Да ли знате шта је прокрастинација...?

[Arsenija]

Ustvari,Dostojevski je dubok i zahteva koncentradiju,a neke druge knjige mogu da budu vrlo površne i dosadne.Ništa novo da čuješ,sve kao kad si sa nekim na kafi i ćaskaš o nekim nevažnim stvarima.Pa ako je tako,tu knjigu bacam na gomilu i zovem drugaricu.

Ne znam,nije suština da čitaš sve što nadješ,to niti te čini srećnim,niti od toga ima neke koristi.Možda su to samo neke stvari jasnije i imaš više tudjeg iskustva koje možeš da primenjuješ u sopstvenom životu.

Knjige nisu živi ljudi,jer da jesu,ja bih bila vrlo srećan čovek,mada mi mi ovako ništa ne fali.....

 

Da se vratimo na temu,ja uvek idem iz krajnosti u krajnost,a to ništa ne valja.

[Gordana .]

Аха, сад разумем...па знаш шта, кад сам у таквим стањима увек радо читам поуке оца Тадеја. Далеко је од површног, а не захтева концентрацију јер може да се "разбије" и на најмање мисаоне јединице а да и даље има смисла и користи читати....

[Arsenija]

Da... bliss jeeee

Kakve su ti misli,takav ti je život i ono nešto o letenju što mi je gosponin Dino poklonio ,to je zaista lepo i iskreno,istinito,a ne neke uzmišljotine Keri Bredšo.

To ti je kao da odeš u šoping centar i pogledaš novu kolekciju ili malo prelistaš Kosmopoliten,gluposti.

[Sara"]

Најмањи је проблем направити списак...

 

Проблем је што треба одржати мотивацију на дужи период, треба да се сваки дан будиш са свешћу и вољом да урадиш шта треба. То је веома тешко.

 

Препоручујем ову књигу, супер је за те ствари:

 

 

http://www.amazon.com/dp/1593156324

For God has not given us a spirit of fear and timidity, but of power, love, and self-discipline.

poslanica Timoteju

[sanjchy905]

MEHANIZMI ODUGOVLAČENJA

Savremeni način života doveo je do povećanja aktivnosti koje odvlače pažnju i pogoduju porastu problema odugovlačenja. Televizija i turske ili španske serije, kompjuter, internet, različite sprave za zabavu... u velikoj meri provociraju nedostatak samokontrole i odugovlačenje. Oni koji su iskusni u odugovlačenju, znaju da i entuzijazam u nekoj novoj aktivnosti zapravo predstavlja olakšanje koje pobuđuje odlaganje neprijatnih poslova. Sposobnost da radimo više poslova u isto vreme – multitasking, može biti korisna veština, ali on je često i oblik prikrivene prokrastinacije. Počinjem od sutra ili od ponedeljka, može biti predmet šale, ali suštinski to su načini na koje ostavljamo sebi lufta i održavamo dobro raspoloženje uprkos nezavršenim obavezama. Stalno odlaganje neminovnog komplikuje se osećanjem krivice, porastom anksioznosti, samooptuživanjem i depresijom povodom odlaganja. Ova osećanja pojačavaju neprijatnost nastalu odlaganjem i  učvršćuju izbegavajuće ponašanje.

 

POGREŠNI NAČINI DA POMOGNEMO SAMI SEBI

Ako pokušavate da se motivišete tako što ćete sebi govoriti otprilike ovo: Ja to moram da uradim, Ako ovo ne uradim, posledice su užasne, Za taj posao potrebno mi je posebno raspoloženje ili inspiracija i pri tom zamišljate samu aktivnost i neprijatnost koju ona proizvodi, sasvim je sigurno da ćete pogrešnim načinima motivacije sabotirati sebe. Motivacija preko rigidnih zahteva, straha od posledica ili neprijatnosti izvođenja aktivnosti, pojačava otpor i emocionalne blokade pa samim tim održava a ne rešava problem odugovlačenja.

 

KAKO PREVAZIĆI ODUGOVLAČENJE

Problem sa davanjem direktnih saveta ljudima koji odugovlače ogleda se u tome da je to često uzaludno. Osoba koja odugovlači veoma je svesna svog ponašanja, često raspolaže i značajnim brojem mogućih tehnika za prevazilaženje problema, ali odlaže njihovo praktikovanje. Ali i pored svega dobro je znati:

- Upoznajte motive i razloge koji stoje u pozadini odugovlačenja.

