Deset Bozijih zapovesti

[Gerhard]

Razbojnik na krstu

Šta je Hristos obećao razbojniku na krstu? "I reče mu Isus: 'Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju." Luka 23.43 Na originalnom jeziku na kojem je Biblija pisana, nisu postojali znakovi interpunkcije. Tek kasnije su u našim tekstovima dodate tačke i zarezi.

Činjenica je da ni Isus nije toga dana kada je umro, bio u raju, na nebu, nego u grobu. Kada je Isus vaskrsao, rekao je Mariji: "Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svojemu; nego idi k braći mojoj, i kaži im: vraćam se k ocu svojemu i ocu vašemu." Jovan 20.17 Dakle, kada je umro Isus nije bio kod Oca, nego u grobu, pa ni čovek s krsta nije mogao s njim da bude u raju tog dana.

Iz konteksta cele Biblije jasno je da ovaj tekst treba da glasi ovako: "Zaista ti kažem danas, bićeš sa mnom u raju." Isus mu danas govori da će u raju biti sa njim, a ne kaže mu da će danas biti u raju sa njim.

Slična konstrukcija teksta nalazi se u 5. Mojsijevoj 30.16: "Jer ti zapovedam danas da ljubiš Gospoda Boga svojega..." I ovo shvati dvojako: 1) danas ti zapovedam 2) danas da ljubiš. Ako bismo sledili logiku ljudi koji smatraju da je Isus Hristos bio u raju, onda bi ovaj tekst značio da Boga treba voleti samo danas, a sutra za to nema potrebe. Po kontekstu možemo da odredimo šta je ispravno i šta je logično.

 

"U grobu telom, u adu dušom, kao Bog u raju sa razbojnikom, i na Prestolu bio si, Hriste..."

[Midrash]

Prevode kao zaista kazem ti bices samnom u raju

Ne, prevode kao što sam i rekao, bar ovde u Srbiji - U istinu ti kažem danas, bićeš samnom u Raju...izvrću Bakotićev prevod. A ako i prevode kako si napisao onda je izvrtanje još gore, jer izbacuju - danas, koji je čvrsto posvedočen u svim važnim rukopisima.

[Midrash]

Razbojnik na krstu

Šta je Hristos obećao razbojniku na krstu? "I reče mu Isus: 'Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju." Luka 23.43 Na originalnom jeziku na kojem je Biblija pisana, nisu postojali znakovi interpunkcije. Tek kasnije su u našim tekstovima dodate tačke i zarezi.

Činjenica je da ni Isus nije toga dana kada je umro, bio u raju, na nebu, nego u grobu. Kada je Isus vaskrsao, rekao je Mariji: "Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svojemu; nego idi k braći mojoj, i kaži im: vraćam se k ocu svojemu i ocu vašemu." Jovan 20.17 Dakle, kada je umro Isus nije bio kod Oca, nego u grobu, pa ni čovek s krsta nije mogao s njim da bude u raju tog dana.

Iz konteksta cele Biblije jasno je da ovaj tekst treba da glasi ovako: "Zaista ti kažem danas, bićeš sa mnom u raju." Isus mu danas govori da će u raju biti sa njim, a ne kaže mu da će danas biti u raju sa njim.

Slična konstrukcija teksta nalazi se u 5. Mojsijevoj 30.16: "Jer ti zapovedam danas da ljubiš Gospoda Boga svojega..." I ovo shvati dvojako: 1) danas ti zapovedam 2) danas da ljubiš. Ako bismo sledili logiku ljudi koji smatraju da je Isus Hristos bio u raju, onda bi ovaj tekst značio da Boga treba voleti samo danas, a sutra za to nema potrebe. Po kontekstu možemo da odredimo šta je ispravno i šta je logično.

 

Izvini, ali to je klasična adventistička glupost i nepismenost. Iako u većini nisu postojali u onima pisanim malim slovima jesu i tamo je to posvedočeno - ovako kako sva Crkva i prevodi. Sa druge strane, kako rekoh, drugačiji izraz je nemoguć i nikada se nije koristio. Ovo što navodiš iz 5 Mojsijeve ne stoji. U tom tekstu stoji:  אֲשֶׁ֙ר אָנֹכִ֣י מְצַוְּךָ֮ הַיּוֹם֒  - iliti ἃς ἐγὼ ἐντέλλομαί σοι σήμερον iliti, koje ti danas dajem. Dakle, nema veze sa ovim. 

 

Da malo manje slušate nepismenu babu Elenu, a više učite grčki i Hebrejski, ne bi odvaljivali ovakve budalaštine. 

