Постоји ли шанса да је Јуда сада у рају???

[obi-wan]

.................................

Kako god okreneš ispada da nemamo volju.

U onome sto sam rekao, ja bas nigde ne vidim da nemamo volju, naprotiv...

[obi-wan]

Da,ali ne vidim čemu to služi.

Znači ako je rečeno da se neće oprostiti ni u ovom vijeku ni u budućem,mi se još natežemo možda ipak hoće.

Čini mi se da samo stvaramo iluziju i pomjeramo granice nekim stvarima a potpuno nepotrebno,jer govorimo o nečem što ne znamo ni približno kako izgleda.

Ostavljamo mogućnost kolebanja,koja apsolutno nikom nije potrebna.

To ja treba da pitam tebe cemu tako radikalan stav o pitanju o kome ni ja ni ti ni niko nista ne zna.

Ne zameri, ali ovo sto on prica potpuno je utemeljeno u ucenju Crkve, a stav koji ti iznosis je zapravo sasvim radikalan...

[Ђорђе Р]

По мени је цела прича чиста беспотребна филозофија, илити нагађање.

Оно што треба истаћи је, да нема покајања после смрти, и ту је тачка. Не можемо сада грешити и живети у греху са мишљу да ако постоји онај свет, или нешто после овог живота, да ћемо се тада покајати и Бог ће нам опростити, а сада да ми искористимо ово време за себично своје уживање. Црква на земљи је она војевућа, где задобијамо, или губимо Царство небеско. Да је другачије не би нам наш кнез Лазар оставио у аманет Косовски завет, где је нам је показао која је наша отаџбина и наше царство: "Земаљско је за малено царство, а Небеско увек и до вјека". Свако од нас бира ком ће се царству приволети у овом времену и за које ће царство прикупљати благо. Да ли за оно земаљско (материјално благо, евриће, некретнине, возни парк), или за небеско (врлине прикупљати и богатити се Богом).

[Aquilius Cratus]

Da,ali ne vidim čemu to služi.

Znači ako je rečeno da se neće oprostiti ni u ovom vijeku ni u budućem,mi se još natežemo možda ipak hoće.

Čini mi se da samo stvaramo iluziju i pomjeramo granice nekim stvarima a potpuno nepotrebno,jer govorimo o nečem što ne znamo ni približno kako izgleda.

Ostavljamo mogućnost kolebanja,koja apsolutno nikom nije potrebna.

To ja treba da pitam tebe cemu tako radikalan stav o pitanju o kome ni ja ni ti ni niko nista ne zna.

Ne zameri, ali ovo sto on prica potpuno je utemeljeno u ucenju Crkve, a stav koji ti iznosis je zapravo sasvim radikalan... stadaradim

Nije, obrnuto.

Ja kazem da po definiciji pojmova  volja, licnost, sloboda, pokajanje  nemozemo doneti takav stav koji vi zastupate bez da ne iskrivimo ucenje o ovim pojmovima.

Plus sto nista ne znamo sta ce tada biti moguce a vi izlazite sa idejom da sigurno znate sta nece biti moguce.

[Aquilius Cratus]

Jel se meni samo cini ili ovde odzvanjaju glasovi onih nadnicara sto su se bunili kad se

gospodar pogodio za isti novac sa onim sto su dosli pred kraj posla da odrade ono sto je ostalo?

[Адмирал]

По мени је цела прича чиста беспотребна филозофија, илити нагађање.

Оно што треба истаћи је, да нема покајања после смрти, и ту је тачка. Не можемо сада грешити и живети у греху са мишљу да ако постоји онај свет, или нешто после овог живота, да ћемо се тада покајати и Бог ће нам опростити, а сада да ми искористимо ово време за себично своје уживање. Црква на земљи је она војевућа, где задобијамо, или губимо Царство небеско. Да је другачије не би нам наш кнез Лазар оставио у аманет Косовски завет, где је нам је показао која је наша отаџбина и наше царство: "Земаљско је за малено царство, а Небеско увек и до вјека". Свако од нас бира ком ће се царству приволети у овом времену и за које ће царство прикупљати благо. Да ли за оно земаљско (материјално благо, евриће, некретнине, возни парк), или за небеско (врлине прикупљати и богатити се Богом).

  Tako je posle smrti nema pokajanja.Onda su i molitve za upokojene grešnike nepotrebne jer su umrli u nepokajanju.A sa druge strane molitve za umrle koji su umrli u pokajanju i izmireni sa Bogo su isto tako suvišne.Čemu onda molitve za umrle kada posle smrti nema pokajanja i kako može neko da zatupa nekoga i da se kaje za toga kada je taj umro i neje ga bilo briga za Hrista.

