Akcija, umesto jedne pesme, jedna glava iz Jevanđelja.

[CecaV]

  Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mesto svoje odakle izlazi.  Vetar ide na jug i obrće se, i u obrtanju svom vraća se.

Sve reke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku reke, onamo se vraćaju da opet teku. 

Sve je mučno, da čovek ne može iskazati; oko se ne može nagledati, niti se uho može naslušati. 

Šta je bilo to će biti, šta se činilo to će se činiti, i nema ništa novo pod suncem.

 

   ako se dobro sećam, ovo je Pekić iskoristio na početku  romana Vreme Čuda .           

[JESSY]

Глава 6

1. Догоди му се пак у прву суботу по другоме дану пасхе да иђаше кроз усјеве, и ученици његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.

2. А неки од фарисеја рекоше им: За што чините што не ваља чинити у суботу?

3. И одговарајући Исус рече им: Зар нијесте читали оно што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

4. Како уђе у кућу Божију, и узе хљебове постављене и изједе, и даде их онима што бијаху с њим, којијех никоме не ваљаше јести осим јединијех свештеника.

5. И рече им: Син је човјечиј господар и од суботе

6. А догоди се у другу суботу да он уђе у зборницу и учаше, и бјеше ондје човјек коме десна рука бјеше суха.

7. Књижевници пак и фарисеји гледаху за њим не ће ли у суботу исцијелити, да га окриве.

8. А он знадијаше помисли њихове, и рече човјеку који имаше суху руку: устани и стани на сриједу. А он устаде и стаде.

9. А Исус рече им: Да вас запитам: шта ваља у суботу чинити, добро или зло? одржати душу или погубити? А они мучаху.

10. И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

11. А они се сви напунише безумља, и говораху један другоме шта би учинили Исусу.

12. Тијех пак дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.

13. И кад би дан, дозва ученике своје, и избра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва.

14. Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,

15. Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозванога Зилота,

16. Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотскога, који га и издаде.

17. И изишавши с њима стаде на мјесту равном, и гомила ученика његовијех; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја Тирскога и Сидонскога,

18. Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својијех болести, и које мучаху духови нечисти; и исцјељиваху се.

19. И сав народ тражаше да га се дотакну; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све.

20. И он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

21. Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмијати.

22. Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло сина ради човјечијега.

23. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.

24. Али тешко вама богати; јер сте већ примили утјеху своју.

25. Тешко вама сити сад; јер ћете огладњети. Тешко вама који се смијете сад; јер ћете заплакати и заридати.

26. Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажнијем пророцима оцеви њихови.

27. Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;

28. Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вријеђају.

29. Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.

30. А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

31. И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

32. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала. Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.

33. И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грјешници чинише тако.

34. И ако дајете у зајам онима од којијех се надате да ћете узети, каква нам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да узму опет онолико.

35. Али љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови највишега, јер је он благ и неблагодарнима и злима.

36. Будите дакле милостиви као и отац ваш што је милостив.

37. И не судите, и не ће вам судити; и не осуђујте, и не ћете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.

38. Дајите, и даће вам се: мјеру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером дајете онаком ће нам се вратити.

39. И каза им причу: Може ли слијепац слијепца водити? Не ће ли обадва пасти у јаму?

40. Нема ученика над учитеља својега, него и са свијем кад се изучи, биће као и учитељ његов.

41. А за што видиш трун у оку брата својега, а брвна у својему оку не осјећаш?

42. Или како можеш рећи брату својему: брате! стани да извадим трун који је у оку твојему, кад сам не видиш брвна у својему оку? Лицемјере! извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега.

43. Јер нема дрвета добра да рађа зао род; нити дрвета зла да рађа добар род.

44. Јер се свако дрво по роду своме познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине.

45. Добар човјек из добре клијети срца својега износи добро, а зао човјек из зле клијети срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

46. А што ме зовете: Господе! Господе! а не извршујете што вам говорим?

47. Сваки који иде за мном и слуша ријечи моје и извршује их, казаћу вам какав је:

48. Он је као човјек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали ријека на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.

49. А који слуша и не извршује он је као човјек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали ријека и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.

 

Свето јеванђелије по Луци

[Дијана.]

Matej 18...Pustite djecu k meni, i ne branite im da dolaze k meni, jer je takvih Carstvo Nebesko.

...Ako se ne obratite i ne budete kao djeca, nećete ući u Carstvo Nebesko. Koji se ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u carstvu nebeskom. I koji primi jedno takvo dijete u ime moje, mene prima.

