Ciklotomija i bipolarni poremecaj

[JESSY]

                             

 

Ako euforiju, polet i ushićenost naglo smenjuju potištenost i tuga, i takve promene raspoloženja traju godinama, onda se, možda, radi o poremećaju raspoloženja - ciklotimiji.Ako euforiju, polet i ushićenost naglo smenjuju potištenost i tuga, i takve promene raspoloženja traju godinama, onda se, možda, radi o poremećaju raspoloženja - ciklotimiji.

 

- Promene raspoloženja kod ciklotimije nisu povezane sa spoljašnjim, životnim događajima. Ciklotimija se nalazi negde na sredini između blagih oscilacija raspoloženja kod normalne populacije i ekstremnih oscilacija kod onih koji boluju od bipolarnog afektivnog poremećaja, ranije poznatog kao manično-depresivna bolest.

Ciklotimija se obično javlja u adolescentnom dobu, ima hroničan karakter, i može da pređe u teži oblik - bipolarni poremećaj. Pojedini psihijatri smatraju da je ciklotimija u stvari vrsta temperamenta koji stvara sklonost ka obolevanju od manično-depresivne psihoze. U svakom slučaju, ciklotimija je poremećaj koji treba lečiti.

- U fazi hipomanije, osoba sa ciklotimijom prolazi kroz stanje euforije, radosti, bezrazložnog ushićenja, pričljivosti, izrazite preduzimljivosti, i može biti vrlo uspešna u poslu u tim fazama - navodi dr Krstić. - Ali zbog toga može da uđe u komplikovane odnose sa okolinom, da nekontrolisano troši novac, da bude sklona kockanju, promiskuitetnom ponašanju, uzimanju psihoaktivnih supstanci...

 

Dr Jelena Krstić, psihijatar

[JESSY]

Iako nekad deluju prijatno i šarmantno, pacijenti mogu da budu vrlo razdražljivi, da ulaze u bezrazložne svađe, da budu ljutiti. Promene pozitivnih i negativnih faza traju nekoliko dana, nedelja, ili duže. U to vreme, pacijenti mogu biti skloni kratkotrajnim romantičnim vezama s potpuno neadekvatnim partnerima, a ponovljeni neuspeh na tom planu dovodi do gubitka samopouzdanja i samopoštovanja. Kod ovih osoba ponekad između faza hipomanije mogu da postoje periodi normalnog raspoloženja, ali nikad duži od dva meseca. Ponekad oni mogu da naglo pređu iz jedne faze u drugu.

 

Pacijenti sa ciklotimijom psihijatru se ili nikad ne jave, ili to učine prekasno. Ponekad je postavljanje dijagnoze teško i zahteva praćenje pacijenta najmanje dve godine. Još jedan razlog što se teško postavlja dijagnoza jeste i to što se pacijenti u fazi hipomanije subjektivno dobro osećaju, u društvu su vrlo poželjni, a na poslu vrlo produktivni, tako da se tada ne javljaju lekaru - objašnjava dr Krstić.

Lekaru ih obično odvede loše raspoloženje, ona depresivna faza, kada doživljaj „meni je loše“ preovladava.

Ovi simptomi katkad mogu da upute i na drugu bolest, kao što su hipertireoza ili početak multipleks skleroze. Kombinacija lekova i psihoterapije može da pomogne pacijentima sa ciklotimijom

 

Ciklotimija se javlja najčešće u adolescentnom periodu, a procenjuje se da od nje pati od jedan do četiri odsto populacije, češće žene. Različite studije pokazale su da od 15 do 45 odsto pacijenata sa ciklotimijom u toku života razviju bipolarni poremećaj.

[JESSY]

Najčešće je nasledna. Simptomi nisu izazvani psihološkim ili medicinskim problemima već usled klinički značajnog stresa ili nemogućnosti socijalnog funkcionisanja.

 

Radi se o nestabilnosti raspoloženja koje traje jedan duži vremenski period i uključuje brojne periode blage depresije i blage hipomanije. Obično se razvija u ranom odraslom dobu i može se razviti u hronični poremećaj iako periodi "normalnog" raspoloženja mogu potrajati i mesecima. Stanje je slično bipolarnom poremećaju sa izuzetkom da simptomi nisu tako izraženi (uglavnom manične, depresivne i mešane manično-depresivne epizode). Promene raspoloženja nisu povezane sa spoljašnjim (životnim) događajima. Ciklotimija se nekada razvija u bipolarni poremećaj kod koga je intenzitet raspoloženja koja se javljaju, mnogo intezivniji.