[Oglo]

Jel se meni samo cini ili ovde odzvanjaju glasovi onih nadnicara sto su se bunili kad se

gospodar pogodio za isti novac sa onim sto su dosli pred kraj posla da odrade ono sto je ostalo?

Jest bio zadnji čas,a ne nakon vremena

[Aquilius Cratus]

По мени је цела прича чиста беспотребна филозофија, илити нагађање.

Оно што треба истаћи је, да нема покајања после смрти, и ту је тачка. Не можемо сада грешити и живети у греху са мишљу да ако постоји онај свет, или нешто после овог живота, да ћемо се тада покајати и Бог ће нам опростити, а сада да ми искористимо ово време за себично своје уживање. Црква на земљи је она војевућа, где задобијамо, или губимо Царство небеско. Да је другачије не би нам наш кнез Лазар оставио у аманет Косовски завет, где је нам је показао која је наша отаџбина и наше царство: "Земаљско је за малено царство, а Небеско увек и до вјека". Свако од нас бира ком ће се царству приволети у овом времену и за које ће царство прикупљати благо. Да ли за оно земаљско (материјално благо, евриће, некретнине, возни парк), или за небеско (врлине прикупљати и богатити се Богом).

   Tako je posle smrti nema pokajanja.Onda su i molitve za upokojene grešnike nepotrebne jer su umrli u nepokajanju.A sa druge strane molitve za umrle koji su umrli u pokajanju i izmireni sa Bogo su isto tako suvišne.Čemu onda molitve za umrle kada posle smrti nema pokajanja i kako može neko da zatupa nekoga i da se kaje za toga kada je taj umro i neje ga bilo briga za Hrista.

E kad ti budes odredjivao ko ce se pokajati a ko ne i ko moze a ko nemoze onda tesko nama.

Hajde neko ko je umro a da nije bio hriscanin niti je cuo za Hrista na primer. Zamisli on u eshatonu pozali da

se pokaje i da udje u zajendicu sa Gospodom. A po tvojoj intepretaciji gospod kaze "Eeee zao mi je covece ali ko ti je kriv sto nisi cuo za mene na vreme. I ja bih hteo zajednicu ali sta ces 'moj sud te ogranicio' da sad stupis u zajednicu samnom "

Treba li isticati koliko je takva ideja blesava?

[Aquilius Cratus]

70zfof0qsamomolitva

Jel se meni samo cini ili ovde odzvanjaju glasovi onih nadnicara sto su se bunili kad se

gospodar pogodio za isti novac sa onim sto su dosli pred kraj posla da odrade ono sto je ostalo?

Jest bio zadnji čas,a ne nakon vremena

Prava zetva pocinje tek u eshatonu. stadaradim

[Благовесник]

A zašto tada ne bismo mogli da poželimo?Šta je to što nas sprečava?Bog?

Зашто НИ ЈЕДАН од оних са чијим се родом сјединио пали апостол Јуда из Кариота,

не може  да се покаје, спаси и да љуби?

Када нађеш одговор - то је уједно и одговор и на друго питање.

Пази, немојмо рећи да он може да се покаје. Добио је слободу и том слободом је себе погубио

тј. онеспособио за ДОБРО, утврдивши се у томе навевши и другога на грех.

Свети Макарије Копт, назван и Велики, или  неки други од Светих Отаца,

је помислио да се и овај може покајати,

јер му се јавио пали анђео и замолио га да се моли за њега.

Он се молио за њега надом у његово покајање и након неког времена  овај не издржавши

прсну у смех!

[obi-wan]

..............................................

Nije, obrnuto.

Ja kazem da po definiciji pojmova  volja, licnost, sloboda, pokajanje  nemozemo doneti takav stav koji vi zastupate bez da ne iskrivimo ucenje o ovim pojmovima.

Plus sto nista ne znamo sta ce tada biti moguce a vi izlazite sa idejom da sigurno znate sta nece biti moguce.

A zasto ne mozemo da donesemo takav stav?

Pa takav stav je vec unapred obznanio sam Hristos, lepo ti covek naveo rec - "hula na Duha Svetog (odnosno nepokajani greh) nece se oprostiti ni u ovom veku ni u buducem"...

Ne razumem sta je ovde nejasno...

Sto se tice onih pridoslih u 11. cas - ta se rec odnosi na one koji su se pred sam ishod iz ovog zivota i sveta pokajali, pa i njima pripada nagrada kao i onima od prvpg casa, jer se pokajanje ne meri vremenom nego dubinom srca...

I ovde Oci tumace ovu rec lepo i jasno, samo ne znam vise koliko to tebi znaci kao argument...

[Aquilius Cratus]

A zašto tada ne bismo mogli da poželimo?Šta je to što nas sprečava?Bog?

Зашто НИ ЈЕДАН од оних са чијим се родом сјединио пали апостол Јуда из Кариота,

не може  да се покаје, спаси и да љуби?

