Jump to content

Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 1.8k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Pa ti meni izgledas mrsavo  greengrin kako onda imas 100 kg  greengrin  smej.gif

Imam teške kosti  smej.gif

hehehe sto volim taj odgovor  :cheesy:  :o

Znam, i ja. A, pa imam skoro 1.90 eto zato. Nego, važnije od hrane ti je "čišćenje misli" Naravno, nećeš izdržati u tim godinama ni sat vremena, a da ne pomisliš na Lepu Brenu ili na Vesnu Zmijanac (ukusi su različiti, a ja se šalim) tako da će ti verska literatura (i ŽRU) biti od koristi. Naravno, neiskustvo se nulira požrtvovanošću, važno je da spartanski kreneš u post, pa kolko izdržiš  greengrin  :drugarstvo:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa ti meni izgledas mrsavo  smej.gif kako onda imas 100 kg  smej.gif  smej.gif

Imam teške kosti  smej.gif

hehehe sto volim taj odgovor  :o  greengrin

Znam, i ja. A, pa imam skoro 1.90 eto zato. Nego, važnije od hrane ti je "čišćenje misli" Naravno, nećeš izdržati u tim godinama ni sat vremena, a da ne pomisliš na Lepu Brenu ili na Vesnu Zmijanac (ukusi su različiti, a ja se šalim) tako da će ti verska literatura (i ŽRU) biti od koristi. Naravno, neiskustvo se nulira požrtvovanošću, važno je da spartanski kreneš u post, pa kolko izdržiš   greengrin  :drugarstvo:

Hehe vazi  :cheesy:  greengrin

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jer bi mi roditelji rekli da se glupiram i da im ne pada na pamet da kupuju posnu hranu za mene. A, mama mi ne bi dala da sam sebi kuvam - jer se mora jesti ono sto ona spremi. Sta da radim?????  sHa_sarcasticlol

ја не могу ништа паметно да те посаветујем, то би требао да се врло озбиљно посаветујеш са парохијским свештеником или исповедником који ће те водити и све то проћи са тобом..

могу само да ти испричам моје искуство кад сам се крстио са 21 годином и тада почео да постим. значи ово није универзално правило него мој договор са свештеником који ме водио тад према мојим духовним и телесним могућностима. сем тога, обрати пажњу да нисам уносио саблазан у моју кућу а да сам гајио своју веру и био сам више него пунолетан са својим послом и издржавањем. моји нису дозвољавали да се у кући пости, и игнорисали су моје потребе за таквим духовним утврђивањем, тако да сам по цео дан јео на улици годину дана.

кући се то сводило на хлеба и џем или мед.

свештеник ми је благословио да мрсим кад год не могу више да издржим, јер сам практично стално постио на води среду и петак и све велике постове. значи с неба па у ребра. није било лако, и уздржање је било велико од самог почетка, али је и благодат била велика и то ми је омиљени период мојег православног живота. држао сам све врло тврдо и врло ретко сам мрсио, само кад нисам имао више пара и то искључиво код куће, због мојих родитеља да их не би излагао срамоти да по кућама једем јер нисам сиромах.

што је више времена пролазило, искушења су постајала тежа и од стране родитеља и од стране околине, и на крају су постала неиздржљива да сам се преселио код тадашње девојке на неко време. исти град исто све, само мирније и хришћанска породица која пости и причешћује се.

Бог је милостив и чува своје као зеницу ока, да то имаш у виду.

сачуваће те од свега, само ако му поклониш мало поверења.

после навршене године, то је постала нормална пракса у мојо кући да ја постим и да ми се спрема посебно храна, постигнут је договор са родитељима, али су замрзели моју девојку, јер нису могли мене.

и тако, никад ниси победник, увек негде цури ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja sam verovatno vise dosadna sa onim "Idi kod svog svestenika i pitaj njega" idea Ali stvarno mislim da ce ti to mnogo znaciti, jer u nekim slucajevima post moze i da se ublazi. Mozda ce to bas biti i tvoj slucaj...