Ciklotimični poremećaj je hronična fluktuacija raspoloženja koja traje duže od dve godine (jedna godina kod dece i adolescenata) i uključuje brojne depresivne simptome i hipomanične epizode.

 

 

[JESSY]

Ljudi često menjaju raspoloženje i nema osobe koja nema faze izuzetno pozitivnog raspoloženja i faze u kojima se oseća beznadežno i tužno. To su prirodna stanja i nije svaka osoba koja je sklona oscilacijama raspoloženja manično depresivna.
Između povremenih blagih oscilacija raspoloženja i manične depresije nalaze se ciklotimične osobe. Njihove faze raspoloženja i neraspoloženja su upadljivije i teško se mogu objasniti realnim dešavanjima u njihovom životu.
Ciklotimija je poremećaj cirkadijalnog ritma (osoba ne ide na spavanje u isto vreme, ustaje u različito vreme), što utiče na druge funkcije, kao što su kognitivne, konativne (emocije), regularno dnevno funkcionisanje, oscilaciju dobrog i lošijeg raspoloženja, odnose sa drugim ljudima, usmerenost ka ciljevima (motivaciju)...

Euforični optimizam
Ciklotimične osobe imaju dobro očuvan kontakt s realnošću i svesne su svog problema. To mogu biti izuzetno pozitivne i druželjubive, pristupačne, tople i darežljive osobe. Okolinu, koja na osnovu ovoga stekne sliku o njima, obavezno iznenadi prelaz u fazu kada se dešava suprotno, preopterećene su dubokim besomučnim analizama, zabrinute o svemu što je oko njih i u njima samima, tmurne i povučene. Ove faze mogu trajati nekoliko dana, ali i više nedelja. Faze uzbuđenja, s jedne strane, i povučenosti i tuge s druge, povezane su sa očekivanjima koje one u tim periodima imaju. Kada preovlađuju pozitivna očekivanja, osoba prosto ne veruje u neuspeh. U tim periodima se osobe osećaju izuzetno dobro i pokušaj da održe pozitivnu fazu ogledaće se u pravoj euforiji. Ukoliko faze pozitivnog i negativnog raspoloženja postanu ekstremne pa osoba prestane da prihvata realnost, ciklotimičnost prelazi u fazu manično-depresivne psihoze.

Česta promena mišljenja
Ciklotimija se obično javlja u ranom odraslom dobu. Najčešće je nasledna, a simptomi nisu izazvani psihološkim ili medicinskim problemima, već usled velikog stresa ili nemogućnosti socijalnog funkcionisanja. Karakteristično je to da se, u zavisnosti od faze u kojoj je osoba, upadljivo menja i njena pričljivost. Kada su u pozitivnoj fazi, često zasmejavaju društvo, dok u negativnoj fazi sede u uglu i tužno posmatraju druge. U zavisnosti od toga u kojoj su fazi, ovim osobama može biti dovoljno malo sna kako bi uspešno obavljale sve svakodnevne aktivnosti, ali isto tako mogu spavati i po više od deset sati. Takve osobe često menjaju i mišljenje. Od izuzetno jasnog i kreativnog mišljenja dolaze do mentalne konfuzije zbog koje ne mogu da reše ni najjednostavnije probleme. Dijagnozu je teško postaviti bez dugotrajnijeg posmatranja.

[JESSY]