- Upoznajte i prihvatite sebe kao kompleksno ljudsko biće. To podrazumeva suočavanje sa sopstvenim manama i nesavršenostima, ali i realno sagledavanje sopstvenih snaga i potencijala.

- Razvijajte filozofiju racionalnog, kontrolisanog hedonizma koja zarad dugoročne dobrobiti i zadovoljstva zagovara kratkoročno prihvatanje bola, patnje i neprijatnosti. Prisetite se situacija koje su vam donele zadovoljstvo baš zato što ste u njihovo ostvarenje uložili puno truda i odricanja. Sve što vredi zaista ima cenu.

- Uporedo radite na promenama navika, pri čemu nastojte da vam očekivanja ne budu prevelika. Počnite od malih zahteva i skromnih ciljeva, nastojte da upravljate sobom donoseći odluke i određujući nagrade za dostignute ciljeve.

- Šta god da radite, neka to bude tek po nekoliko minuta, vaš mozak neće odoleti a da ne teži završavanju započetog.

- Razvijajte efikasnu motivaciju. Pravite plan imajući u vidu da isplanirate obavljanje prvo neprijatnih, a zatim prijatnih aktivnosti. Takođe, prvo se pozabavite hitnim, rutinskim aktivnostima, a zatim isto tako važnim, ali ne hitnim.

- Preuzmite odgovornost za sopstveno vreme i lični život. To vam daje slobodu da menjate ono što vam se ne dopada i razvijate se kao ličnost.

 

Sanja Stanić,

psiholog

 

Sanja kao najbolji psiholog, toplo je preporucujem svima. 

[JESSY]

Najlakši izlaz iz problema obično je odustajanje i izbegavanje bavljenjem problemom.
Skloni smo da odložimo neprijatne zadatke i obaveze za sutra, a kada sutra dođe, opet ih pomeramo za sutra.
Život bi verovatno bio mnogo lepši kada se ljudi ne bi budili sa problemima koje su od juče preneli za sutra. U osnovi ovakvog ponašanja jeste ideja da je mnogo lakše IZBEĆI suočavanja sa nizom životnih teškoća i odgovornosti, nego preduzeti aktivnosti koje su neophodne da bi se problem rešio ili određena obaveza završila.
Odlaganje obaveza nije jednostavno ponašanje gde mi prosto rešimo da ćemo neku obavezu odložiti za sutra. Ovde se radi o složenom procesu međusobno povezanih percepcija, misli, emocija i aktivnosti koji rezultira pomeranjem ili odlaganjem aktivnosti. Nalazimo se pred započinjanjem neke značajne ili vremenski određene aktivnosti ili zadatka. Izbegavanje suočavanja sa važnim aktivnostima ima za posledicu PREUVELIČAVANJE muka koje te aktivnosti sa sobom nose zbog čega polako razvijamo SUMNJU u svoju sposobonost da ih obavimo u celosti.
Najčešći razlog zašto ljudi odustaju od obavljanja raznih aktivnosti koje su za njih značajne jeste ili zato što im se čine kao dosadne, neprijatne i teške.
U osnovi ovakvog ponašanja koje nosi više štete nego dobiti jeste iracionalno razmišljanje.
Iz sopstvenih pokušaja i neuspeha možemo mnogo više da naučimo nego iz sopstevnog ODUSTAJANJA! Odustajanjem osuđujemo sebe na nezadovoljstvo i život koji se odvija po principu: "Ništa rizikovano - ništa stečeno".
Biranje “lakšeg” puta u smislu izbegavanja i odustajanja dugoročno gledano ispada teži put jer donosi manje zadovoljstva i radosti

http://draganicarakic.blogspot.com/2014/02/odlaganje-obaveza.html

[JESSY]

Glavni cilj prokrastiniranja jeste izbegavanje neprijatne emocije poput straha, tuge, stida, besa. Ako se vodimo narodnom izrekom „Ko čeka, taj dočeka“, prokrastinacija je, u stvari, savršeno adaptivni, čak i preporučljiv mehanizam. Međutim, prepustilimo se beskonačnom čekanju ispustićemo život iz svojih ruku i postati glavni junaci knjige „Čekajući Godoa“.  Jer prokrastinacija i jeste beg od života, ako odlažemo odluke i obaveze kako bismo sačuvali svoje JA od eventualnih neprijatnih posledica, mi u stvari odlažemo život koji se sastoji od bura i oluja, kao i od sunca i mirne plovidbe. Dole na slici su predstavljeni neki od razloga za odlaganje.

