Dokazano! Ateisti su zapravo vernici u ličnoj negaciji!

[Ignjatije]

Da li ateisti potajno veruju u Boga?

| SALON

Izgleda da glave i srca ateista nisu na istoj strani kada je vera u Boga u pitanju. Ovo je rezultat nedavno objavljene studije u Finskoj koja je otkrila da ateisti postaju emotivno uzbuđeni kada izazivaju Boga da radi strašne stvari.

 

 

 

 

 

 

„Rezultati pokazuju da su stavovi ateista prema Bogu ambivalentni u smislu da njihova eksplicitna verovanja dolaze u sukob sa njihovom afektivnom reakcijom“, zaključak je tima sa Univerziteta u Helsinkiju koji je predvodila Marjana Lindeman. 

Oni su sproveli dva eksperimenta. Prvi je uključivao 17 Finaca koji su iskazivali snažnu veru ili nevericu u Boga. Oni su imali zadatak da naglas pročitaju niz izjava dok su naučnici dobijali informacije o reakciji njihovog tela uz pomoć elektroda. 

Neke od izjava bile su direktno izazivanje boga („Izazivam te da udaviš moje roditelje“), neke su bile podjednako uznemirujuće, ali nisu uključivale Boga (U redu je šutirati male kuce u lice“), dok su postojale neutralne izjave. 

Nivo uzbuđenja kod vernika i nevernika pratio je istu šemu: Više uzbuđenje za izazivanje Boga i neprijatne izjave i niže uzbuđenje kada su u pitanju bile neutralne izjave. 

U poređenju sa ateistima, vernici su se osećali znatno neprijatnije kada su izazivali Boga, ali sakupljeni podaci pokazali su da su obe grupe doživljavale identične reakcije. To znači da su ateisti bili znatno uznemireniji prilikom izazivanja Boga nego što bi to želeli da budu. 

Međutim, naučnici su pretpostavili da uzbuđenje nije bilo direktno povezano sa Bogom već sa uznemirujućim stvarima u izjavi, tako da su smislili drugi test koji je trebalo da testira tu hipotezu. 

U drugom testu učestvovalo je 19 Finaca ateista i u pitanju je bila proširena verzija prvog eksperimenta. U drugom testu dodato je 10 novih izjava koje su bile varijacije na izazove Bogu ali bez nadprirodnih sila. Pored izgovaranja: „Izazivam Boga da okrene sve moje prijatelje protiv mene“, učesnici su čitali „Voleo bih da se svi moji prijatelji okrenu protiv mene“. 

Ateisti su prilikom čitanja prve izjave pokazali znatno veću uzbuđenost nego kada nisu spominjali Boga. Istraživači smatraju da se eksplicitni stavovi ateista razlikuju od implicitnih reakcija koje postoje van naše svesti. 

Još jedna od mogućnosti za uzbuđenje bila je činjenica da su ateisti bili uznemireni zbog prijatelja koji možda veruju u Boga, napominju naučnici i dodaju da ovakva reakcija može biti eho prethodnog verovanja i da je čak i ateistima teško da iz uma izbrišu ideju o postojanju Boga..

 

http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?yyyy=2013&mm=04&dd=28&nav_id=709353

 

P.s. Naslov teme je po preporuci predsednika UAS Marka Ekmedžića,

[Justin Waters]

Ne cini mi se da je ovaj tekst nesto pokazao. Radi se o obicnim psihologizmima. 

 

Mogli su dati izazivam Chuck Norisa da okrene sve prijatelje protiv mene. Zabiljezili bi neki nivo uzbudjenja. 

 

Ne volim testove i eksperimente koji nesto dokazuju u vezi Boga, jer nikad nisu tacni.

[Ignjatije]

Ne cini mi se da je ovaj tekst nesto pokazao.

 

Ne volim testove i eksperimente koji nesto dokazuju u vezi Boga

 

Јер ја лепо написах :

 

P.s. Naslov teme je po preporuci predsednika UAS Marka Ekmedžića,

 

Али истраживање ми је ипак занимљиво. Не можеш, Јусти, поредити Чакија са Богом. Не би резултати сигурно били исти. 

[Avocado]

P.s. Naslov teme je po preporuci predsednika UAS Marka Ekmedžića,

 

Naslov je bez veze... kao i naslov članka... u najboljem slučaju bi ovo istraživanje moglo da pokaže da Paskalova opklada ima jači efekat nego što se pretpostavlja...

[DankaM]

 

Trolovanje ateista u Strasnoj sedmici... To nije kul...

 

Enivejz, dajte izvorni članak i onda možemo da pričamo.

Ovako prepričano, deluje kao da su mogli da ga smisle veoma nediplomirani eksperimentalni psiholozi...

[Баба]

To je psihološki momenat kod navodnih ateista.

 

Jer istinskih ateista je taman toliko koliko i istinskih vernika, zanemarljivo malo. Većina mase je emotivno na pozicijama agnostika, neki od njih se umno izdignu iz mase i tada su samo intelektom ateisti ili vernici. Međutim i ti takvi vernici imaju ateističkih emotivnih momenata kao što i ti takvi ateisti imaju verničkih emotivnih momenata.

 

Такође ту је културно наслеђе. Све цивилизације до последњих векова су почивале на култури која је почивала на неком култу.

Зато кад говорим о савременим атеистима говорим о атеистима јудеохришћанске културе. Јер другачији су атеисти антике или будизма у почетним стадијумима.