Cikotimična osoba funkcioniše po principu sve ili ništa. Faze uzbuđenja sa jedne strane i povučenosti i tuge sa druge, zapravo su povezane različitim očekivanjima koje osoba u tim periodima ima. Kada preovladavaju pozitivna očekivanja, zakoni verovatnoće su u potpunosti odbačeni i osoba se ponaša kao da neuspeh ili razočarenje nisu među mogućim ishodima bilo koje akcije koju preduzme. Ovakav stav nam objašnjava njihovu neobazrivost i sklonost  ka preuzimanju rizika u periodima kada se osećaju izuzetno dobro. Zapravo, za njih rizik u ovom periodu ne postoji jer je uspeh zagarantovan. Ukoliko opasnost od razočarenja postane očiglednija pod uticajem realnosti od koje je ipak nemoguće pobeći, njihove raspoloženje se ipak neće pokvariti, bar ne još uvek. Pokušaj da održe pozitivnu fazu ogledaće se u još većoj euforiji koja zapravo za cilj ima skretanje pažnje sa činjenice da su u realnosti mogući ne samo uspesi, već i razočarenja. Ukoliko faze pozitivnog i negativnog raspoloženja postanu toliko ekstremne da osoba prestane da prihvata realnost i istu falsifikuje kako bi se uklopila u njena trenutna očekivanja, termin ciklotimičost više nije adekvatan i takvo stanje nazivamo manično depresivnom psihozom. Ciklotimična osoba ipak neće falsifikovati realnost već će onda kada je ista navede da sagleda i neprijarnu stranu života preći u negativnu fazu.

Potpuno pozitivna očekivanja se pretveraju u potpuno negativna onda kada je prepreke ka cilju već nemoguće izbeći ili onda kada je doživljeno neko čak i najmanje razočaranje koje nikako nisu mogli da izbegnu. Kada kažemo najmanje razočarenje, mi mislimo na mala razočarenja kao ona sa kojima se svi ljudi susreću onda kada se planovi  ne odvijaju u potpunosti onako kako se očekivalo. Osoba koja nije ciklotomična će nakon ovakvog iskustva moći da nastavi istim putem i vremenom ipak ostvari cilj ka kome je krenula. Za razliku od nje, ciklotomična osoba će se potpuno okrenuti sebi i napustiti sve planove koje je imala. Zbog ovoga je potrebno naglasiti da za ciklotomičnu osobu zapravo ne postoje mala razočarenja. Za nju postoji put kojim se ide direktno ka cilju bez ikakvih prepreka i promena plana i sa druge strane put koji vodi u propast. Sredinu oni jednostavno ne vide.                                                  

Razočarenje i prepreke ne moraju biti realni, moguće je da osoba u maničnoj fazi ispunjena energijom i elanom zaista ostvari sve što je sebi zacrtala, ali da ipak negde u sebi oseti razočarenje koje će je odvesti u depresivnu fazu. Upravo se na to misli kada se kaže da promene raspoloženja kod ciklotomične osobe ne moraju biti u skladu sa realnim dešavanjima u njenom životu. Razlog ovakvih osećanja leži u nerealnim očekivanjima koje je osoba imala od samog cilja. Kada se takva očekivanja ne ostvare, javlja se faza negativnih očekivanja, sve prepreke su preuveličane, razočarenje deluje kao neizbežno i počinje da preovladava osećanje bespomoćnosti.

[JESSY]

Ciklotimija nije životna faza koja će proći sama od sebe, a osobe kod kojih se razvije ovaj poremećaj nisu u stanju da se na duge staze samostalno bore sa njim. Postoji ipak nešto što osoba može učiniti za sebe, pored profesionalne pomoći koju koristi.

Upoznavanje sa osnovama ciklotimičnog poremećaja omogućava osobi da postane svesna manjkavosti svog stanja ali i mogućnostima za prevladavanje koje pred njom stoje. Kada smo svesni pretnji koje nas vrebaju kao i resursa koji  nam stoje na raspolaganju imamo mogućnost aktivnog učešća u stvaranju određenih emocionalnih stanja, za razliku od nevoljnih stihijskih promena koje su generisane poremećajem.

Obraćanje pažnje na znake za uzbunu je osnova samopomoći. Svaka osoba ima svoje individualne obrasce po kojima prolazi kroz ciklotimične faze. Kada nauči da identifikuje ritam po kome se faze smenjuju kao i da prepoznaje znake koji najavljuju pojavu određene faze ciklotimije,osoba se može adekvatnije pripremiti i sprečiti iznenadne nagle promene koje mogu biti veoma frustrirajuće. Isto tako, pažljivim praćenjem može se ustanoviti koje situacije deluju kao okidači raspoloženja pa se u skladu sa efektima određene situacije mogu izbegavati ili podsticati. Vođenje evidencije o dnevnoj rutini kao i značajnim životnim događajima može rasvetliti obrasce ponašanja i mišljenja koji su povezani sa javljanjem ciklotimičnih simptoma.

