19 начина да будеш потпуни медиокритет

[ego]

19 НАЧИНА ДА БУДЕШ ПОТПУНИ МЕДИОКРИТЕТ

 

Обавезно прихвати све што ти други говоре без критичког промишљања.

Окружи се људима који мисле као и ти.

Не истичи се у друштву ни по коју цијену.

Немој се отиснути у свијет далеко од породичног дома.

Пронађи нормалан посао.

Све што радиш ради као што и остали раде.

Упиши факултет јер ти је неко рекао да ти треба диплома, а не зато што желиш да нешто научиш.

Вјеруј када ти неко каже да ствари мораш радити само на одређен начин.

Задужи се до гуше и отплаћуј кредит сљедећих 30 година.

Потроши све што зарадиш или још боље – потроши више него што зарадиш.

Троши новац на ствари које ти не требају, али ће импресионирати друге.

Купуј ствари јер ће ти то помоћи да се осјећаш боље.

Ради на послу који не волиш цијели свој живот.

Када нешто крене наопако не пропусти прилику да окривиш неког другог.

Никад не прихватај одговорност.

Када у нечему не успијеш, донеси одлуку да никад више не покушаваш.

Умјесто да покушаш ријешити велике проблеме, фокусирај се на непродуктиван рад који сви примјећују.

Никад не доводи у питање особе с ауторитетом.

Никад немој бити извор другачијег мишљења.

[JESSY]

ево још мало карактеристика.....

 

- Član je političke stranke.
- Završio je neki fakultet.
- Nikada se u osnovnoj i srednjoj školi nije naročito isticao. Dobar deo drugova iz odeljenja ga se ne seća.
- Potpuno je nekompetentan i nikada nije radio iole ozbiljan posao, a o rukovođenju, privatnom biznisu i sličnim stvarima da i ne govorimo.
- Učlanio se u političku stranku da bi dobio posao ili zato što je video/čuo da je neko od toga dobro profitirao.
- Radio je na terenu „za stranku“ slepo izvršavajući naloge šefova, čak i kada je znao da su oni duboko pogrešni.
- Došao je do pozicije uglavnom tako što je umeo u pravom momentu da ćuti i da digne ruku za onoga za koga je trebalo.
- Slatkorečiv je prema nadređenima i uvek se trudi da im ugodi.
- Glorifikuje odluke i postupke nadređenih.
- Kompletan svoj život bazira na stranačkim kontaktima i vezama.
- Javno govori da mu je ideologija na prvom mestu, a u praksi gleda da namiri sebe i svoje interese na svaki moguć način.
- Voli da kadrira.
- Stvara armiju ljudi zavisnih od njega.
- Svesno se okružuje još glupljima i nesposobnijima, kako bi, u poređenju s njima, ispadao pametan i sposoban.
- Panično se boji bilo koga iole pametnog ili sposobnog.
- Čim se dočepa svog delića vlasti, zatvara krug i ne dozvoljava nikome, osim već pomenutih glupljih i nesposobnijih, da u taj krug uđe.
- Pred šefovima uglavnom ćuti ili ponavlja ono što bi oni želeli da čuju, dok prema podređenima nastupa kao nepobitni autoritet i neretko ih šikanira ili zloupotrebljava, kako bi objasnio zašto nešto ne može da se uradi.
- Kada ga neko od nadređenih „zamoli“ da im nešto učini, slepo to izvršava.
- Zapošljava isključivo članove stranke i nikako ne voli kada mora da raspiše konkurs ili javni poziv.
- Trudi se da ne upada u oči po rezultatima i da nikako ne bude najbolji, ali ni najgori u svom poslu.
- Čak i članove stranke kojoj pripada, a koji nisu u njegovom krugu, posmatra se kao potencijalne neprijatelje.
- Uplašen za svoju poziciju, pokušava da diskredituje i derogira svakoga ko bi iole krenuo da se penje na političkoj lestvici.
- Ima dobar auto i sat.
- Lepo se oblači i nosi.
- Voli da ide na „fensi“ mesta ili u kafane, gde se povremeno bahati sa stranačkim drugarima.
- Nije spreman ni na kakve duboke rezove i suštinske promene, pozivajući se na procedure i postojanje sistema, iako taj sistem ne daje rezultate.
- Uglavnom se obogati za par godina vršenja javne funkcije.

