Руски новомученици

[дибидусрус]

Протојереј Александар Филипов хицима из пиштоља је у улазу своје куће убијен од стране младића којима је наводно нешто приговорио.

http://news.mail.ru/incident/3191268/

[Guest свештеник Иван]

Отац троје деце. Бог да му душу прости.

[дибидусрус]

http://news.mail.ru/incident/3191268/

Испада да су неке пијанице у улазу зграде вршили нужду. Он им је реко да то не раде зашта су га и убили.

[Лидија Миленковић]

Bog da mu dusu prosti i neka posalje mnostvo andjela da cuva nejac njegovu,a krvnicima pokajnje da spasu duse svoje.

[Vizantiona]

0205_whistling 11122 0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

ужас, јадничци ...

метак у срце због поуке ...

Бог да му душу прости ...

[Guest Оливера]

Свештеник Александар Филипов убијен зато што је опоменуо хулигане

Москва, 22 децембра, ИНТЕРФАКС

Протојереј Александар Филипов, старшина Вазнесенске црква из села Сатино-Руско Подољске области Подмосковља, убијен је хицем у срце у уторак увече, рекла је дописнику

«Интерфакс-Религија» удовица свештеника матушка Елена.

"Оца Александра убили су само због тога што је замерио хулиганима што врше нужду у пролазу", рекла је.

Иза свештеника остале су три мале кћери. Отац Александар је имао 39 година. Према информацијама Московске Патријаршије, убица је већ ухваћен.

У цркви где је служио отац, чувале су се иконе које исцељују од алкохолизма и наркоманије (нападачи су били пијани). Сваку суботу пред тим иконама отац Александар је служио молебан за исцељење против алкохолизма, наркоманије, таблетоманије и других порока.

Саучешће породици упутио је и Московски Патријарх Кирил .

[pokajnik83]

klapklap

Бог да му душу прости!

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Александар Мењ, истински хришћанин и мисионар

Истински мисионар, хришћански проповедник 20. века – сви ови епитети, ма колико патетично звучали, у пуној мери могу да се припишу оцу Александру Мењу. Стручњак за Библију и историчар, блистави писац и публициста, он је низ година био пастир совјетске интелигениције. 22. јануара оцу Александру Мењу навршило би се 75. година.

Његов духовни успон започео је од самог детињства, захваљујући оцу Серафиму, који је био духовни пастир породице Мењ. Дечак је имао широка интересовања. Волео је књижевнсот, поезију, музику, сликарство, сликао је иконе. Страсно је проучавао природу, астрономију, биологију. Читао је дела Светих отаца и филозофске радове… Много касније, као настојник цркве, отац Александар је волео да понавља: Бог нам је дао две књиге: Библију и природу. Своју страст према изучавању биологије свештеник је носио читавог живота. Александар Мењ низ година је лутао између црквеног и световног образовања: проучавао је биологију на институту, и при томе је самостално проучавао програм духовне академије. Када се за то сазнало на факултету, Александра Мења су избацили, а младић се дао у проучавање црквене историје и богословије.

Почетком 60-их година Александар Мењ је био рукоположен за свештеника. То је био његов пут и позив – да служи цркви и њеним чедима, сматра свештеник Виктор Григоренко, актуални настојник цркве преподобног Сергија Радоњешког у подмосковском насељу Семхоз, где је служио отац Александар Мењ.

Отац Александар је имао посебан дар да разговара са људима. Он је био образован човек, који је могао да одговори на многа питања. Увек је чудила његова отвореност и жеља да проникне у суштину проблема, који је бринуо парохијане. Отац Александар је био прави проповедник и мисионар, и људи су му долазили, и верници и неверници. То је био човек који је умео да се истински радује том дару који се зове живот. Био је то човек са добрим смислом за хумор, човек проницљив, који је могао својом љубављу да одари свакога ко је долазио са својим проблемима.

Да чују проповеди Александра Мења долазили су не само из Москве, већ и из најудаљенијих региона Русије. Оваква делатност свештеника у атеистичкој држави није остала непримећена. Неколико пута он је чудом избегао хапшење, наставља отац Виктор.

Проповедати у време када је служио отац Александар није било нимало безбедно. Нећемо заборавити да су то биле године када је црква прогањана, и није могло да се отворено купи Јеванђеље и духовна литература. И то што је радио отац Александар може се без претеривања назвати подвигом. То је и организација духовних група, које су постојале у парохији и проучавале свето писмо. Овакве групе су постојале у другим заједницама, али су радиле у подземљу. Отац Александар је то чинио отворено. Он је велику пажњу поклањао парохијанима и својој парохији. И до данас је жив пример свим савременим свештеницима.

Руског свештеника Александра Мења знали су у многим државама Европе, Азије, Америке. Читали су његове радове и усхићивали се социјалним служењем. Иза себе он има око сто религиозних књига, проповеди, јавних предавања, касније издатих. Он је тежио обичним људским језиком да пренесе сваком истину хришћанске вере, вредност православног морала. Крајем 80-их година прошлог века управо отац Александар је стајао на извору отварања међународног Библијског друштва, у које су ушли представници разних хришћанских конфесија.

Александар Мењ је трагично погинуо 9. септембра 1990. године, када је журио у цркву. Требало је на време да стигне на литургију. Њему је притрчао неки човек и пружио му белешку. Мењ је извадио наочаре из џепа и почео да чита. У то време из жбуња је искочио још један човек и ударио га от позади секиром. Обливен крвљу, свештеник је успео да допузи до своје куће, где га је нашла једна жена из парохије. Ко је то урадио, оче Александре? – питала га је жена. Нико, нико! Нека му је Богом просто! – одговорио је Мењ. Као прави хришћанин, он је оставио да његове убице казни Бог, а не људи.

