Отворено писмо и Молба Патријарху Србском, Г. Иринеју,

[Rab Božiji Kosta]

Prije svega mi je žao što počinjem svoje učešće na ovom forumu sa ovom temom ali mi jednostavno dojmilo ovo pismo i moram reći da se slažem sa dole potpisanim a neka mi Bog oprosti ako u neznanju činim nešto loše!?

Da čujem Vaše mišljenje?

 

 

 

 

 

Отворено писмо и Молба Архиепископу Пећком, Митрополиту Београдском и Карловачком и Патријарху Србском, Г. Иринеју,

Ваша светости,

вероватно сте чули за причу једног руског геометра коју је испричао кад је већ био старац на почетку ”Перестројке” за коју зналци тврде да је исправније рећи ”Катастројка”, коју су објавиле новине. Двадесетих година, прошлог века, случајно се затекао у Сибиру, у недођији, трасирајући неки пут и нехотице је постао сведок ужасног призора. Чекисти су код већ припремљене гробнице довели седог игумана. Један од ”кожних мантила” и са напереним пиштољем, питао га је само једно питање: ”Верујеш ли у Бога, попе?” Одговор је био: ”ДА”. Одјекнуо је пуцањ и Игуман се стровалио у раку. Онда су привели следећег црнорисца, до ивице раке. Исто питање: ”Верујеш ли у Бога?” И добио одговор: ”ДА”. И њему метак у главу. И тако стрељали су тог дана неколико стотина монаха на очиглед свих и сваком је било постављено исто питање, И СВИ ДО ПОСЛЕДЊЕГ СУ ОДГОВОРИЛИ СА ”ДА”! Овај несрећни геометар, дрхтао је као лист, док се нису сви удаљили. Живео је са тим сазнањем више од 60 година, ником ни реч није смео да спомене, до пред крај живота. И највише се чудио да нико није поклекнуо, цвилео, молио за милост, почев од Игумана па до последњег искушеника који су храбро исповедили Христа, и одлучили се за Царство небеско, те пострадали! Он је после сазнао да су то били монаси из више манастира доведени на ликвидацију. Обележио им је гроб на карти и постао невољни сведок ужасне трагедије.

М О Л Б А

Ваш светости,

Опростите ми на смелости што Вам се обраћам на овај начин и овако отворено али моја Молба се тиче свих верујућих и православних Срба .

Молим Вас, да се у најскорије време повратите на трон Светога Саве, а то је сви знамо Пећ и Пећка Патријаршија. Да напустите Београд и да трајно столујете у Пећкој Патријаршији, тамо где је наш први Архепископ Србски (први, барем по овој званичној историографији коју у школама науковасмо) и сигурно не случајно већ по Промислу Божијем, баш ту постави свој трон и седиште свих будућих Архиепископа и Патријараха Србских. Да се повратите Дому своме. У осталом ту сте и примили патријаршијски чин.

Знам да ће сада све дежурне гракталице и врани гаврани заграјати: ”Зашто, па Београд је престоница Србије! Ту је сва световна власт! Ту су и све стране амбасаде! Доле је небезбедно! Тамо је повећана радијација и онколошка епидемија! Ваздух и вода су отровани! Тамо нема услова за посете високих делегација! Је ли овај човек луд, шта он то предлаже?”

Београд, нажалост, одавно није престоница ни Срба ни Србије. Београд је престоница блуда, содомије и наркотика. Београд је престоница кријумчара, жбира и потказивача свих врста и боја. Београд је сливник и талог свега најгорег и најпрљавијег што постоји у Србији, довољно је само да погледамо црне хронике новинске. Нека ми опросте, за ове изговорене речи, они Београђани који живе часно и по људским и по Божијим законима, и који верујем чине велику већину. Али ако непушач стално борави у просторији где сви пуше, готово је недоказиво да је он непушач. Одаје га смрад дувана из властите одеће, косе, тела, плућа.

