Čekajući Godoa...

[Ljubičasta]

:0442_feel: :0442_feel:

[Ljubičasta]

МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ


Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем. Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.

Ови су ме учинили странцем у земаљским царствима, и непотребним становником земље. Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор, где ни непријатељи ни пријатељи не могу погубити душу моју.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
Они су место мене исповедали грехе моје пред светом.
Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати сама себе.
Они су ме мучили онда, кад сам ја бежао од мука.
Они су ме ружили онда, када сам ја сам себи ласкао.
Они су ме пљували онда, када сам се ја гордио собом.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим.
Кад сам се правио моћним, они су ми се смејали као кепецу.
Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину.
Кад сам журио да се обогатим, они су ме стукали гвозденом руком.
Кад сам мислио мирно спавати, они су ме будили иза сна.
Кад сам зидао дом за дуг и спокојан живот, они су га рушили и изгонили ме ван.
Заиста, непријатељи су ме одрешили од света и продужили руке моје до Твога скута.
Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
Благослови их и умножи их; умножи ух и још више их огорчи против мене-
да би моје бегство к Теби било бесповратно;
да би се нада у људе искидала сва као паучина;
да би се смирење потпуно зацарило у души мојој;
да би срце моје постало гробом моја два зла близанца: гордости и гнева;
да би све своје благо сабрао на небу;
ах, да бих се једном ослободио самообмане, која ме је и заплела у страшну мрежу варљива живота.

Непријатељи су ме научили да знам, – што мало ко зна – да човек нема непријатеља у свету изван себе. Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи. Заиста тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи. За то благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје. Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља, јер зна. Јер зна син, да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих и моли се Богу за њих.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.


Св.Николај Велимировић

[Данче*]

Дневник ти је баш шаренолик и леп.

Ево и од мене мали допринос.

 

Слово о љубави

 

 

 

Ако се волите љубављу
која буја у самоћи, од раздаљине,
која је више од сна него од свести,
и по растанку дрхтаћете од милине,
могнете ли се још икада срести....

Ви који се волите љубављу испосника,
са страхом од сагрешења,
који као птица о кавез ломите крила,
сећаћете се увек једно другом лика.
И по растанку
замрети вам неће гушена хтења.

Ако због ње патиш од несанице
и у поноћ ходаш будан
по башти,
ако те ломи неутољена жеља луда,
сећања на њу никад се нећеш спасти.

Оних с којима се играмо
око ватре,
а бојимо се да је додирнемо,
с којима идемо крај понора
незагрљени и неми,
сећаћемо се дуго
ма и заволели затим друге.

Ако је желиш безгранично,
а седиш крај ње без гласа
слушајући бајку која се у вама рађа,
сванућу слично,
памтићеш је и кад се зима
пред тобом забеласа.

Ако верујеш седећи уз њу
да је љубав маслачков пухор
који сваки додир може да стресе,
ако волиш у њој сан и дете,
ако ти је без ње пусто и глуво,
мисао на њу будиће те
и кад се растанете.

Заувек се памте они
с којима се грлили нисмо,
чије су нам усне остале непознате,
којима смо само с пролећа, у сну,
писали писмо.

Они који се као реке не могу слити,
међу којима нема спојног суда
крви и крви вреле,
а срца им се дозивају лудо,
заборавити се неће
ни кад им душе буду поседеле.

Ако вам је љубав нож у срцу,
а бојите се тај нож извући,
као да ћете тог часа умрети,
памтиће те он, сетиће те се
и умирући.

Они због којих срца
осећамо као рану,
али рану због које се једино живи,
у сећање нам бану
и кад заволимо друге -
и осетимо се несрећни и криви.

 

 

Десанка Максимовић

[JESSY]

– Хоћеш ли да будеш здрав? Хоћеш ли да се спасеш? Ако ти сам то хоћеш, онда ће те премудрост Моја научити, милосрђе Моје ће те помиловати, а свемоћ Моја помоћи ће ти и спасиће те. Али, ако ти сам не желиш спасење, ако ти сам бежиш од вечног живота, ако више волиш своју пропаст него спасење, онда ни мудрост Моја, ни милосрђе Моје, ни свемоћ Моја неће моћи да ти помогну. Може ли топли восак да се залепи за лед? Не може никако! Тако ни милосрђе Моје, ни мудрост Моја, ни свемоћ Моја не могу да се залепе за тебе ако је твоје срце хладно као лед и нема нимало топлине жеље за спасењем.

