Неке анегдоте.....

[JESSY]

Volter je neko vrijeme proveo na dvoru pruskog kralja Fridriha.
Jednom je s kraljem krenuo na rijeku na veslanje.
Kada su stupili u čamac Volter primjeti da u čamac
ulazi voda i naglo skoči na obalu. Kralj, koji je ostao u čamcu,
s osmijehom reče:

- Zar se toliko bojite smrti?

- Naravno da se bojim, na svijetu je mnogo kraljeva,
ali je samo jedan Volter.

[JESSY]

BERNARD ŠO



Mlada, lijepa glumica pisala je Šou pismo u kojem je izrazila želju da s njim ima dijete koje bi po njenom mišljenju bilo izvanredno, jer bi naslijedilo njenu ljepotu i piščevu duhovitost. Šo je međutim vrati u stvarnost jednom jedinom rečenicom:

- A šta ako dijete bude glupo kao vi, a lijepo kao ja?

[Tristatri]

^^ ima jedna anegdota za Čerčila, koji je prema pričama dosta pio, pa mu je žena ili neka sobarica, ne sećam se,

pogrdno odbrusila kada se jednom vratio pijan, a on joj odvratio nešto poput:

 

- beži ženo ružna, ja sutra mogu da prestanem da pijem, a šta ti možeš da promeniš.

[JESSY]

Anegdote o poznatima - Imanuel Kant

Jednom se filozof Kant uputio u šetnju i ne primetivši da mu je kaput na laktu poderan.

Znanac koji se hteo našaliti s njim, reče: "Tu ti učenost proviruje!"

"A glupost viri unutra." odgovori filozof

[JESSY]

Italijanski kompozitor Verdi je stanovao preko puta opere u današnjem Hotelu Ambasador. Na putu ka operi susreće jednog uličnog orguljaša koji je bezvoljno okretao svoj vergl, a iz njega je u talasima proizlazila melodija iz „Rigoletta“ „La donna e mobile“.

Maestro baci par novčića u njegov šešir i naredi mu da tu melodiju sporije svira. Sledećeg dana kada je Verdi prošao pored njega, čuo je da melodiju korektno svira. Okrenu se kako bi ga pohvalio, ali zastade. Orguljaš je imao na vratu natpis na kojem je stajalo: „Učenik Giuseppa Verdija!“

[JESSY]

Dok je bolestan ležao na samrti, slavni francuski pisac Onore de Balzak bio je nezadovoljan što o njegovom zdravlju brinu neki nepoznati lekari pokušavajući bezuspešno da mu pomognu.
- Neću da me vi lečite! - vikao je u bunilu bolesni pisac. - Pozovite doktora Bjanšona! - preklinjao je Balzak.
Da li je Bjanšon bio neki slavni lekar? U izvesnom smislu jeste. Bio je junak Balzakovog romana - izmišljena ličnost.

[pahulja]

Анегдота о Богу и једном научнику

Један је професор на факултету изазвао студенте питањем: "Да ли је Бог створио све што постоји на земљи?"
Један студент је храбро одговорио: "Да, створио је."
"Бог је све створио?", питао је поново професор. "Да професоре.", поново је одговорио студент.
Професор је одговорио: "Ако је Бог створио баш све на земљи, онда је Он такође створио и зло, јер зло постоји, и судећи према правилу да наша дела говоре ко смо ми, Бог је зао." Студент је након тог одговора заћутао.
Професор је био задовољан самим собом и хвалио се студентима како је једноставно доказао да је хришћанство само један мит.

 

Један други студент подигао је руку и рекао: "Могу ли Вас ја нешто питати, професоре?" "Наравно.", рекао је професор.

Студент је устао и рекао: "Постоји ли хладноћа, професоре?" Професор је одговорио: "Какво питање. Наравно да постоји.

Теби никада није било хладно?" Младић је одговорио: "Чињеница је да хладноћа не постоји.
Према законима физике, оно што ми сматрамо хладноћом, заправо је недостатак топлоте.
Предмети или жива бића се могу проучавати када имају или преносе енергију, а топлина је оно што чини да тело или материја преносе енергију. Апсолутна нула (-460 степени ф) је потпуно одсуство топлине, материја постаје интерна и неспособна за било какву реакцију на тој температури. Хладноћа не постоји, ми смо створили ту реч да опишемо како се осећамо кад немамо топлине."

Студент је наставио: "Професоре, постоји ли тама?" Професор је одговорио: "Наравно да постоји."
Студент је одговорио: "Још једном сте погрешили. Тама је заправо недостатак светла.
Светло можете проучавати, али таму не.

Тачније, можемо користити Невтонову призму да разбијемо бело светло и проучимо различите таласне дужине сваке боје. Не можемо измерити мрак. Зрак светла може се пробити у свет таме и осветлити га. Како можете знати колико је одређени простор таман?

Оно што можете измерити је количина присутног светла.
Није ли то тачно? Тама је термин који је човек измислио да би показао шта се догађа када није присутно светло."

Коначно млади човек је упитао: "Професоре, постоји ли зло?" Сада већ помало несигуран, професор је одговорио: "Наравно, као што сам већ рекао. Видимо га сваки дан у примерима човековог нехуманог понашања. У маси криминала и насиља у свету.

