Тријадолошка дебата - искључиво теолошка аргументација

[Жика]

Митрополит Јован З. сматра да би филиокве могао бити прихватљив под условом да Син не представља узрок Светога Духа, него да остане само један узрок, а то је Отац.

[Александар Милојков]

Парадоксално, али истинито, вечна тајна се познаје кроз тзв. апофатички приступ, што значи објашњавање неописивости. Ту је садржан појам ,,суштине'' и у теологији се о суштини говори на такав начин.

 

Хајде, дај пример. Како то Оци и други теолози чине? Ја тврдим да ти одваљујеш све саме апсурде и оксимороне.

 

Текст светог Максима о Божанском примраку читао сам, наравно, и хвала Богу. Али овде није место за гомилање текстова. Овде разговарамо и треба да показујемо објашњење какво разумемо, а не само како је то негде записано.

 

Аха, када текст не иде у прилог твојим конструкцијама, онда није место за нагомилавање. Теологија није празна спекулација. Спекулација може да постоји на јасном изграђеном темељу Предања Цркве. Оце наводим да би људима који читају показао да ти благе везе немаш о ономе о чему пишеш. Почев од значења појмова: апофатика, узрок, онтологија....

[Лазар Нешић]

Ако је апофатика онда је неизразивост

 

Тако је, нема изразивости у апофатици, апофатика је то што јесте управо јер је неизрецива.

 

пока

 

Ја предлажем да се нас неколицина нађемо лепо уживо и да попричамо о овим стварима. Сепаре и остало се подразумева Можда треба одморити од ових данашњих препуцавања. Теологија је озбиљна ствар и тражи разговоре лицем у лице. Сви смо у Бгу, па ето начина да се лако нађемо и бистримо ствари.

[Milan Nikolic]

Милане,

 

Има пуно лакших и приземнијих ствари на којима може да се бистри ум и учи. Није ни неко задовољство да се напињеш да подигнеш 100 кила, кад са 10 можеш лепо да вежбаш и будеш задовољан, набациш мишиће. Са превеликом тежином се само повредиш и не постигнеш ништа... То је неко правило уопште у животу - па ето и за теологију.

 

Ово је тема где је терет ништа друго сем Бога. Ја се томе посвећујем и сам сносим одговорност. Уколико се боље погледа, сав мој дијалог је уствари вапај да се обистини максимално исповедање Бога, што је год могуће, где сам спреман да прихватим свако убеђење по коме је и моје становиште погрешно. То значи да сам спреман за усвајање другачијих ставова. Али за тако нешто захтевам светоотачки став од самих дискутаната.

[Александар Милојков]

Митрополит Јован З. сматра да би филиокве могао бити прихватљив под условом да Син не представља узрок Светога Духа, него да остане само један узрок, а то је Отац.

 

Управо тако. А то даље значи да Дух Свети и Син имају заједничко и једно онтолошко порекло, на два различита начина - а то је личност Оца. 

[Александар Милојков]

где сам спреман да прихватим свако убеђење по коме је и моје становиште погрешно. То значи да сам спреман за усвајање другачијих ставова.

 

Добар виц.

 

Али за тако нешто захтевам светоотачки став од самих дискутаната.

 

Што се тиче отачких ставова, изјавио си следеће:

 

Текст светог Максима о Божанском примраку читао сам, наравно, и хвала Богу. Али овде није место за гомилање текстова. Овде разговарамо и треба да показујемо објашњење какво разумемо, а не само како је то негде записано.

 

Дакле, лудило мозга, како рекох...ономад....

[Александар Милојков]

Текст светог Максима о Божанском примраку

 

Није то текст Светог Максима већ Светог Григорија Ниског, али добро. Тај фејл је ништа у односу на све што смо чули. 

[Жика]

Како коментаришете то што Св. Григорије Нисијски каже да Син произлази непосредно од узрока, док Дух произлази кроз Онога Који произлази непосредно из узрока?

[Milan Nikolic]

Хајде, дај пример. Како то Оци и други теолози чине? Ја тврдим да ти одваљујеш све саме апсурде и оксимороне.

 

 

 

 

 

Аха, када текст не иде у прилог твојим конструкцијама, онда није место за нагомилавање. Теологија није празна спекулација. Спекулација може да постоји на јасном изграђеном темељу Предања Цркве. Оце наводим да би људима који читају показао да ти благе везе немаш о ономе о чему пишеш. Почев од значења појмова: апофатика, узрок, онтологија....

 

У реду друже. Стављај текстове не овој страници колико желиш.

 

Занима те на који се начин износи апофатичко богословље, аргументовано, али опет, апофатички. Мислим да је сва таологија где се уводи термин суштине Божије, када се говори о вечној Тројици, заправо апофатичко богословље. Имамо прегршт таквих текстова и то није непознато.