 

 A što se tiče Isusovog boravka tri dana do Uskrsnuća. A šta misliš da nije mogao razbojnika da odvede do Raja, pa da nastavi gde je hteo da ode? Nije mu rekao od danas pa na dalje ćeš biti samnom u Raju, kad već teramo mak na konac.

[grigorije22]

Midrash evo ja bih da postavim jos neke stvari pa ti ako mozes odgovori sutra

[grigorije22]

Priča o Lazaru i bogatašu

Ova priča se često citira u prilog postojanja večnog pakla. Luka 16.19-31 "Čovek neki pak beše bogat, koji se oblačiše u skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se. A bijaše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovim vratima gnojav, i željaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatoga, još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov. A kad umre siromah, odnesoše ga anđeli u naručje Avramovo, a umrije i bogati i zakopaše ga. I u paklu kad beše u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avrama i Lazara u naručju njegovu. I povikavši reče: 'Oče Avrame! Smiluj se na me i pošlji mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svojega, i da mi rashladi jezik, jer se mučim u ovome plamenu.' A Avram reče: 'Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svome, i Lazar opet zla, a sad se on teši a ti se mučiš. I pored svega toga postavljena je među nama i vama velika propast, da oni koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu, niti oni otuda k nama ne prelaze.' Tada reče: 'Molim te dakle, oče, da ga pošalješ kući oca mojega, jer imam pet braće, neka im posvedoči da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja.' Reče mu Avram: 'Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju.' A on reče: 'Ne, oče Avrame! Nego ako im dođe ko iz mrtvih, pokajaće se.' A Avraam reče mu: 'Ako ne slušaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvih ustane neće verovati."

Ova priča je bila deo jevrejskog folklora. Detalje narodnog verovanja koji su osnova za ovu priču zapisao je Josif Flavije (Josephus Flavius, The Complete Works of Flavius Josephus; Philadelphia: John C. Winston; str. 901). On opisuje podzemlje u kojem se pravedni nalaze u Avramovom krilu, a duboki ponor razdvaja pravedne od nepravednih, koji trpe kaznu vatrom i vrelom parom. Ovu priču su Jevreji doneli iz ropstva u Vavilonu. Narod je dobro znao ovo verovanje Vavilonjana, i to Isus koristi kao osnov za svoju glavnu poruku.

Ako posmatramo literarni kontekst u kome se nalazi ova Hristova priča, ona je smeštena u kontekst pokajanja. Luka 15-a glava sadrži 3 najlepše Hristove parabole o pokajanju: o izgubljenoj ovci, o izgubljenom dinaru i priča o izgubljenom sinu. U 16-oj glavi je priča o bogatašu i pristavu, gde se takođe govori o pokajanju, a zatim sledi priča o bogatašu i Lazaru. U 17-oj glavi se nastavlja tema pokajanja. To znači da u priči o bogatašu i Lazaru tema o kojoj Isus govori jeste pokajanje a ne zagrobni život.

Hristos je za svoje priče često uzimao primere koji su bili poznati u narodu, nešto što je narod verovao, bez obzira da li je to bilo istinito ili ne. Hristos je krenuo od poznatog i vodio je ljude ka nepoznatom. Nepoznato je bila pouka koju je Hristos želeo da saopšti svojim slušaocima.

Hristos je iskoristio narodno praznoverje da bi ih poučio pokajanju. Centralna pouka priče jeste: 1) posle smrti nema prilike za pokajanje; 2) ljudi su toliko tvrdoglavi u grehu da čak i ako bi neko vaskrsao iz mrtvih ljudi ne bi verovali Bogu. 3) potrebno je slušati Sveto Pismo (Mojsija i proroke). Bogataš i Lazar su se razlikovali u stavu prema životnim vrednostima. Bogataš je težio samo materijalnom bogatstvu i dobio ga je, ali ne i večni život. Lazar je težio Bogu, svestan svojih greha i potrebe za kajanjem, pa je nagrada bila život sa Bogom.

Šta bi se desilo ako bismo bukvalno tumačili ovu priču? Ako bismo želeli da svakom detalju ove priče damo doktrinalnu vrednost, priča bi postala besmislena.

Isus je nešto pre toga rekao da će pravedni primiti platu pri vaskrsenju mrtvih (Luka 14.12-14), a ne neposredno posle smrti, kako izgleda u priči.

Isus je rekao da će nas uzeti k sebi tek kad se bude vratio drugi put (Jovan 14.1-3), a ne odmah posle smrti, kao što je slučaj u priči.

