Позоришта...волите их?

[Жедни]

Ovako. 22 decemra sa početkom u 19h u Jagodini održaće se premijera predstave ,, Kad su blejale ovce,,. Predstava govori o našem narodu izgubljenom u moru gluposti vođeno lažnim prorocima i pripovedačima koji su taj stari srpski narod skrenuli sa pravog puta. Turci, veštice, promiskuitetne žene, vojnici i pop ( Čiju ulogu igram ja ) Koji ima zadatak da narodu pomogne koliko toliko i bar da pokuša da ga vrati na pravi put.  Tužna komedija je u pitanju.

 

Ulaz slobodan.

 

Ko je u blizini neka navrati. Moje preporuke   8086.gif

[Arsenija]

Mizantrop.

[Ayla]

Zetski dom - Kraljevsko pozorište -
S A L O M A
Oskar Vajld

 

[JESSY]

синоћ сам гледала, па бих вам препоручила...

 

 

РЕВИЗОР

Превод: Марија Стојиљковић, др Вера Николић

Режија: ИВА МИЛОШЕВИЋ

Сценограф: Горчин Стојановић
Костимограф: Борис Чакширан
Композитор: Владимир Пејковић
Драматург: Јелена Мијовић
Асистент драматурга: Данка Секуловић
Лектор: др Љиљана Мркић Поповић
Асистент редитеља: Миљана Ћосић
Асистент костимографа: Алмира Дураковић
Асистент сценографа: Ивана Крњић
Организатор: Невена Вучковић
Организатор волонтер: Уна Стевановић

ИГРАЈУ:

Градоначелник: НЕБОЈША ИЛИЋ
Ана Андрејевна: БРАНКА ШЕЛИЋ
Марја Антоновна: ЈЕЛЕНА ПЕТРОВИЋ/ СОФИЈА ЈУРИЧАН
Хлестаков: ГОРДАН КИЧИЋ
Осип: ФЕЂА СТОЈАНОВИЋ
Судија: ГОРИЦА ПОПОВИЋ
Управник добротворних установа: БОЈАН ЖИРОВИЋ
Школски надзорник: ИВАН ЈЕВТОВИЋ
Срески лекар: НЕНАД ЋИРИЋ
Управник поште: МЛАДЕН АНДРЕЈЕВИЋ
Бопчински: БРАНИМИР БРСТИНА
Допчински: БРАНИСЛАВ ЗЕРЕМСКИ
Први трговац: МИЛАН МИХАИЛОВИЋ
Други трговац: ЕРОЛ КАДИЋ
Граденачелникова секретарица: РАДМИЛА ТОМОВИЋ
Браварева жена: МИЛИЦА МИХАЈЛОВИЋ
Кафански момак: ВЛАДИСЛАВ МИХАИЛОВИЋ
Поднаредникова жена: ИСИДОРА МИНИЋ
Жена Луке Лукича: ДРАГАНА ЂУКИЋ

Инспицијент: Емилија Рафајловић
Суфлер: Марина Вујевић

ПРЕМИЈЕРА: 4. ЈУН 2013.

 

