Мит о страним инвестицијама

[Crveni Baron]

Сам си одговорио на своје питање...

 

 

Pa ako mislis na to da su banke ustvari produzena ruka drzave onda jeste. Banke to i jesu, nisu nezavisne organizacije vec deo finansijskog sistema neke drzave i ne mogu se posmatrati kao bilo koji drugi privredni subjekt.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

"Nacionalnost" banke je vise nego bitna jer banke iako idu za tim da "zarade" nisu isto sto i bravarska radiomica koja takodje ide za zaradom. Jer banke svoj "repromaterijal" ne kupuju na slobodnom trzistu vec su ogranicene na drzavu koja ih finansira iz primarne emisije novca. I jos pride bravarske radionice ne idu na iso mesto za repromaterijal. Poredjenje banaka i bilo koje druge delatnosti nema smisla. Jer na primer drzava ne garantuje ni za jednu stolarsku radionicu dok za banke garantuje...

Mislis na stamparije.....   

[Grizzly Adams]

И у томе је проблем. Банке би требало да буду фирме као и свака друга и да са државом немају никакве везе.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

И у томе је проблем. Банке би требало да буду фирме као и свака друга и да са државом немају никакве везе.

One to i jesu..ali spekulantske mesetarske firme ciji je jedini cilj da coveka vezu za sebe i da mu sisaju krv do kraja zivota.....da budes duznicki rob...

[Grizzly Adams]

Нису баш, Барон је у праву да су банке "продужена рука државе", тј. централне банке. И то је у ствари главни проблем са банкарским системом и финансијским институцијама данас. Само људи не разумеју да нису проблем банке саме по себи, него чињеница да су у спрези са државом. Као и увек...

[ego]

Nisam siguran odakle autoru ideja da su neophodne domaće, male banke tj. zašto bi one napravile nekakvu razliku... cilj banaka nije da "prate preduzetnike i pronalaze rešenja za njihove probleme"... cilj banaka (i malih i velikih) je da zarade novac.

 

Нико не ради за сам новац, то је пуко средство размене, већ да оствари жеље срца свога, према њима ће и усмеравати зарађено. А да би зарадио неком пружа корисну услугу, прави производ илити решава неки проблем, барем би тако требало да буде.

[Crveni Baron]

Нису баш, Барон је у праву да су банке "продужена рука државе", тј. централне банке. И то је у ствари главни проблем са банкарским системом и финансијским институцијама данас. Само људи не разумеју да нису проблем банке саме по себи, него чињеница да су у спрези са државом. Као и увек...

 

 

Pa banke ne treba posmatrati kao firme vec vise kao recimo poresku sluzbu ili opstinu ili nesto slicno.i 

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Нису баш, Барон је у праву да су банке "продужена рука државе", тј. централне банке. И то је у ствари главни проблем са банкарским системом и финансијским институцијама данас. Само људи не разумеју да нису проблем банке саме по себи, него чињеница да су у спрези са државом. Као и увек...

Najveci problem sa bankarskim sistemom sto on nije u sluzbi gradjana vec da gradjani budu u sluzbi sistema.....centralna bnka je drzavna institucija koja odredjuje pravila i propise poslovanja,izdaje licence,prpisuju referentnu kamatnu stopu i slicno....poslovnu politiku banke vode privatno krseci sve moguce i nemoguce propise....tipa kad potpisujes ugovor o kreditu ono najvaznije ti usitne do zla boga....ko kad stave cenu uvecanu bez pdv..a sa pdv mala da ce oci da ti ispadnu dok vidis koliko je.....i onda ubace varijabilna kamata stopa,obracun u evrima i sve detalje izostave i ovci ponude na potpisivanje i posle drzava treba da spasava.....

[Crveni Baron]

Najveci problem sa bankarskim sistemom sto on nije u sluzbi gradjana vec da gradjani budu u sluzbi sistema.....centralna bnka je drzavna institucija koja odredjuje pravila i propise poslovanja,izdaje licence,prpisuju referentnu kamatnu stopu i slicno....poslovnu politiku banke vode privatno krseci sve moguce i nemoguce propise....tipa kad potpisujes ugovor o kreditu ono najvaznije ti usitne do zla boga....ko kad stave cenu uvecanu bez pdv..a sa pdv mala da ce oci da ti ispadnu dok vidis koliko je.....i onda ubace varijabilna kamata stopa,obracun u evrima i sve detalje izostave i ovci ponude na potpisivanje i posle drzava treba da spasava.....