Када нађеш одговор - то је уједно и одговор и на друго питање.

Пази, немојмо рећи да он може да се покаје. Добио је слободу и том слободом је себе погубио

тј. онеспособио за ДОБРО, утврдивши се у томе навевши и другога на грех.

Свети Макарије Копт, назван и Велики, или  неки други од Светих Отаца,

је помислио да се и овај може покајати,

јер му се јавио пали анђео и замолио га да се моли за њега.

Он се молио за њега надом у његово покајање и након неког времена  овај не издржавши

прсну у смех!

Videcemo da li ce mu u eshatonu biti smesne takve molitve. Sada se on jos nada da moze kosmos vratiti u nebice pa mu dodje tako smesno to sto mi radimo ali videcemo kad dodje novo nebo i nova zemlja kakvu ce pesmu pevati.

[Aquilius Cratus]

..............................................

Nije, obrnuto.

Ja kazem da po definiciji pojmova  volja, licnost, sloboda, pokajanje  nemozemo doneti takav stav koji vi zastupate bez da ne iskrivimo ucenje o ovim pojmovima.

Plus sto nista ne znamo sta ce tada biti moguce a vi izlazite sa idejom da sigurno znate sta nece biti moguce.

A zasto ne mozemo da donesemo takav stav?

Pa takav stav je vec unapred obznanio sam Hristos, lepo ti covek naveo rec - "hula na Duha Svetog (odnosno nepokajani greh) nece se oprostiti ni u ovom veku ni u buducem"...

Ne razumem sta je ovde nejasno...

Sto se tice onih pridoslih u 11. cas - ta se rec odnosi na one koji su se pred sam ishod iz ovog zivota i sveta pokajali, pa i njima pripada nagrada kao i onima od prvpg casa, jer se pokajanje ne meri vremenom nego dubinom srca...

I ovde Oci tumace ovu re lepo i jasno, samo ne znam vise koliko to tebi znaci kao argument...

Znaci ko umre sa teskim paklom na dusi a nije znao za Hrista ko mu je kriv?

Zamrznut?

[Ђорђе Р]

По мени је цела прича чиста беспотребна филозофија, илити нагађање.

Оно што треба истаћи је, да нема покајања после смрти, и ту је тачка. Не можемо сада грешити и живети у греху са мишљу да ако постоји онај свет, или нешто после овог живота, да ћемо се тада покајати и Бог ће нам опростити, а сада да ми искористимо ово време за себично своје уживање. Црква на земљи је она војевућа, где задобијамо, или губимо Царство небеско. Да је другачије не би нам наш кнез Лазар оставио у аманет Косовски завет, где је нам је показао која је наша отаџбина и наше царство: "Земаљско је за малено царство, а Небеско увек и до вјека". Свако од нас бира ком ће се царству приволети у овом времену и за које ће царство прикупљати благо. Да ли за оно земаљско (материјално благо, евриће, некретнине, возни парк), или за небеско (врлине прикупљати и богатити се Богом).

   Tako je posle smrti nema pokajanja.Onda su i molitve za upokojene grešnike nepotrebne jer su umrli u nepokajanju.A sa druge strane molitve za umrle koji su umrli u pokajanju i izmireni sa Bogo su isto tako suvišne.Čemu onda molitve za umrle kada posle smrti nema pokajanja i kako može neko da zatupa nekoga i da se kaje za toga kada je taj umro i neje ga bilo briga za Hrista.

Не разумем, како ти знаш ко ће се спасти, а ко неће? Судија о томе одлучује, а не ја или ти. Ја се надам да ће се сви спасти. Само Судија зна свачије срце и може да донесе одлуку. Тако да се молим за преминуле да се спасу сви. Ја не знам ко се покајао, а ко не, и колико је искрено нечије покајање и јака нечија вера.

Тако да што нема покајања после смрти, то никако не значи да не треба да се молимо за оне који су преминули. И они се моле за нас, бар се надамо да то раде док заједно чекамо васкрсење мртвих и живот будућег века.

[obi-wan]

.......................................

Znaci ko umre sa teskim paklom na dusi a nije znao za Hrista ko mu je kriv?

Zamrznut?

Pakao nije nikakva zamrznutost, nego vecno rusenje bica*, bez kraja i izlaza...

I ajde samo, molim te, nismo valjda mi ljudi vise covekoljubivi od samog Hrista?

Ovo su Njegove reci, iz usta zivotodavca, bice da On ipak zna sta prica...

...........................

*

"Постоји и вечна смрт или пакао, то јест бескрајно рушење бића, стално притискање духа, ужас бесмисла и неопштења, окамењеност у непокајању..."

Recnik pravoslavne teologije

protojerej Jovan Brija