Čekajući Godoa...

[JESSY]

Ja nekako mislim da sam ja ovdje "najgora od sve djece" . 

you`re totally wrong....

[Arsenija]

"Čekajući Godoa na stepeništu metroa."......iz pesme Suze.....Marčelo.....

[Ljubičasta]

Marchello facenew22222222 

[Arsenija]

Marchello  

Što bi se reklo...pesme moje mladosti....   

[Ljubičasta]

_{"I zauvijek sam ostao gladan ljubavi i pažnje.Niko me u životu nije mogao iznenaditi grubošću i uvijek sam je očekivao  i svako me mogao priidobiti pa i prevariti pitomošću , nježnošću, prijateljstvom ,pa i kad bih se prevario ,opet sam uvijek bio spreman da naletim na isti mamac."}

 

_Selimović

[JESSY]

Bilo je prolece sto vise biti nece
Jer samo jednom bude prvi put
Bilo je prolece
Kad sam i tugu srela
Kad videh kako ljubis nju

Bice jos proleca i nekih drugih ljudi
Zbog ljubavi ce suzu pustiti
Bice jos prolece, al' mene biti nece
Tamo gde budes bio ti

 

Ostace mi dusa uvek zeljna tebe

[Ljubičasta]

Bilo je prolece sto vise biti nece

Jer samo jednom bude prvi put

Bilo je prolece

Kad sam i tugu srela

Kad videh kako ljubis nju

Bice jos proleca i nekih drugih ljudi

Zbog ljubavi ce suzu pustiti

Bice jos prolece, al' mene biti nece

Tamo gde budes bio ti

 

Ostace mi dusa uvek zeljna tebe

 

Nostalgija sponzor veceri.

[JESSY]

Nostalgija sponzor veceri.

 

hahaha......mora malo......

[Ljubičasta]

Nisam odavno pisala.Nemam vremena ili sam lijena,bjezim u sebe ili bjezim od sebe.Čudno je stanje,tjeskoba,neki teret koji me zacementira u mjestu i ne da mi da se pomjerim,blokira me.Kao da sam na kratkom lancu privezana za drvo i kao pas trcim u mjestu.Nervozna sam i lajem i glodjem i rovim zemlju oko sebe svojim šapama ali nesto jace od mene me sprecava da potrcim,da odjurim.Moje trenutno razmisljanje je da znam da nisam jaka da bih jos jednom pokusala,da bih jos jednom pala.I gdje je tu moja vjera,moja nada,moja ljubav prema Bogu,zivotu i zivljenju.Kakva sam ja to vjernica kad sam ovako malodusna i klonem kada se najvise od mene ocekuje.U meni se tuku dvije licnosti.Jedna odlucna,prkosna,uporna,sigurna u sebe,puna elana,neko ko zeli sutra da bude ugledni advokat,neko ko zeli da svoje roditelje usreci,neko ko zna da moze kada hoce...Druga je nesigurna,druga je kenjkava,druga je njanjava,druga bi da mama i tata uce za nju,druga bi da sjedi u kuci a da se problemi rijese.Da se u ogledalu moze vidjeti karakter ove druge sigurno bih se svako jutro prepala svog odraza u njemu.Jedino sto znam je da mi se place i da mi lakse bude dok u sebi izgovaram molitvu.Nekad bih vrisnula da iz mene izadje  sve to,da olaksam dusu.

[JESSY]

``Najteža bitka u životu pojedinca. Okršaj koji se u najvećem broju slučajeva završava porazom. Razlog je prost: protivnik nije junak u sjajnom oklopu i sa "svijetlim oružjem", nego sama unutrašnjost osobe koja vodi bitku. A sebe je najteže pobediti.``

[Ljubičasta]

Da JESSY, najteze je sebe pobijediti ili nositi na dusi zbog pogresnih odluka.