Svakog dana umre preko 100 000 ljudi u svetu. Ako je spasen samo 1%, to znači da bi "Avramovo krilo" trebalo da bude toliko veliko da dnevno primi bar 1000 ljudi. Ako je Avramovo krilo samo figurativni izraz a ne doslovan opis dešavanja posle smrti, onda su i drugi detalji priče samo figurativni opis čiji je cilj saznavanje neke moralne istine. U Jevrejima 11.39,40 piše da junaci vere, među kojima je i Avram (Jev 11.8-19), još nisu primili savršenstvo, još nisu vaskrsli, nego će ga primiti kad i mi. U priči je Avram u raju iako apostol Pavle piše da Avram još nije vaskrsao.

Ljudi koji veruju da postoji "besmrtna duša" veruju da ona nema telo, jer telo umire a duša navodno nastavlja da živi bez tela. Kako onda u priči bogataš u paklu ima prst, jezik i oči? Kako duša bez tela uopšte može da oseća bol ako nema nerve koji se nalaze u koži? Zar za bestelesnu dušu može da bude prepreka ponor koji razdvaja raj od pakla?

Zamislite da ste u raju, uživate, sve je lepo, a preko provalije vidite ljude kako se muče. Vidite nekog vašeg rođaka, prijatelja i razgovarate sa njima! Kakav bi to raj bio?

Sve ovo govori da je ovo priča zasnovana na narodnim verovanjima, čija je centralna poruka: pokajte se, i verujte ono što piše u Mojsijevim knjigama i prorocima.

[grigorije22]

Šta se događa sa čovekom kada umre?

 

 

"A čovek umire iznemogao, i kad izdahne čovek, gde je?" (Jov 14.10) Gde se nalazi čovek kad izdahne? Kuda ide? Šta se zbiva sa čovekom kad umre?

Smrt je najveći problem sa kojim se suočava svako živo biće na našoj planeti. Svako od nas će se kad tad suočiti sa smrću rođaka, prijatelja i na kraju sa svojom smrću. Ljudi ponekad uspeju da odlože smrt, ali su nemoćni da spreče da smrt kad - tad dođe. Kad shvatimo da neku osobu koju smo voleli nećemo više viđati, onda shvatamo koliko je smrt okrutna. I sam život posle četrdeset i neke godine više liči na lagano umiranje nego na život.

Ateisti veruju da posle smrti nema nikakvog postojanja i zato nastoje da što više "uživaju" dok su živi. Ali što je bliži susret sa smrću, to je jasnije koliko je besmisleno umreti bez Boga. Strah od smrti je jedan od osnovnih strahova koji pritiskaju ljudski rod. Zato je potrebno da znamo da li postoji rešenje za problem smrti.

Kako je čovek stvoren?

"Potom reče Bog: -Da načinimo čoveka po svom obličju. I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju Božjemu stvori ga, muško i žensko stvori ih." 1. Mojsijeva 1.26,27

"I stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni, i posta čovek duša živa." (1. Mojsijeva 2.7) Ovaj tekst je ključni da bi razumeli kako je čovek stvoren. Po Bibliji čovek je stvoren od dva elementa:

1) prah zemaljski + 2) duh životni = duša živa

(jevr. "nišmat hajim") (jevr. "nefeš haja").

Ovo je veoma važno: Čovek nije dobio dušu kao izvesni deo njegovog bića, nego je čovek postao duša, dakle ceo čovek je duša.

Duh životni

Duh životni (jevr. nišmat, ruah; grč. pneuma) nije neki svesni element. U Bibliji piše da i životinje imaju životni duh (nišmat hajim), (1. Mojsijeva 7.14,15,21-23; Propovednik 3.19).

To je iskra života koju je Bog pokrenuo u svim živim bićima, i u životinjama i u ljudima. To je životna sila koju Bog udahnjuje stvorenju, nešto što ga čini živim. "Nišmat hajim" dakle nije svesni deo, to je život, iskra života, to jest princip života.

"Duh Božji stvorio me je i dah Svemogućega dao mi je život." Jov 33.4

Evo šta se dogodilo kad je Isus vaskrsao jednu devojku: "I povrati se duh njezin, i ustade odmah." Luka 8.55 Bog joj je povratio dah života.

Isus je na krstu ispustio duh (pneuma) (Marko 15.37,38 Luka 23.46 Jovan 19.30). Samo u stihu Matej 27.50 Vuk Karadžić je tu istu reč (pneuma) u opisu istog događaja pogrešno preveo sa "duša" umesto sa "duh", pod uticajem teologije u koju je verovao. Jasno je da Isus nije ispustio dušu nego dah života. I Stefan je pred smrt rekao: "Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj." Dela 7.59,60

Duša

"I posta čovek duša živa". Zapazite da u Bibliji duša nije samo jedan deo čoveka, nego ceo čovek. Piše da čovek postaje duša kada dobije dah života, a ne piše da čovek dobija dušu. Duša je celo živo biće, spoj tela i daha života.

