Зашто једни познаше Христа као сина Божијег, а други га не видјеше као таквог?

[igy81]

Ima nas raznih, ali su neki razniji od drugih...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Јован 19,7

 

Одговорише му Јудејци: Ми имамо закон и по закону нашему мора да умре, јер начини себе Сином Божијим.[/size]

Kako sam Hristos kaze nisam dosao da ukinem zakon nego da ga ispunim.

E onda ovde nastaje drama fariseja i svestenstva kako sad dalje kad je dosao Mesija i oduzeo nam farisejski zivot.

[Драган άσημος :)]

БЕСЕДА

о Христу као потврди свега добра 

Јер син Божји Исус Христос којега ми 

вама проповиједасмо ја и Силван и Тимотије, 

не би да и не, него у њему би да (II Кор. 1, 19). 

Христос није светлост и тама него само светлост. Христос није истина и лаж него само истина. Нити је Христос живот и смрт — Он је само живот. Нити је Он моћ и немоћ — Он је само моћ. Нити је Он љубав и мржња — Он је само љубав. Он је да за свако добро и у Њему нема колебања између да и не. Његова је наука сва чиста, сва истинита, сва светла, сва човекољубива. Његов пут је тачно просечен, и Он не допушта нагињања ни на лево ни на десно. Ни сенка од греха не може се зауставити на науци Његовој нити наћи места на путу Његовом. Његова личност је ваплоћење добра; и све што је добра у Њему је, а све што је греха, лажи, злобе и неправде ван Њега је. Такву науку, такав пут и такву личност проповедали су апостоли Божји — науку која означава потврду добра и откриће безмерног мајдана добра; пут који води к остварењу и вечној наслади тога добра; личност, која у Себи садржи све добро и сву потврду добра. 

 

Св. владика Николај овако види Исуса Христа.

[Tristatri]

и питам се, зашто мој отац, сестра, зет, ујак, комшија и сви остали не знају Христа као Сина Божијег и још многи кроз прошлост и још многи у будућности у Исусу Христу не видјеше и неће видјети сина Божијег?

 

 

Некима од оних које знам није битно да ли је Бог створио свијет или је свијет настао по некој од научних теорија. Задовољавају се оним што живе на земљи и размишљају и дјелују у оквиру онога што је видљиво оку.

Неки се задовољавају мишљу да има нешто, али да је то њима неухватљиво, необјашњиво и не желе даље о томе да мисле.

 

И у мени самом је још увијек неутврђена, промјењива-колебљива свјесност и доживљај Исуса Христа као сина Божијег.

 

Prema Mt. 7.21

Неће сваки који ми говори: Господе, Господе!, ући у царство небеско, него онај који твори вољу Оца мога који је на небесима.

 

ja shvatam da postoje slučajevi da neki čak iskreno veruje u nešto, pa i u Njega samog, a pritom ne čini dobra - primer koji mi pada na pamet su samozvani žreci koji zaista i duboko veruju da poseduju veštine kojima su ih božanstva obdarila, dakle ne oni koji su svesni da su šarlatani - veruju a ne čine dobra ...

 

takođe ima onih који твори вољу Оца мога који је на небесима ne zato što su verni ili veruju u Hrista već zato što ˙jednostavno˙ razlikuju dobro od lošega; oni će dobiti platu svoju jer i nesvesno (suprotno ovima iz gornjeg primera) nose Hrista u sebi; u ovom smislu npr. tvoj komšija može biti na boljem putu nego ti ili ja koji za put tragamo.

 

ovo nije baš kao što ...

jer Hrist nije došao, a potom Novi zavet dat radi pravednika i pravde na zemlji > Јер нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.

 

А он чу и рече. Не требају здрави лекара, него болесни. > ali kako niko nije potpuno potpuno zdrav i pravedan poziv je za sve, pravedni da budu pravedniji, loši da budu pravedni

 

na kraju nije sve u našoj moći, naš izbor ili naša krivica: ne biramo da se rodimo ili ne ˙na prostorima istočnog obreda˙, da su nam roditelji vaspitavani ili ne u vreme komunizma, da jesmo ili nismo siromašan duhom... i mnogo, mnogo još toga; ali ono što jeste do nas ... da sledimo kada Ga prepoznamo; a On je došavši i učinio/ispunio taman da nije moglo drugačije ... šta je mogao drugo da uradi da bi ˙poziv˙ bio jasniji.

[w.a.mozart]

odlična tema... pročitah sve i mogu da kažem da nemam pojma kako prepoznajemo Boga u Hristu, tačnije Bogočoveka...