Ива Милошевић: ОДЛИЧАН ЈЕ ТРЕНУТАК ЗА „РЕВИЗОРА“

Редитељка Ива Милошевић, чија ће поставка „Ревизора” бити премијерно изведена 4. јуна у Атељеу 212, изјавила је да је одличан тренутак за тај Гогољев комад о корумпираности власти, о људима недораслим позицијама на којима су се нашли, а који кроје животе других и доводе до општег расула.
„Позориште ми је предложило овај комад, јер су желели ансамбл представу. Причали смо да то буде неки класичан наслов и дошло се до идеје ‘Ревизора’. Схватила сам да је апсолутно одличан тренутак да се ради тај комад”, рекла је она Тањугу.
Редитељка је додала да је одмах у главним улогама видела Гордана Кичића као Хлестакова и Небојшу Цилета Илића као градоначелника, јер је са њима већ сарађивала управо у Атељеу, а познају се и као припадници исте генерације.
Што се тиче концепције представе, главно је било „тражење начина да се пребаци у савремени тренутак, али да се ништа не одузме ономе што је Гогољ у целој тој ствари”.
„То значи да направимо причу о корумпираности власти, о времену у којем људи који су недорасли позицијама на којима су се нашли, а који кроје животе других људи, стварају једно опште расуло, један хаос и онда у тренутку када се појави претња да дође неко да их казни због тога, ми гледамо како тај хаос заправо прераста у још већи хаос”, изјавила је Милошевићева.
У исто време, сматра она, „Гогољ поставља питање над могућностима малог човека у времену и околностима које превазилазе његове моћи, али драже његове жеље и распаљују амбиције – да ли таква једна околност можда може покренути у људима неку промену на боље или заправо на још горе”.
Редитељка је изразила уверење да су у представи „дотакли и једну мало меланхоличну димензију, а то је оно испод Гогољевог смеха”, јер „испод онога што је исмевање карактера, слабости, похлепе и тако даље крије се људска беда, која изазива и неку тугу, али је веома опасна”.
Представа ће се играти у савременим костимима, а адаптација се, како је открила редитељка, највише односи на ликове, јер је неке ликове (у комаду их има 24) стопила у један, али ништа што је суштинско није мењано у тексту руског класика.
„Реплике које изговарају ликови, то је тај текст. Има понека промена која измешта ствари из 19. века, али то су реч-две. То је баш узбудљиво како тај комад звучи као да је данас написан. Мито је мито – био тада и данас је”, истакла је она.
На питање да ли ће бити смеха у публици, одговорила је да се нада да хоће.
„Мислим да ова представа показује нешто што је рекао Набоков када је говорио о Гогољу, а то је да је он приказивао како ствари више иду унатрашке када се настоји да оне иду напред. Из тога произлази оно смешно у нашој представи”.
„То је то низање апсурда у једном свету који је у старту толико пун апсурда да сте се већ на апсурд навикли и у ком следе све баналнији ликови. На крају и сами схватате да сте постали пођеднако банални чињеницом да не знате ни сами како пристајете на све то. А то је оно што и нас окружује у овом тренутку”, изјавила је Милошевићева.
У представи ће играти чак 19 глумаца Атељеа, што је реткост у актуелној домаћој продукцији.
„Постоји огроман ентузијазам и жеља да се направи ова представа. Велико је узбуђење што се догађа ансамбл представа. То је нешто врло ексклузивно у овом тренутку с обзиром на ситуацију у позоришту и култури где је те ствари све теже спровести”, истакла је редитељка.
Она је додала да су ентузијазам и воља допринели да представа изгледа тако како изгледа, мада су се довијали, глумци су били заузети, али су мењали једни друге када није било могуће да свих 19 буде на проби и заједно су дали све од себе.
„Нисмо знали до неке тачке да ли ће бити средстава да представу завршимо, али ми смо настављали да радимо и ево, успели смо”, рекла је Милошевић.
Редитељка чији опус обухвата велики број значајних, друштвено ангажованих представа („Прослава” у Атељеу, „Из јуначког живота грађанства” у ЈДП-у, „Казимир и Каролина” у Сомбору…) изјавила је да је за њу „узбудљиво и инспиративно да кроз режије промишља и себе и свет у којем живи”.
„Некада и у ономе што критикујем, везано за стварност и дух времена у којем сам се родила и који ме окружује, проналазим себе и препознајем оно што код себе не волим, а што мислим да је можда производ времена у којем сам се затекла или се борим да то не буде тако”.
„Говорим о себи, али говорим и о свету који проматрам око себе, па, претпостављам да из тога произлази та ангажованост. Дакле, човек и време”, објаснила је она свој приступ режији.
На питање шта би могло да се уради за побољшање стања у српском позоришту, одговорила је да нема конкретан предлог, јер се у то не разуме.
„Постоје људи који би требало у то да се разумеју, па се надам да ће нешто и смислити. Ја на то гледам овако – ми са ове стране треба да се трудимо да ово чиме се бавимо радимо најбоље што можемо”.
„Треба да држимо до себе и да се не стидимо због тога што нас зову или се сматрамо да смо уметници. Ја с тим немам проблем, а други нека одлуче да ли је уметност нешто што је овој земљи потребно. Ја бих волела да се определе за уметност и за културу. Видећемо шта ће бити”, изјавила је Ива Милошевић.