[Ljubičasta]

Divno Dani. facenew22222222

 

Evo nesto sto ja posebno volim.

[Ljubičasta]

Требамо ли се бојати Господа ?

”У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер је у страху мучење, а ко се боји, није се усавршио у љубави.” (1. Јов 4, 18).

Када љубите Господа, упркос вашим многобројним слабостима, будите уверени да сте победили смрт, јер сте у општењу са Његовом љубављу.

Требало би да осетите да је Господ ваш пријатељ. Он је то сам потврдио рекавши: ”Ви сте пријатељи моји...” (Јов. 15, 14). Треба да Му верујемо и да Му се приближимо као пријатељу. И ако паднемо, ако учинимо преступ, приступимо Му с љубаљу и храброшћу, преиспуњени поверењем у обострано пријатељство, без страха од Његове казне. Требало би да Му кажемо: ”Да, Господе, учинио сам то, пао сам, опрости ми.” У исто време, требало би да осетимо љубав којом нас Он воли, да нас прима с нежношћу и љубављу и да нам опрашта. Не дозволимо да нас преступи наши одвоје од Господа. Ако верујемо да нас Он воли и ако ми волимо Њега, нећемо се осетити као странци, одвојени од љубави Његове, чак и када учинимо грех. Осигурали смо Његову љубав и без обзира шта учинили, ми знамо да нас Он воли.

Јеванђеље, говорећи алегоријски, упозорава да ће грешници бити узети на место где је ”плач и шкргут зуба.” (Мат. 25, 30). И заиста ће бити тако онима који живе далеко од Господа. Неки свети Оци говоре о страху од смрти и паклу. Они веле:”Свагда се сећајте смрти.” Од таквих речи, дубље анализирано, проистиче страх од пакла. Онај, који покушава да не греши, негује овакве помисли, а његова душа је преиспуњена страхом од смрти, пакла и ђавола.

Све има своју важност у одређеном тренутку и у правим околностима. Страх од смрти је исправан у раним фазама духовне борбе. Он је исправан код почетника, код оних код којих је старо ”ја” још увек присутно. Почетник се овим страхом чува од сагрешења. Страх је неопходан, јер ми имамо физичку природу, подложну слабостима. Међутим, ово је рана фаза нашег односа с Божанским. На овом нивоу однос са Господом јесте нагодба: да би стекли рај и избегли пакао. Ако ово настојање испитамо, видећемо да је себично.

Не свиђа ми се овај пут. Чим човек напредује и ступа у љубав Христову, за шта ће му страх? Шта год чини нек чини с љубављу и то је најважније. Није вредно да неко постаје добар из страха од Господа, а не зато што Га љуби.

Када се молите, немојте да ико види и наслути шта чините. Чините то у тајности, као подвижници. Сећате ли се када сам говорио о славују? Он пева у шуми, када је тишина, како га нико не би чуо и хвалио. Какво дивно појање у дивљини! Да ли сте приметили како се његово грло напрегне? Исто се догађа и са онима, који љубе Господа. Чим искусе ту љубав, њихово грло и језик напрегну. Они трчи у дивљину, у пустињу, и опште с Богом у тајности.

Не обраћајте пажњу на страсти; не бавите се демонима. Окрените се Господу. Божанска благодат ће нас научити одговорностима. Ми морамо да имамо љубав и чежњу како бисмо привукли Божију благодат. За благодат Господњу потребан је Божански ерос.

Једном, када смо стекли љубав, спремни смо да се молимо. Господ сам долази таквој души, чим пронађе у њој добру намеру, понизност и љубав. Без добре намере, понизности и љубави нисмо у стању да кажемо:”Господе Исусе Христе, помилуј ме.”

Свети Порфирије Кавсокаливит

[JESSY]

Узнемиреност је знак духовне гордости

 

Ви у себи видите немар за добра дела, и то вас узнемирава, уместо да вас смирава, чиме бисте могли да привучете помоћ Божију; ви се међутим узнемиравате, а узнемиреност, то је ђавоље дело, и представља знак духовне гордости.

 

Узнемиреност не доноси никакву корист, него највећу штету; то је ђавоље дело, које не допушта да се пред Богом излије своје срце у покајању.