Београд је полатиничен. Београд је окупиран град, уосталом као и цела Србија, од 1914. г., и коначно 1944. године, па све до данас. Погледајмо истини у очи и рецимо сами себи: ДА, МИ СМО ОКУПИРАНИ!

Ако би услишили ову Молбу, силно би одјекнула та вест међу стадом србским распуђеним по Косову и Метохији! Повратио се Патријарх Србски, Дому своме! Повратио се на трон Светога Саве, еееј, бре Србадијо!!! Повратио се Пастир Добри, недокланом стаду својему, и поред свих курјака и лешинара чије очи цакле у ноћи, док вребају плен! Кликнуће у васцелом Православљу: СРБ ЈЕ ХРИСТОВ, НЕ ПЛАШИ СЕ СМРТИ!

И када ка Вама крену разне белосветске делегације, МОРАЈУ проћи кроз разрушено и попаљено Косово и Метохију, с које год стране да крену. Кроз укоровљене и запустеле њиве. Шуме и воћњаке посечене до пања, на брзу руку. Гробља разрована, цркве оскрнављене и сравњене са земљом. Поред нових, без икаквог реда саграђених Арбанашких кућа. И поред безбројних нових бензинских станица и аутоотпада, дивљих депонија смећа. Па право у Патријаршију опасану бодљикавом жицом, високим зидовима и наоружаним стражарима, Боже ме опрости, као да је Аушвиц. Као да је губилиште а не за молитвено тиховање изабрана Божија башта. И ако тај гост и посетилац Ваш, буде братског срца мораће да му заискри суза у оку и да се јави питање, шта учини Европа, у своме дворишту, на своме изворишту? Ако ли гост и посетилац Ваш буде неки језуита или еврољуб и пристане да преноћи под Вашим кровом, Кровом Пећке Патријаршије, сигурно му неће дуго доћи сан на очи, од чудних шумова, јецаја и вапаја немоћних а умирућих, самртног ропца на делове искиданих чија срца, очи, бубрези и јетре ходају и данас по Европи и Америци, али сада као лично власништво тих истих Европљана и западњака. Као СРБСКО СРЦЕ Јоханово, верујем да сте чули за оног Немца, коме је пресађено срце отетог Јована косметског, те овај није могао да се смири док није открио страшну истину. И кад нам срце узму и пресаде другом оно и даље куца за ИСТИНУ и ПРАВДУ! Да им ноздрве штипа дим попаљених кућа и црквишта, загашених а неугаслих. Да им се привиђају сени неопојаних и несахрањених мртваца који мир свој траже. Да им се учини да виде неке светле ратнике, витезове, мачоносце и црнорисце, како их из мрака собе гледају строгим очима. Да им задрхти и срце и душа, ако их још уопште и имају! А после непроспаване ноћи да их понудите кафом, манастирским медом од кестена и хладном водом изворском, бистрицом. Да је попијете у хладу Савиног дуда, па да их испратите лепој кући њиховој као најрођеније, опет истим путем.

Још Вас молим, као отац четворо деце, да ми (нам) благословите још једно чедо од Бога испрошено. Ако буде дечак да га дочекамо поздравом: ”Добро нам дошао осветниче Косова!” а ако ли буде девојчица: ”Добро нам дошла Косовка девојко!”

Ваша светости,

Праштајте на оволикој слободи са којом сам Вам се обратио у своје име а верујем и у име многих верујућих, православних Срба а и других. Не морате ми писати одговор. Биће нам довољно да чујемо или прочитамо вест у свим медијима: Патријарх Србски Иринеј, повратио своје седиште у Пећку Патријаршију!!!

Нека ми буде дозвољено да завршим ово писмо питањем оног чекисте са почетка приче: ”Верујеш ли у Бога, Баћушка?”

Од Бога Вам здравље и свако добро.

Милан Ц. Исаиловић, рез. пеш. потпоручник

[javor]

Помози, Боже.

