чули за локални позив?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja sam im uzeo koliko sam mogao i sad se vadim na neuracunljivost.

[Милан М.]

Када сам узимао стамбени кредит, један од мојих услова које сам желео да испуним јесте да могу да понесем кући бланко примерак уговора о кредиту и да га натенане ишчитам. Нећете веровати колико банака не дозвољава својим клијентима да прочитају уговор пре потписивања.

Ови код којих сам узео кредит су ми дали да га прочитам, и нисам био пресрећан садржајем, али сам барем имао представу шта потписујем.

 

Одлична идеја. Не могу да верујем да то не дозвољавају.

Да смо мало свеснији народ, а не овце, дигли би буку и бојкотовали банку. Довољно је једну банку избојкотовати и подићи велику, медијску прашину, остале би саме попустиле.

Осим, ако им то није део неке корпоративне стратегије на међународном нивоу. Мада, сумњам.

[Grizzly Adams]

Правило бр. 1

 

Не узимај кредите. Кредит се узима само за бизнис - када ће ти донети више пара него што си дужан. Ако баш мораш да узмеш, не позајмљуј више него што имаш на рачуну.

 

Правило бр. 2

 

Узима се само кредит са фиксном каматом, никако променљивом. Није битно што камата у почетку изгледа већа. Важно је да знаш тачно колико си дужан.

 

Правило бр. 3

 

Сваки уговор треба обавезно прочитати и разумети у потпуности. Исплати се и да платиш неког адвоката или слично да ти помогне. Ако ти не дају да прочиташ уговор окренеш се и одеш.

[Juan Valdez]

Не узимај кредите. Кредит се узима само за бизнис - када ће ти донети више пара него што си дужан. Ако баш мораш да узмеш, не позајмљуј више него што имаш на рачуну.

 

А на коју фору онда да купиш ауто? О евентуалном стану да и не говорим... 

 

Узима се само кредит са фиксном каматом, никако променљивом. Није битно што камата у почетку изгледа већа. Важно је да знаш тачно колико си дужан.

 

А како да предвидиш како ће да се крећу валуте? Пола Србије узело кредит у францима и сад им рата већа него плата...

 

Сваки уговор треба обавезно прочитати и разумети у потпуности. Исплати се и да платиш неког адвоката или слично да ти помогне. Ако ти не дају да прочиташ уговор окренеш се и одеш.

 

У Србији немаш где да се окренеш и да одеш. Свуда је исто.

[Милан М.]

А на коју фору онда да купиш ауто?

 

Ја баш исто о томе размишљам. И схватио сам да је јевтинији такси.

 

За чега је потребан ауто?

 

Куповина - то могу и пешке или бициклом.

Путовања - незгодно је са децом ићи аутобусом, али за сада могу да позајмим од родитеља аутомобил.

Одласци код лекара - такси (300 дин повратна

Возикање по граду - за ово је незамењиво

 

Ко нема пара за ауто, не мора да га има и готово.

[Grizzly Adams]

А на коју фору онда да купиш ауто? О евентуалном стану да и не говорим...

 

Зависи који ауто. Сакупи 1000 евра па купи југа...

 

У суштини банке се играју са нашом похлепом. Њима је циљ да те што више задуже и да им читав живот враћаш са каматом. Твој циљ је супротан. Само је тешко одолети искушењу...

[Juan Valdez]

Ја баш исто о томе размишљам. И схватио сам да је јевтинији такси.

 

За чега је потребан ауто?

 

Куповина - то могу и пешке или бициклом.

Путовања - незгодно је са децом ићи аутобусом, али за сада могу да позајмим од родитеља аутомобил.

Одласци код лекара - такси (300 дин повратна

Возикање по граду - за ово је незамењиво

 

Ко нема пара за ауто, не мора да га има и готово.

 

Зависи где живиш и шта радиш. Не можеш према себи да судиш. У Београду одласци код лекара таксијем могу да буду 2000 (повратна), па и више. Економски је куповина најисплативија ако повремено одеш у мегамаркет и накупујеш све  што ти треба. То не можеш пешке или бициклом. А тамо где Звонко живи без аута не можеш да урадиш апсолутно ништа.

[Grizzly Adams]

Ма није лако, неке ствари су и немогуће. Ту се слажемо. Само сам хтео да нагласим неке принципе које је битно имати на уму када доносимо одлуке. Јер је боље мало теже живети сада него касније упасти у велике проблеме...

[Juan Valdez]

Зависи који ауто. Сакупи 1000 евра па купи југа...

 

У суштини банке се играју са нашом похлепом. Њима је циљ да те што више задуже и да им читав живот враћаш са каматом. Твој циљ је супротан. Само је тешко одолети искушењу...

 

Сакупи хиљаду евра... Ћутаћу.

 

Не говорим о похлепи, него о неким свакодневним стварима. Сигурно нећу да узмем кредит да бих купио јахту. Али ајде плати сутра ћерки студије на иоле бољем универзитету, без да се задужиш (само немој да ми одговориш са ”шта ће јој универзитет”, то је губљење времена). Можда и имаш довољно за то, не знам баш колико си тежак, али не дај Боже да се разболиш озбиљно, све што имаш ти не би било довољно.

[Grizzly Adams]

That's life. It sucks.

[Juan Valdez]

Yap. Једини излаз је да постанеш милијунаш.

[Милан М.]

Зависи где живиш и шта радиш. Не можеш према себи да судиш. У Београду одласци код лекара таксијем могу да буду 2000 (повратна), па и више. Економски је куповина најисплативија ако повремено одеш у мегамаркет и накупујеш све  што ти треба. То не можеш пешке или бициклом. А тамо где Звонко живи без аута не можеш да урадиш апсолутно ништа.

 

Па израчунај колико пута идеш код лекара, колико пута у маркет и колико ћеш уштедети. Мислим да одлазак код лекара у просеку кошта колико регистрација и гориво. Значи, ако можеш да уштедиш 2000 евра у маркету, онда ти се исплати да купиш ауто.

 

Данас сам баш гледао аутокредите. Отприлике је ситуација таква да ако узмеш кредит од 8к евра, после 7 година отплате вратићеш око 10к у најбољем случају.

За стан од 50к се за 30 година плати око 80к. Скупо, брате...

Има да ми пукне једаред и да се одметнем у централну или источну Србију, саградим кућу од блата, и главна делатност да ми буде узгајање хране за сопствене потребе. Лети још и скупљаш дрва за зиму. Зими окупим дечурлију око огњишта и учим их да пишу, штапом по прашини. Аз, буки, вједи...