Uključivanje u grupe porške, tj. povezivanje sa osobama koje imaju slične probleme može biti motivacioni element u radu na ovom problemu.

Fokusiranje na ciljeve je bitno jer tretman ciklotimičnog poremećaja do postizanja optimalnih rezultata može potrajati. Neophodno je održati motivaciju i neprestano podsećati sebe na zadatak oporavka. Odustajanje u fazama pada može unazaditi terapijski proces isto kao i opuštanje u fazama  dobrog raspoloženja.

Pronalaženje zdravih načina razonode  utiče utiče na stabilizaciju raspoloženja. Bavljenje sportom, hobijima, druženje sa pozitivnim ljudima, meditacija i sl. potpomažu oporavak tako što usmeravaju energiju u konstruktivnom smeru i snižavaju nivo stresa.

Obraćanje pažnje na znake za uzbunu je osnova samopomoći. Pažljivim praćenjem može se ustanoviti koje situacije deluju kao okidači raspoloženja pa se u skladu sa efektima određene situacije mogu izbegavati ili podsticati.

A.G.

[JESSY]

А шта радити ако си приморан да трпиш циклотимичну особу, а да не можеш ни да јој скренеш пажњу на то да има одређен проблем? Јер, самопомоћ подразумева да је особа признала себи да има проблем.

da Ceco, jako je tesko nekom nesto sugerisati ako on to ne zeli da vidi i cuje.....a ustvari, uvek je to najvazniji....coveku nikada niko ne moze pomoci ako on to ne zeli....

negde sam procitala sledece:

 

Teškoća s ovim poremećajem raspoloženja je što  ima tendenciju da postane hronično.

Iz toga razloga je potrebno potražiti pomoć čim se primeti ovakvo ponašanje. Međutim, odgovornost za traženje pomoći pada na bliskog prijatelja ili člana porodice, jer osobe koje pate od ciklotimije retko same traže pomoć.

 

Postoji ipak nešto što osoba može učiniti za sebe, pored profesionalne pomoći koju koristi.

 

 

Svaka osoba ima svoje individualne obrasce po kojima prolazi kroz ciklotimične faze. Kada nauči da identifikuje ritam po kome se faze smenjuju kao i da prepoznaje znake koji najavljuju pojavu određene faze ciklotimije,osoba se može adekvatnije pripremiti i sprečiti iznenadne nagle promene koje mogu biti veoma frustrirajuće. Isto tako, pažljivim praćenjem može se ustanoviti koje situacije deluju kao okidači raspoloženja pa se u skladu sa efektima određene situacije mogu izbegavati ili podsticati. Vođenje evidencije o dnevnoj rutini kao i značajnim životnim događajima može rasvetliti obrasce ponašanja i mišljenja koji su povezani sa javljanjem ciklotimičnih simptoma.

 

Uključivanje u grupe porške, tj. povezivanje sa osobama koje imaju slične probleme može biti motivacioni element u radu na ovom problemu.

 

Pronalaženje zdravih načina razonode  utiče utiče na stabilizaciju raspoloženja. Bavljenje sportom, hobijima, druženje sa pozitivnim ljudima, meditacija i sl. potpomažu oporavak tako što usmeravaju energiju u konstruktivnom smeru i snižavaju nivo stresa.

[Mironosica]

А шта радити ако си приморан да трпиш циклотимичну особу, а да не можеш ни да јој скренеш пажњу на то да има одређен проблем? Јер, самопомоћ подразумева да је особа признала себи да има проблем.

Izvini, a jel ta osoba ima baš tu dijagnozu ?

[Mironosica]

Види, кад у току и једног јединог дана промени расположење више пута, кад не знаш да ли ћеш је затећи у истом расположењу у ком си је оставио чак и кратко времена раније, кад не можеш да схватиш шта ће је из чиста мира изнервирати а мало касније да ће "цвркутати", онда је то ваљда то што пише на овој теми.

Vidi , dok mi sami donosimo dijagnoze , nikome ne možemo pomoći, ni sebi ni drugima.

Zato postoje lekari kojima možeš da se obratiš i za savet i za dijagnozu .

Možda jeste , a možda i nije ....

[Млађони]

Не могу је, Мироносице, упутити на лекара, јер ће одбити, скоро је 100% сигурно нешто такво. А да се ја жалим лекару на неког другог (који ће одбити и овако и онако да му је потребна помоћ) нема смисла, неће ми ваљда преписати лекове за смирење да бих издржала ту ситуацију, то није решење.