 

M. Selaković

[JESSY]

...на жалост, живимо у времену и земљи са пуно оваквих људи.....

 

најтужније је што такви људи одлучују о нашим судбинама.....

[Биљана]

Окружи се људима који мисле као и ти.

 

Јоооооој колико оваквих има на форуму................ку-куууууууу

 

          

[keka]

Јоооооој колико оваквих има на форуму................ку-куууууууу

 

          

mislis- koliko nas je ovakvih 

[Gordana .]

Заправо, у већини ставки нема ничег лошег.

[Deki992]

Pa ovako se danas napreduje po tzv korporacijskim firmama.Krenes od neke sitnije uloge i onda se uvlacis sto vise mozes svojim nadredjenima.Kako napredujes na lestvici,tako si sve bahatiji prema starim kolegama koji su sada ispod tebe.Najvise volis da se izivljavas nad spremacicama,portirima i slicno,drzeci im predavanja o sistemu ponasanja i uceci ih kako da postuju "bitna" pravila,ne dozvoljavaju im nikakav prigovor pod pretnjom otkazom iako si u sustini gluplji od bar 50 posto njih.Uz sve to,ugojis se jedno 20,30 kg od tezine sa kojom si poceo da radis.

Naravno,nista od ovoga nisam pisao iz glave...

[Биљана]

mislis- koliko nas je ovakvih 

Не, не мислим то! 

[ego]

Уђите на уска врата, јер су широка врата и широк је пут који воде у пропаст, и много их је који туда иду; али су уска врата и тесан је пут који воде у живот, и мало их је који их налазе.
Матеј 7:13-14

 

[Crveni Baron]

19 НАЧИНА ДА БУДЕШ ПОТПУНИ МЕДИОКРИТЕТ

 

Обавезно прихвати све што ти други говоре без критичког промишљања.

Окружи се људима који мисле као и ти.

Не истичи се у друштву ни по коју цијену.

Немој се отиснути у свијет далеко од породичног дома.

Пронађи нормалан посао.

Све што радиш ради као што и остали раде.

Упиши факултет јер ти је неко рекао да ти треба диплома, а не зато што желиш да нешто научиш.

Вјеруј када ти неко каже да ствари мораш радити само на одређен начин.

Задужи се до гуше и отплаћуј кредит сљедећих 30 година.

Потроши све што зарадиш или још боље – потроши више него што зарадиш.

Троши новац на ствари које ти не требају, али ће импресионирати друге.

Купуј ствари јер ће ти то помоћи да се осјећаш боље.

Ради на послу који не волиш цијели свој живот.

Када нешто крене наопако не пропусти прилику да окривиш неког другог.

Никад не прихватај одговорност.

Када у нечему не успијеш, донеси одлуку да никад више не покушаваш.

Умјесто да покушаш ријешити велике проблеме, фокусирај се на непродуктиван рад који сви примјећују.

Никад не доводи у питање особе с ауторитетом.

Никад немој бити извор другачијег мишљења.

 

 

Ja sam, ne slusajuci savet iz prve tacke, zakljucio da je ostatak gomila gluposti.

[ego]

Епитаф за медиокритета

Ових дана, што у разноразним писанијама, што по мојим колумнама, провлачи се ријеч медиокритет. А ријечи, као ријечи, имају свој живот. Некад вас преузму и саме направе тему. Како су ме прогонили медиокритети, ко су они, јесам ли ја један од њих? Пуно питања...Ваља ми почети.

 

Недавно ми је, читајући не претјерано питак текст о филозофској антропологији, сива маса меморисала једну мисао Герда Хафнера, коју ћу парафразирати. Он је истражујући историју одрастања човјека посебно акцентирао дјетињство. Хафнер каже, како су сви клинци са 6 година генијалци, а са 15 обични медиокритети.

Е, сад, ово се може чинити као прегруба дефиниција једног од најпризнатијих антрополога, али и није.

Ако прихватимо основну теорију да су медиокритети средња средина средине, осредњост као таква, да су то људи који се по дефиницији слажу са свим и свачим, а све зарад конформитета својих малих живота и живота најмилијих, нисмо далеко од питања, како се постаје медиокритет и зашто уопште стварамо медиокритете?