Kako strah od neuspeha doprinosi odlaganju? Prokrastinacija je beg od života. Ako odlažemo odluke i obaveze kako bismo sačuvali svoje JA od eventualnih neprijatnih posledica, mi u stvari odlažemo život koji se sastoji od bura i oluja, kao i od sunca i mirne plovidbe.

Osoba koja ima ovaj strah (a svi ga u nekoj meri imamo) odlaže svoje obaveze ili odluke kako bi se sačuvala od eventualnog neuspeha, preduzimanje akcije sa sobom nosi rizik jer ne postoji način da se unapred sazna da li će ta akcija doprineti uspehu ili neuspehu. I kako sebe ne bi doveli u tu neprijatnu i za njih nepodnošljivu situaciju, ove osobe odlažu svoje obaveze do maksimuma. Pozadina iza ovog straha jeste pridavanje relevantnosti mišljenju drugih. Činjenica jeste da smo sa svakim svojim postupkom ili rečenicom izloženi kritici drugih ljudi, samim tim kod osoba koje imaju nisko samopouzadanje i negativnu sliku o sebi ovo predstavlja noćnu moru. Biti izložen pogledima i kritici drugih ljudi je kao da su izašli da održe govor pred milionskim auditorijumom bez odeće. Osobe koje u osnovi mehanizma odlaganja imaju strah od neuspeha spadaju u „anksiozno – uplašene“ odlagače. Međutim, pošto ne mogu doveka da odlažu obaveze ove osobe posežu za alatima kako bi izbegli neuspeh koristeći perfekcionizam ili duplo osiguranje. Korišćenje perfekcionizma kao alata za prokrastiniranje podrazumeva postavljanje visokih standarda koji se koriste kao izgovori za odlaganje obaveze. „Samo još da popravim ovu rečenicu i rad će biti gotov“, „Mora biti savršeno pre nego što predam“, „Svaki zarez mora biti na mestu“. Na ovaj način osobe koje se plaše neuspeha odlažu aktivnost ili obavezu dok se ne osiguraju da je sve apsolutno na svom mestu. Ove osobe se vode „moratiranijom“, sve se MORA uraditi, ne postoji zadovoljstvo u samom činu niti krajnjem produktu jer postoji apsolutističko shvatanje da tako MORA da bude. Često čak i nakon višemesečnog učenja ili rada, kada završe svoju obavezu, ne osećaju zadovoljstvo zbog postignutog, jer oni to nisu radili zarad sebe, već zarad drugih i mišljenja drugih. Činjenica jeste da smo sa svakim svojim postupkom ili rečenicom izloženi kritici drugih ljudi, samim tim kod osoba koje imaju nisko samopouzadanje i negativnu sliku o sebi ovo predstavlja noćnu moru.