[Александар Милојков]

Занима те на који се начин износи апофатичко богословље, Мислим да је сва таологија где се уводи термин суштине Божије, када се говори о вечној Тројици, заправо апофатичко богословље. Имамо прегршт таквих текстова и то није непознато.

 

Опет кажем: дај пример. Твој, отачки, било чији. Ако не даш пример сматраћу да не знаш и да све ово причаш напамет. А ја опет тврдим, а и колега Лазар ће се верујем сложити, да је овај израз оксиморон

 

аргументовано, али опет, апофатички

. 

[Александар Милојков]

Како коментаришете то што Св. Григорије Нисијски каже да Син произлази непосредно од узрока, док Дух произлази кроз Онога Који произлази непосредно из узрока?

 

Дискутовали смо то већ на другој теми. Има у Догматици Аве Јустина лепо појашњено, а и Зизијулас објашњава у Догматским темама.

[Milan Nikolic]

То даље значи да Дух Свети и Син имају заједничко и једно онтолошко порекло, на два различита начина - а то је личност Оца. 

 

Тачно, Син и Дух имају једно онтолошко порекло, али и Син има онтолошку улогу у исхођењу Светога Духа. Објашњено је да онтолошко значи постојање више бића, а не само једно, па био то неки Бог самац.

 

Могли бисмо приликом формулације изоставити појам онтолошког јер се то подразмева, као што тог појма нема ни у Символу Вере. Појам онтолошког се уводи само као напомињање заједништва као услова постојања бића, а у постојању Тројице се то подразумева.

 

Ми нисмо дискутанти тек од јуче. Сви знамо одређене термине. Овде је поента да разговарамо на начин који ће расветлити неке нејасноће, а не да се везујемо тек да бисмо рекли за неке термине.

 

Онтологија је увек учење о заједници. Нема ту говора о самоћи бића. Подразумева се да у тријадологији имамо заједницу Три Бића тако да, рећи ради, можемо навести појам онтолошког при сваком помену тројичног односа, али то се свакако и без помињања тог појма подразумева.

 

Онтолошко посредништво Сина у исхођењу Светога Духа, и онтолошка узрочност исхођења Светога Духа и рађања Сина, може се рећи поједностављеније са истим закључком, јер се и без помена онтолошког подразумева тај појам због увек присутне заједнице Свете Тројице.

 

Појам онтолошког је пре потребнији у еклисиологији где се треба увести разумевање постојања Цркве као живота у Светој Тројици. Католичанство је кључан термин који подразумева онтолошко постојање, тј. подразумева заједницу ,,многих'' као једини начин достизања истинског живота у изображењу Свете Тројице.

 

Света Тројица живи тако што Свети Дух и Син пребивају у Оци и прожимају се са Оцем. Ту треба додати и реч о пребивању Светога Духа у Сину, али овом приликом је можда боље да се напомене просто ,,јединство'' Свете Тројице, јединство које је у најдубљем појму тајна јер је ту реч о суштини Божијој, док је за јединство Цркве неопходно подразумети једнога Човека као саму Њену суштину, а то је Исус Христос.

[Milan Nikolic]

Није то текст Светог Максима већ Светог Григорија Ниског, али добро. Тај фејл је ништа у односу на све што смо чули. 

 

То је лапсус а не фејл. Видиш шта значи погрешивост, а то веома волиш приметити. Код другог.

[Александар Милојков]

Милане, ставићу ти поруке на одобравање ако наставиш да смараш. Претерао си сваку меру.

[Milan Nikolic]

Како коментаришете то што Св. Григорије Нисијски каже да Син произлази непосредно од узрока, док Дух произлази кроз Онога Који произлази непосредно из узрока?

 

Александар није дао никакво појашњење које би побило схватање да Син заиста има посредништво у исхођењу Светога Духа у вечној Тројици. На жалост, мени се чини, да Аца користи цитате само површно, и то од Светог аве Јустина који је већ небројено пута злоупотребљаван тако да би требало пуно пазити како се позивати на аву Јустина.

 

Мени лично није јасно шта Аца заправо схвата у том (авином) цитату. Ако је то да исхођење Светога Духа ,,кроз Сина'' уствари значи икономијско учење, или нешто друго уместо тријадолошки став о вечној Тројици, онда између њега и мене стоји дубоко неслагање.

 

Дубина тог неслагање је сам Бог, јер говоримо о Богу. Зато смо упорни да своје ставове изнесемо на што јаснији начин, само што Аца мисли да може бити јачином некаквог препада.

 

Нема његове поруке без ироније и задиркивања. То је оно што сам замолио да се избегне у самом почетку теме.