Зашто звона звоне ?

[Guest]

Чин освящения 64-тонного колокола

[Guest]

http://www.patriarchia.ru/db/text/1275515.html

[Николa]

Uvek mi bude žao kad se setim da kod nas ima sve više onih mašina što zvone... Jeste praktično, ali...

Evo kako je Rahmanjinov čuo zvona!

Рахманинов - Пасха

[Guest]

Препород црквених звона

Производња звона у Русији доживљава препород, а град Вороњеж је постао један од центара обнављања заборављене вештине.

За време успона и пада СССР руска црквена звона су углавном ћутала: била су разбијена, извезена из земље, заборављена по мрачним ћошковима помоћних црквених зграда. А пре октобарског преврата у Русији је сваке године било изливано и до 2 хиљаде тона црквених звона. Ради поређења, највеће звоно на свету је московско Цар-звоно, тешко 200 тона. Значи, да су се у Русији пре револуције изливали само такви гиганти, сваке године би било произведено најмање 10 комада!

Данас производња звона у Русији доживљава препород. Град Вороњеж је постао један од центара обнављања заборављене вештине. Валериј Анисимов, предузимач из Вороњежа, отворио је 1989. године ливницу на периферији града и до сада је излио преко 20 хиљада звона.

Валериј има нешто више од 55 година. Своју фирму је назвао „Вера“ у част своје жене, али и у част главне хришћанске врлине. Тамна дуга коса овог индустријалца везана је на потиљку у реп и савијена као код монаха, а у бради се већ види покоја седа. Валериј се крсти чим угледа неки храм, а у Вороњежу их има много. Говори мирно, али енергично, тешко му је упасти у реч. Говор му је прошаран црквенословенизмима – долази до изражаја врста посла: основни наручилац му је Руска православна црква.

Ево нас у Шилову, насељу поред Вороњежа, где је Анисимов отворио своје прво предузеће. Неколико фабричких хала, зграда управе, топионичке пећи, метални калупи, кран гусеничар и још један кран, конзолни, украшен рђом „под старе дане“, који шкрипи и завија по шинама као у финалној сцени неког холивудског акционог филма.

„Шта је овде раније било?“, питам га.

„Био је песак. Све сам ово ја саградио.“

Усред фабричког круга стоји огромно бронзано звоно тешко преко 16 тона, што је отприлике тежина четири минибуса са све путницима. Радници се прилепили за огромну бронзану куполу као пчеле за мед, и буше, стружу, полирају.

„У стара времена један орнамент је обрађиван и по пола године, јер су се трудили да га доведу до савршенства. А ми хоћемо све да урадимо за један дан!“, каже Анисимов. Као да се љути што су наручиоци оставили премало времена, али се уствари поноси. Зна он да ће екипа стићи све да одради за један дан. Од пескирања је сав простор око звона покривен пешчаном прашином. Још само мало и тај део фабрике ће се претворити у плажу, али такву, на којој човеку није до одмора.

Идемо уз степенице према његовом кабинету. На зидовима окачене државне и црквене похвалнице „за усрдан труд“, фотографије са патријархом Алексијем, сведочанство о посети Светој земљи. Поред врата засебно је окачен патент Државног комитета СССР за проналаске и открића од 28. јуна 1991. године на индустријски модел „горњи део звона“. То је један од последњих патената издатих у СССР. Недавно је Анисимов саградио нову халу и намерава да прошири посао, тј. да не излива само звона, него и бродске пропелере. Макета будуће производње од „Лего“ коцкица стоји на прозору.

„Јеси ли видео стару железничку цистерну у дворишту? То ће бити пећ. Изливаћемо и пропелере, и највећа звона. Ево, на пример, Вијетнамци хоће да наруче звоно од 250 тона. Биће највеће на свету.“

Прве године рада фабрике биле су најтеже. Морало је да се почнепрактично од нуле. Није било ни искуства, ни знања. Технологијуизраде звона Валериј је проучавао по књижици с почетка 20. века којује случајно пронашао у Лењиновој библиотеци у Москви. Сада се већможе говорити о високотехнолошкој производњи. Модел звона сепрорачунава на компјутеру, а иконе, које су уметници насликали увоску, скенирају се и уносе у базу података, после чега их ласераутоматски урезује на одговарајућој површини у потребној величини.

Анисимов сматра да овај бизнис није толико уносан, колико је „душекористан“. Иначе, трошкови се морају сводити на минимум, у противном фабрика уопште не би могла да постоји. То значи да се не упада у дужничко ропство узимањем кредита од банака и да се не купује скупа нова западна опрема, него да се старе совјетске машине оспособе тако да завршавају исти посао.