A koji sablazni jednoga od ovih malih što vjeruju u mene,bolje bi mu bilo da mu se objesi kamen vodenički o vrat njegov, i da potone u dubinu morsku. Teško svijetu od sablazni, jer treba da dodju sablazni, ali teško čovjeku onom kroz koga dolazi sablazni. Ako te ruka tvoja sablažnjava, odsijeci je i baci od sebe..i ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe...

Gledajte da ne prezrete jednog od malih ovih; jer vam kažem da andjeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca mojega nebeskoga. Jer Sin Čovječiji dodje da spase izgubljeno. 

[Дијана.]

Matej 23 Isusova osuda licemjerja književnika i fariseja

Sve, dakle, što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali po djelima njihovim ne postupajte, jer govore a ne tvore.

Nego vezuju bremena teška i nezgodna za nošenje i tovare na pleća ljudska; a prstom svojim neće da ih pomaknu.

A sva djela svoja čine da ih vide ljudi...i vole začelja na gozbama i prva mjesta u sinagogama.. i da im se klanja i da ih ljudi zovu učitelju. ...

Teško vama, književnici i fariseji, što zatvarate vrata Carstva nebeskoga pred ljudima, jer ni vi ne ulazite niti puštate da udju oni koji bi htjeli.

Teško vama, književnici i fariseji, licemjeri, što jedete kuće udovičke; i lažno se molite dugo, zato ćete većma biti osudjeni.   

Teško vama, književnici i fariseji, licemjeri, što prohodite more i kopno da biste dobili jednoga sljedbenika, a kada ga pridobijete, činite ga sinom pakla dvostruko većim od sebe.  

Teško vama, književnici i fariseji, licemjeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste što je pretežnije u Zakonu: pravdu i milost i vjeru...

Vodji slijepi, što ocjedjujete komarca a kamilu proždirete.

Teško vama, književnici i fariseji, licemjeri, što spolja čistite čašu i zdjelu, a iznutra su pune grabeži i nepravde. Fariseju slijepi očisti najprije iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste.

Teško vama, književnici i fariseji, licemjeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji spolja izgledaju lijepi, a iznutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote. TAko i vi: spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemjerja i bezakonja.

[Дијана.]

Matej 25 O milosrđu i sudu

...Hodite blagosloveni Oca mojega, primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja svijeta.

Jer gladan bijah, i nahraniste me, žedan bijah, i napojiste me; stranac bijah, i primiste me, nag bijah i odjenuste me, bolestan bijah, i posjetiste me, u tamnici bijah, i obiđoste me... kada učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste.

.. Idite od mene, prokleti, u oganj vječni, koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim...kad ne učiniste jednom od ovih najmanjih, ni meni ne učiniste.

I ovi će otići u muku vječnu, a pravednici u život vječni. 

[Дијана.]

Matej 26 Stradanje Isusovo

Žalosna je duša moja do smrti, ostanite ovdje i bdite sa mnom. ..Oče moj, ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet, ne kako ja hoću, nego kako ti.

..Zar ne mogoste jedan čas probdjeti sa mnom? Bdite i molite se da ne padnete u napast, jer je duh srčan, ali je tijelo slabo. ..Još spavate i počivate... evo približi se čas, i Sin Čovječiji predaje se u ruke grešnika....

...Ili misliš da ne mogu sad umoliti Oca da mi pošalje više od dvanaest legiona anđela? Kako bi se, dakle, ispunila pisma da ovako treba da bude?

..Krv njegova na nas i na djecu našu...

..Ti koji hram razvaljuješ i za tri dana sagradjuješ, spasi sam sebe; ako si Sin Božji, siđi s krsta!.. druge spase, a sebe ne može da spase.

..Bože, Bože moj, zašto si me ostavio?..

[JESSY]

(Зач. 33).

36. Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, сједе за трпезу.

37. И гле, жена у граду која бјеше грјешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра.

38. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше мирисом.

39. А кад видје фарисеј који га је позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грјешница.

40. И одговарајући Исус рече му: Симоне, имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу, кажи.

41. А Исус рече: Двојица бијаху дужни једноме повјериоцу, један бјеше дужан пет стотина динара, а други педесет.

42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити?

43. А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме више поклони. А он му рече: Право си судио.

44. И окренувши се жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса.

45. Цјелива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста цјеливати ми ноге.

46. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге.

47. Зато ти кажем: Опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има.

48. А њој рече: Опраштају ти се гријеси.

49. И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: Ко је овај што и гријехе опрашта?