 

Тањуг,

[Jelena 76]

"Do godine u isto vreme"...odlična predstava...gl.glumac Lane Gutovic....Super je

 

A u februaru idem da gledam ..." Reče mi jedan čo'ek, ćeraćemo se još kad budem mlađi" sa P.Božovićem...

[Жедни]

KC Jagodina- Komedija “Kad su blejale ovce”

Ovo je Čumnjаk. Izа urušenog stаklenog zvonikа u polumrаku, nаrod predvodi ludа. Sto mudrаcа mu dovedi i jednu ludu što аlаče, u nju će se zаgledаti. Tаko vele Turci.

Sve što tаmo isklijа – osuši se, sve što je lepo – uvene, а sve što se ljubаvlju može nаzvаti – postаne prokleto!

Čumnjаk sаdа postаde groblje zаčumаvelih, nekrštenih i bezimenih… Ostаše sаmo kletve i аnаteme dа se vijore iznаd osušenih stаbаlа drvećа, ne bi li nаšle svoj spokoj tu negde…

Sа morаvskih mostovа utopiše se u reku mnogi snovi, а sа njimа i Poslonske šume, lаgаno spuštаjući svoju glаvu nаdole, kаo čovek nа sаmrti.

A sаdа ste se sigurno zаpitаli, ko u ovom sukobu vremenа bleji? Ovce ili nаrod?

Pozorišna predstava ''Kad su blejale ovce'' u okviru pratećeg programa ''Dana komedije''. KC Jagodina, ponedeljak, 17. mart 2014. u 20 časova. Ulaz slobodan!Dođite da uživamo uz sjajne glumce studentskog pozorišta ''Stanislavski''!

[Чунга Лунга]

Ovo je najtoplija preporuka od nekog ko ne voli toliko pozoriste, koliko voli sedmu umetnost (ok, znam da je neuporedivo), i ko je nalazio manu u svakoj predstavi, jerbo se tokom skoro svake smorio kao krtica u saksiji - sto zbog lose glume, sto zbog dosadne radnje.

Ova predstava je kompletna! Glumci su rodjeni talenti, a tematika je fenomenalna.

 

Inace, predstava se odrzava u gimnaziji "Laza Kostic" u Novom Sadu (Telep), za ostale gradove ne znam lokaciju, nazalost. Igraju retko, u proseku jednom u tri meseca, tako da je karte (450din) potrebno telefonom rezervisati cim oglase datum predstave. Ovo je link FB-profila, na kojem se nalaze sve informacije u vezi predstave, a koje su dostupne i onima koji ne koriste "Facebook": https://sr-rs.facebook.com/pages/Dr%C5%BE-ne-daj/317259818296209

 

Pogledajte ovu predstavu!

 

[Odette]

Ko želi da pogleda nešto jako lepo i kvalitetno treba da iskoristi priliku i poseti Narodno pozorište sada kada se daje balet Krcko Oraščić. Ja sam ga gledala u Sava centru i nemam reči da opišem kvalitet izvedbe, pogotovo kijevskih prvaka baleta u naslovnim ulogama. Sve je prelepo ..od muzike,koreografije do kostima. Adaptaciju je izvršio Konstantin Kostjukov koga sam imala priliku da vidim, sedeo je par redova ispred mene

 

[JESSY]

 

Три сестре Вестон, Барбара, Карен и Ајви, враћају се кући да би подржале и помогле мајци Вајолет у тешким тренуцима. Ситуација ће се променити с лошег на горе кад се испостави да се њихов отац удавио. Шира породица долази на сахрану, али врућина у ваздуху и висока температура (42 степена!) додатно ће се запалити изношењем тајни и лажи на видело испод крова породичне куће. “Мени ништа не промиче. Све ја видим!”, викне Вајолет у једном тренутку. “Врело ништавило“ изгара у клаустрофобичној Вајолетиној кући, где се трајно населила “духовна потиштеност“, онако као што се у сваку пору гњилог породичног стабла Вестонових завукла трулеж. Ликови с “трагичним изразима лица“ могу побећи из те куће, али не и од себе самих.

ОВОГОДИШЊИ КАНДИДАТ ЗА ОСКАРА НА СЦЕНИ АТЕЉЕА 212!