 

св Макарије Оптински

[JESSY]

[JESSY]

[Дуња]

Ovo je moj ŽRU dnevnik.Naziv je simboličan iz više razloga koji će vam postati jasni kad budem pisala.Eto neću sad nista postavljati,kad budem imala više materijala i inspiracije pišem.

 

Sta simbolizuje sam naslov Cekajuci Godoa?

[Ljubičasta]

Sta simbolizuje sam naslov Cekajuci Godoa?

Moj put u Hristu...zamrsen,isprekidan,vijugav,kamenit,nekad traljav kao i ova tema.

[JESSY]

Ми у земљу бацамо семе јабуке и не долазимо да беремо плодове кроз месец дана, већ неколико година гајимо дрво и тек онда очекујемо плодове. Слично томе, плодови љубави неће се појавити одмах, јер је људска душа много компликованија од биљке. ♥
о. Илија Шугајев

[Ljubičasta]

Kada mi je bilo dvadeset godina, niko se nije otimao da sa mnom čeka Novu godinu. Devojke su se privrženo držale svojih redovnih momaka, plašeći se da ih slučajno ne izgube pa da ostanu bez pratilaca za novogodišnje slavlje. U to vreme, čuda se nisu događala, ma koliko da sam ih očekivao. Vukao sam se kroz terazijsku gužvu i iz dubine duše mrzeo srećniji deo čovečanstva koji je upravo kupovao poklone.
Pošto bi propala i poslednja nada da će me neko pozvati na doček, seo bih trideset i prvog decembra uveče na *ubrzani* voz za Sarajevo. Ogrnuo bih se zimskim kaputom i zurio u noć što je promicala iza stakla. Tako sam dočekao nekoliko Novih godina.
U tim noćnim vozovima upoznao sam svet kome nije do slavlja. Bilo je tu pijanih železničara sa besplatnim *reži-kartama* i fenjerima u krilu: susretao sam zalutale žene, vojnike na dopustu i seljake što su se vraćali iz bolnica, skitnice, *šibicare* i džeparoše, dečake odbegle od kuća... U ponoć bi neko pogledao na sat i kazao: "E, pa neka je sa srećom!" - i to je bilo sve. Ponekad se pilo iz boce koja je kolala od ruke do ruke. Jedanput ili dvaput, kolena su mi se dodirivala sa oblim kolenima mladih saputnica, koje su izgledale čarobno pod žmirkavim svetlom, sve do jutra, kada nam se slučajna ljubav treznila... Ukratko, taj noćni voz pun očajnika za mene je još uvek najlepše mesto na svetu za doček Nove godine!
Kroz jutro su teturali pijanci preko napadalog snega i krhotina stakla. Svugde su ležale kape od hartije. Sarajevo je bilo puno odjeka što su kolali pustim ulicama. Na ulazima u zgrade, konfete: ispred zatvorenih kafana - pokidane girlande od krep-papira...
Pokraj mene su žurno promicale mlade žene ogrnute bundama, ispod kojih su se po snegu vukle duge, večernje haljine. Vraćale su se kući iz nečijih postelja, koje im je poklonila luda novogodišnja noć. Čitao sam im na licima osećanje krivice, strah ili razočarenje. Nešto im se tajanstveno dogodilo. Vreme kao da se zaustavilo. Moj život, takođe.
Sageo sam se i napravio savršeno oblu, ledenu grudvu. Zamahnuo sam i pogodio u oko fen-kare lepotana koji mi se cerio sa limene berberske firme.
Bio je to prvi hitac ispaljen u jednom tek objavljenom ratu, koji će, izgleda, trajati dugo.

Momo Kapor

[JESSY]

Ako hoćete da proživite, tada sednite u vagon i krenite tamo gde je vazduh prožet mirisom jorgovana i divlje trešnje,
gde, milujući vaš pogled svojom nežnom belinom i bleskom dijamantskih kapljica rose, nadmećući se cvatu đurđevak
i daninoć. Tamo ,u slobodnom prostoru, pod plavim svodom, nadomak zelene šume i žuboravih potočića, u društvu ptica
i zelenih kukaca, shvatićete šta je život!.......
Zamislite da u večernji čas, kada sve spava, sem slavuja i čaplje koja s vremena na vreme krikne,kada slabašan dašak
vetra jedva čujno donosi do vas šum udaljenog voza, šetate po šumarku ili duž nasipa .........


Čehov

[Џуманџи]

"Zazvaces i ja cu Ti se odazvati, delo ruku Svojih pozeleces"