То је чврст доказ постојања зла."
На то је студент одговорио: "Зло не постоји, професоре. Или барем не постоји само за себе.
Зло је једноставно одсуство Бога. То је као тама и хладноћа - реч коју је човек створио да би описао одсуство Бога.
Бог није створио зло. Зло није као вера или као љубав које постоје као што постоје топлина и светлост, зло је оно што настаје када човек нема Божије љубави у свом срцу.
То је као хладноћа која наступи кад нема топлине, или тама која настаје када нема свeтла."
Професор га је ћутке посматрао.


Младићево име је било Алберт Ајнштаjн

[JESSY]

Špricer

 

Ovo je jedna od anegdota koja se vezuje za pesnika Tina Ujevića: Jedan veseljak iz njegovog društva, videvši ga kako s praznom čašom stoji u gostionici, prišao mu je i rekao: - "Slaži nešto na brzinu i platiću ti špricer." Tin ga i ne pogleda i već mu preko ramena dobaci: - "Ne, prijatelju, rekao si dva!". Kako je upravo slagao u trenutku, ovaj šaljivdžija mu je morao platiti piće.

[Данче*]

Kada je Betovenu (1770-1827) njegov brat, koji se naglo obogatio

špekulacijama poslao vizit-kartu na kojoj je pisalo

„Johan van Betoven,posrednik nekretninama“, kompozitor mu je odgovorio

sa „Ludvig van Betoven, posrednik mozga“.

[Данче*]

Uhapse ruskog pisca Maksima Gorkog zato što je išao bez dokumenata

i dovedu ga pred šefa policije.

– Vi ste taj Gorki, poznati skitnica! – započe ovaj s vrata.

– Treba da se stidite… A kažu da umete da pišete lepe pripovetke… Nego, kako bi bilo

da mi napišete jednu, možda ću vas pustiti na slobodu…

Gorki u svojoj ćeliji napisa za dva dana pripovetku i zatim zatraži od čuvara

da ga odvede šefu policije. Ovaj pročita pripovetku, zadovoljno se osmehnu,

stavi je u svoj pisaći sto i reče piscu:  – Slobodni ste!

Nekoliko dana kasnije Gorki je bio iznenađen kad je u lokalnim novinama

pročitao svoju priču. Potpisan je bio, naravno, šef policije.

[Данче*]

Ruski kompozitor Borodin krenuo je jednom sa ženom u inostranstvo.

Na granici, prilikom provere pasoša, pogranični činovnik iznebuha je zapitao

Borodina kako mu se zove žena.Kompozitor, inače poznat po svojoj rasejanosti,

nikako nije mogao da se seti imena svoje žene i zbunjeno je ćutao. Činovnik je

već počeo sumnjičavo da ga posmatra. I tada je u kancelariju ušla Borodinova žena

kojoj je bilo dosadilo da čeka napolju. Borodin joj je potrčao u susret:

– Kaća! Za ime Boga, kako se zoveš?

[Данче*]

Čuveni bečki hirurg rekao je svojim studentima da su svakom

hirurgu neophodna dva dara: da ne bude gadljiv i da ume dobro da zapaža.

Zatim je umočio prst u neku odvratnu tečnost i olizao ga, pozvavši studente da

učine isto što i on. Studenti su skupili hrabrost i uradili to što je tražio.

Smejući se, hirurg je objasnio: »Gospodo, čestitam vam što ste

prošli prvi test, ali žao mi je što niste prošli i drugi, jer niko od vas nije primetio da prst koji

sam olizao nije bio onaj koji sam umočio u tečnost. »

[Драшко]

On 16.5.2013. at 13:24, Tristatri рече

^^ ima jedna anegdota za Čerčila, koji je prema pričama dosta pio, pa mu je žena ili neka sobarica, ne sećam se,

pogrdno odbrusila kada se jednom vratio pijan, a on joj odvratio nešto poput:

 

- beži ženo ružna, ja sutra mogu da prestanem da pijem, a šta ti možeš da promeniš.

Рођен у женском вецеу (иначе)

 

Лист је имао оштре опаске, једној пијанисткињи која је изводила његово дело, пришао је и рекао "драга дамо, удајте се"

За Сенсансов концерт у г молу, један критичар је изјавио (јер дело подсећа на више стилова) да почиње као Бах а завршава као Офенбах!

[Лапис Лазули]

Poznanik sa zenom putuje u CG na more.On ne vozi kola,ona vozi.Dolaze do granice.A on se ,dug put vec, izvalio na zadnjem sedistu.Carinik prilazi kolima.Leto prozori otvoreni.Pogleda nju,ona za volanom,pogleda njega on pozadi lezi,pa kaze: E NISTA NE TREBA, NI DOKUMENTA NI NISTA NE VADI! TI SI CAR!AJDE PROLAZI! I pusti ih tako  

[Данче*]

Pre dosta godina sovjetski državnik Nikita Hruščov održao je pred
Vrhovnim savetom u Moskvi govor o stanju u zemlji. U svom govoru
izneo je teške optužbe na račun Staljina.Dok je govorio, neko od slušalaca
mu je poslao listić s neugodnim pitanjem: „Predsedniče, šta ste Vi radili
dok je Staljin vršio sve ove zločine?“
Hruščov je ljutito povikao: „Ko mi je poslao ovaj listić?“
Niko se nije pomakao.
„Dajem mu minut da se javi.“
Prolazile su sekunde. I dalje je vladao muk.
„Dobro, reći ću vam šta sam ja radio. Radio sam upravo ono što pisac
ovog listića radi – apsolutno ništa. Bojao sam se da nešto kažem.“