 

 

Najveci problem i tajna svega je da ljudi trebaju da shvate da narod i drzava nisu suoprotstavljene strane, strane u sukobu, vec bi trebali da deluju skladno, harmonicno i da idu ka jednom cilju. 

 

Narodi koji su to shvatili, nemci, svedjani itd su prosperitetni i napredni, to su bogate nacije.

[ego]

The Wörgl Experiment: Austria (1932-1933)

Године 1932, у време велике економске кризе, аустријски градић Воргел (Wörgl) је, притиснут великом беспарицом и незапосленошћу, успешно извео својеврстан експеримент емитујући своју локалну валуту. Базирана на радовима економисте Силвиа Гесела (Silvio Gesell) с почетка 20. века и дизајнирана са намером да стимулише локалну економију, нова валута је омогућила локалном становништву да се запосли, и уједно инспирисала многе друге локалне заједнице да крену истим путем, све док читав експеримент није изненада прекинут на интервенцију Аустријске Централне банке 1933. Прича која следи се односи на ово аустријско монетарно чудо.

Када је Михаел Унтергугенбергер (Michael Unterguggenberger, 1884-1936) изабран за градоначелника Воргела, сам градић је имао 500 незапослених, плус 1000 у околним селима. Око 200 породица је било без пребијене паре. Постојећи новац је убрзано нестајао из руку радничке класе и нагомилавао се код неколицине одабраних који убирају камате (читајте: банкара) без да га враћају у оптицај. Градоначелник необично дугог презимена (како га је назвао професор Фишер са америчког Јејл универзитета) је стицајем околности био упознат са радовима Силвиа Гесела и одлучио је да их тестира.

Градоначелник је имао подужу листу пројеката: поплочавање улица, изградња водовода, озелењавање градских површина и сл. Многи људи су били спремни и способни да обаве те послове, али је градски буџет био ограничен на свега 40.000 аустријских шилинга положених у локалној банци, што је било недовољно за све те послове и раднике.

Уместо да потроши 40.000 шилинга на први пројекат, градоначелник је одлучио да новац остави у банци као гаранцију за издавање локалне валуте у једнакој против вредности. Локални новац се штампао у облику признаница на које су се периодично лепиле маркице (о њиховој сврси мало касније). Такав локални новац је потом употребљен за плаћање првог у низу пројеката. Обратите пажњу, новац је пуштен у оптицај једноставним плаћањем за извршену противуслугу, а не позајмљивањем. Интересантно, назив локалне валуте је такође био „шилинг“, али је изглед новчанице био другачији, са посебним простором предвиђеним за маркице. Како је изгледала, можете видети на овом линку: http://www.mindcontagion.org/worgl/worglmoney.html

Која је била сврха маркица? Кратко речено да спрече губитак вредности новца. Унапред је одређено да локална валута сваког месеца губи 1% номиналне вредности, како би се дестимулисало њено тезаурисање, односно да би се убрзала циркулација новца. Нико није луд да гомила новац, ако он полако, али сигурно губи номиналну вредност. То се могло спречити куповином посебних маркица у градској кући и њиховим лепљењем на новчанице, али је свима било далеко исплативије да добијени новац брзо потроше, омогућавајући тако брзу циркулацију новца, што је аутоматски утицало на повећану ликвидност и креирање радних места. Новац је коришћен и за плаћање локалних пореза.

Воргел је био први град у Аустрији који се ефикасно изборио са проблемом екстремне незапослености и тзв. „оскудице усред обиља“. Не само да су поплочали улице, изградили водовод и све друге пројекте са списка градоначелника, него су саграђене и нове куће, скијашке скакаонице и мостови, са поносно истакнутим натписом: „Овај мост је изграђен са нашим сопственим Слободним новцем (eng. Debt-free money). Шест околних села је копирало овај систем, од којих је једно изградило и јавни базен. Чак је и француски премијер, Едуард Даладијер, одлучио да посети и лично види то „аустријско чудо“.

Веома је важно разумети да је главнина нових радних места креирана не као директна последица градоначелникових пројеката (они су само послужили као иницијална каписла), него као резултат слободне и оптималне циркулације локалне валуте, након што су је људи ангажовани на градским инфраструктурним пројектима потрошили, односно предали даље у руке својим суграђанима, купујући локалну робу и услуге. Свака јединица локалне валуте је креирала 12 до 14 пута већу запосленост него званична валута (под контролом банкара, прим. преводиоца) која је циркулисала паралелно са њом.