Угрубо би рекли да се у дјетињству креира овакава јединка, а све зарад њене квази-сигурности.

Шестогодишњи дјечарац, вољен и пажен од својих родитеља, на креацију подстицан, сасвим сигурно доласком у први разред са собом носи читав један свијет маште и игре, индивидуалног и специфичног начина борбе са реалношћу и уникатног рјешавања проблема. Први калуп у којег га околина гура је унификација општости. Од дјетета се захтијева униформисана машта. Обликује се у свима нам познатим бајкама, баснама, скаскама... На почетку школовања познавање фабуларности Ивице и Марице, Пепељуге, Трноружице, представља ствар опште културе. Али не само то. Клинац признаје легитимно постојање 7 патуљака, никако 3 или 10. Одрећи се 7 патуљака и измаштати неког новог, само свог, представља гријех, који и учитељ и вршњачка група санкционише. Друштво стимулише малишана, који може да репетира неко знање.

Тако се утабава пут за будуће признавање трочланог предсједника, Обора као таквог и непромјењиве стварности уопште.

Родитељи и школски систем чине страховиту грешку у овом периоду. Можемо је назвати и злоупотребом дјечије меморије и отворености. Можда је најбољи примјер учење страних језика. Дијете, на задовољство родитеља, фамилије и учитеља, просто упија нпр. енглески језик. Убрзани развој говорног апарата, као и одличан слух постају огромне предности у учењу и репродуковању гласовних група, њиховој артикулацији и беспријекорно тачном акценту и дијалекту, иначе непознате и апстрактне групе ријечи. Дијете, попут кикирикијем награђиваног папагаја, учи и репродукује...Ново и ново...Једино, поставља се питање, чему то?

Одрасли, ваљда у свемогућем егоизму, сматрају како шестогодишњаку још није вријеме да сазна због чега наизуст учи ове апстрактуме. А, кад сазна, све ће му се само казати. Или неће? Или ће већ бити ушрафљени дио аморфне масе?

Мирне душе могу рећи како је десетогодишњак већ завршио и оформио научен, туђи, систем маште, маштања, као и иреалне форме постојања. У тим сферама већ живе Дједа Мраз(ком1), Сњегуљица, Црвенкапа, Трноружица, Штрумфови, Шрек, Трансформерси те остала камарила супер и мање суперхероја. Измаштана одавно по комерцијалним филмским студијима диљем свијета, написана одавно у дјелима великих свјетских скупљача митова и легенди. Дјетету евентуално остаје да се у својој најдубљој интими повјерава невидљивом другу, да се дружи са антропоморфном декицом, да прича наоколо о великом ходајућем дрвећу са којим ноћима лута...Чак и тад ови ултимативни гестови индивидуализације наилазе на осуду средине. Тако се и оно мало зрнаца генијалности једноставно се затомљује. Тако су се родитељи побринули за прве дјечије кораке у сигурност. И отворили му широм врата у свијет медиокритета. Пут до пакла ипак је поплочан најбољим намјерама. То ће, на жалост, велики број дјеце схватити 20-30 година послије кад се на њих сруче праве егзистенцијалне кризе. И духовне и материјалне.

Дјевојчице ће имати узор у бјесомучној Барби-куји, која ће им уз мајку бити најбоља пријатељица, од силних рестрикционих дијета до куповине тона непотребних ствари. Тако маме својим ћеркама кроз симбол пластичне сподобице објашњавају оно што су њима мајке и мајке њихових мајки хиљадама година вербално преносиле: ,,Ћерко, најважније за тебе и твоје потомство је да се добро удаш!“

Дјечаци се идентификују са суперхеројима, татом и татиним пријатељима. Полако им се провлачи прича о тзв. мушком ексклузивитету. Од спорта, до аутомобила, камповања и ситних, одобрених грубости. Оно што је некад рјешавало племенско вијеће стараца данас раде кредитне картице и новац. Дјечачићи ће најбоље и најбрже ријештити свој едипални комплекс компетицијом са оцем. А најжешће такмичарско поље је мушкост. Мушкост је ринг, гдје су понекад и ударци испод појаса могући, пожељни чак. Друштвено је верификована борба све док се води на релацији отац-син. Мушко си, учиш, тучеш се, штедиш, шта год, а све да би зарадио. Новац је моћ и послушност, а родитељи те воле и поштују моћног и послушног. Млада јединка је спремна да прихвати нове еуторитете саме по себи.