U Starom Zavetu se preko 800 puta spominje reč "nefeš". "Nefeš" označava celog čoveka. I mi često kažemo: "Koliko duša ovde ima?" Zato zapamtite ovaj princip: čovek nema dušu, čovek je duša. Takvi smo stvoreni.

Nigde u Bibliji ne piše da je duša besmrtna, niti da postoji nezavisno od tela. U mitologiji Grka i kod Platona duša je svesno biće u čoveku koje ne umire sa telom, nego je besmrtna, pa posle smrti napušta telo i nastavlja negde da živi. Ali Hristos i apostoli nisu govorili na grčkom nego na aramejskom, pa su sigurno koristili jevrejske pojmove nišmat i nefeš. Novi Zavet je pisan na grčkom, pa grčki pojmovi pneuma i psihe po smislu treba da odgovaraju jevrejskim rečima nišma i nefeš (dah i duša), a ne grčkim mitološkim pojmovima pneuma i psihe. Čim se neki tekst prevodi na strani jezik, postoji opasnost da se promeni smisao teksta zbog reči koje imaju više različitih značenja.

Čim su Adam i Eva zgrešili, Bog je postavio heruvima da čuva prilaz k drvetu života, da čovek "ne pruži ruke svoje i uzabere i s drveta života i okusi, te doveka živi." 1.Mojsijeva 3.22-24 To znači da niko od grešnika nije okusio sa drveta života, pa ne može ni da bude besmrtan, to jest nema besmrtnu dušu.

Evo i drugih tekstova u Bibliji koji govore da duša umire, da nije besmrtna. "I svaka duša (psihe) živa umre u moru." Otkrivenje 16.3 Po ovom tekstu, duše su svi živi organizmi. Zapazite da duše umiru. U 4.Mojsijevoj 9.6 je izraz "mrtva duša" (nefeš, Daničić je preveo "mrtvac"). Prilikom stvaranja Bog je i životinje nazvao živim dušama (nefeš) 1.Mojsijeva 1.20,21 "Uđe strah u svaku dušu." Dela 2.43 Takođe duša (nefeš) može da se pojede (5.Mojsijeva 12.23), a ako može da se pojede, onda nije besmrtna.

Dakle, duša nije deo čoveka, nego ceo čovek. Prvo upozorenje koje je Bog dao Adamu i Evi bilo je da će umreti ako ne budu poslušni svom Tvorcu. Ipak, ljudi još uvek veruju u Sotoninu prvu laž koju je rekao ljudima, da neće umreti.

[Midrash]

Postavi - sa jednom ogradom, iskreno se nadam da nisi adventista, ako nisi izvinjavam se na oštrini, po pisanju si mi malko sumnjiv Ako zaista želiš da saznaš šta je to hrišćanstvo i šta piše u Pismu, više si nego dobrodošao. Znaj jednu stvar. Crkva, posebno danas, u sitnice istražuje Pisma - u tačke i zareze i to ne samo KC i PC već i protestanti kojima je uglavnom držanje dogmi prvih vekova opcione prirode. Upravo i kod svih njih stoji u prevodima kako sam napisao i kako i mi ostali prevodimo. Samo kod adventista i kod jehovinih svedoka, koji i nisu hrišćani, stoji drugačije (doduše, nisu hrišćani ni adventisti po mnogo čemu).

[grigorije22]

Postavi - sa jednom ogradom, iskreno se nadam da nisi adventista, ako nisi izvinjavam se na oštrini, po pisanju si mi malko sumnjiv Ako zaista želiš da saznaš šta je to hrišćanstvo i šta piše u Pismu, više si nego dobrodošao.

 

U bre brate pa znas me valjda 2 godine sam na forumu kakav crni adventista. Zeleo bih samo da cujem misljenje nekoga ko je strucan a ti si teolog.