Воргел експеримент је био толико успешан, да је почео масовно да се копира. Најпре у суседном граду Kirchbichl у јануару 1933. У јуну исте године, градоначелник Унтергугенбергер је сазвао састанак са представницима 170 градова и села широм Аустрије. Убрзо је 200 аустријских градова пожелело да копира овај новчани систем. Међутим, централна банка Аустрије се тада успаничила и одлучила да одбрани монопол банкара да само они креирају новац и то уз камату. Људи су тужили централну банку, али су изгубили случај у новембру 1933. Затим су отишли пред аустријски Врховни суд, и поново изгубили. Након тога, постало је криминално дело у Аустрији издавати локалне и сличне валуте. У таквим околностима, током припајања Немачкој 1938, велики део популације је прихватио Адолфа Хитлера као свог економског и политичког спасиоца. Остало је добро позната историја...

Извор:

http://www.lietaer.com/2010/03/the-worgl-experiment/

http://www.mindcontagion.org/worgl/worgl2.html

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Najveci problem i tajna svega je da ljudi trebaju da shvate da narod i drzava nisu suoprotstavljene strane, strane u sukobu, vec bi trebali da deluju skladno, harmonicno i da idu ka jednom cilju. 

 

Narodi koji su to shvatili, nemci, svedjani itd su prosperitetni i napredni, to su bogate nacije.

Pa cilj je valjda stabilna i jaka drzava i gradjani koji zadovoljno zive u njoj......

[Crveni Baron]

Која је била сврха маркица? Кратко речено да спрече губитак вредности новца. Унапред је одређено да локална валута сваког месеца губи 1% номиналне вредности, како би се дестимулисало њено тезаурисање, односно да би се убрзала циркулација новца. Нико није луд да гомила новац, ако он полако, али сигурно губи номиналну вредност. То се могло спречити куповином посебних маркица у градској кући и њиховим лепљењем на новчанице, али је свима било далеко исплативије да добијени новац брзо потроше, омогућавајући тако брзу циркулацију новца, што је аутоматски утицало на повећану ликвидност и креирање радних места. Новац је коришћен и за плаћање локалних пореза.

 

Obde je objasnjena inflacija i njena dobrobit za ekonomiju. 

[Crveni Baron]

The Wörgl Experiment: Austria (1932-1933)

Године 1932, у време велике економске кризе, аустријски градић Воргел (Wörgl) је, притиснут великом беспарицом и незапосленошћу, успешно извео својеврстан експеримент емитујући своју локалну валуту. Базирана на радовима економисте Силвиа Гесела (Silvio Gesell) с почетка 20. века и дизајнирана са намером да стимулише локалну економију, нова валута је омогућила локалном становништву да се запосли, и уједно инспирисала многе друге локалне заједнице да крену истим путем, све док читав експеримент није изненада прекинут на интервенцију Аустријске Централне банке 1933. Прича која следи се односи на ово аустријско монетарно чудо.

Када је Михаел Унтергугенбергер (Michael Unterguggenberger, 1884-1936) изабран за градоначелника Воргела, сам градић је имао 500 незапослених, плус 1000 у околним селима. Око 200 породица је било без пребијене паре. Постојећи новац је убрзано нестајао из руку радничке класе и нагомилавао се код неколицине одабраних који убирају камате (читајте: банкара) без да га враћају у оптицај. Градоначелник необично дугог презимена (како га је назвао професор Фишер са америчког Јејл универзитета) је стицајем околности био упознат са радовима Силвиа Гесела и одлучио је да их тестира.

Градоначелник је имао подужу листу пројеката: поплочавање улица, изградња водовода, озелењавање градских површина и сл. Многи људи су били спремни и способни да обаве те послове, али је градски буџет био ограничен на свега 40.000 аустријских шилинга положених у локалној банци, што је било недовољно за све те послове и раднике.

Уместо да потроши 40.000 шилинга на први пројекат, градоначелник је одлучио да новац остави у банци као гаранцију за издавање локалне валуте у једнакој против вредности. Локални новац се штампао у облику признаница на које су се периодично лепиле маркице (о њиховој сврси мало касније). Такав локални новац је потом употребљен за плаћање првог у низу пројеката. Обратите пажњу, новац је пуштен у оптицај једноставним плаћањем за извршену противуслугу, а не позајмљивањем. Интересантно, назив локалне валуте је такође био „шилинг“, али је изглед новчанице био другачији, са посебним простором предвиђеним за маркице. Како је изгледала, можете видети на овом линку: http://www.mindcontagion.org/worgl/worglmoney.html

Која је била сврха маркица? Кратко речено да спрече губитак вредности новца. Унапред је одређено да локална валута сваког месеца губи 1% номиналне вредности, како би се дестимулисало њено тезаурисање, односно да би се убрзала циркулација новца. Нико није луд да гомила новац, ако он полако, али сигурно губи номиналну вредност. То се могло спречити куповином посебних маркица у градској кући и њиховим лепљењем на новчанице, али је свима било далеко исплативије да добијени новац брзо потроше, омогућавајући тако брзу циркулацију новца, што је аутоматски утицало на повећану ликвидност и креирање радних места. Новац је коришћен и за плаћање локалних пореза.