„Све треба урадити најмање 10 пута јефтиније него што се иначе ради. Ево, на пример, да би се супертешко звоно натоварило, треба у граду да се изнајми кран Liebherr, а то је 650 хиљада рубаља за један дан рада. Уместо тога може да се унајми 5 тракториста, то је по хиљаду рубаља свакоме. Зими товаримо звоно на саонице, посипамо пут снегом и терамо га до Дона, а тамо на теретни брод, па у луку. Ако ми много траже за превоз до луке, ја онда купим цео брод, па га после продам у Новоросијску.“

Многи покушавају да се овајде од скупих бронзаних звона: да стекну новац или славу.

„Црква никада није плаћала звона. Плаћали су их ‘новокомпоновани бизнисмени’, ‘спонзори’. А новцем управљају посредници: овај фонд, онај фонд, Министарство културе као покровитељ“, прича Анисимов.

Депутати, сенатори, губернатори и друге важне личности желе да „помогну“ у изливању звона и оставе своје име на његовој бронзи. Није то ништа чудно. Ако су руски цареви имали своја звона, зашто би садашњи владаоци били изузетак? Нека их потомци поштују као мецене и добротворе. Име на звону није предизборни плакат или интервју на телевизији, то је директан пут у вечност, тако постају ближи Богу!

„С тим натписима увек имамо проблема. Наручиоци понекад ни сами не знају шта хоће. Често назову телефоном и траже да се нешто измени. Међутим, дизајн сваког звона мора да одобри патријарх. Имали смо, на пример, украс на звонима за Лавру. Са једне стране православне иконе, а поред њих две мале сличице, на њима Путин и патријарх. Ја могу да излијем како тражи наручилац, али откуд знам хоће ли ће патријарх одобрити да Путин буде приказан на звону?!“

Руска црквена звона су тежа него она у Европи, и не љуљају се, љуља се само клатно. Јер ако се бронзани џин јако заљуља, може да се сруши цео звоник! Што је звоно масивније, нижи му је звук и даље се чује. Штета је што данашњи велегради већ више не могу у потпуности да уживају у звуцима црквених звона, јер колико год да је велико звоно, оно више не може да надјача буку аутомобила и градилишта. Али, док постоје такве компаније као што је „Вера“, постоји и нада да ће бар у манастирима и малим градовима Русије благодатна звоњава радовати људе као некада.

Григориј Кубатјан

Руска реч

29 / 07 / 2012

[modran1458]

За време успона и пада СССР руска црквена звона су углавном ћутала: била су разбијена, извезена из земље, заборављена по мрачним ћошковима помоћних црквених зграда. А пре октобарског преврата у Русији је сваке године било изливано и до 2 хиљаде тона црквених звона. Ради поређења, највеће звоно на свету је московско Цар-звоно, тешко 200 тона. Значи, да су се у Русији пре револуције изливали само такви гиганти, сваке године би било произведено најмање 10 комада!

Како је накад запостављени дио привреде и умјетности поново оживио прочитајте и дајте свој коментар.

Цио текст

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/20968-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0/

[Оливера Г.]

 

 

Горненский монастырь Звон до настройки

 

 

 

Горненский монастырь Звон после перенастройки

[Оливера Г.]

 

 

Праздничный колокольный звон. Илья Дроздихин.

[Guest - . . .-]

 

 

 

 

 

19. марта 2013. у Мадриду су освештана звона за храм који се подиже у име свете равноапостолне Марије Магдалине. Тринаест звона, укупне тежине 3600 кг, изливена су у московској фабрици „Литекс“.

Чин освећења је обавио настојатељ храма у изградњи Андреј Кордочкин, у присуству парохијана и гостију, међу којима је био предсједник Руског центра за науку и културу Шпаније Е. А. Соколов.

„Храм се подиже не само за оне који ће се молити међу његовим зидовима, него и као доказ онима који бораве и ван храма и ван Цркве. Данас се молимо за то да звук звона одзвања у њиховим срцима, као позив на богоопштење и духовни подвиг“, казао је отац Андреј у бесједи.

Планирано је да се изградња, која се одвија уз помоћ доборотворног фонда „Трансавез“, заврши крајем априла. Богослужења Страсне седмице и Васкрса требало би да се служе у новом храму, информише сајт Корсуњске епархије.

 

 

Извор: Светигора

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Sir Oliver]

http://www.nationalgeographic.rs/reportaze/iza-price/337-pocetak-upotrebe-zvona.html

 

AUTOR: Nikola Bura

Najstarija sačuvana zvona potiču iz Kine, izlivena u doba vladavine dinastije Šang (oko 1500. do 1027. god. p. n. e.), koje je poznato kao zlatni period izrađivanja predmeta od bronze.

Veoma značajna su i asirska zvona iz Ninive (sa severa današnjeg Iraka) iz vremena vladavine Salmanasara II (860–824 god. p. n. e.). Zvona su se na različite načine koristila i u Japanu, Koreji, starom Egiptu, Mesopotamiji, antičkoj Grčkoj, kao i u vreme Rimljana.