[коЖељ њацИ]

Драги наш Патрија, ево и ја да ти напишем једно писаније знам да највероватније нећеш прочитати, али ко зна чудни су путеви интернета...

Наиме ја сам чуо да треба да дође неки наш српски цар из Русије. Веле биће крунисан у граду Крушевцу и лично ће га крунисати руски цар. Тада кажу Крушевац ће бити главни град Србије пошто ће Београд потонути због неких подземних тунела који ћеду га урушити изнутри а због грехова његових.

А и треба да потоне ево човек лепо рече у првој поруци и зашто, а тако веледу и ови што најављују српског цара.

Е сад, ја бих те замоли а знам да ме нећеш послушати ко што нећеш ни овога на почетку теме ни његово писмо, но ипак моје је да молим а ти како оћеш. Даклем ја бих те замолио да се не патиш да идеш за Пећ да тамо столујеш јербо кад ће свакако Београд престати бити престони град а Крушевац ће то постати ондак ја нешто мним најбоље је да ти Патрија одма одеш за Крушевац и тамо подигнеш патријаршију. Ем ћемо тако сви знати да си се на један свима јасан и видљив начин оградио од злог и прљавог Београда ем кад већ цар долази у Крушевац ред је да тамо буде и Патрија.

 

Ипак за сваки случај препоручујем ти да опашеш и ту нову патријаршију бодљикавом жицом јербо кад Шифтари добију велику аљбанију није баш сигурно да се неће упутити и мало шире а Крушевац није много далеко од Косова.

 

Мада не би било лоше ни Београд оградити бодљикавом жицом, чисто превентиве ради.

 

Иза ових речи стојим ја доле потписани грешни раб Божији и црв непотребни:

Жељко Ињац

[Зосима]

Још Вас молим, као отац четворо деце, да ми (нам) благословите још једно чедо од Бога испрошено. Ако буде дечак да га дочекамо поздравом: ”Добро нам дошао осветниче Косова!” а ако ли буде девојчица: ”Добро нам дошла Косовка девојко!”

 

Е мој ћале, па нема Србија децу за бацање...

Нека су она теби  жива и здрава,да буду вредна  поштена и образована,па да Србија има на кога да се ослони!

Не гурајте деци пушке у руке,ако вам је до шибања ,онда маторци напред,остали стој!

А што се  освете тиче,она се нипошто не спроводи од стране оних који себе називају хришћанима, има ко  о томе  брине...

[Rab Božiji Kosta]

Драги наш Патрија, ево и ја да ти напишем једно писаније знам да највероватније нећеш прочитати, али ко зна чудни су путеви интернета...

Наиме ја сам чуо да треба да дође неки наш српски цар из Русије. Веле биће крунисан у граду Крушевцу и лично ће га крунисати руски цар. Тада кажу Крушевац ће бити главни град Србије пошто ће Београд потонути због неких подземних тунела који ћеду га урушити изнутри а због грехова његових.

А и треба да потоне ево човек лепо рече у првој поруци и зашто, а тако веледу и ови што најављују српског цара.

Е сад, ја бих те замоли а знам да ме нећеш послушати ко што нећеш ни овога на почетку теме ни његово писмо, но ипак моје је да молим а ти како оћеш. Даклем ја бих те замолио да се не патиш да идеш за Пећ да тамо столујеш јербо кад ће свакако Београд престати бити престони град а Крушевац ће то постати ондак ја нешто мним најбоље је да ти Патрија одма одеш за Крушевац и тамо подигнеш патријаршију. Ем ћемо тако сви знати да си се на један свима јасан и видљив начин оградио од злог и прљавог Београда ем кад већ цар долази у Крушевац ред је да тамо буде и Патрија.

 

Ипак за сваки случај препоручујем ти да опашеш и ту нову патријаршију бодљикавом жицом јербо кад Шифтари добију велику аљбанију није баш сигурно да се неће упутити и мало шире а Крушевац није много далеко од Косова.