Duplo siguranje sa druge strane podrazumeva minimalistički nivo truda u cilju formiranja sigurnosne mreže ukoliko dođe do neuspeha. Tako će ove osobe učiti dva sata pred ispit i ukoliko padnu imati izgovor da nisu one same krive, nisu one nesposobne, već nisu uopšte učile, jer ko može da položi ispit sa dva sata pokušaja učenja tog dana? Štite se od neuspeha tako što stvaraju legitimne izgovore koji se ne tiču njihove lične vrednosti, već su produkt spoljašnjih okolnosti. Uspeh se teško prašta Osobe koje imaju strah od uspeha plaše se zavisti, odgovornosti, većih očekivanja…i zato odlažu. Uspeh sa sobom nosi brojne promene u vidu dobijanja veće odgovornosti, više posla, ali i većih očekivanja i disbalansa u interpersonalnim odnosima. Pozadinska priča ovih ljudi jeste da se u suštini plaše separacije, jer izdvajanje iz „mase“ dovodi do većeg stepena samostalnosti i individualnosti i podrazumeva da poseduju mehanizme da se suoče sa svim stresovima i problemima sami. Ove osobe zato odlažu svoje obaveze i odluke kako bi zaštitile svoje JA od prevelike odgovornosti, kako bi zaštitile postojeće odnose koje imaju, jer mi smo pre svega socijalna bića.  Odbijanje unapređenja, više odgovornosti, javne pohvale, predavanje rada pre isteka roka...ima cilj očuvanje trenutnog stanja i trenutnih odnosa i podrazumeva i beg od promena. Strah od promena ide ruku uz ruku sa svim ostalim razlozima za odlaganje, jer je upravo promena u korenu svih ovih strahova i razloga. Preduzimanje akcije podrazumeva promenu, donošenje odluke podrazumeva promenu, a promena sa sobom nosi osećaj nesigurnosti i izlaženje iz svoje komfor zone. Lakše je raditi sve po ustaljenim obrascima, nego pokrenuti čitav proces promena i učenja. Upravo izbegavanje promena podrazumeva da imamo neku vrstu kontrole u svom životu, mi smo ti koji odlučujemo šta ćemo i kada ćemo, ali po cenu izbegavanja promena i uspeha. Odlaganje zarad održavanja osećaja kontrole podrazumeva da, ukoliko nam neko drugi nametne rok, mi probijamo taj rok jer na taj način vraćamo kontrolu nama, osećamo se sigurnije i sposobnije što ne zavisimo od autoriteta druge osobe. Sigurnost jeste generalni osećaj kojem svi težimo, ali ostajanje u svojoj komfor zoni nas sprečava da se u potpunosti razvijemo i otkrijemo svoje potencijale. Promena je neophodna kako bi došlo do razvoja. Odbijanje unapređenja, više odgovornosti, javne pohvale, predavanje rada pre isteka roka ima cilj očuvanje trenutnog stanja i trenutnih odnosa i podrazumeva i beg od promena.