 

svojevremeno sam, dok sam čitao bibliju u srednjoj školi, sumnjao u božanstvo Hristovo i pitao sam brata, veroučitelja (to mi je brat od strica) da li je Isus Bog jer nigde u Bibliji to ne piše a on mi reče -Kako ne piše, daj mi Bibliju!  pa mi pokaza ono mesto gde Juda gura prste u rane Hristove i kaže -Gospod moj i BOG moj! ja sam to momentalno prihvatio i ušlo je u mene tako da je vremenom samo uzrastalo...

 

ono što je zanimljivo(čitao sam u jednom od poslednjih brojeva Pravoslavlja u odličnom tekstu pod nazivom Cveti- početak stradanja Gospodnjeg, Pravoslavlje, br 1106 od 15. aprila, str. 24.) je da pre ulaska u Jerusalim iz Jerihona, Isus sreće slepog Vartimeja, sina Timejevog koji u očajanju 2 puta viče - Pomiluj me Isuse, sine Davidov! Isus ga isceljuje rekavši mu -Vera tvoja spasla te je! Koja je to vera? Vartimej je u Hristu prepoznao Mesiju. Vera Vartimejeva upravo nedostaje jevrejskim religijskim autoritetima - Ono što je jedan slep prosjak prepoznao, od njih ostaje skriveno.

[dragisa]

1, A vera je osnov svega čemu se nadamo, potvrda stvari nevidljivih.

2, Jer u njoj stari primiše dobro svedočanstvo

[Volim_Sina_Bozjeg]

Nista sto je od Oca nebeskog kroz Sina postalo nije skriveno.

Sakrili su fariseji Mesiju do smrti kako ne bi napustali svoj ugledan zivot i manipulacije narodom.

Namerno su krili iako su bili svesni Sina Bozjeg koji je prizivao ljude da im On sam bude sluga i Krstavao ljude Duhom Svetim.

Izgubise aspide koje su vikale Gospode Gospode na sav glas i da ih svet vidi jer su dolaskom Hrista pocele maske da padaju i ono sto im je nekad bio smeh sad postaje u ocima verujucim podsmeh samoj aspidnoj veri.

Ne znam da li me moze iko ubediti da Sina Bozjeg nisu svi poznali.

[Zero]

Zanimljiva tema, pa rekoh da se ubacim

 

И у мени самом је још увијек неутврђена, промјењива-колебљива свјесност и доживљај Исуса Христа као сина Божијег.

 

 

Ovde sam se i ja pronašao,jer i sam stojim na "klimavim" nogama u tom pogledu... Ali u jedno sam siguran - nas Bog sve voli! On ima plan, a nama su kao sićušnim i palim ljudskim bićima mnoge stvari nejasne i maglovite... Na kraju, pozivam se na ohrabrujuće reči koje sam pročitao u jednom časopisu: "...jer za odlazak na Nebo neće biti presudno šta znamo, već Koga poznajemo."  

[dragisa]

nisi u pravu

 

10. U svijetu bješe, i svijet kroz njega postade, i svijet ga ne pozna.

 

27. Jer oni što žive u Jerusalimu, i starješine njihove, ne poznaše Ovoga, nego osudivši ga, ispuniše proročke riječi koje se čitaju svake subote.

 

Ali dolazi čas kada će svaki ko vas ubije misliti da Bogu službu prinosi.

3. I to će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene.

 

15. I dok oni razgovarahu i raspravljahu, približi se i sam Isus i iđaše s njima.

16. Ali noči njihove bjehu zadržane da ga ne pozaju.

 

 

4. А кад већ настаде јутро, стајаше Исус на обали, али ученици не познаше да је то Исус.

 

(mada u zadnja dva primera moze biti diskusije u smislu da nisu prepoznali njega kao njega, isusa, ali to opet samim tim znaci da nisu prepoznali ni njegovo Sinovstvo buduci da nisu prepoznali cak ni njega kao Isusa...)

[draganzzz]

odlična tema... pročitah sve i mogu da kažem da nemam pojma kako prepoznajemo Boga u Hristu, tačnije Bogočoveka...

 

svojevremeno sam, dok sam čitao bibliju u srednjoj školi, sumnjao u božanstvo Hristovo i pitao sam brata, veroučitelja (to mi je brat od strica) da li je Isus Bog jer nigde u Bibliji to ne piše a on mi reče -Kako ne piše, daj mi Bibliju!  pa mi pokaza ono mesto gde Juda gura prste u rane Hristove i kaže -Gospod moj i BOG moj! ja sam to momentalno prihvatio i ušlo je u mene tako da je vremenom samo uzrastalo...

