Jump to content

Deset Bozijih zapovesti


Препоручена порука

Па исто и у књизи Постања. Писац једноставно жели да каже да је Бог човека "оживео" што идентификује са "дисањем".

 

Поједностављено: "Бог је оживео човека који је почео да дише и постао живо биће".

 

Nije jer Bog coveka stvara po svom liku... i neposredno ga formira i udahnjuje mu dah zivota za razliku od svega ostalog...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

... po liku i podobiju.

Coveku je vec tada na pocetku dato da moze posle pada da se usavrsava i postane bogolik.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ма шалим се мало на рачун свог надимка. :)

 

Дискусију си скренуо у погрешном смеру. Егзегеза текста не зависи од тога на основу чега ја верујем у Бога, него од језика, контекста и слично.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

El ti verujes u besmrtnu dusu tj da dusa nakon smrti ne gubi svest i da se vraca Bogu kao sto recimo pise u Otkrivenju ili kao sto Apostol Pavle kaze da mu je zelja napustiti telo i nastaniti se kod Gospoda?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

a propo subote sta kaze Maxim Ispovednik....

 

 У Закону и у Пророцима помиње се субота (Ис. 66; 23), суботе (2. Мој. 31; 13) и субота над суботама (3. Мој. 16; 31), и обрезање и обрезања и обрезање над обрезањима (Пост. 17; 1013), и жетва и жетве и жетва над жетвама (3. Мој. 23; 10). Прво се тиче потпуног испуњења практичке, како природне тако и теолошке, философије; друго, раздвајања од свега насталог и од (унутарњих) логоса; треће, чулног и умног задобијања среће. Разумевајући ова три (типа), зналац (гностик) схвата разлог због којег је Мојсије имао да, на крају, уприличи суботу изван свете земље (4. Мој. 34; 5), зашто је Исус Навин обрезао сав народ по преласку Јордана (Ис. Нав. 5; 3) и зашто они који наследише обећану земљу приносе Богу сноп првина од друге жетве (3. Мој. 23; 10).
37. Субота је бестрашће разумне душе, из које су разумном делатношћу изгнана обележја греха.
38. Суботе означавају слободу разумне душе, која је духовним созерцањем природе обоготворила чак и природну активност чула.
39. Субота над суботама је духовно смирење разумне душе, која ум свој чак и од созерцавања божанских логоса у створеном повлачи и која се, кроз љубавну екстазу, само Богом сва испуњује, остварујући тако, кроз мистичку теологију, умирење у Богу.
Субота је Божија иотпуно поимање Њега од стране створеног, умиривањем у њему неизрецивом активношћу Божијом природних активности; јер Бог, обустављајући својом неизрецивом активношћу у (човеку као) бивствујућем случајну природну делатност, у оноликој мери у коликој се природа бивствујућег (човека) везује за Бога, успоставља његову (човекову) властиту природну активност у Богу.
 
51. Шести је дан (стварања), по Писму, стварање (остваривање) бивствујућих што су подређени природи. Седми дан разграничава од тока (кретања) временитог, а осми дан представља вид натприродног и надвременог.
52. Ко шести дан разуме у односу на Закон, напушта активности (које су последица) страсног подређивања душе, пролазећи тако море без страха и иде ка пустињи, док његову суботу чини одмор (мир) од страсти. Но, тек кад пређе Јордан и остави иза себе пуко одмарање (уздржавање, апстинирање) од страсти, ступа у посед врлине.
53. Шести је дан, по Еванђељу, задобијање стања врлине што је попут пустиње лишено зла, у коме је субота мир ума чак и од острашћених уображења душе, а пошто су први грешни покрети (импулси, пулзије душе) умртвљени. Ко је прешао Јордан сели се у област познања; где ум, то јест, храм, што је миром мистички саздан (скућен), постаје, у Духу, обитавалиште Божије.
54. Које, по божанском примеру, испунио делом својим и мишљењем шест дана, превазилази, с Божијом помоћи, оно што је као природно и као временито успостављено, ступајући тако у стање мистичког созерцања будућег века, којим се причешћује. Његова је субота потпуно и непојмљиво умно напуштање и превазилажење свега бивствујућег. Но, ко се удостојио осмог дана, из мртвих је устао; то јест, из свега чулног, умног, изрецивог и именивог; а оно што је у односу према Богу ниже смењује блаженство Божијег живота, који је (у суштини) једини (стварни) живот, доживљавајући га таквим обожује се и сам постаје Бог.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Само немој да ме развлачиш на оне справе, све ће се договоримо.... :)

 

Ја и даље ценим да онај 2:7 нема пуно везе са "душом" у том смислу. У Старом Завету читава та прича још није била довољно развијена, посебно не у време када су писане најстарије књиге попут Постања. И ту греше многи који покушавају да на основу Постања нешто "доказују" по питању "смртне/бесмртне душе" и слично.

 

Као што рекох - аутор је само хтео да каже да је Бог човека "оживео". Нема никакве потребе ту сад учитавати нешто што песник није хтео да каже. Чак квари лепоту описа Стварања у 1. Мојсијевој.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је највероватније нека језичка фраза која се користила у то време и не мора дословно да буде потврда о веровању у загробни живот.

 

Мораћемо да сачекамо неког ученијег да дефинитивно одговори, ако је то уопште могуће...

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...