Врхунски и неспорни земаљски ауторитет су вође и очеви нације. Њих опонашају родитељи, а дјеца по аутоматизму имитирају своје родитеље. Друштво и поготово држава као суперструктура, подржаће ову борбу јер, логично је да нова генерација поданика мора побиједити своје очеве и продужити природно стање.

Чист дарвинизам на дијелу, умотан у станиол неолибералног капитализма. Певртљива, али смјерна дјевојка и моћан али послушан младић, спремни су да руку под руку свечано уђу у Обоски средњи слој климоглаваца.

Држава као апстрактна категорија настоји остати непромијењена, неокрњена. Она је битно непотистички настројена. Од праскозорја до данас. Нараво да је некад власт ишла буквално по породичном стаблу са оца на сина, но ни данас се није нешто промијенило. Оно што се жаргонски зове ,,друштво подједнаких шанси“, представља заправо ,,друштво једнаких шанси у оквиру своје друштвене групе“.

А клинци већ до 15. године савршено добро знају којој друштвеној групи припадају. Макар и подсвјесно, али знају. Породица, школа, вршњачке заједнице, медији, већ су га итекако припремили. Припремили и добрано обманули.

Флоскула ,,Знање је моћ“ није ништа друго до незавршена реченица са којом се млади пубертетлија сусреће. Од Рамзеса II до Лењина, од очева америчке нације до Стива Џобса, ова поштапалица имала је никад не изговорен наставак ,,све док је то у мом (државном, приватном) интересу“.

И у зори новог дана његово величанство медиокритет је створен!

Тинејџер је постао човјек. Све око њега заједно са њим је испрограмирана покретна трака. Факултет, посао, жена, дјеца, партија, родбина, викенди, радне седмице, роштиљање, биоскоп, одмор, пензија, унучићи, болест и смрт. Тако треба живот проживјети! Тако треба пренијети свој генетски потенцијал! Суштинске разлике између имагинарног Матрикса и реализоване стварности нема. Кратак је и добро утабан пут од породилишта на Паприковцу до гробља на сусједном брду.

Оно што је у Матриксу батерија-човјек, у реалности је медиокритет. Топовско месо, статистички промил, зарез, гласачко тијело, друштвена маса, управни одбор, инфлацијом погођени, преварени, вјерник....и на крају добар отац и муж. Остаје да свако од насљедника баци грумен земље на гроб. Гроб у коме је он, у најбољем одијелу и са партијском књижицом у џепу сакоа. Књижицом која трули заједно са мртвим срцем.

Оно што заиста пише на његовом надгробном споменику је епитаф који само треба знати исчитати и који гласи:

,,Овдје почива медиокритет, његове кости су положене тик уз кости предака медиокритета. Гробницу подижу поштена дјеца медиокритети, тек ожењени син-писар, насљедник оца писара и кћерка са двоје унучади, сретно удата за зета адвоката. Тако је записано, било је и биће!“

Знам да је тешко, гадљиво и неподношљиво. Али ако је све већ тако, ако знате ово, онда нисте медиокритети. Ви сте најједноставније речено БУДНИ!

Пробуђени човјече, за почетак, мало уживај у стварности! Застани, погледај понеку ситницу. Љепоту зиме. Непоновљиво чудо сваке пахуље. Уживај у чаролији музике. Покушај пратити њен ритам. Не мораш се сваки пут баш истом стазом враћати кући са посла. Ослушкуј своје тијело, своје нагоне, жеље и емоције. Буди искрени према себи.

Видјећеш како се пред тобом полако отвара један нови свијет, који није саздан од 7 дана у недјељи, 7 патуљака, количине новца, среће у грамима...

А, онда крени и почни мијењати Обор. Свако има свој и у исто вријеме, свима нам је заједнички. Гријех је проживјети туђим пером исписан живот. Гријех је трчакарати стазом нечијег страначког плана и програма. Ако сте свега овога свјесни, медиокритетство у вашем животу не постоји, зар не! Епитафе оставите другима!