Дионисије Ареопагит: живот – дело – утицај

[Срђан Ранђеловић]

Беате Регина Зухла: „Дионисије Ареопагит: живот – дело – утицај“

 
 
 

 
 
 
Беате Регина Зухла, професорка философије на универзитету у Гисену, изучава већ три деценије списе Светог Дионисија Ареопагита, односно Corpus Dionysiacum Areopagiticum који сачињавају четири списа – „О божанским именима“, „О небеској јерархији“, „О црквеној јерархији“, „Мистичкo богословље“ и десет посланица упућених Гају, Доротеју, Сопатеру, Поликарпу, Демофилу, Титу и Јовану Богослову.
 
Реч је о научном уводу у живот, дело и рецепцију списа овог светитеља, о једној иреничној личности на прелому епоха и преображају парадигми богословске рефлексије између новоплатонистичке философије и хришћанске духовне философије у 5. веку. Тај програматички спој Ареопагитових списа ауторка спреже у наслов који их обједињује - summa philosophiae et simul theologie perenis.
 
Језгро Зухлиних анализа чини реконструкција философске теологије (Псевдо-)Ареопагита са кључним питањем, како се апсолутна трансцендентност Бога саодноси са Откривењем и како Једно (hen) и Мноштво могу напоредо бивати. Ауторка види и смешта Ареoпагитово дело у вишеслојна струјања неоплатонистичких школа, које готово све имају надахнуће у Платоновим дијалогу „Парменид“. Две начелне позиције тог дијалога су да„несазнативост Бога“ и „бивствујуће Једно (hen)“ воде Ареопагитовом разликовању двају начина богословског познања – тзв.  негативном (апофатичком) и позитивном (катафатичком) богословљу. Ауторка испитује не само сложено питање ауторства, већ залазећи у дух епохе и његов контекст, као и густо шипражје догматских контраверзи између хетеродоксије и ортодоксије, опсежно извештава и о Ареопагитовим савременицима.
 
У поглављу о рецепцији Ареопагитовог дела ауторка двоји између „грчког Истока“ и „латинског Запада“. Следи поворка тумача и коментатора почев од Јована из Скитипоља и Св. Максима Исповедника до Јована Скотуса Еруигене, Хуга од Санкт Виктора, Томе Аквинског и Мирсилија Фичина – да споменемо само најпознатије - о чијим мишљењима ауторка подробно пише и упућује на философско-теолошку битност теза Св. Дионисија Ареопагита. У кључним поглављима - онтологија, гносеологија, етика – ауторка анализира целокупни Corpus Dionysiacum Areopagiticum настојећи да их, сходно схеми класичне метафизике, систематизује и понуди аргументативно читање Ареопагита као философа, о чему ће бити речи у завршном поглављу насловљеном „Философија и богословље“.
 
У поглављу „Ликовна уметност и књижевност“ ауторка износи примере Ареопагитовог непосредног утицаја - с једне стране, на сликара Анзелма Кифера и на књижевника Хуга Бала, једног од оснивача дадаистичког покрета. Посебност ове студије се састоји не само у јасном дуктусу Зухлиних аргумената, већ и у опсежној интернационалној библиографији („Forschungsstand“) по питањима која се односе на велико, али надасве сложено философско-богословско дело Светог Дионисија Ареопагита.
 
 
 
Протођакон Зоран Андрић, Минхен

http://www.spc.rs/sr/dionisije_areopagit_zhivot_delo_uticaj

[JESSY]

Свештеномученик Дионисије Ареопагит. Убраја се у седамдесет мањих апостола. Овај дивни муж беше од знамените незнабожачке фамилије из Атине. Свршивши школу филозофије у Атини оде у Мисир да још учи. У то време једнога дана издахну Господ Христос на крсту, и сунце помрча, и би тама и у Мисиру 3 сата. Тада Дионисије узвикну: „Или Бог Творац света страда, или овај свет скончава". Вративши се у Атину ожени се женом Дамаром, и имаше с њом синове. Беше члан највишега суда код Грка, Ареопага, због чега му је и остало назвање Ареопагит. Када апостол Павле проповедаше Јеванђеље у Атини, крсти се Дионисије са целим домом својим. Од Павла би посвећен за епископа Атинског (јер беше оставио и жену и децу и положај свој ради љубави Христове). Путоваше с Павлом довољно дуго и упозна све остале апостоле Христове. Ходио је нарочито у Јерусалим, да види Пресвету Богородицу, и описао је тај сусрет с њом у једном делу свом. Био је и на погребу Свете Пречисте заједно са осталим апостолима. Када учитељ његов св. Павле мученички пострада, пожели и Дионисије такву смрт себи. И оде у Галију на проповед Јеванђеља међу варварима, заједно с Рустиком презвитером и Елевтеријем ђаконом. Претрпе много, али и успе много. Његовим трудом многи се незнабошци обратише у веру Христову. Дионисије сагради у Паризу малу црквицу, где служаше службу Божју. Када му беше 90 година, би ухваћен и мучен за Христа, заједно са Рустиком и Елевтеријем, док их сву тројицу најзад мачем не посекоше. Одсечена глава св. Дионисија одскочила је на велику раздаљину и пала пред неку хришћанку Катулу, која ју заједно са телом чесно сахрани. Пострадао у време Дометијана 96. год. Написао знаменита дела: о именима Божјим, о небесној и црквеној јерархији, о тајанственом Богословљу, о Пресветој Богородици.