Mirisi Južne Amerike se šire Beogradom

[Juan Valdez]

Mirisi Južne Amerike se šire Beogradom

 

IZVOR: B92

Poznati svetski kuvar i vlasnik lanca restorana širom sveta, Ričard Sandoval svoje kulinarsko umeće predstavlja i domaćim gurmanima u svom restoranu u Beogradu.

 

 

Na njegovom jelovniku su tradicionalni latino specijaliteti pripremljeni na moderan način, sa domaćim sastojcima i, za razliku od svih drugih, u malim porcijama. 

Peru, Brazil, Venecuela, Meksiko, Kolumbija sada se mogu okusiti i u Beogradu. 

Pored 26 restorana širom sveta, šef Ričard Sandoval našao je mesto za svoje gastronomsko putovanje i na Savskom pristaništu. 

Sve ukuse i mirise koje je prikupio tokom putovanja po Latinskoj Americi spojio je u originalna jela koja se služe u malim porcijama i mnoštvu kombinacija. 

“ Ideja je jednostavna, da se svrati, popije piće, sa prijateljima podeli hrana i razgovara. Umesto predjela, glavnog jela, dezerta, mi predlažemo tri različita jela po osobi koja svi za stolom mogu da probaju i dele. Tako se sve prožima, razgovara se i probaju se različiti ukusi. To, čini mi se, do sada ovde nije rađeno”, kaže Sandoval. 

Pored saveta od glavnog šefa prvi kuvar “Toro Latin Gastrobara” prošao je obuku u Majamiju i Dubaiju, a dva američka kuvara narednih nedelja obuvačaće ostatak tima u kuhinji. Na jelovniku bara u kom se tokom celog dana jede pažljivo pripremljena hrana nalaze se latino jela začinjena domaćim sastojcima . 

“Kada dođem u neku zemlju, volim da radim sa lokalnim sastojcima. Često nailazim na sličnosti. Obilazim pijace, probam hranu. Naravno da bi bilo mnogo jednostavnije da sve dopremamo iz Amerike i ovde samo serviramo, ali mislim da je bolje probati lokalne stvari, videti šta s čim može da se iskombinuje”, kaže on. 

“Tradicionalno kulinarstvo mora da prođe kroz tranziciju, a meksička i sprska kuhinja mislim da još nisu prošle taj proces. Mladi ljudi danas žele da jedu lakšu, zdraviju hranu, tako da će stvari same po sebi u jednom trenutku morati da se promene. Meksička hrana je slična srpskoj. jedu se jake, pržene stvari, sa mnogo sira, šunke, masti, a ljudi danas to sve manje traže i mora da dođe do promena”. 

Posle tri dolaska i mesec dana provedenih u Srbiji, Ričard Sandoval je u SAD otvorio restoran sa specijalitetima balkanske kuhinje. 

Dok se u Vašingtonu mogu jesti tradicionalna sarma, gibanica, čevapi, ili Karađorđeva šnicla, pripremljeni na moderan način, u Beogradu se serviraju ništa manje moderni i ukusni, takos gvakamole, empanada, naćos i drugi latino specijaliteti.

 

http://www.richardsandoval.com/index.php

 

[Juan Valdez]

Био данас и храна је врхунска. Једина мана - мало је поскупо за наше услове. И порције су мале (такав им је концепт). За двоје је потребно и довољно наручити три.

 

Има још неколико добрих ресторана у Београду инспирисаних јужно-америчком и шпанском кухињом, које бих препоручио.

 

http://www.cantinadefrida.com/

http://www.barlatino.rs/

http://www.zapatabeograd.com/

http://www.elhispano.rs/

 

Сви имају мало јаче цене и нису баш за сваки дан, али кад се има неки повод, није лоше свратити, ако волите да пробате различите укусе.

[Grizzly Adams]

Супер, морам да свратим следећи пут у БГ!

 

Чини ми се да је ово "шеф" у тексту у ствари "chef", тј. "главни кувар", а не "chief" (шеф). Могли би да ангажују неког озбиљнијег преводиоца за ове текстове...

[Milan Nikolic]

Реми је за њих закон.

 

[Juan Valdez]

Супер, морам да свратим следећи пут у БГ!

 

Чини ми се да је ово "шеф" у тексту у ствари "chef", тј. "главни кувар", а не "chief" (шеф). Могли би да ангажују неког озбиљнијег преводиоца за ове текстове...

 

Добро, овај је и шеф и chef. :P

 

Dok se u Vašingtonu mogu jesti tradicionalna sarma, gibanica, čevapi, ili Karađorđeva šnicla, pripremljeni na moderan način, u Beogradu se serviraju ništa manje moderni i ukusni, takos gvakamole, empanada, naćos i drugi latino specijaliteti.

 

Ето како глобализација уништава националне културе...

[Таша]

Ето како глобализација уништава националне културе...

 

 

Da, zamisli. Danas u sred Juznog Tirola jedna Tirolka i deca joj jeli punjenu pariku kod mene za rucak.

[Milan Nikolic]

А ја не памтим када сам јео Тиролску саламу.

[Juan Valdez]

Da, zamisli. Danas u sred Juznog Tirola jedna Tirolka i deca joj jeli punjenu pariku kod mene za rucak.

 

Е, ја пуњену паприку пробах у САД. Замрзнута. Само подгрејеш у микроталасној или обичној рерни и једеш. Нису у питању инстант јела, штавише, многа од њих су баш укусна. Изненадило ме то што је пуњена паприка била јако слична нашој, једино што је имала мало јачи парадајз сос, налик оном италијанском што стављају у пасту (не знам да ли су то наше баке стављале). Да ли је утицај неког Арапина  или шта, немам појма.

[Grizzly Adams]

Сретнем некад неког ко ништа не зна о Србији, само "бурек".

[Таша]

Био данас и храна је врхунска. Једина мана - мало је поскупо за наше услове. И порције су мале (такав им је концепт). За двоје је потребно и довољно наручити три.

 

Сви имају мало јаче цене и нису баш за сваки дан, али кад се има неки повод, није лоше свратити, ако волите да пробате различите укусе.

http://m.youtube.com/watch?v=Ah3d5tDWN-s

Salu na stranu, gladna saaaaaaam uzas! A onaj tanjir je bas zagonetan i izazovan. Ja volim zacinjenu i pikantnu hranu.