 

Мада не би било лоше ни Београд оградити бодљикавом жицом, чисто превентиве ради.

 

Иза ових речи стојим ја доле потписани грешни раб Божији и црв непотребни:

Жељко Ињац

 

"Gospodine" Željko na ovakav način ismijavati pismo Милан Ц. Исаиловић, рез. пеш. потпоручник iz kojeg se vidi zabrinutost iz sveg srca za Metohiju i Srbski narod je jadno a takođe na isti način ismijavati reči oca Gavrila je ma šta reći.... Ali pošto sam pogledao Vaš profil i interesovanje sve mi je bilo jasno i nevredi trošiti reči na bilo kakvu diskusiju sa Vam. Svako dobro!

[Rab Božiji Kosta]

Е мој ћале, па нема Србија децу за бацање...

Нека су она теби  жива и здрава,да буду вредна  поштена и образована,па да Србија има на кога да се ослони!

Не гурајте деци пушке у руке,ако вам је до шибања ,онда маторци напред,остали стој!

А што се  освете тиче,она се нипошто не спроводи од стране оних који себе називају хришћанима, има ко  о томе  брине...

 

Kao prvo niste dobro pročitali pismo, pismo je napisao, a samim tim i ima četvero djece Милан Ц. Исаиловић, рез. пеш. потпоручник a ja sam ga samo pernijo u izvornom obliku. A kao drugo izvukli ste iz konteksta jedan pasus i vjerujem da je i samom gos. Milanu dosta rata a da je hipotetočki bilo napisano pasos o kojem pišete.

Ja bih lično da čujem mišljenje o ideji pisca ovog pisma da se Patrijah Srbpski vrati u Peć i o svim dobrim i eventualnim lošim stvarima tog čina!? Pozdrav!

[о.Небојша]

Фина је замисао, али би онда српски патријарх отишао у изолацију. Не би могао слободно да путује, а ни да прима посете.

Мора би да узме документе шиптарске државе, да тражи њихово држављанство, да иде тамо где они кажу...

Нешто као васељенски патријарх у Турској, који мора бити њихов држављанин поред толико Грка широм света.

Сад ја не знам како да се потпишем пошто сам у ЈНА био разводник по чину, јер сма формацијски био четни евидентичар, а кад сам први пут био на фронту делили су чинове па сам аванзовао у водника, са класом или без, не знам.....

[Volim_Sina_Bozjeg]

Molitve braco i neka Bog po pravdi svojoj odluci ko voli vise taj deo Srbije koji se zove Kosovo i Metohija.

Mi ili Albanci ili neko treci.....

Sveti Duh je u stanju i da prenese Patrijarha preko oblaka i nezno da ga spusti u Pec.

Nista nije dato a to znaci da i nista nije izgubljeno.

[Rab Božiji Kosta]

Фина је замисао, али би онда српски патријарх отишао у изолацију. Не би могао слободно да путује, а ни да прима посете.

Мора би да узме документе шиптарске државе, да тражи њихово држављанство, да иде тамо где они кажу...

Нешто као васељенски патријарх у Турској, који мора бити њихов држављанин поред толико Грка широм света.

Сад ја не знам како да се потпишем пошто сам у ЈНА био разводник по чину, јер сма формацијски био четни евидентичар, а кад сам први пут био на фронту делили су чинове па сам аванзовао у водника, са класом или без, не знам.....

Pa ni sam nisam siguran ali mi se čini da bi bilo više pozitivnih elemenata tog čina zamislite samo koliko bi više Srbskog naroda ostalo dolje i sa kojom vjerom bi istrajavali u očuvanju Srbskog bića i svega što znači Kosovo i Metohija za cjelokupni Srbski narod.

