Vasko Popa

[Ayla]

OČIJU TVOJIH DA NIJE

Očiju tvojih da nije

Ne bi bilo neba

U malom našem stanu

Smeha tvoga da nema

Zidovi ne bi nikad

Iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije

Vrbe ne bi nikad

Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije

Sunce ne bi nikad

U snu našem prenoćilo

[JESSY]

POZNANSTVO

 Ne zavodi me modri svode
 Ne igram
 Ti si svod žednih nepaca
 Nad mojom glavom

 Trako prostranstva
 Ne obavijaj mi se oko nogu
 Ne zanosi me
 Ti si budan jezik
 Sedmokraki jezik
 Pod mojim stopalima
 Ne idem

 Disanje moje bezazleno
 Disanje moje zadihano
 Ne opijaj me
 Slutim dah zverke
 Ne igram

 Čujem poznati pseći udar
 Udar zuba o zube
 Osećam mrak čeljusti
 Koji mi oči otvara
 Vidim

 Vidim ne sanjam.

[JESSY]

RAZGOVOR

 Zašto se propinješ
 I obale nežne napuštaš
 Zašto krvi moja

 Kuda da te pustim
 Na sunce

 Ti misliš poljubac sunca
 Ti pojma o tome nemaš
 Ponornice moja

 Boliš me
 Odnosiš mi drvlje i kamenje
 Šta ti je vrteško moja

 Razvalićeš mi beskrajni krug
 Koji još dozidali nismo
 Crveni zmaju moj

 Teci samo dalje
 Da stopala te ne raznesu
 Što dalje možeš teci krvi moja

[JESSY]

 U OSMEHU

 U uglu usana
 Pojavio se zlatan zrak

 Talasi sanjare
 U šipražju plamenova

 Plavooke daljine
 Savile se u klupče

 Podne mirno sazreva
 U samom srcu ponoći

 Gromovi pitomi zuje
 Na vlatima tišine

[JESSY]

HILANDAR

Crna majko Trojeručice
Pruži mi jedan dlan
Da se u čarobnom moru okupam
Pruži mi drugi dlan
Da se slatkog najedem kamenja

I treći dlan mi pruži
Da u gnezdu stihova prenoćim
 
Prispeo sam s puta
Prašnjav i gladan
I željan drugačijeg sveta

Pruži mi tri male nežnosti
Dok mi ne padne hiljadu magli na oči
I glavu ne izgubim

I dok tebi sve tri ruke ne odseku
Crna majko Trojeručice

[Снежана]

Oca pravoga nisi imala

Majka ti nije bila kod kuće

Kada si u sebi svet ugledala

Rodila si se greškom

Imaš stas napuštene provalije

I sva na odsutnost mirišeš

Rodila si sebe sama

Vrtiš se u plamenim traljama

Razbijaš sebi glavu za glavom

Skačeš sebi iz usta u usta

I staru grešku podmlađuješ

Sagni se gola ako možeš

Do moga poslednjeg slova

I pođi njegovim tragom

Sve mi se čini sirotice

Da u neku prisutnost vodi

[Снежана]

***

Naš dan je zelena jabuka

Nadvoje presečena.

Gledam te

Ti me ne vidiš

Između nas je slepo sunce.

Na stepenicama

Zagrljaj naš rastrgnut.

Zoveš me

Ja te ne čujem.

Između nas je gluvi vazduh.

Po izlozima usne moje traže

Tvoj osmeh.

Na raskrsnici

Poljubac naš pregažen.

Ruku sam ti dao

Ti je ne osećaš

Praznina te je zagrlila

Po trgovima

Suza tvoja traži

Moje oči.

Uveče se dan moj mrtav

S mrtvim danom tvojim sastane.

Samo u snu istim predelima hodamo.

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

ODJEKIVANJE

Prazna soba, stane da reži
Uvučem se u svoju kožu.

Tavanica, stane da skiči
Hitnem joj jednu kost
Uglovi, stanu da kevću
I njima hitnem po jednu kost
Pod, stane da zavija
Hitnem i njemu jednu kost.

Jedan zid stane da laje
I njemu hitnem jednu kost
I drugi i treći i četvrti zid
Stane da laje
Hitnem svakom po jednu kost.

Prazna soba, stane da urla
I sam prazan
Bez ijedne kosti
U stostruki se odjek
Urlika pretvaram

I odjekujem, odjekujem,
Odjekujem..

[JESSY]

Odlazak

Nisam vise tu
S mesta se nisam pomerio
Ali tu vise nisam
Neka udju
Neka pregledaju neka pretraze
Vodenica u senci rebara
Zrelu prazninu melje
Opusci jeftinih snova
U pepeljari se dime
Nisam vise tu
Privezan camac njise se
Na crvenim talasima
Par nedozrelih reci
U oblacnom grlu visi
Nisam vise tu
S mesta se nisam pomerio
Ali vec sam daleko
Tesko da ce me stici

[JESSY]

Ohola greska

Bila jednom jedna greska
Tako smesna tako mala
Da je niko ne bi ni primetio

Sama sebe nije htela
Ni da gleda ni da cuje

Sta sve nije izmislila
Ne bi li dokazala
Da u stvari ne postoji

Izmislila je prostor
Dokaze svoje u njega da smesti
I vreme da joj dokaze cuva
I svet da joj dokaze vidi

Sve sto izmislila
Nije bilo ni tako smesno
Ni tako malo
Ali je naravno bilo pogresno

Je li moglo biti drugacije

[Снежана]

***

U ovoj noći bez jutra

Ko je ta svetiljka sa ugla

Pogledom me tvojim obavija

I prati do našeg oslepljenog stana

I svetli na pustim nasipima vena

I ko je ta ptica

Na napuklom nebu moga srca

Jedina ptica

Glasom me tvojim sebi zove

Jer ne ume bela

Na zemlju da sleti

[Снежана]

***

Ruše se stubovi koji nebo drže

klupa sa nama polako u prazno propada,

zar da dovek čamimo u kamenom ćutanju

kroz oči, kroz čelo reči će nam proklijati,

razbežali se dani

Zar da dovek čekamo sunce

da nam se kroz rebra zažuti,

slušamo kako nam srca u grlu mrtvih stubova lupaju,

istrčali smo iz grudi

[JESSY]

RUŽOKRADICE


Neko bude ružino drvo
Neki budu vetrove kćeri
Neki ružokradice
Ružokradice se privuku
Ružinom drvetu
Jedan od njih ukrade ružu
U srce je svoje sakrije
Vetrove se kćeri pojave
Ugledaju obranu lepotu
I pojure ružokradice
Otvaraju im grudi
Jednom po jednom
U nekoga nađu srce
U nekoga bogami ne
Otvaraju im otvaraju grudi
Sve dok u jednog srce ne otkriju
I u srcu ukradenu ružu