Međutim, veoma je teško odrediti kada su se prvi put upotrebila zvona kao sastavni deo hrišćanskog bogosluženja. Po jednima je to bilo još u IV veku, nakon trujumfa hrišćanstva u okviru Rimskog carstva, a zaslugu za to pripisuju episkopu iz Nole u Kampaniji (u blizini Rima), Svetom Pavlinu (Paulinus, 353–431), koji je zvona prvi upotrebio. Po drugima ta zasluga pripada papi Sabinijanu (Sabinianus), koji je upotrebu zvona zvanično utemeljio za vreme svog kratkog pontifikata (604–606).

Na Istoku su se zvona javila mnogo kasnije, oko 865. godine. Prva su napravljena na Zapadu, tačnije u Veneciji. Naime, tamošnji dužd Orso I Partičipacio (Orso I Participazio) poklonio je dvanaest zvona vizantijskom caru Mihailu III za Crkvu Svete Sofije u Konstantinopolju. Ipak, upotreba zvona na Istoku sporo je napredovala, pre svega zbog bojazni da zapadni običaji ne preovladaju. Tako je bilo sve do 1204. godine, kada su tada moćni krstaši, u svom četvrtom pohodu na Istok, osvojili Konstantinopolj, osnovali na teritoriji Vizantije Latinsko konstantinopoljsko carstvo i nametnuli upotrebu zvona. U Rusiji su zvona ušla u upotrebu krajem X veka, odnosno na samom početku njenog preobraćanja iz paganstva u hrišćanstvo.

U krajeve srednjevekovne srpske države prva zvona su dopremljena iz Venecije i Dubrovnika. Crkva ih je prihvatila i brzo su postala sastavni deo velikog broja bogoslužbenih hramova. Tako je bilo sve do početka viševekovnog turskog osvajanja, kada su posle njihove zabrane delom uništena, a delom sklonjena za neka bolja vremena.

Darivanje zvona

Od samog početka upotrebe zvona u bogoslužbenim radnjama, postojao je i običaj njihovog darivanja. O tome govore mnogi stari zapisi, kao i natpisi na samim zvonima, koji saopštavaju kratke i veoma sažete podatke: ime darodavca, motiv, povod i godinu darivanja, kao i ime hrama kome je dar, odnosno zvono namenjeno.

Zvona su Crkvi darivali prvenstveno vladari, a zatim vlastela, sveštenici i monasi, kao i uspešni i bogati ljudi. Nije redak primer da su zajedničkim dobrovoljnim prilogom žitelji mesta kupovali i darivali zvona svojoj crkvi. Ipak, najčešći darodavci zvona bili su i ostali vladari. Tako je belgijska kraljica Fabiola (Fabiola de Mora y Aragón) u čast 150-godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između Belgije i Rusije, 15. septembra 2001. godine poklonila veliko zvono Sabornoj crkvi Svetog Petra i Pavla u Sankt Peterburgu.

Измењено Јул 13, 2013 од Martirije
Spojio sam u izajedničkoj temi, da bi bilo sve na jednom mestu.

[JESSY]

[JESSY]

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=cy05xqO6Xc4#at=17

[JESSY]

[JESSY]

УТИЦАЈ ЦРКВЕНИХ ЗВОНА НА ЉУДСКО ЗДРАВЉЕ

Од давнина је познато да куга није харала тамо где су много и јако звонила црквена звона. Ево шта о томе каже савремена наука:
Црквена музика, а нарочито звоњава црквених звона, благотворно делује на људско здравље. У руским лабораторијама, помоћу огледа, утврђено је да осцилација ултразвучног дијапазона црквених звона одбија бациле куге, затим вирусе и друга инфективна обољења која се преносе ваздухом.
У вези са тим, велики руски научник Шипунов, тврди:

„Пре свега, звоно није творевина толико људског колико Божијег ума! Ја верујем да је звоно створено уз помоћ Божијег откровења, исто као што је само тако могуће насликати добру икону. Дванаестооктавна звучна симфонија звона која су звонила у великим манастирима Задонски, Данилов, Стејски, на растојању од 7 км. (према резултатима мерења), уништавала је све патогене микроорганизме. Пре 12 година смо истраживали околину Јелохолске Саборне цркве у време Васкрса. Када је звонило велико звоно, уништаван је вирус грипа.
Све епидемије које су наилазиле са Блиског Истока на југ старе Русије, заобилазиле су области у којима је било много великих манастира и цркава и где је било много звоњења. Дакле, симфонија звона их је одбијала, уништавала. Наши математичари су израчунали снагу звоњења, односно моћ дијапазона. У Русији, је до 1918. године било 80.000 цркава и 1250 манастира, па се звук једног звона претапао у звук другог. Тако се по прорачунима научника, над Русијом стварало снажно заштитно поље, које је земљу штитило од великих епидемија.
Звоњење је створено Божанским снагама ради јачања природне звукосфере.
Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 3/2012.

[Guest]