A tu ima i druga stvar a riječ je o moralnosti samog vrha Crkve neka mi Bog oprosti meni grešniku ali mi se tako čini? Nekad na početku rat u Bosni Srbski politički vrh je kompletan otišao na Pale u početku je to i bilo razumljivo ali kako je vrijeme odmicalo narod je sve više šuškao o tome, a čak mislim da se nisu udostojili da se za vrijeme rat nijednom spuste na Ilidžu ili na Grbavicu a zna se kako je sve to završilo, predajom tih prostora koji su odoljevali čitav rat. Naravno nije mi cilj porediti duhovni vrh i tadašnji politički ali mi se čini da je i jednima i drugima mjesto tamo gdje je naj teže za Srbski narod inače kako da osjete sve patnje kroz koji prolazi taj narod?

[Rab Božiji Kosta]

Molitve braco i neka Bog po pravdi svojoj odluci ko voli vise taj deo Srbije koji se zove Kosovo i Metohija.

Mi ili Albanci ili neko treci.....

Sveti Duh je u stanju i da prenese Patrijarha preko oblaka i nezno da ga spusti u Pec.

Nista nije dato a to znaci da i nista nije izgubljeno.

Naravno molitva i ljubav u srcu svih nas za kolijevku Srbske državnosti i samo se tada možemo nadati da će bit opet naše!

[коЖељ њацИ]

"Gospodine" Željko na ovakav način ismijavati pismo Милан Ц. Исаиловић, рез. пеш. потпоручник iz kojeg se vidi zabrinutost iz sveg srca za Metohiju i Srbski narod je jadno a takođe na isti način ismijavati reči oca Gavrila je ma šta reći.... Ali pošto sam pogledao Vaš profil i interesovanje sve mi je bilo jasno i nevredi trošiti reči na bilo kakvu diskusiju sa Vam. Svako dobro!

 

Несматрам да сваки частан човек има добре а камоли савршене идеје и решења. Тешка је ситуација у којој се Срби као народ налазе а лако је износити којекакве идеје и "решења". Међутим колико су те идеје и решења нормална и ваљана видим по целом овом интернету. Моја идеја није ништа гора ни боља од оне коју је Милан Ц. Исаиловић написао у свом писму.

То што сте ви нашли у мојој идеји и решењу некакво исмевање рекао бих говори о вашем погледу на идеју Милана Ц. Исаиловића. Јер ако немислите да је моја идеја рационална која не одступа много од претходне идеје, зашто онда мислите да је Миланова идеја рационалнија?

 

Нисам сигуран колико су то речи монаха Гаврила а колико монахиње Макрине. Позната је пак ствар да је дотична књигу написала без благослова и добар део прича измислила што се види и приликом самог читања књиге о православности саме књиге нећу ни да говорим, јер је она мање вредна од апокрифа.

[коЖељ њацИ]

Pa ni sam nisam siguran ali mi se čini da bi bilo više pozitivnih elemenata tog čina zamislite samo koliko bi više Srbskog naroda ostalo dolje i sa kojom vjerom bi istrajavali u očuvanju Srbskog bića i svega što znači Kosovo i Metohija za cjelokupni Srbski narod.

A tu ima i druga stvar a riječ je o moralnosti samog vrha Crkve neka mi Bog oprosti meni grešniku ali mi se tako čini? Nekad na početku rat u Bosni Srbski politički vrh je kompletan otišao na Pale u početku je to i bilo razumljivo ali kako je vrijeme odmicalo narod je sve više šuškao o tome, a čak mislim da se nisu udostojili da se za vrijeme rat nijednom spuste na Ilidžu ili na Grbavicu a zna se kako je sve to završilo, predajom tih prostora koji su odoljevali čitav rat. Naravno nije mi cilj porediti duhovni vrh i tadašnji politički ali mi se čini da je i jednima i drugima mjesto tamo gdje je naj teže za Srbski narod inače kako da osjete sve patnje kroz koji prolazi taj narod?

 

 

Види овако Патрија Павле је столовао као епископ на Косову, а као Партија је био у Београду а и често је одлазио на Косово. Ако је ико у ова времена био добар пример онда је то засигурно патрија Павле.