[Midrash]

Onda izvini. Imao sam okršaje sa njima od početka forumisanja u raznim formatima. Evo samo nešto iz prve ruke...pošto su stvari koje si postavio dosta opširne. Znaš kako, Kada se istražuje značenje nekog teksta nije dovoljno uzeti par citata. Potrebno je opsežno istraživanje: prvo treba da se ispita sam tekst, nastanak, razlike u rukopisima. Onda, ono što se govori u tom tekstu - struktura rečenice, značenje svake reči ali ne iz rečnika, već kako se i u kojim kontekstima koristi u konkretnoj knjizi ili knjigama, pa onda u neposrednom kontekstu, za svaki pojedini slučaj, pa onda u knjigama iz istog vremena, pa u celoj bibliji, pa u van biblijskim tekstovima iz tog ili sličnog vremena, pa kako se koncepti tumače u drugim spisima, kod rabina, kod otaca, a sve to gledajući prevode na druge jezike, na prvom mestu hebrejske, pa onda grčke, pa se sve to onda ispovezuje i dolaziš do zaključka o značenju. Najjednostavnije je za občnog čoveka da pogleda šta Crkva uči o tim pitanjima, jer je Crkva, po ljudima koji se time bave, od Otaca do današnjih teologa, sprovela sva ta istraživanja, a onda sebi uštediš vreme na traženju odgovora koji je pred nosom

[Midrash]

I da, nije Crkva zabranjivala čitanje jeretičkih spisa jer se bojala da narod otkrije istinu, već da poštedi narod od bespotrebnog trovanja. Lakše je sprečiti nego lečiti. Užasno je teško nekoga odvratiti od pogrešnog stava jer se gluposto lako izreknu, a za potvrdu ispravnog stava treba dosta toga razumeti, treba napor da se shvate dokazi, treba znanje.

[Volim_Sina_Bozjeg]

... po liku i podobiju.

Coveku je vec tada na pocetku dato da moze posle pada da se usavrsava i postane bogolik.

Vidim da je velja lajkovao ovo pa da ga upitam mislim da moze pomoci malo....

Sta ce nama poznanje dobra i zla da bi postali Bogoliki? Zar nije Bogolik covek koji samo jede sa drveta Zivota tj. vecnosti u Bozjem stvaranju koje nikad nece imati kraja. Posebno naglasavam da Bozje stvaranje nece imati nikad kraja!!!

Sta ce jednom takvom coveku poznanje dobra i zla kad uzima samo Apsolutno dobro!

[grigorije22]

Ovo što navodiš iz 5 Mojsijeve ne stoji. U tom tekstu stoji:  אֲשֶׁ֙ר אָנֹכִ֣י מְצַוְּךָ֮ הַיּוֹם֒  - iliti ἃς ἐγὼ ἐντέλλομαί σοι σήμερον iliti, koje ti danas dajem. Dakle, nema veze sa ovim.

 

U prevodu Danicic Karadzic stoji  Јер ти заповедам данас да љубиш Господа Бога свог ходећи путевима Његовим и држећи заповести Његове и уредбе Његове и законе Његове, да би жив био и умножио се, и да би те благословио Господ Бог твој у земљи у коју идеш да је наследиш.

[Midrash]

U prevodu Danicic Karadzic stoji  Јер ти заповедам данас да љубиш Господа Бога свог ходећи путевима Његовим и држећи заповести Његове и уредбе Његове и законе Његове, да би жив био и умножио се, и да би те благословио Господ Бог твој у земљи у коју идеш да је наследиш.

Loš prevod. Daničić nije prevodio sa originala.

[grigorije22]

Loš prevod. Daničić nije prevodio sa originala.

A da li imas neki link kako to u celi zvuci prevedeno sa originala? Trazeci na internetu i moderni prevodi kazu Jer ti zapovedam danas

http://www.biblesociety.org.uk/the-bible/search-the-bible/KJV/Deut/30/16/

http://www.neno.co.ke/bible/book/Deuteronomy/30/16

[Grizzly Adams]

Ne, pa rekao si da bi to njegovo moglo da prođe kao pravoslavni stav. Na to sam reagovao. U tim stvarima treba biti laserski precizan jer sektaši vole da provuku svoje krivotvorine nedorečenošću.

 

Па управо овакав став како сам навео је "ласерски прецизан". Ствар је у томе да ми у Цркви имамо заједницу са свима - па и са упокојенима, јер су "Богу сви живи". То је главно. Механизам "како" се то дешава је потпуно споредно питање. Да ли су то некакве "душе" које лебде по небесима или човек одмах по упокојењу одлази у есхатон, не мења ништа.

 

Адвентисти и остали протестанти управо највише воле да се ухвате за таква споредна питања и доказују како су "у праву". Када им то одузмеш и укажеш на суштинске ствари остану без текста. Римокатолици су направили грешку да се упусте у беспотребно детаљисање око споредних ствари па су зато и добили протестанте. Схоластицизам је у ствари први протестантизам.

 

Православни приступ је да се концентришемо на оно што је у свему важно, а за споредне детаље можемо слободно да кажемо и "не знамо".