Сигурно једна од најузбудљивијих нових америчких драма, у којој се смењују жестоки смех и туга, “Август у округу Осејџ” савременог америчког писца Трејсија Летса је драма о компликованим међуљудским, љубавним и породичним односима која се одвија једног августа у малом округу у Америци. Прича о мрачној историји једне породице, о женама јаке воље које је живот одвојио, а породична криза поново вратила у кућу у којој су одрасле, код проблематичне жене која их је подигла – донела је писцу Трејси Летсу, поред многобројних награда, и ону најпрестижнију – Пулицерову награду за 2008. годину, а критичари га већ пореде са Јуџин О’Нилом или Едвардом Олбијем. Комад је премијерно постављен у Чикагу, 2007. године, а одмах затим и на Бродвеју, где је имао преко 650 извођења до краја 2009. године.
Ова драма са комичним елементима са великим успехом игра се у америчким позориштима, као и у Великој Британији, Израелу, Порторику, Аустралији, Немачкој, Аргентини, Шведској, Данској, Перуу, Шпанији, на Новом Зеланду, у Холандији, Индији…
По овом комаду 2013. године снимљен је истоимени холивудски филм са Џулијом Робертс и Мерил Стрип у главним улогама, које су им већ донеле номинације за овогодишње филмске награде Оскар.

 

Трејси Летс

АВГУСТ У ОКРУГУ ОСЕЈЏ

Превод: Милица Михајловић

Редитељ: ЉИЉАНА ТОДОРОВИЋ
Сценограф: Магдалена Влајић
Костимограф: Снежана Пешић Рајић
Драматург: Ивана Димић
Избор музике: Љиљана Тодоровић
Лектор: Др Љиљана Мркић Поповић
Асистент режије: Данка Секуловић
Аутор видеа: Огњен Главонић
Организатор: Невена Вучковић

ИГРАЈУ:

Вајолет Вестон: ДАРА ЏОКИЋ
Барбара Фордам: АНИТА МАНЧИЋ
Бил Фордам: БРАНИМИР БРСТИНА
Џин Фордам: ЈЕЛЕНА ПЕТРОВИЋ
Ајви Вестон: ЈЕЛЕНА ЂОКИЋ
Карен Вестон: МИЛИЦА МИХАЈЛОВИЋ
Мети Феј Ејкен: БРАНКА ШЕЛИЋ
Чарли Ејкен: МЛАДЕН АНДРЕЈЕВИЋ
Мали Чарлс Ејкен: ДЕЈАН ДЕДИЋ
Џона Моневата: ИСИДОРА МИНИЋ
Стив Хајдебрехт: МАРИНКО МАЏГАЉ
Шериф Дион Гилбо: НЕНАД ЋИРИЋ
Беверли Вестон: ДРАГАН НИКОЛИЋ – специјална појава

[Mara]

Препоручујем да погледате "Хотел Косово" у извођењу ансанбла Народног позоришта у Приштини. У петак (13.2. 2015) су гостовали у Народном позоришту у Београду, а доћи ће поново! http://dnevne-novine-slobodna-rec.blogspot.com/2015/02/hotel-kosovo-potresan-mjuzik-narodnog.html#.VOCWxbsOvmI.twitter

[Milena B.]

Violinista na krovu, Nisko narodno pozoriste, fenomenalna predstava

[Дуња]

ОДРЖАНА СВЕТСКА ПРЕМИЈЕРА ОПЕРЕ СВЕТИСЛАВА БОЖИЋА “МЕЛАНХОЛИЧНИ СНОВИ ГРОФА САВЕ ВЛАДИСЛАВИЋА”

Светска премијера опере Светислава Божића “Меланхолични снови грофа Саве Владиславића”, под диригентском управом Ђорђа Павловића, у режији Александра Николића и кореографији Александра Илића,одржана је у суботу 28. фебруара на Великој сцени.

