Руски новомученици

[Родољуб Лазић]

Тако је Оља. Нажалост, берђајев и Родољуб у свему што постоји виде завере, непријатеље, подвале, масоне, шиптаре... просто се питам да ли ми ишта имамо заједничко. Као да нисмо исте вере.

Како је ово тужно, о. Иване. Наобичнија ружна дисквалификација коју не можете ничим да поткрепите.

Верујем (или да будем прецизнији: надам се, волео бих да верујем) да ви и ја имамо много тога заједничког. Овакво ружно дисквалификовање неистомишљеника сигурно не спада у оно што нам је заједничко.

Изволите, реците где ја то "у свему што постоји видим завере, непријатеље, подвале, масоне, Шиптаре". Да чујем, врло сам нестрпљив.

[Оља]

Невезано са темом. Отац је рекао као ( да нисмо...). Није то само разлика у мишљењу (надам се да се слажете са тим да је отац много компетентнији), него је врло ружно то што раде на овој теми, користећи незваничне извореза једнан ружан циљ и са лошом намером да оваквим ставом подрију став  РПЦ и самим тим саборно јединство наших цркви. То је оно што је ружно. И не мање ружно, да једну такву личност, из разлога које наведох, окарактеришу погрешно. Овај портал има сасвим други циљ. Извините, није овде у питању различито мишљење (ни они, ни њихови извори нису компетентни), већ чиста злонамерност ради остваривања циљева против који се боримо и у самој СПЦ.

Толико о томе, а за остало сам рекла, борићу се против тога фактима.

[Guest - . . .-]

Рекао сам да се поједини понашају као да нисмо исте вере, читајте пажљиво шта пишем. Немогуће је да неко ко дише истим Духом се баш уопште не слажу зар не? Иначе, нисам ја поменуо израз дифквалификација већ констатација. Рекох, пажљиво читајте. Такође, то је моје мишљење и стојим иза тога док ме неко не разувери.

Овде говорим о конкретним стварима и заиста губим са таквима вољу за дијалогом. Да ли је моигуће да у свему видимо лоше па макар то био и свештеник који је страдао мученичком смрћу и кога сама Руска Патријаршија не диквалификује?

Зашто бисмо одговарали? Зато што неко скине текст са Википедије и олајава покојног свештеника? Не пада ми напамет. Оливера сасвим добро ради свој посао постављајући званичне текстове са Патријаршијског сајта.

Иначе, што се тиче г. Лазића и ја сам завршио разговор са њим.

[Оља]

Тема са поново отвара и спојена је са темом Руски новомученици. Овде су сакупљени сви подаци до којих сам успела да дођем (користећи званичне изворе РПЦ), о страдањима новомученика. Наравно да то није све...

Последње препирке су одлуком Администрације обрисане. Са моје стране, као администратор, брисаћу све поруке и линкове који нису са званичних сајтова РПЦ, то се нарочито односи на берђајева и Лазића, и друге, који обилато користе нашу толерантност. Нећу допустити да се постави ништа што подрива саборност наших Цркава или блати ове несрећне новомученике. Такве ствари ће бити уклоњене, како са ове, тако и са осталих тема пдф-а који уређујем.

То се односи и на личне препирке.

[Andre Williams]

sHa_sarcasticlol

Оптински новомученици

https://www.pouke.org/audio.php?cid=630&id=4936&do=view

Убијање свештеника-Руски новомученици

https://www.pouke.org/audio.php?cid=630&id=4934&do=view

[Оља]

1000000001010

Оптински новомученици

https://www.pouke.org/audio.php?cid=630&id=4936&do=view

Убијање свештеника-Руски новомученици

https://www.pouke.org/audio.php?cid=630&id=4934&do=view

Хвала, хвала, хвала, Господ те благословио!  sHa_sarcasticlol

[Andre Williams]

Богу хвала!  sHa_sarcasticlol

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1035.msg497695.html#msg497695

[Guest]

http://www.st-nikolas.orthodoxy.ru/newmartyres.html

[Оља]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1035.msg497695.html#msg497695

facenew22222222 Браво!

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1035.msg497695.html#msg497695

Браво! facenew22222222

0102_laugh

Listajuči razne ikone novomučenika eto naleteo sam i na ovu, inače ne znam dal je zvanično ubrojan u red svetih?

[Guest]

да допринесем још мало овој теми  http://www.fond.ru/index.php?menu_id=392&menu_parent_id=0

овде имате азбучник Новомученика са житијама и иконама...

[Guest]

Новомученик Христов – Војник Евгеније Родионов

23 среда мај 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести, Из Цркве

≈ Оставите коментар

Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима (Јеванђеље по Матеју 10, 32-33).

Евгеније Родионов се родио 23. маја 1977. године, растао је у јаког, али прилично мирног дечака. Са нешто више од годину дана је крштен.

КРСТИЋ ОКО ВРАТА

Од својих вршњака се разликовао по томе да је, према мајчином сведочењу, од малих ногу поседовао нарочиту моћ запажања. Обраћао је своју пажњу на оно поред чега су многи пролазили не примећујући ништа посебно.Са 11 или 12 година се вратио с летњег распуста са крстићем око врата. Од тада га више никад није скидао, било да је у питању купање у реци или сауни, или тренинзи на које је одлазио, похађајући спортску секцију, или код куће. На свим фотографијама са друштвом он је једини имао крстић, и то на доста дебелом концу.