 

ono što je zanimljivo(čitao sam u jednom od poslednjih brojeva Pravoslavlja u odličnom tekstu pod nazivom Cveti- početak stradanja Gospodnjeg, Pravoslavlje, br 1106 od 15. aprila, str. 24.) je da pre ulaska u Jerusalim iz Jerihona, Isus sreće slepog Vartimeja, sina Timejevog koji u očajanju 2 puta viče - Pomiluj me Isuse, sine Davidov! Isus ga isceljuje rekavši mu -Vera tvoja spasla te je! Koja je to vera? Vartimej je u Hristu prepoznao Mesiju. Vera Vartimejeva upravo nedostaje jevrejskim religijskim autoritetima - Ono što je jedan slep prosjak prepoznao, od njih ostaje skriveno.

 

 

Verovatno lapsus, apostol Toma gura prste u rane hristove i kaze "Gospod moj i Bog moj".

[Драган άσημος :)]

РАСУЂИВАЊЕ

Тајна нашег спасења закључује се у појави Бога међу људима у телу људском. Св. Мелитон Сардијски пише: „Дела Христова после крштења показала су и доказала свету, да је у телу Његовом скривано Божанство. Будући Богом Он је био и савршеним човеком. Он нам је јавио два Своја јестества: Божанство чудесима, учињеним кроз три године после крштења, и Човечанство кроз оних 30 година, када је немоћ телесна скривала знаке Његовог Божанства, мада је Он био истински предвечним Богом." — Начин сједињења Божанства с Човечанством тешко је појмљив, но догађај појаве Бога као човека међу људима савршено је појмљив из појма о љубави Божјој према људима. Ни свет као догађај није више појмљив — може се рећи да је чак и мање појмљив — него догађај над догађајима: ваплоћење Бога.

 

Опет св.  владика Николај проговара.

[Драган άσημος :)]

Које је чуло за познање, доживљај, осјећање љубави Божије?

Ваљда је цијело невидљиво биће човјеково, цијели оку невидљиви дио човјека.

 

Још сам слијеп за љубав Божију!

[Volim_Sina_Bozjeg]

nisi u pravu

 

10. U svijetu bješe, i svijet kroz njega postade, i svijet ga ne pozna.

 

27. Jer oni što žive u Jerusalimu, i starješine njihove, ne poznaše Ovoga, nego osudivši ga, ispuniše proročke riječi koje se čitaju svake subote.

 

Ali dolazi čas kada će svaki ko vas ubije misliti da Bogu službu prinosi.

3. I to će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene.

 

15. I dok oni razgovarahu i raspravljahu, približi se i sam Isus i iđaše s njima.

16. Ali noči njihove bjehu zadržane da ga ne pozaju.

 

 

4. А кад већ настаде јутро, стајаше Исус на обали, али ученици не познаше да је то Исус.

 

(mada u zadnja dva primera moze biti diskusije u smislu da nisu prepoznali njega kao njega, isusa, ali to opet samim tim znaci da nisu prepoznali ni njegovo Sinovstvo buduci da nisu prepoznali cak ni njega kao Isusa...)

Не само у ѕаднја два примера него моѕе дискусија кроѕ све примере...

Мислим да Христос говори о паду у вери ћовека окованог гресима и да Га не познаше због тога одмах.

Али свакако да су Га на крају сви познали.

[Гром]

Које је чуло за познање, доживљај, осјећање љубави Божије?

Ваљда је цијело невидљиво биће човјеково, цијели оку невидљиви дио човјека.

 

Још сам слијеп за љубав Божију!

Вера је чуло за познање,доживљај, осећање љубави Божје. Али не вера која се заснива на интелектуалној равни, која се своди на то што ти верујеш да верујеш у Бога. Већ вера која се заснива на чињењу онога што је Христос рекао. 

Рецимо, рекао је: не брините, јер ко од вас може бринући да допринесе један лакат своме расту. Кад човек имајући поверење препусти своје бриге Богу онда види како бог на предиван начин уређује његов живот. Тада кроз веру види колико љубави Бог има за њега. Његов живот за час од пакла се претвори у рај.  Ово је само један од примера, а ти изволи ако мислиш да прогледаш, да не будеш више слеп.

[Драган άσημος :)]

Јован 1, 45-51

 

Филип нађе Натанаила, и рече му: за кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо га, Исуса сина Јосифова из Назарета.

И рече му Натанаило: из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: дођи и види

А Исус видјевши Натанаила гдје иде к њему рече за њега: ево правога Израиљца у коме нема лукавства.

Рече му Натанаило: како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: прије него те позва Филип видјех те кад бијаше под смоквом.

Одговори Натанаило и рече му: Рави! ти си син Божиј, ти си цар Израиљев.

Одговори Исус и рече му: што ти казах да те видјех под смоквом зато вјерујеш; видјећеш више од овога.

И рече му: заиста, заиста вам кажем: отселе ћете видјети небо отворено и анђеле Божије гдје се пењу и силазе к сину човјечијему.