У препуној сали, публика је са концентрацијом и великом пажњом пратила ово дело у којем се преплићу секуларни и сакрални мотиви, меланхолија и уздржана радост.
На крају представе, бурним аплаузима и овацијама у трајању од скоро 15 минута, поздравила је комплетну ауторску и уметничку екипу коју су предводили Иван Томашев (Сава Владиславић), Марко Калајановић (Никола Тесла), Сања Керкез (Елен, Муза, Бела голубица), Јадранка Јовановић (Владарка, Анђео искушења), Ненад Чича (Владар, Млади Тесла), Игор Матвејев (Меанџић), Слободан Живковић (Буде)...
У представи је учествовао Оркестар, Балет и Хор Народног позоришта у Београду који је представљао глас народа кроз разне епохе.
Божић је аутор и либрета, који је заснован на животу грофа Саве Владиславића - Рагузинског (1668 — 1738), који је био руски дипломата српског порекла на двору руског цара Петра Великог и царице Катарине Прве.
Јован Дучић у књизи о овом "Србину дипломати на руском двору" и оснивачу руске обавештајне службе каже да је "за четвртину столећа био умешан у све важне догађаје у Русији" - закључење војног савета са Молдавијом, мир са турским султаном, конкордат са папом, прво разграничење Русије са Кином, у којој је његовом заслугом, како се верује, саграђена прва православна црква. 
Дучић посебно наглашава да је гроф Сава Владиславић "први Србин који је још на истеку тамног 17. столећа задобио православну Русију и лично цара Петра Великог за ослобађање српства и Балкана". 
Према Божићевим речима, ово није историјска опера, ни опера радње, него стања у коме једно биће преживљава преко речи великих песника Црњанског, Дучића, Настасијевића и Дејана Медаковића неки могући ток човека који је успео у свету, али никада није служио свог господара.
Либрето је, осим поезијом поменутих песника, инспирисан и фрагментима драме “Никола Тесла” Милоша Црњанског.
Сценограф је урадио Борис Максимовић, костиме Катарина Грчић, а за видео продукцију био је задужен Петар Антоновић.
М.Б.

Више фотографија са премијере можете погледати ОВДЕ

[Anika]

Рибарске свађе - Народно позориште, Бг

[JESSY]

najdrazi mi je atelje 212...odgledala sam tu jako mnogo predstava...izvanredan je ansambl, kao i komadi...

pretpostavljam da vecina nije cula za najmladju clanicu ansambla 212 , Jelenu Pétrovic...evo par detalja...

 

ЈЕЛЕНА ПЕТРОВИЋ

Рођена 27. марта 1984. године у Београду.
Дипломирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Драгана Петровића 2007. године. Стални члан позоришта Атеље 212 од 2013. године.

Позоришне представе (избор) – Београдско Драмско Позориште: Као кроз стакло (Карин); Југословенско Драмско Позориште: Вишњик (Ања), Драма о Мирјани и овима око ње (Вероника), Банат (Ђуђа), Тако је морало бити (Станка); Атеље 212: Ревизор (Марја Антоновна), Шума блиста (Дете), Прослава (Мишел), Пазарни дан (Јелка Каћиперка), Август у округу Осејџ (Џин Фордам); Театар Маделнианум: Михољско лето (Верочка); Позориште „Бошко Буха“: Пепељуга (Пепељуга), Принцеза и жабац (Принцеза Мирела), Плава птица (Девојчица Мил Тил); Мало позориште „Душко Радовић“: Тинејџ клуб (Маша), Буђење пролећа (Марта), Чудне љубави (Корњача, Миш, Гавран), Пинокио (Пинокио); Звездара театар: Малаксија (Цица)…

ТВ серија: На путу за Монтевидео, Горки плодови

Награде: Добитница Стеријине награде за најбољу младу глумицу на фестивалу Стеријино позорје, за улогу Веронике, у представи Драма о Мирјани и овима око ње, 2010. године, награде „Вељко Маричић“ за најбољу младу глумицу на 18. међународном фестивалу малих сцена у Ријеци, за улогу Веронике, у представи Драма о Мирјани и овима око ње, 2011, Награде за глумицу 11. позоришног фестивала Звездариште, 2013, Награде за најбољу споредну улогу за улогу Корњаче и Миша на 13. Нај нај нај фестивалу у Загребу, 2013. године.

 

 

 

briljirala je u svi komadima...

[pcelica.m]

Najdraže mi je Narodno pozorište, ali je tu  svakako i JDP.