У њему је Црква имала истакнутог мисионара с краја 20. века – наставља отац Виктор Григоренко. Онај траг који је он оставио на попришту црквене службе важан је за многе људе који су захваљујући његовим радовима, књигама дошли и долазиће у цркву. Уверен сам да значај личности оца Александра Мења у историји савремене руске цркве још треба да буде оцењена. Али већ данас је јасно једно – слични мисионари, свештеници од Бога у историји хришћанске вере не срећу се често.

21.01.2010

Глас Русије

[Guest Оливера]

Фонд протојереја Александра Мења

http://www.alexandrmen.ru/

[Guest Оливера]

Убиство оца Александра Мења неће ускоро бити расветљено

Вороњеж, 22. јануара 2010.

Губернатор Ивановске области Михаил Мењ сматра, да ће се убиство његовог оца, познатог православног свештеника - теолога, које се десило 1990. године, јако тешко расветлити, зато што је прошло сувише времена и многи сведоци више нису међу живима.

Друштво је почело да се навикава на убиства свештеника

Александар Мењ убијен је ујутро, 9. септембара 1990. на путу према железничкој станици "Семхоз" у Подмосковљу. Непознати починилац ударио га је тешким предметом (вероватно секиром) по глави. Свештеник је успео да дође до своје куће, поред које је умро услед губитка крви. Без обзира на личне напоре председника СССР и Русије, убиство је остало нерасветљено. 20. јануара, отац Мењ напунио би 75. година.

"Сада је јако тешко анализирати, зашто је злочин остао нерасветљен. Ипак сматрам: ако би преступник био пронађен и приведен правди, било би много мање убистава свештеника", појаснио је Михаил Мењ у интервјуу РИА новостима.

Према његовим речима, убиство оца Александра је било једно од првих убистава истакнутих јавних личности у савременој Русији и прво убиство православног свештеника из идеолошких разлога.

У последње време учестали су напади на свештенике. Крајем новембра прошле године убијен је из пиштоља познати мисионар отац Данило Сисојев. Наредних дана, недалеко од цркве, троје мушкараца пребило је свештеника Виталија Зубкова.

Месец дана касније, хицем у леђа на улазу сопствене куће у Подољску, убијен је протојереј Александар Филипов.

"Убиства свештеника постала су општи изазов друштву и када није уследила адекватна реакција од стране државе, појавило се извесно осећање безакоња" - сматра Мењ.

Према његовом мишљењу, убиства свештеника, чије је главно оруђе Јеванђеље, изазива општи поремећај у друштву, како пре 20 година, тако и данас.

"Али нажалост, наше друштво је почело да се навикава на такве злочине и то је трагично", приметио је Мењ.

После смрти оца Александра, његове проповеди су јаче зазвучале

По мишљењу Мења, убице свештеника не постижу свој главни циљ.

"Убице мог оца имале су пред собом сасвим конкретан задатак: да га натерају да ућути, но десило се сасвим супротно. После смрти, његов глас је постао још снажнији", сматра Мењ.

Разјаснио је, да су се за живота оца Александра његови радови продавали у малим тиражима, претежно у иностранству. Са почетком перестројке, популарни журнали почели су да штампају његова дела, почеле су у његовој домовини да се издају прве књиге.

"После трагичне смрти оца, општи тираж је прешао 7 милиона примерака. Књига о Исусу Христу "Син Човечији", преведена је на 16 језика. Кроз књиге он продужава своју мисију, приводећи људе Христу.

Црквено-богословско наслеђе оца Александра наставља да живи кроз:

Фонд "Александар Мења", издаваштво "Живот са Богом", а такође и кроз низ парохија РПЦ, где служе ученици и духовна деца оца Александра. Велики допринос у пропаганду наслеђа познатог богослова улаже митрополит Крутицки и Коломенски Јувеналиј.

Александар Мењ је обележио време

Рад и дело оца Александра као и за време његовог живота, често су изложени критици.

По мишљењу Михаила Мења, разлог за такву реакцију је што је његов отац у много чему обележио своје време а савременици не гледају увек са одобрењем на оне који иду у правцу авангарде.

"Отац је био свештеник отворених погледа и у том смислу, није се бојао проповеди помоћу средстава савремане технологије, ни дијалога са представницима других конфесија."

Отац Александар је за живота успео да иступи са јединственом проповеди на телевизији - и то је био прво појављивање православног свештеника на телевизијском екрану, који је наишао на јак одјек у друштву.

"Тада, 1990., то је изазвало оштру осуду, било је много расправа, да ли је уопште дозвољено користити средства масовне комуникације за проповедање Јеванђења или свештеник мора да проповеда искључиво са олтара? Данас видимо да је отац био апсолутно у праву", рекао је Мењ.

Подсетио је да је његов отац Александар  иницирао први хришћанско-муслимански дијалог.

"Јавно се сретао са мулом, водили су добре дискусије, али је свако остао при свом религијском опредељењу. Али, тада је то било неочекивано и људи су различито прихватали."

Према његовим речима, отац Александар осећао утицај времена и схватио опасности које чекају друштво у будућности.

Михаил Мењ такође не искључује да би у будућности отац Александар могао бити канонизован као мученик РПЦ.

"Верујем да ово прерано за ово питање. Не треба форсирати догађаје.  Активности оца и његово црквено-богословско наслеђе морају бити дубоко проучене. Све има своје време" - рекао је.

22.01.2010.

Елена Лазаренко

РИА новости - превод за ЖРУ - Оливера

[Guest Alefshin]

Александр Мень. Модель библейского понимания личности

[Guest Оливера]

http://www.rian.ru/videocolumns/20100122/205756318.html

[Guest Оливера]

Александр Мень

Александр Мень. Вечные вопросы