50. А жени рече: Вјера твоја спасла те је; иди у миру.

СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД ЛУКЕ

[JESSY]

9. Христос исцјељује у суботу слијепога од рођења. Фарисеји испитују исцијељенога.

(Зач. 34).

1. И пролазећи видје човјека слијепа од рођења.

2. И запиташе га ученици његови говорећи: Рави, ко сагријеши, овај или родитељи његови, те се роди слијеп?

3. Исус одговори: Не сагријеши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему.

4. Мени ваља чинити дјела Онога који ме посла, док је дан. Долази ноћ кад нико не може радити.

5. Док сам у свијету, свјетлост сам свијету.

6. Рекавши ово, пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слијепоме.

7. И рече му: Иди умиј се у бањи Силоамској, што преведено значи: послан. Он оде, дакле, и уми се, и дође гледајући.

8. А сусједи и они који га бијаху видјели прије да бјеше слијеп говораху: Није ли ово онај што је сједио и просио?

9. Једни говораху да је он. а други да је налик на њега. Он говораше: Ја сам.

10. Тада му говораху: Како ти се отворише очи?

11. Он одговори и рече: Човјек који се зове Исус начини блато, и помаза очи моје, и рече ми: иди у бању Силоамску и умиј се. И кад отидох и умих се, прогледах.

12. Тада му рекоше: Гдје је он? Рече: Не знам.

13. Онда њега, некадашњега слијепца, одведоше фарисејима.

14. А бјеше субота кад Исус начини блато и отвори му очи.

15. А фарисеји га тада опет питаху како прогледа. А он им рече: Блато ми метну на очи, и умих се и видим.

16. Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човјек од Бога, јер не светкује суботу. Други говораху: Како може човјек грјешан таква знамења чинити? И наста раздор међу њима.

17. Опет рекоше слијепцу: Шта ти велиш за онога што отвори очи твоје? А он рече: Пророк је.

18. Тада Јудејци не вјероваше за њега да је био слијеп и прогледао, док не дозваше родитеље тога што је прогледао,

19. И запиташе их говорећи: Је ли ово син ваш за кога ви кажете да се роди слијеп? Како, дакле, сада види?

20. А родитељи његови одговорише им и рекоше: Знамо да је ово син наш, и да се роди слијеп;

21. А како сада види не знамо, или ко му отвори очи ми не знамо: сам је већ одрастао, питајте њега, нека сам каже за себе.

22. Ово рекоше родитељи његови јер се бојаху Јудејаца; јер се Јудејци већ бијаху договорили да буде одлучен од синагоге ко год њега призна за Христа.

23. Зато рекоше родитељи његови: Одрастао је, њега питајте.

24. Тада по други пут дозваше човјека који је био слијеп. и рекоше му: Подај славу Богу, ми знамо да је онај човјек грјешан.

25. А он одговори и рече: Је ли грјешан, не знам; једно знам - да ја бијах слијеп, и сада видим.

26. Тада му опет рекоше: Шта ти учини? Како отвори очи твоје?

27. Одговори им: Већ вам казах и не слушасте. Шта опет хоћете да чујете? Да нећете и ви да постанете ученици његови?

28. Они га изгрдише и рекоше: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсејеви.

29. Ми знамо да је Мојсеју говорио Бог; а овога не знамо откуда је.

30. Одговори човјек и рече им: У томе и јесте чудо што ви не знате откуда је, а он отвори очи моје.

31. А знамо да Бог не слуша грјешнике; него ако ко Бога поштује и вољу његову твори, тога слуша.

32. Откако је вијека није се чуло да ико отвори очи рођеноме слијепцу.

33. Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.

34. Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гријесима, па ти нас да учиш? И истјераше га напоље.

35. Чу Исус да га истјераше напоље, па нашавши га рече му: Вјерујеш ли ти у Сина Божијега?

36. Он одговори и рече: А ко је он, Господе, да у њега вјерујем?

37. А Исус му рече: И видио си га и онај који говори с тобом, тај је.

38. А он рече: Вјерујем, Господе! И поклони му се.

(Зач. 35).

39. И рече Исус: За суд ја дођох у овај свијет, да виде који не виде, и који виде да постану слијепи.

40. И чуше ово неки од фарисеја који бијаху са њим, и рекоше му: Еда ли смо и ми слијепи?

41. Рече им Исус: Кад бисте били слијепи, не бисте имали гријеха; а сада кажете: видимо, тако ваш гријех остаје.

 

 

Свето Јеванђеље - по Јовану