Дакле мислим да патрија ипак треба да столује у престоном граду Срба, с тим да његова брига за Косово мора да буде свима очигледна.

[Rab Božiji Kosta]

Несматрам да сваки частан човек има добре а камоли савршене идеје и решења. Тешка је ситуација у којој се Срби као народ налазе а лако је износити којекакве идеје и "решења". Међутим колико су те идеје и решења нормална и ваљана видим по целом овом интернету. Моја идеја није ништа гора ни боља од оне коју је Милан Ц. Исаиловић написао у свом писму.

То што сте ви нашли у мојој идеји и решењу некакво исмевање рекао бих говори о вашем погледу на идеју Милана Ц. Исаиловића. Јер ако немислите да је моја идеја рационална која не одступа много од претходне идеје, зашто онда мислите да је Миланова идеја рационалнија?

 

Нисам сигуран колико су то речи монаха Гаврила а колико монахиње Макрине. Позната је пак ствар да је дотична књигу написала без благослова и добар део прича измислила што се види и приликом самог читања књиге о православности саме књиге нећу ни да говорим, јер је она мање вредна од апокрифа.

Naravno da ideja Milana C. Isailovića ne mora da bude savršena i spasonosna ja sam i postavio da probamo diskutovati o toj ideje ali nisam očekivao od Vas ismijavanje.

To što u drugom pasosu pokušavate poistovjetiti Vaš cinizam i pismo ovog čovjeka puno brige je nedostojno rasprave.

Ja sam gledao snimak na kojem otac Gavrilo pričao o svom životu i tu se ne pojavljuje samo monahinja Makarena i ne mogu tvrditi da nije došlo do manipulacija određenih ljudi ali to je njihov problem i greh . Znam da je danas usljed velikog broja informacija i dezinformacija teško doći do istine ali sumnja u sve je takođe put bez odgovora.

[Rab Božiji Kosta]

Види овако Патрија Павле је столовао као епископ на Косову, а као Партија је био у Београду а и често је одлазио на Косово. Ако је ико у ова времена био добар пример онда је то засигурно патрија Павле.

Дакле мислим да патрија ипак треба да столује у престоном граду Срба, с тим да његова брига за Косово мора да буде свима очигледна.

Slažem se da je Patrijah Pavle izuzetna ličnost i oličenje sveštenika koji je u ovom vremenu svetlost i nada za bolja vremena ali kao prvo nije isto stanje bilo tada na Kosova kao što je sada a i bila su iskušenja u drugim dijelovima gdje su Srbi živjeli i znam da je pokojni Patrijah Pavle u toku rata dolazio na Grbavicu i osveštao mesto za crkvu.

A kako sadašnji vrh crkve brine govori činjenica o saopštenju kada je prihvaćen sporazum sa "Vladom Kosova" u tom saopštenju je bila osuda tog plana a onda za par dana su u ćutali i prešli preko svog saopštenja. Opet kažem neka mi Bog oprosti ako usred neznja sud prestrogo ali je bila očita kontradikcija.

[коЖељ њацИ]

Kao što ni među srpskim ( да пређем ја на ћирилицу некако лакше разумем сам себе) политичарима нема истоветног става око овог тешког проблема косовског тако ни међу српским епископима који су некако ми се чини стубови Цркве иако је Црква мало шири појам.

 

Рецимо + Атанасије и + Амфилохије су оштро осудили државни врх због таквог односа према Косову, док је и + Иринеј бачки писао нешто блажим тоном сличну причу на патријаршијском сајту, а касније се појавио са Вучићем и рекао да разуме државни врх и да су урадили све што су могли.

 

Међутим ајмо реално, Цркви је много лакше критиковати овакве ставове јер она директно не учествује у одлучивању, не доноси решења, и немора да се експонира као држава.