Adrenalinski odlagači Ne odlažu svi zbog straha, postoji tip odlagača koji to radi zbog uzbuđenja koje oseća kada mora nešto da završi u poslednjem trenutku. To su „adrenalinski“ odlagači koji smatraju da najbolje ideje, radove i odluke donose kad su pod pritiskom i odlažu upravo kako bi sebi stvorili takvu situaciju. Pritisak kod njih dovodi do većeg nivoa adrenalina i odlaganje ima zamensku ulogu stimulatora npr.  kao što je ekstremni sport. Ove osobe su generalno opuštene i impulsivne, nisu fokusirane na mišljenje drugih kao „anksiozno – uplašeni“ odlagači, ali isto tako retko kada iskoriste svoj puni potencijal, jer su u stanju da se zadovolje osrednjim rezultatima. Dubljom analizom bi se verovatno došlo do toga da i ove osobe odlažu usled straha od neuspeha i da i oni, u stvari, koriste na neki način duplo osiguranje tako što u poslednjem trenutku sve rade. „Adrenalinski“ odlagač je, za razliku od „anksiozno – uplašenog“ odlagača, fokusiran na sadašnjost, ne gleda tri koraka unapred niti unazad, i neće sebe lišiti hedonističkog zadovoljstva ukoliko je ono prepreka za završetak rada. Pored ova dva tipa postoje još neki mehanizmi odlaganja i odlagača: „Čistač“ – baš u trenutku kada se sedne za sto da se piše rad, uvidi se da je veš prljav, da treba obrisati pod, suđe, ceo stan i na kraju dana ne ostane vremena za pisanje rada. Stoga sutra je bolje početi, ali sutra će prozori biti priljavi. „Paničar“ – čitav dan paniči i razmišlja kako neće stići da uradi rad i na taj način crpi energiju i odlaže samu aktivnost do sutra, kada opet kreće u paniku što neće na vreme završiti rad. „Osoba sa spiskom“ – pre nego što počne da radi, napraviće detaljan spisak o svim koracima koje treba preduzeti kako bi konačno došlo do pisanja rada. Koraci će biti pažljivo isplanirani i podrazumevaće da se sa pisanjem rada počne tek od sledećeg dana, jer je pravljenje spiska oduzelo previše vremena. „Spavač“ – pre nego što se krene sa radom potrebno je odmoriti se, nema veze što se pre pola sata ustalo, odmor je ključ uspeha. I kada se na kraju probudi, uvidi da treba samo još koji minut odmora da bi zaista moglo da se počne sa radom. „Skakač“ – za sutra treba da se završi rad, ali za mesec dana treba da preda crtež osmaku koji živi ispod, a čija mama je dobra prijateljica sa porodicom. Sve je bitnije od onoga što treba da se završi u kratkom roku, ono što je dalje i za šta ima više vremena je mnogo bitnije. „Socijalni leptir“ – postavljanje statusa na socijalne mreže je dokaz da se zaista i radi, stoga treba apdejtovati svakih sat vremena status da bi ljudi znali koliko je progresa napravljeno. „Internet istraživač“ – svaki klip na jutjubu može biti relevantan za rad koji se piše, mačke koje plešu na dve noge mogu biti dokaz evolucije i darvinističkog shvatanja postanka. „Užinač“ – ne samo što je odmor neophodan za gomilanje energije potrebne za rad, neophodna je hrana. A ako u frižideru nema esencijalnog sastojka za koktel koncentracije treba izaći i u 33 radnje potražiti taj sastojak. „Gejmer i Serijski gledatelj“ – da bi osoba bila skoncentrisana na rad mora završiti još jedan nivo igre ili odgledati do kraja sezonu serije, jer bi se u suprotnom konstantno pitala da li će sledeći nivo biti teži ili da li će u poslednjoj epizodi na kraju ipak biti zajedno. Svi koristimo brojne mehanizme kada treba da odložimo odluku ili obavezu koja nam nije prijatna, ali hronični odlagači ne odlažu samo te neprijante situacije, već i prijatne. Razlozi mogu biti neki od gore navedenih, ali u suštini mogu se i preplitati, kao što se i mehanizmi iliti izgovori za odlaganje mogu kombinovati u zavisnosti od situacije. Isto tako, ne mora se odlagati samo u jednoj životnoj oblasti, u zavisnosti od situacije i spremnosti osobe da se suoči i prihvati posledice, različiti mehanizmi će se koristiti u različitim situacijama. Kako prekinuti začarani krug? Da bi prestali da prokrastinirate, prvo morate prepoznati razloge zašto to radite i doneti odluku da želite taj aspekt sebe da promenite. Sa time ste već pola posla uradili. Nakon toga slede cake i koraci koji vam mogu olakšati snalaženje i sprečavanje odlaganja, ali bez te prve samoprocene i volje i inicijative, one vam neće koristiti. Neke od caka za sprečavanje prokrastinacije, nakon samoevaluacije jesu: Nagrađivanje: nagrađujte sebe nakon svakog urađenog dela, stimulišite sebe ne samo materijalnim nagradama već i pohvalama. Koristite podsetnik: možete koristiti stikere ili telefon, ali nemoj bežati od odgovornosti da ste ipak vi ti koji se moraju setiti određene obaveze. Posledice: zapišite koje bi bile negativne posledice ukoliko ne biste završili rad ili obavezu na vreme. Promenite rečnik: umesto MORA recite BILO BI DOBRO DA, ŽELIM DA. Reči imaju neverovatnu snagu i šalju jasne poruke našemo mozgu (radi nešto ili ne radi). Organizacija: napravite plan, ali ne onaj u cilju odlaganja, već podelite celinu na delove i idite korak po korak. Prokrastinacija ne mora biti samo negativni mehanizam, ona ima blagotvorno dejstvo kod osoba koje su radoholičari i kojima treba predah. Ili ukoliko ste emocionalno iscrpljeni, prethodni period je bio izuzetno izazovan i zahtevan, odlaganje donošenja odluke ili završavanje obaveze može vam dati neophodno vreme da razmislite. Kao što ne postoji crno beli svet, tako ne postoje ni samo negativne posledice prokrastinacije. Ali, ono što treba imati u vidu jeste da hronično odlaganje dovodi do odlaganja života, a svi mi živimo na pozajmljenom vremenu i šteta ga je koristiti sedeći i posmatrajući kako protiče mimo nas. Teško je početi, ali kada se preskoči taj na izgled Sizifov kamen spoticanja, sve ostalo ide mnogo lakše.

 

http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/beg_od_zivota_pomocu_prokrastinacije.62.html?news_id=302362

[JESSY]