 

Културно наслеђе је толико јако и моћно да га човек прима и усваја највећим делом несвесно и то од малих ногу. Зрео већ формиран човек може само да констатује да припада одређеној култури али ту већ мало шта може да мења.

Већина Финаца је мање више рођена и одрасла у једној европској јудео-хришћанској култури.

 

Лично сам се зевзечио са неким атеистима користећи ове емотивне моменте у њиховој души који су ту захваљујући култури коју су наследили.

 

Рецимо један атеиста се згражавао на гажење хлеба. Други се бојао за своју душу. А трећи се плашио клетве - " Да Бог да".

Просто је ово искористити код незналица сопственог бића и навести их на мисао да су они уствари лажни атеисти ( као шта ја заправо мислим и да јесу ) , што сам наравно и учинио. Међутим ипак је то једно културно наслеђе и неговори ништа у прилог постојања Бога.

 

Дакле да би се било истинским атеистом потребан је подвиг, пост и уздржање .

Истински атеиста се кали у религиозним искушењима и превазилази емотивна религиозна стања јаком вољом и савршеном догматиком.

У атеистичкој религији нема места емотивности, демон може да искушава поштеног атеисту користећи се његовим слабостима као што су емоције, емпатија и слично. Да би се победио овај демон потребно је превазићи сопствену културу нарочито њене религиозне елементе којих је на сваком ћошку у истој. Потребно је чврсто се држати атеистичке догматике и вежбати вољу, најбоље је неким спортом или изучавањем неких сувопарних досадних анализа и процена и статистика.

 

Духовни совјет истинском атеистичком подвижнику:

 

Оног момента када пожелиш да даш смисао неком догађају, некој појави , или било чему уопште што на први поглед и нема неки смисао, брзо се сети да је то једна религијска техника која је заправо и довела до разних веровања и обичаја. Ништа нема смисла само по себи, смисао који ми приписујемо нечему је пројекција наше душе ( која узгред буди речено-не постоји ) у њеној тежњи да несхватљиве ствари стави у оквире који ће се лакше разумети. Међутим истина је да је ово управо први корак ка ограничавању слободе ума која доводи до религиозних затупљивања.

[Баба]

У чему је проблем ?

 

Где су сецкароши ?

 

Шта се дешава ?

[DankaM]

http://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/10508619.2013.771991#.UX7uMbVkOSo

 

Oriđinale članak: kulturno izvedena studija ograničenog obima. 

 

Autori su pošteno rekli da ono što mogu da zaključe na osnovu ove studije jeste da postoji disonanca između eksplicitnih i implicitnih reakcija kada je u pitanju "čikanje" Boga da "navuče" loše stvari osobi "na vrat". A razlike između implicitnih i eksplicitinih mera stavova postoje u mnogo slučajeva: npr. kad pitate fine mlade kulturne ljude (ne Našu Decu) o njihovom stavu prema Romima, pa ispadne da implicitne mere ukazuju na mnogo negativniji stav, nego eksplicitne

Ipak, uzorak je mali; trebalo bi da odrade istraživanje na većem broju ljudi i da uključe i one koji se striktno ne deklarišu kao ateisti ili kao vernici, čisto da dobijemo širu sliku...

 

I treba da uzmemo u obzir da su istraživanje vršili iz paradigme evolucione psihologije, a meni tu uvek fali malo "tvrđe" empirije. K'o i teorija uma...

 

I živo me zanima kakvi bi bili rezultati da su ubacili i pozitivne tvrdnje tipa "O Bože, kupi mi Mercedes Benc"

[Avocado]

Mislim da bi bilo interesantno i podela druge grupe u ispitivanju na "ateiste od rodjenja" i onih koji su bili vernici pa postali ateisti... ipak se tu ispituju emocije a one mogu da vuku korene od ranije usadjenih stavova...

[Zeebedee]

Apsolutno nemam dileme da ateisti koji se ubise dokazujuci da Bog ne postoji i sami imaju sumnju da postoji. 

Bas kao sto  i sledbenici kreacionizma koji se ubise dokazujuci da Biblija potrvdjuje sve naucne teorije o nastanku sveta nisu bas sigurni da Bog postoji.

[marko_13]

Нема бољег верника од бившег атеисте.

[Odahviing]

Нема бољег верника од бившег атеисте.

Vaši i obrnuto, jer uvek kad promeniš mišljenje (sem u retkim slučajevima) to se ne dešava preko noći, ono evo probudio sam se i rešio da postanem vernik (ateista). Nego sve te promene dolaze posle razmišljanja, preispitivanja svojih odluka itd.

Tako da onaj koji menja mišljenje vrvlo verovatno zna više o obe stvari od onoga ko svoje mišljenje neće da promeni, ali usput i ne razmišlja o tome što (ne)treba da menja.

[@...]

Нема бољег верника од бившег атеисте.

И у једном и у другом случају нема ништа лоше све док се не пређе у фанатизам.

Нема бољег фанатика верника од бившег атеисте.

Нема бољег фанатика атеисте од бившег верника.

Све у свему много је и премного фанатика од "бивших".

Википедија:

"Фанатизам је емоција коју обележава занесеност, заслепљеност, интензивна посвећеност неким вредностима,

уз спремност за њихову безусловну одбрану или на ширењу тих вредности или идеја како на особе, групе или институције.

Фанатизам скоро увек укључује спремност и на личне жртве, али у извесним екстремним условима, спремност на појединачно

и масовно жртвовање других, посебно када је у питању нека идеологија, вођење ратова, верски и идеолошки екстремизам."

[marko_13]

Или што би стари рекли: Турчину крв до колена, а потурци до рамена.