Ciklotomija i bipolarni poremecaj

[JESSY]

Manija

U maničnoj fazi, osobe koje boluju od ovog poremećaja, mogu ispoljiti jedan ili više od sledećih osećanja ili ponašanja:

• 1. Euforija: veoma su veseli ili ushićeni
• 2. Osećanje nemira
• 3. Agresivno ponašanje
• 4. Postaju veoma nervozni
• 5. Brzo pričaju
• 6. Angažuju se u rizičnim aktivnostima
• 7. Povećana seksualna želja
• 8. Brzo smenjivanje misli
• 9. Slaba koncentracija
• 10. Velika količina energije
• 11. Troše velike količine novca na pogrešne stvari
• 12. Smanjena potreba za snom
• 13. Sebe smastraju veoma važnim
• 14. Loše prosuđivanje
• 15. Zloupotreba alkohola i droga

[JESSY]

Depresija

Depresivne faze uključuju jedan ili više od narednih misli ili ponašanja:

• 1. Nezainteresovanost za svakodnevne aktivnosti
• 2. Osećaj beznadežnosti
• 3. Promene u apetitu
• 4. Emocionalno stanje praznine
• 5. Povećano osećanje krivice
• 6. Suicidalna osećanja
• 7. Razmišljanje o sopstvenoj bezvrednosti
• 8. Hronični umor
• 9. Zaboravnost
• 10. Problemi sa snom ili preterano spavanje
• 11. Dobijanje ili gubljenje težine
• 12. Problemi sa koncentracijom

[JESSY]

Ciklusi

Bipolarni poremećaj se uglavnom stvstava u različite vrste u zavisnosti od maničnih i depresivnih ciklusa i njihovog smenjivanja. Kod nekih osoba su mnogo snažnjije manične epizode, dok depresivni periodi kratko traju. Drugi imaju jako teške depresivne faze i kratke manične periode. Neke osobe brzo prolaze kroz oba perioda. U ekstremnim slučajevima kod osoba sa bipolarnim poremećajem mogu se javiti sumanute ideje i halucinacije.

U maničnoj fazi ispoljavaju se kroz verovanje da ste najvažnija osoba na svetu. Dok se u depresivnoj fazi javlja verovanje da ste najgora osoba na svetu.

Lečenje

Kao i kod većine psihičkih poremećaja, uzrok bipolarnog poremećaja još uvek nije poznat. Međutim, smatra se da je on nastaje interakcijom genetskih i sredinskih faktora, poput stresa ili zlostavljanja u detinjstvu.

Uglavnom se leči psihoterapijom i različitim lekovima.

Psihoterapija uključuje strategije: posmatranja raspoloženja, mehanizme prevladavanja i naglašavanja važnosti dnevne rutine.

Kao lekovi koriste se stabilizatori raspoloženja, poput litijuma, a takođe se koriste i antidepresivi i antikonvulzanti. Kombinacija se menja od osobe do osobe.

Osobe koje se leče od bipolarnog poremećaja uglavnom će moći da se dugoročno nose sa njim – međutim, to nije uvek tako jednostavno. Rezultati jednog istraživanja pokazuju da su se kod 98% osoba simptomi pogoršali nakon dve godine. (Tohen, 2003). Ovo istraživanje je takođe pokazalo da se kod 40% osoba poremećaj ponovo javi u naredne dve godine.

 

http://www.psihoverzum.com/sta-morate-znati-o-bipolarnom-poremecaju/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+%28Psihoverzum%29