Jump to content

Словенско-Латински, сличности


Препоручена порука

 

...одакле толико заједничких корена између словенских језика и латинског, ако је тачно да је временски јаз измећу Римљана и Словена тако велики. По званчној историји као што сте вероватно упознати латински језик је почео да се квари и опада са падом Западног римског царства у петом веку, а васкрсао је у доба ренесансе. По званичној историји Словени су на овим просторима у седмом веку. Ако прихватимо да је Рим наставо у осмом веку пне. имамо јаз од најмање 1400 година. Овоме можемо додати и најмање 500 година од одвајања народа који су начинили Римску империју и латински језик од индоевропског стабла. Добија се временска разлика од најмање 1900 година. Толика врменска разлика у којој два језика немају никакав додир никако се не слаже са тако великим бројем сличних речи измећу словенских и латинскиог језика.

 

 

 

Stvarno?huh.gif Ja ovo prvi put čujem. Zanimljivo. Koliki procenat reči u srpskom vuče korene iz latinskog?

 

 

 

Не ради се о томе да српске речи имају корене из латинског, већ су корени речи заједнички.

Један од најлепших примера је наш глагол видети. На латинском је то vido.

Промена глагола јесам кроз лица је следећи

Једнина:

Ја (је)сам - sum (у македонском се каже ја сум)

Ти (је)си - es

Он (је)stе - est

Множина:

Ми (је)смо - sumus

Ви (је)сте - estis

Они (јесу) - sunt

Е се у словенским језицима претвара у је (нпр у руском се увек тако и чита). Приметићеш да се и положај слова т баш лепо поклапа, осим код sunt, али у старословенском и данашњем руском се треће лице множине увек завршава са т, тако да ово и није нека разлика. На пример код нас је они иду, а у старословенском и руском они идут.

Ми бисмо по логици, ако прихватимо званичну историју, требали да будем много ближи германским

језицима, али очигледно нисмо.

Даље седам падежа имају и латински и српски језик.

Одсуство члана у оба језика. Члан је неизбежан у германским и неким романским језицима.

Упитна заменица латинског Quo настала је као и све упитне заменице индоевропских језика од протоиндоевропског Кво, које се узгред и даље користи у источној Србији. Наша упитна заменица је Ко као што је свима познато. Ко и Quo су врло слични мора се признати, мада за наше Ко кажу да је настало од Кто, што ми делује мање вероватно него да је настало директно од Кво.

Мишљења сам да је Кто пре настало спајањем речи ко и то, јер се у неким словенским језицима тако и  даље граде неодређене заменице, нпр у руском неко се каже кто-то

Постоји још примера али ово су јако интересантни јер чине структуру самог језика.

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=349.0

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Meni pa opet "čudna" ta Vizantija, sve više stičem utisak da su Grci falsifikovali istoriju i da je Vizantija bila slovensko carstvo, ajd da ne kažem Srba da ne ispadne da sam "deretićevac".

Istorije je svugde problem pa i kod nas. Veliko je pitanje kada su Grci uspeli da smuljaju to. I dan danas Grci imaju slovenske komplekse. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Izgleda da je zbog ovog:

 

One third of the vocabulary of the Germanic languages is not of Indo-European origin.  The stress of words is primarily on the first syllable, and several vowel shifts separate the Germanic languages from other Indo-European languages.  Originally, there were three numbers (singular, plural, dual), three genders (masculine, feminine, neuter), and four noun cases (nominative, accusative, dative, genitive) but these only remain in German (minus the dual) and Icelandic.

 

 

link

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Npr,na latinskom se hleb kaže "panem! ,a na Srpskom se nekada za svež hleb govorilo-panja!

U južnoj srbiji se koristi reč KVO koja ima potpuno isto značenje kao latiska zamenica Quo,tj.šta ili gde.

 

Aj' da vidim dokle će ovo da ide pre nego reknem nešto ozbiljno  :0102_laugh:

Doćiće Dan Kada Dan Neće Doći

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...