После завршеног деветог разреда запошљава се у фабрици намештаја. 25. јуна 1995. године Евгеније је последњи пут изашао из своје куће, из свог села – у војску. Веома се поносио тиме да је добио да служи војни рок у граничарским јединицама.

ЗАРОБЉЕНИШТВО

У фебруару 1996. године су га заробили Чечени који су се сакрили у аутомобил Црвеног крста. Према наређењу команде које је забрањивало стражарима да пуцају чак и кад се налазе на бојној позицији, младић није могао да пружи отпор. То су лукаво искористили чеченски бандити. Ухапсили су стражара Родионова заједно с тројицом другова – војника Александром, Андрејем и Игором. Током три месеца заробљеништва предлагали су им да приме ислам. Момци су одбили. Једино је на Евгенију био крстић око врата од кога се он никада није растајао. Бандити су тражили да га скине, Евгеније је одбио. То је код њих изазвало нарочит бес. Због коначног и бесповратног одбијања да скине са себе крстић бандити су почели Евгенија да страшно муче.

И ДАЉЕ ОКО ВРАТА

23. маја 1996. године у насељу Бамут, на свој рођендан, на православни празник Вазнесења Господњег, Евгенију су одрубили главу. Чак ни са мртвог војника бандити нису смели да скину крстић. По њему је мученикова мајка касније и препознала синовљево тело.

Евгеније је показао своју оданост Спаситељу Исусу Христу и није примио другу веру, одлучивши да боље прими мученички венац и, несумњиво, Господ је примио његову светлу Руску душу међу велике светитеље Своје.

Тело његово је лежало несахрањено две недеље… Заједно с Евгенијем су убијени због одбијања да прихвате ислам и тројица његових другова: војници Игор Јаковљев, Андреј Трусов и Александар Железнов. Очигледно да су они, иако неоцрквењени, разумевали прихватање ислама као издају својих блиских, пријатеља, породице, као издају своје Отаџбине.

МАЈКА

Евгенијева мајка, Љубов Васиљевна, кренувши из Подољска, десет месеци је тражила гроб свог сина, чудом успевајући да прође крај наоружаних до зуба Чечена. Најзад, њена потрага је уродила плодом, али бандити су јој затражили новац за откуп. Продавши своју кућу, предала им је новац. Бандити су јој дали обезглављено тело, а за синовљеву главу су тражили да посебно плати. Љубов Васиљевна је позајмила новац и поново им платила.

Евгенијево тело је мајка довезла у Отаџбину 20. новембра 1996. године на дан мученика Мелитинских, који су били војници-хришћани Римске армије. Због одбијања да се одрекну Христа претрпели су мученичку смрт – биле су им одсечене главе. Војника је било 33, а један од њих је носио име Евгеније.

У РАЗВРАЋЕНО ВРЕМЕ САЧУВАО ВЕРУ

20. априла (по новом календару) на гробљу села Курилово Подољског рејона, на празник Радонице – васкршњег помињања умрлих – на гробу Руског војника Евгенија Родионова је одслужен парастос. Почасна стража је одала почасну паљбу, постављен је и крст од храстовог дрвета висине 4 метра.

Данас је гроб војника-мученика постао место народног поштовања – а пре свега оних мајки чије је синове задесила иста судбина.

Евгеније Родионов је примио мученичку смрт за Христа, за Веру Православну. То је веома редак подвиг. С једне стране, његова смрт изазива жалост, а са друге – доноси радост. Константин Велики је видео крст и рекао: овим побеђуј, тако и ми, видећи оно што се догодило кажемо: само ћемо Вером победити. Јер ако погледамо око себе – ништа нас друго неће спасити. Заиста, човек је живео међу нама у веома тешко доба, можда чак и теже од совјетског, када је било безбожништво. Безбожништво је лакше поднети, а развраћеност – теже. А он је у развраћено време сачувао Веру. Чини се да од њега нису много тражили – да скине крстић. Да се пред свима одрекне Христа. Његова смрт побуђује на многа размишљања. Ако постоје овакви људи у нашој земљи, значи да Русија није пропала и не спава, већ се у одређени тренутак буди. Ми можемо да живимо и побеђујемо само Вером.

Извор: Светосавље.орг

[Данче*]

Евгениј Александрович Родионов (23 мај 1977, село Чибирлеј, Кузнецки рејон Пензенска област — 23 мај 1996, близу Бамута, Чеченија) — војник армије Русије, обезглављен после дугих мучења у заробљеништву у Чеченији због одбијања да скине са себе православни крст.

Прослављен у лику мученика као местно поштовани светитељ Астраханско-Енотаевске епархије РПЦ. По тврдњи аутора филма, митрополит црногорски мајци Евгенија Руског, приликом њене посете Србији, потврдио је да се и у Србији Евгениј Родионов такође поштује као местно поштовани светитељ. Питање саборне канонизације по свему судећи је питање времена.

Филм је базиран већим делом на сведочењу мајке Евгенија Родионова, Љубови Васиљевне.

Ми знамо, да су то била дуга, страшна страдања, која се могу упоредити, вероватно, само са страдањима великомученика, која су се десила у древна времена, када су их расчлењивали, обезглављивали, подвргавали најтежим мучењима, али они су сведочили пред светом, да су и душа и тело причастни Крсту Христовом, победи Божијој, Васкрсењу Његовом.

(о.Александар Шаргунов, из проповеди на панихиди на дан сећања на Евгенија Родионова)