Воргел је био први град у Аустрији који се ефикасно изборио са проблемом екстремне незапослености и тзв. „оскудице усред обиља“. Не само да су поплочали улице, изградили водовод и све друге пројекте са списка градоначелника, него су саграђене и нове куће, скијашке скакаонице и мостови, са поносно истакнутим натписом: „Овај мост је изграђен са нашим сопственим Слободним новцем (eng. Debt-free money). Шест околних села је копирало овај систем, од којих је једно изградило и јавни базен. Чак је и француски премијер, Едуард Даладијер, одлучио да посети и лично види то „аустријско чудо“.

Веома је важно разумети да је главнина нових радних места креирана не као директна последица градоначелникових пројеката (они су само послужили као иницијална каписла), него као резултат слободне и оптималне циркулације локалне валуте, након што су је људи ангажовани на градским инфраструктурним пројектима потрошили, односно предали даље у руке својим суграђанима, купујући локалну робу и услуге. Свака јединица локалне валуте је креирала 12 до 14 пута већу запосленост него званична валута (под контролом банкара, прим. преводиоца) која је циркулисала паралелно са њом.

Воргел експеримент је био толико успешан, да је почео масовно да се копира. Најпре у суседном граду Kirchbichl у јануару 1933. У јуну исте године, градоначелник Унтергугенбергер је сазвао састанак са представницима 170 градова и села широм Аустрије. Убрзо је 200 аустријских градова пожелело да копира овај новчани систем. Међутим, централна банка Аустрије се тада успаничила и одлучила да одбрани монопол банкара да само они креирају новац и то уз камату. Људи су тужили централну банку, али су изгубили случај у новембру 1933. Затим су отишли пред аустријски Врховни суд, и поново изгубили. Након тога, постало је криминално дело у Аустрији издавати локалне и сличне валуте. У таквим околностима, током припајања Немачкој 1938, велики део популације је прихватио Адолфа Хитлера као свог економског и политичког спасиоца. Остало је добро позната историја...

Извор:

http://www.lietaer.com/2010/03/the-worgl-experiment/

http://www.mindcontagion.org/worgl/worgl2.html

 

 

Ovaj eksperiment , ukoliko je u to vreme u austriji novac imao zlatnu osnovu, samo pokazuje dobrobit koju donosi papirni novac i inflacija. naravno umerena.

 

A o bankama ne govori nista osim da je taj gradic Wörgl imao svoju "centralnu banku" na lokalnom nivou.

[Grizzly Adams]

Najveci problem sa bankarskim sistemom sto on nije u sluzbi gradjana vec da gradjani budu u sluzbi sistema.....centralna bnka je drzavna institucija koja odredjuje pravila i propise poslovanja,izdaje licence,prpisuju referentnu kamatnu stopu i slicno....poslovnu politiku banke vode privatno krseci sve moguce i nemoguce propise....tipa kad potpisujes ugovor o kreditu ono najvaznije ti usitne do zla boga....ko kad stave cenu uvecanu bez pdv..a sa pdv mala da ce oci da ti ispadnu dok vidis koliko je.....i onda ubace varijabilna kamata stopa,obracun u evrima i sve detalje izostave i ovci ponude na potpisivanje i posle drzava treba da spasava.....

 

Највећи проблем је што централна банка манипулише новцем па се то онда преноси кроз банкарски систем, али то је мало дужа тема.

 

А што се уговора тиче - читај пре него што потпишеш. Нема шта ту неко да те "спасава". Све што добровољно прихватиш дужан си да испуниш. Нико те не тера да потпишеш.

[Grizzly Adams]

Ovaj eksperiment , ukoliko je u to vreme u austriji novac imao slatnu osnovu, samo pokazuje dobrobit koju donosi papirni novac i inflacija. naravno umerena.

 

Не, него показује да када се грађани на било који начин ослободе ваше "јаке државе" и диктатуре централне банке да могу да живе, раде и стварају без проблема.