Мислим то је као кад са стране стојите и сад видите да је неко  притиснут са свих страна, па му онда ви кажете: " е ту си погрешио".

 

Осећам да је владика бачки Иринеј то уочио и да је због тога заузео другачији став према држави а у односу на Косово.

 

Јер на неки начин је лицемерно замерати држави нешто чега си и сам свестан да се скоро ништа ту урадити нарочито у овим околностима не може. Може сад било ко да моралише и каже ето држава је пустила косовске Србе низ воду , препустила их Тачију али реално нико ко критикује државу ништа не ризикује.

Шта ризикују епископи СПЦ кад критикују државу?

Шта новинари, шта НВО ?

Па нико ништа.

А сад шта ризикује рецимо Дачић ?

 

Што је Дачић онако грубо наступио кад се је Црква умешала у питање Косова у које је немогуће да се не меша по самој својој природи ?

 

Видите Дачић не ризикује само да ће изгубити премијерско место, него уколико не уради онако како запад очекује од њега он ризикује затвор.

Није то сада ко некад, смене га са функције па довиђења. Сад боагми хапсе кад смењују па и у затвор мећу. Одмах би се покренула афера коферче или нека друга. Свестан је тога Дачић. И шта сад он треба да бира између затвора и премијерског места?

Ајте молим вас па 90% данашњих Срба зна се како би на његовом месту изабрало. А оних 10% посто који би изабрали затвор су или лудаци или светитељи као овај наш епископ Јован у Македонији.

 

А Дачић нит је црквен човек нит је самим тим неки хришћанин, па још у којој је странци са каквом прошлошћу те странке која је била склона свим врстама мита и корупције...јел де да даље не морам објашњавати ситуацију Дачића?

 

Ја да сам Америка или Немачка ја би Србима наметнуо Дачића за премијера. Лако је уцењив, значи лако га је контролисати.

 

Али то је нека друга прича.

 

Него сад имамо ситуацију да човек пише писмо патрији у коме предлаже оно што је Дачић рекао из хира и као контра одговор на неминовну реакцију Цркве због потписивања споразума у Бриселу.

Шта желим да кажем.

Ви који сте пренели ово писмо и потписник самог писма ништа друго не радите доли исто што и Дачић који је буквално то исто предложио Патрији Иринеју.

Сад ја долазим у дилему.

Или трилему или четрилему.

Да ли сте ви чланови Социјалистичке Партије Србије?

Ако нисте, од куд вам идеја да је Дачићева провокација упућена Патрији предлог који би нешто могао добро донети?

Како се нисте раније сетили ове "сјајне" идеје , него сте се сетили баш после истог таквог предлога премијера Дачића?

Да ли вас можда Дачић плаћа да заступате његову причу?

И на крају зашто би промена боравка патријарха уопште била корисна ствар по Србе на Косову.

Мени је то толико бесмислена идеја да немам воље о њој ни дискутовати. Али је смислена ако иде неким политичарима у прилог , као што је у овом случају премијер Дачић, који је и лансирао ту идеју.

 

Но како год било да било, несматрам да је корисно ни да Црква тера мак на конац са државом.

Као што мислим да је лицемерно тражити од државног врха оно што он не може испунити а при том и даље остати државни врх, јер видите како запад олако руши државне врхове по свету, само би нам још фалило неко "српско пролеће" недао Бог.

Решење се не назире, или решење би се могло назирати када се црква и држава не би конфронтирали, него кад би покушали свако из своје перспективе са својим могућностима нешто да уради, на крају ни Цркви ни држави нико не брани да помажу Србе на Косову, та могућност још увек постоји.

 

Да не буде као 27. марта '41 кад је Црква стала на страну пучиста, подржала рушење пакта - Боље гроб него роб, па после нисмо знали ни где су нам гробови ни колико их је, нити смо их до дана данашњег пребројали.

 

П.С. Патрија Павле је умро недавно, косовски проблем траје скоро 100 година уназад.