 

Мислим, Џеси, да сам на путу да нађем шта може да помогне, thanks.

Треба је подстакнути да се упише у разна друштва где може да се дружи и доказује своју вредност.

 

Особе које имају таквих проблема често имају потребе да се обрате лекару. Често примете да су њихова расположења нерационална и да их ометају у животу. 

 

Врло је могуће да та особа о којој причаш има проблем, али не мора да значи. Можда је то само њена личност - слична том поремећају. 

[Mironosica]

Не могу је, Мироносице, упутити на лекара, јер ће одбити, скоро је 100% сигурно нешто такво. А да се ја жалим лекару на неког другог (који ће одбити и овако и онако да му је потребна помоћ) нема смисла, неће ми ваљда преписати лекове за смирење да бих издржала ту ситуацију, то није решење.

Мислим, Џеси, да сам на путу да нађем шта може да помогне, thanks.

Треба је подстакнути да се упише у разна друштва где може да се дружи и доказује своју вредност.

Ti najbolje znaš šta ti je činiti . Mislim da je jako opasno da neko sam donosi dijagnozu.

Srećno !

[Arsenija]

Ciklotimija je promena raspolozenja,ali ne obicna promena koja je normalna i pozeljna,vec promena koja vodi iz krajnosti u krajnost.

Odlican tekst.  :bendoff:

 

http://www.akademijauspeha.com/clanci_svi/Ciklotimija.html

 

P.s. Da se nadovezem,U ozloglasenom spisku za ispovedanje stoji i promena raspolozenja.Promena raspolozenja je najnormalnija stvar ikada,pitanje je samo koliko intenzivno se te  promene desavaju.

[Млађони]

Која је разлика између биполарности и цитокломије? 

[JESSY]

Која је разлика између биполарности и цитокломије? 

Bipolarni tip I

• Bila je najmanje jedna povišena ili manična epizoda, koja je trajala duže od jedne sedmice
• Neki ljudi sa bipolarnim tip I će imati samo manične epizode, iako će većina imati i periode depresije.
• Depresivne epizode traju prilično dugo od 6-12 meseci bez terapije

Bipolarni tip II

• Bilo je više od jedne epizode teške depresije, ali samo sa blagom maničnom epizodom- koja  se naziva „hipomanija“.

„Rapid cycling“ (brze promene raspoloženja)

• Više od 4 promene raspoloženja u roku od 12 meseci. Ovo pogađa otprilike 1-10 osoba sa bipolarnim  afektivnim poremećajem oba tipa I i II.

Ciklotimija

• Promene raspoloženja nisu tako intenzivne kao one u pravom bipolarnom poremećaju, ali mogu trajati duže vreme. Ovo stanje može da se razvije u „pravi“ bipolarni poremećaj.

[JESSY]

Kako da znate da li neko ima bipolarni poremećaj, nekada poznat kao manična depresija? Pravovremeno traženje pomoći može biti od velike pomoći za dalju prognozu bolesti, pa je zato veoma korisno razumeti ovaj poremećaj i prepoznati ga.

 

Od bipolarnog poremećaja – koji je poznat i kao manično-depresivna psihoza – oboli 1 ili više od 1 osobe u 100 odraslih u nekom trenutku njihovog života. Najočigledniji simptom su veoma teške promene raspoloženja; bipolarni poremećaj smatra se ekstremnim emocionalnim stanjem.

Osoba koja boluje od ovog poremećaja ima periode ogromne energije i uzbuđenja, koji traju nedeljama ili najčešće po nekoliko meseci. Nakon toga slede periodi veoma duboke depresije.

Ponekad su ova raspoloženja pomešana, a visine i padovi u raspoloženju koje ove osobe doživljavaju su mnogo veći nego što većina osoba iskusi u svom životu. To je mnogo više od jutarnjeg osećaja da ste puni energije koji nestane već do podneva. U teškim epizodama može onesposobiti osobu da se nosi sa svakodnevnim životom.

Bipolarni poremećaj najčešće počinje u kasnim tinejdžerskim godinama ili u dvadesetim, a gotovo nikad nakon četrdesete godine starosti. Podjednako pogađa muškarce i žene.