[Ljubičasta]

"Treba duboko da verujemo da nismo sami i da je s nama uvek Onaj koji je obećao : Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.Onaj koji vidi sve tajne i svako srce.On je uvek i svagda s nama.Kad gorimo ljubavlju prema bliznjem,kad hitamo da stradalnom bratu pomognemo bez ikakve koristi i plate, kad o istini govorimo,zlo ne pamtimo i nemamo zelje da se neprijatelju svetimo, kad se ne razmecemo pred masom, treba da znamo i verujemo da je tada Hristos sa nama. Kad na svet ne gledamo natmureno, kad nam je misao bezgresna i rec cista, kad se ne mirimo sa svojim porocima, kad usta ne skrnavimo hulom, kad dusom osecamo neciju tugu i ne zavidimo tudjoj radosti, kad su daleko od nas i zloba i greh, treba da znamo i verujemo da je tada Hristos s nama. Kad nas obuhvate strasti ovoga sveta, kad im se prepustimo i predamo se grehu delom i mastom, ne smemo misliti  da smo time pokidali sve veze sa Nebom. Treba da shvatimo da smo krivi, da se pokajemo, glavu poslusno priklonimo u podnozju Krsta i zapocnemo borbu s grehom i lazima. Hristos ce tada ostati uz nas. Kad nas obuzme ocajanje i u srce nam se uvuce tamna noc, kad niko ne cuje ridanje nase i kad nam ni prijatelj ni brat nece da pomogne, ne smemo Nebo vredjati sumnjom i prekorom, nego vatrenom molitvom treba da se obratimo Onome ko nas blago i krotko posmatra i ko je uvek i svuda sa nama!"

 

Iz knjige " Hrišćanske vrline i gordost"

 

Shiiguman Sava

[JESSY]

“Господ вас никада неће оставити! Могу да вас гоне, али ће Бог увек бити са вама!”

 

свети Гаврило Грузијски

[Ljubičasta]

Nekada se stvarno obeshrabrim cekajuci,a nekada se gradim dok cekam,i dok cekajuci sanjam onom sto ce biti nakon cekanja zivot proleti za tren oka...Samo je sada vazno,samoje ovdje vazno,i to sto smo i ko smo sada,nase navike koje grade takav i takav nas karakter,to smo mi bas sada...ne ono sto smo bili,ne ono sto sanjamo da cemo biti kada iscekamo to nesto,nego ovo sto smo i gdje smo sad.I to kakvi smo sad takva ce na biti nagrada ili kazna u buducnosti.Nedavno sam citala oca Kleopu koji je covjekov karakter i navike poistovjetio sa ekserom u drvetu i rupom koju isti ostavlja.Ne bih mogla tacno da ga citiram pa cu da parafraziram njegovu misao...Covjekov karakter grade njegove navike,i sto neke postupke vise ponavljamo one postaju jace i teze za promijeniti,kao kada ekser zakucas u drvo,svaki udarac cekicem o njega ga zabada sve dublje i samim tim je sve teze ga izvaditi,a rupa postaje dublja.Tako je i sa nama...Ako na vrijeme ne mijenjamo navike,one kasnije mijenjaju nas i ako u nama ostare one tvore nas karakter bez obzira na to da li se nama to svidja ili ne.Neko nosi masku da bi se prilagodio sredini,neko se sazivi sa istom...ali zivjeci duze sa tom osobom,male stvari otkrivaju njen karakter,i to upravo preko navika koje ima.

Ovim sam zeljela reci da i sama radim na tome da mijenjam svoje navike,da zivim i mislim i postojim u ovom trenutku i koristim koliko mi to svijest o istom dozvoljava.Cesto me misli o proslim greskama sputavaju i obeshrabre da se trudim, jer sam samokriticna i tesko sebi prastam,pa samim tim moja gordoljubiva priroda mi ne dozvoljava da vjerujem da mi Gospod to sve moze da oprosti,zato sto u tim momentima i Njega i Njegovu milost posmatram kroz prizmu logike koja je uska i skucena da ne moze da obuhvati svu sirinu ljubavi koju Bog ima prema svakom gresniku koji se kaje.Pokajati se je vec neka visa matematika,jer kada covjek koji je pogrijesio i zna da je pogrijesio,ali s druge strane misli da je toliko pretjerao ili da je istu gresku ponovio toliko puta da ne zasluzuje oprost , takav covjek nije u stanju ni da se od srca pokaje. Ja kad se kajem od srca uvijek osjecam prisustvo Bozije, snagu uslisene molitve, suze koje zagrijavaju dusu i kada znas da je Neko tu, da nisi sama, da ce da te vodi jer si se pokajao, jer si dao si sansu da budes bolji. A ti trenuci su riznica blaga.

 

[JESSY]