U svakom slucaju, pokusaj da izbegnes svadje sa roditeljima oko toga, jer ces postici samo kontra efekat... Pokusaj mamu lepo da zamolis, roditelji su bolecivi na dobrotu svoje dece :group111:

Никако досадна. Ово је, по мом скромном мислењу, опет најбољи савет и по овом и по свим другим духовним питањима - посебно обзиром на узраст.

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Имамо исти проблем онда.

Мени су родитељи допуштали у почетку да постим,скоро све постове-али кад су видјели да ја не одустајем од свега тога,то ми је укинуто.

Сад постим једну,евентуално двије седмице  :)

Јер нема користи да тјерам по свом и против њих,јер је то просто немогуће.

Мораћу да се стрпим и готово.У почетку ми је било тешко да прихватим то,али с временом ми је мало лакше-јер знам да не могу пуно утицати на то.

Знам да ти нисам ништа помогла,али макар да знаш да нас има још са сличним проблемом.

Мени је мој свештеник увијек говорио да морам слушати родитеље,да ми је то најважније.

Некада ми не дају да "превише" идем у цркву и слично.

Прије ми је то јако сметало и знала и да се посвађам са њима.Али сад није тако.Јер неће то заувијек бити тако  :)

Буди стрпљив, све ће то доћи на своје  :cheesy:

Читај духовну литературу,моли се.

Мир ти и радост од Господа брате  :cheesy:

Не дај се  :mad:

"Slusaj, dete moje! Kad Bog dopusta da se dogodi nesto lose, na kraju se iz toga radja nesto dobro. Upamti to."

Iz Ja-grada u Ti-grad

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jer bi mi roditelji rekli da se glupiram i da im ne pada na pamet da kupuju posnu hranu za mene. A, mama mi ne bi dala da sam sebi kuvam - jer se mora jesti ono sto ona spremi. Sta da radim?????  :cheesy:

Ja sam verovatno vise dosadna sa onim "Idi kod svog svestenika i pitaj njega" :cheesy: Ali stvarno mislim da ce ti to mnogo znaciti, jer u nekim slucajevima post moze i da se ublazi. Mozda ce to bas biti i tvoj slucaj...

U svakom slucaju, pokusaj da izbegnes svadje sa roditeljima oko toga, jer ces postici samo kontra efekat... Pokusaj mamu lepo da zamolis, roditelji su bolecivi na dobrotu svoje dece :mad:

Никако досадна. Ово је, по мом скромном мислењу, опет најбољи савет и по овом и по свим другим духовним питањима - посебно обзиром на узраст.

Slazem se. Potpuno. To ti je najbolje da uradis.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Idi kod svestenika i kazi mu sve kao i nama sto si ispricao.Kako ti on kaze,to ti je.

Majku probaj da "uhvatis" na bolecivost.Pricaj joj o tome kako nemasna hrana ima svoje prednosti u prevenciji nekih bolesti,i da je bolje da sad dok si mlad i zdrav steknes zdrave navike,nego se da posle pitas odakle holesterol.I nema sta da kupuju posebno za tebe,nego,mogu i da ustede na mesu.

Neka ti je  Bogorodicaaaaaa brza pomocnica.

Bog zna potrebe svakog čoveka,meru snage i moć nemoći svakoga.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jer bi mi roditelji rekli da se glupiram i da im ne pada na pamet da kupuju posnu hranu za mene. A, mama mi ne bi dala da sam sebi kuvam - jer se mora jesti ono sto ona spremi. Sta da radim?????  :drugarstvo:

Једна дјевојка која има исти проблем јер су јој родитељи ваљда атеисти,је питала владику Атанасија,а он јој је одговорио:Једи ти срећо моја слободно мрсну храну у вријеме поста јер то што ти је мајка спремила спремила је из љубави.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Izgleda da je duhovni post mnogo znacajniji, nego telesni, sto naravno ne znaci da bi trebali (telesni) iskljuciti  :) Ali, ako se bas ne moze (odmah), onda postepeno i molecivo  molimoli  girl_smiley  0203_cool

Па јес , једна брбљива особа је питала духовника да пости на води цео пост, а овај јој рекао да једе шунку сваки дан и да ћути.

Прво се бунила у фазону како је не сматра за озбиљног хришћанина а онда прихватила.

После три дана долази духовнику да му каже да не може да издржи тај пост.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...