Исповест

[Partibrejkers]

Драга браћо, молио би један савет и мишљење. Како се понети у ситуацији када вам неко исповеди нешто јако лоше,  каје се али наставља да то исто чини. Несмем да пишем о ситуацији јер ми је речено на исповести али да ли смемо да реагујемо у смислу да некога упозоримо? ( нпр. ако ми нечија ћерка исповеди да се дрогира да ли смем да родитељима изокола кажем да припазе на њу или сл). У питању је врло озбиљна ствар и био сам у великој муци и молио сам се Пресветој Богородици да она уреди целу ствар; после молитве сам осетио велико олакшање и утеху. Трудим се да не мислим о томе пуно али ми се та особа изнова враћа на исповест и изнова пада, и не слуша ме  а својим поступцима може некога озбиљно да повреди. 

[Partibrejkers]

хвала браћо на подршци, пуно ми је лакше; пуно ми значе ваши коментари и савет

 

П.С. зар стварно никога не интересује

[о.Небојша]

Нема на чему и други пут.

Тек сад сам видео.

Можеш рећи, али да не кажеш ко еј рекао, чак не морам себе помињати, него као у проповеди, тамо неки свештеник, чуо од неког верника, а ко треба он ће се препознати.

[свештеник Александар]

Веома незгодно,немам савет.Боље питајте неког са искуством или Епископа.Само могу да Вас подржим.

[Свештеник Сретен]

Имам сличну ситуацију, јако сличну. Оно што тренутно могу то је као и ти брате да се молим, али и да будем стрпљив полако покрећући особу на мењање, успело се и то да за сада пристаје да разговара са о Бранком из Новог Сада, и надам се да ће бити помака. Добро је док се исповеда и док је ту, ако има могућности одржати је у својој билизини или бити у њеној близини, али свакако не дозволити удаљеност и не изгубити поверење због кога је још ту. Имао сам проблем са овом особом јер је сматрала да ћу се одвојити и презрети особу због стања у ком се налази (у питању је хероин), када се уверила особа да је не презирем отворила се потпуно, али тешко, јако тешко иде, сваки корак напред прати два назад (тако ми се чини).